Велика Србија
БРОЈ 342
*
,уда; јб *У !° ш ж ивет « 50 то - глас , унутрашњу музику својих ^иЛј сакрићу се, сакрибу се!® речи, којс не могаше разумети. )т , ц ’ је мслио, преклињио, и Наједанпут се стресе, и последјонова бвци поглед не свога њи трзај ослободи га свих пат
ила
»Стрељајте их!«
њи. Он баци, не он Испусти свој
Ко ће командовати одредом? покривач. Крај његовог живота
обеих стрељати?« Тишина . .. Гада сссетише једног добровољ Ј8< К0 ји је једанпут изјааио, да М; чиии особито задсвољство „Јда издајнике убија своЈом руКОМ. Ј1 сам га Д° б Р° познзвао. Љегови џепови пуни су љубазних пксаме, које чита својим ируговима. Ои се упути на пос*о са двојнцом војника. Скн ишао полако, полако али сдсбодно, а воге његовог сца изгледаху као поломљеие. Прво су „ргш ти преко једне косе, а иотом уђоше у њиву звсејану Јкухурузом. Зачу се наредба за извршење осуде. Боже, згр то
дошао ]е изненада, бескорисно, Напреззо се да у овом једииом трз&ју види, како живот одлеће а смрт га узкма у своје канџе. Наступа вгоннја; покривач сс нађе ка камену; он сењименикада више нећв пскрити . . . Где ј* п.нареднкк? Езо га. Поднаредник је једдн Бечлија, женски фризер. Он је вешас; став љено му је у дужност да и ово вешање изврши. Србин му је окренуо леђз, и иде са оннм ко Ји ћс учинити крај његовом жи воту. Србин иде погнут, али од лучиим кораксдт, певајући једну словеиску песму, тужну и дугу.
мсра
баш тако дуго да траје! Он пева своју посмртну песму.
Једаи осетљнвк потпоручник, ко:и је носно црнину за својом кајком, нервозно је ломио ру. К е, ударао по стаблу јгднога дрвета, мзхинално ккдао лиш«е и бацао га на земљу. Једна лљувачка. Предамном је још л*бдео блудећи поглед. Дсцније сам. сазнао, да ]е младић поку шао да побсгне, алв су га стигли. Отац није могао да се држи на мсгама; мсралк су му дозввдити да легне на земљу . . . „Неколико месеци доцн(је доаедоше два сумњива заробљеника, комите. ОбојИца су били готсво старци. Једаи јз бно резервнст. Истина иосио Је своје сељачко одело, али га је издааалд аојншчка капа, доста чудаооате плаве бо]е. Можда је в он једаи сат раније пуцво на кас, алн ок је војник, и према томе ратнА звробљемик. Својим гупим очима, сав срећан, мирно баца погдед на нас: спасен је Други је, бесумње, бко разбој ник. Уверавао је, клео се, просипајућк речн, и како се није знало шта да се ради са њим, то Је настало право ценкање, ио при куповини робе. »Рекох му: В У пИгањује твоја глава". Он се збуни, постад; замкшљен. После дугог погађа ља, морао је битк обешен. Ос тао је ту пред нама, у својнм рнтама, без блузе, стежући аокривач симвод свога ж^вотг, ер у овим планииама може се човек смрзнути, еко га не но|ти собом. Он је остао ту сум и*ивог сељачког лица, које се сгезало гако, да је изгледало «о кљун у тице. Слушао је сној —ГГМ1- 1Т ми 11III■■■ I II) ■^ЧШ||Ц||И||||И||
Корача све поносвије, али застаје на сваком кораку. Делеко су двеста метара од иас, близу ;еднсг дрветв, а ои још пева . Цео свет поематра иа доглед. Што се тмче мене, био сам ок ренуо главу. Помислих у себи: О човече, о човече! Сетих се, како је поднаредник често причао за стодом о дамама, које је фризирао, о ноћним костимима, о плавој косн, о кестењастој коси, о црнојкамв. Замишљао сам његове руке у мек;ној и свиленој косн, а сада гледам како те исте руке намештају конопац око врата. Свршено је . . . Догледн попадашс . . . Колона одмах настави пут. Ја бацнх поглед на дрво. Наслоњен на стабло, усправнс и укочено, внсмо је СрбИиНог« су додирДчвле њего« покривач, који је стајао иа Једком камену: он бејаше Још врућ, али нзгубљен, бесциљно, узалудко . (»Трибуи де Женев*)
ВАЖНЕ ВЕСТИ Њу-Јорк. Немачки подаинци који ст&нују у Сједињеним Д'Жавана у масалга траже да пр ђу у америчко поданство. Атина. — Немачки радиограм дематуЈе вест да Хинден• бугг мисли да предузме у буд,ће офанзиву протнву Русије. Бсрн. — Немачка уе оддучила да забранн оддазак посдаиику СЈСДињених Држава у Брислу. Њу-Јорк. — У добро обавештсннм кругоаима оаде, вдада
уверсње да ће иемачке спдетке у Мекснцн претрпети потпун пораз и да прсдседник Караица неће смеги напасти СЈедињене Државе. Мчннстар војни наредио је да се поЈача/у гарнизони на граннци Мексике да би се парираде сваке евентуадности. Атина. — Потврђује се, да/е Отрзнтски канал затворен за пдовчдбу. Петроград. — Донете су оддуке о новом ратном зајму у РусиЈи, названом „ззјзм сдобо-
де» који ће изнети око 3 милиЈарде рубаља. Женева. — зедан радиотелеграм нз Берлина Јавља, да Је на извссннм секторима источног фронта, а нарочнто на Стоходу и ЗлатноЈ Липи руска вртиљери/а постада врло интензнвна. Атина. — Јуче су се првн пут од об/аве блокаде посаде са савезничкнх лађа, концентрованих код Керацине искрцале у ПнреЈу.
