Велика Србија

БРОЈ 347.

ЕЛ 6КНШЕ 8ЕКБ1Е

ЛИСТ ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ПО ПОДНЕ ПРЕТПЛАТА ИЗНО€И: Месечно 3 фракка, тромесечно 9 фр» нака, годишње 36 фраиака ОГЛАСИ СЕ ПРИМАЈУ ПО ПОГОДБИ РУКОПИСИ СЕ МЕ ВРАЋАЈУ Стан уредништва улица Коломбо 33 Содун.

БРОЈ 10 сант.

Уређује О Д Б О Р

БРОЈ 10 сант.

ДОГШЈИ У РУСИЈИ Петроград, 25. марта Једна група банкара упутила је г. Керчском мннистру врааде пет мнлиона франака у корнст ослобо%еннх ио.штачках ос>ђеннка. У Кнјеву цела је полицкја пришла Провизорној Влади. Берн, 25. марта У току последње седнице у Рајхстагу било је врло бурних дискусија поводом руског пктања. Ггвор канцел!ра је био живо критнкован и извиждан. Струја иезадо»ољства распрострла се кроз целу салу. Један посланик са деснг.це узео је реч и изјавио да Је руски покрет проузроаовао у цел.ј Немачкој врло жалосну импресију. »Ова реаолудиЈа — рекао је он — учи ике да избије револуција у НемачкоЈ коЈл *.е оборити престо.

кве абнормалне ндеје и'ља од садашњих великих \као изазивање рата. већ као разроке погледе на ресул- ј промена у Русији. ; са:л рат.» тате данашњега рвта. Ај Божа Ј. ЈокановнК. ! »Њујорк Трибјун«

Оправдан и неоправдан страх

II Објавом рата Русији и њезиз: 1 лд савезницима, двогодишњим учешћем у ње*

Бугарски народ са најауторитативнијих места категорички се одрекаоСло венства и позитивним и-

му бугарсксга нароаа на сторијским фактима сам страни Германо-Турака,|потврдио своје пс;рекло у он је за њихову судбину : татарској крви без иканераздвојзо и своју везао. квог слозенског ментали Раскинуо је све мостове

лрема споразумниу! сила-

тета. То је бугарски народ политичким радом,

ма. Нанеојенајвећу кесрећу ;војннчком акцијом, зликоСрпскоме Народу. Алије и- вачким нагонима и целосто толико проузроковао јкупним својим бићем усаоправдан гњевРускога На-1 дашњем рату сам најрерода, коме нма једино да!читије манифестовао идоблагодари — када би за;кумектовао. то по својим психичким и; Према свему изложеном, моралним особинама био'неможесеспорити,дајеБуспособан —за своје осло- ;Гарска сзојом акцијомпробођење и државну егзи-!дужила трајање садашњег стенцију. Тај гњев Русхо- ј страховитога светскога рага Народа потенциран је :та и зкатно повећала жртлотоцима крви и хиљада- ве Русије, Енглеске, Фран-

•Прва - ■ —- ‘ дужност конгреса Јсете да об_ ' /авн рат НеманкоЈ. а то ће бити Страна штампа само потврда станл ко/е већ оI : давно постоји.“ Руска револуција »Њујорх Ворлд : »Ми смо «Рјеч« (ГЈетроград): „Р/ска ствррн0 У рат У са Немачком. реводуци/а биће у општо/ исто- ^онгрес има да предузме мере Рнји осмо светско чудо, кс/е п Р е!ЛЗ оваквсј ситуациЈИ. " аоди порскдо из/единства н »Ивнинг Сан« : «Торпедовадобро с премљене органнзаци/е. \америчких дађа су поступци Немачка реакција наставнће бор- ] Р*та. Према томе вдадз мора бу за превдвсг. Зсто се морају' м предузет.ч мере. ‘ удружити све р ске поднтичке ; „Публик Ледгер*: (Фидадедстранке, да Си се постигда по . Ф И Ј 3 ) •' „ Ки смо пред актима беда. Руска д-мократнја којаЈе рата. Мн их морамо признати стада у ред са Сзвезничким де-\н борити се.» мократнјама, боркће се напоре■ до с њкма. Надамо се, да ће , Руси бчти достојни ведике епохе, у којој живе н да неће ! заборевити никад огромну од-\ »Македоннја*. Са поновним говорност коју би на се прими- '■ покретањем » Естне « и сутра ди, кзд не би учврстидн новн са понов..им покретнњем и друрежим, који једнни може об:з- гих Јутарњих и вечгрњИх новибгд.чти победу .« на, завршује се петомесечно