Дневне вести
Фрањо Супило Пресбиро јавља са Крфа: Сазнајемо оз бечкога листа »Цајт« од 18. марта, да је и Фрањо Супнло, позната хрватска лнчност, недавно ептужен за велеиздају и да је внши суд у Пешти наредио конфискацију целокупне његове имсвике. И тако списак аустроугарскнх поданика, оптужеиих за велеиздају поста Је, као што се види, сваким даном све дужи и дужи тако, да није дзлеко дан, када ћс Аустрија имати прилћку, да прогласи издајицама према својој упрани све своје поданике Србе, Хрвате и Словенце, чија је једина кривнца та, што су свесни своје иародности. Управа Фондова, Филијал Управе фондова у Солуиу нзвештава све благајне команада и надлештава, да се у канцедаријм филнјала - фикансијска делегацнја — могу добити списковн за шиљање улога — процента за пексионе фои дове код Управе Фокдовв. Скреће се псжња благајницима, да прн тражењу спискова нвзначе г колики број улагача прима плату на тој благајници. Напомнње се рачунополвгачимз. да воде рачуна о чл. 14 закона о пенсионом фонду, који је оштампан иа полеђини списка. Курс аустријске круне. Финвнсиј'ки Делегат добио Је телеграфск« извештај од Црвексг Крста у Женеви, да ;е сада курс аустрис. крунз у Женеви 50.50 швајцар. франака за 100. круна. Благодарност. Приложили Владиним Комесарима: Г.г. Чедомир и Жарко Вуковићи трговци из Београда 25 драхми да се подели сиротним српским избеглицама, за покој душе њиховом добром другу Л •ртаку Драгољубу Ст. Рајићу трг. из Беогрдда, а којн је 14 дсиембра 1916. год. умро као ингерниран кегде у Аустро-Угарској. Владиии Комесари и овим путем иајављу|у у име сиј ротних српских Избеглица своју благодарност дародавцима. ! Из канцеларије Владиних КојМесарв, 18. мврта 1917. год. бр. 979 — Солун. Позив. “Боко Бекунић .Сремац* трг. из Барошевцз, који се налази вероватно као тумач у којој енглеској болници и Живојин син служитеља среза темнићског (из Взрварћна) зв. „деветка« позгвају седа одмах пред стану Владнким Комесарима. Из какцел8риЈе оделења службе безбедностн Бр. 423. Пажња Гг.Чеда Урошевић иКрста Солудић народни посланици моле се га предстану оделењу ради извесног хитног посла. Из канцеларнје оделења службе безбедности бр. 335.
ПОСЛЕДЊЕ ВЕСТИ Са кашег фронте — Српски званичан извешта; Солун, 20. марта. 19 нврта обнчна акгнвност гфтиљернје. И&шч авн/атнчари нмгли су неколнко борби и ба -1 цили су више бомби на непри -. Јатељске логоре код Градешни -1 це. Нгпри/а тељска артиљериЈа Је Јзхо бсмбардовала варош Би- ј тољ зрнпма са ззгушљивим гасовома. Стиновништво /е претрпело в еликих губитгка: 47 1
погннулих н 20 рањених; поглавито деце п жена. Ведикн бро/ зграда /е порушен. Немци се плаше! Берн, 20. марта „Локал Анцајгер«, који важи као орган немачког двора пише у уводном чланку: „Успех постигнут руским покретом учврстиће мнсго јединства Савезника у борби против германвзма. Под овим условима, Немачка има таксђе да парира опаснсст демократског покрета у земљи. Оптужбапротив Кајзера Женева, 20. марта Посланик Клунерт изјавио је у рајхстагу: Кајзер и Бетмав Холвег одговорни су за смрт толиких милиона људи. Ова из> јава изазвала је силно узбуђење у целој сали. Дошло је до веаике ларме. Председник је о поменуо посланика на ред, адк је оваЈ наставио: »Ја бих бно поносаи, кад бн се такав социјалан прогрес, какав Је изведен у Русији, остварио у Немачкој*. Социјалистн су ове речи пропратиле бурним пљескањем. На фронту Риге. Лондон, 20. марта Дописник «Тајмса» у Петоограду телегрвфише: „Посетив сам фронт Риге. Моји утисци оправдаваЈу потпуно опшге у беђгње, п су диециплина и ратничко поуздање руске војске врло Јаки. Официри и војници свесни су одговорности, коју имају према руском иароду и Савезницима. Девиза на руско* фроиту Је: „Наставнћемо рат.д* коиочке победе*. Пред сломом Женева, 20 марта. Пуковкик Фелер коментарише турске поразе код Багдвда и у Персији и немзчке на западном фронту. Узастопни порази турск&х трупа представљају коначан аојнички пораз за Турску, чија је сва војска на ивици провале, чије су азиЈске покрајине за увск изгубљене и чија је општа ситувцкја очајна н критична. Намци пак били су принуђени, да се повуку на Соми услед иедовољиих средстава у муницији итоповима. Царска коћ. Као грдак ре Флектор, месец, без мало пун, разлио сјајно море, па бљешти Шле поглед допире. Црне с« шљиве, и на њима се држи још чо коЈи лист, високо у иебо етрчи стара топода крај камеи «г корита, смерно ђуте гомилице кукурузног сиопоаља. Он обкдтзи око њих, притисне и чспрвви понеки сиоп, тресне «л>иву, као да је помилује, и г°ди му кад на њ пада суво ли шће, погледа у иебо, у м*сец к °ји се смешка, помилуЈв ^УРЏу, који му се улагује крај ' 0Г У, подигне шајкачу; — Боже, ако сам се и иапвт а о , кмао сам за шта! ^ И Д* из краја у крај, из *т у кут, да све обиђе, да С| * *иди . . . . А на пивници, л *. отворена вратж! Заборавм-
л маја, ил’ ће бити она Смиљ к< ? О« прнлази, зетвара, а запгхњује га мирис иа дугЛ и на тек преврело вино. Из авлије допире мек глас заона. То је „Бича*. Нема говорв, свд је већ во . . . . Са дна села кукурекну пета^, па други, па трећи, па се ) збуни цело село. Каплар—РадоЈе се трже, погледа у месец и као за себе рече: »Петли!...« Бич», Бога ми, иије забадава крмљеи. Прави Јарменик, па то ти је. Вратииа као у кмета, подгушњак као у лопадије, рогсв« прави, кратки, аздужио се његов швајцардц кдо моруи. На други крај Јасвла Сивка, и пред њом мдадо теде и нргзан шиник. (А, она Смиља, шта заборавида да прибере! Научићу Ја њу!). Диже и уклони шиник, саже се, да омилује теле, оно,
прудо, сксчи и протегли се, Сивка мукну н умало га не аакачи рогом, Он јој пружи руку, и крава је олиза, почеша је Испод гуше, пљесну по сапима и дуго, тако, остаде, гледајући у месечевој светлости, како се овај мали иалива мле ком. — На задњоЈ странм куће отворише се врата и кроз њих сЖну светлост: — 'Ајде, сине, да вечераш! И уз слатку вечеру опет почиње причање изнова, као да досад кије ништа рекао, и нова пмтања и нова брига и мидошта матсрина: — Вечерај, Радоје; из дадека идеш, па си ми, сине, огладнео. То су ми први јесенчићи, не изведоше се најдоље, убио их Бог . . . . Узми крилце! ... И жуљевкти прсти траже по
тањиру крило, па му га силом мећу у руку .... — Није најбоље родило.сине, ал'добро је. Из винограда. „Под брдом" иашди смо три’ест и трИ чвбра; онаЈ у „Осојни« убила мана—није имао ко да га прска. Кукуруз четвора кола, ад’ жут као дукат. Виш какве су вешаљке! — и подиже главу у кут крај димњака: — А ијто се ти, морД, диже? — На кревету већ седи Смиљка у кошуљици, с опуштеним кратким витицама, трља очи и некако страшљиво погдеда у војиика. — Оди, Смнљо, оди! Дошо бата! — Оди, дудо, н« бој се! А Смиља крије очи и поново хоће да се завуче у поњаву, али је Радоје диже, стеже на груди и пољуби по лицу, по
мекој косици, и ако се дете отимало као јаре, и метнувшЖ сањиву сестрицу на крило, настави зечеру и причу. (свршиће се)
САОПШТЕЊА Душан Марковић, пошта бр. 216, моли свакога омога ко бк знао да га извести за брата његовог Војислава и братучеда Светислава ко|и су били регрути А за коЈе сам сазнао дж су приликом одступања дошдн до Крфа. Благоје Ташић Бродарска Команда бр. 999 моли ако ко зна што о његом брату лешад. поручнику Јовану Тасићу да г* извести.