Грчка штампа

ма гробова његових јуначких синова, палпх на бојишту од несретне издајничке бугарске руке. Војничком акцијом уз централне државе у сздашњем рату бугарски јенарсд проузроковао велике жртвеинанеоогромне штетеСпоразуму Својимспрежницима, Германо Турцииа учинио је видне користи и такоуочљивеуслусе. Бугарска јенајвише припомогла макар и привременом остварењу немачког циља у вези Берлин—Беч Цариград. Ово је знатно повећало економску, војничку и моралну снагу наших непријатеља. То је загрозило виталним интересима у А*ији и Африци споразумних сила. Бугарска је једини кривац, што је Русија онемогућена за снабдевање и везу са својим Савезницима најкраћим и најсигурнијим путем Солун—Ниш ~-Прахово—Одеса.

цуске и Италије, а према Србији остзарила својдавнашњи паклени план и злочиначке тежње. Негирати ове позитивке крваве чињенице, израдирати страшне моралне увреде бачене у лице четири европске велесиле од једног лукавог и зликовачког народа. За све то оставити Бугарску некажњену, па јој још као уздарје уступити толикол* крвљу искупљене тековине и национално право Србије, која је својим савезнииима дала више, него што се од ње тражило и очекивало, била би највећа увреда за вигок поносити морал ве ликог енглеског и фран цуског народа, за досто

са изложеним фачтима, сај таквим расположењем Ру-> сије и њезиних савезиица мора да рачуна свакн политичар и представник Рускста Народа. Садашњи великн сзетски рат угасио је милионе љуских живота, уништио толике вексвне тековине људскога ума, у бесном насртају Германизма на националну слободу и културни раззитак народа, са тенденцнјом да целолл свету наметне свсју управу и сзоју културу. У накнаду за огромне жртзе човечанство ће добити гарантије: за националну слободу и независност, за миран и спокојан културни развитак народа, за срећан и поуздан живот будућих генерација. Особено државе, коЈе у сацашњем рату активно учествују, дале су позитввних аргумената о својим индивидуалним и морални.м особи нама, о својим тежњама и наллерама. А груписањем и ратним циљевима, средствима да те циљеве постигну, оне су најеклатантније саме определиле себи место на скали у будућем животу народа. Велике исгоријске промене у Русији дефинитивно су стклониле препреке, које су јој сг.речавале да се у садашњем светском окршају појавн са оном огромном снагом н запрепашћујућолл силолл, са којом она располаже. Она ће тек сада бити у истини „на страх врагам 1 * споразумних сила. Нова демократска Русија стаће чврш* е ^ з ГзГ р в х— ~

»Мораинг Пост« . „Режим г. Шгирмера рачунзће се у на/мра чни/е перноде руске рије .« „Форверц«: »Руска реводуциа ставља Немачку пред нсве пробдеме. Немачка подитика треба да омогући новој руско/ вдад.ч да закључи частан мир N да ново стање тиме учврсти.

стање лажи Народ Ђе сазнати истину. Сазна&е да је Солун #сго-! п Р сстонИ Ч а организоване државе. Државе моралне. Државе кој* ужива међунарсдно уважење. И међународко признање. И међународнн углед. Венизелистич:<а штампа неће ммати да водк полемику речима. Нитв таква потреба постоји. Полемику ће

Потрсбно /е да Провнзорна Вда- вод1 ' ти П0 “°^У ствври. Помоћу да зна, да ће имати мир, кад Оуде хтеда.» »Локал Анцајгер«. «Ако /е-

чињеница. Помоћу истине. Давољно Је само истину да сазна грчки народ. Остало ће као физиолошка последица доћиса-

дн» устаана дшократска земла ” мо. Данас народ семо назире изби/е и.сточно од Немачке, о-. . . ! истину. 0 Солуиу зна колико паснсст за будућност нашу у-> Ј , . , _ .. . | и о средишњо Африци и о севећ&ва се знатно. Ми ћемо мо-\ у 1 „ . ! верном полу. Или боље зна рати наћн особито /аке гаран-; ' противно од стварности. Венитије протнв /едне коадици/е к 0Ј а зелистич , <г1 штампа ИЗбат8 је Је постада инти.мнија и „ об „ ести . По з,ва се да на Ј а к ; пропоЕеда јеванђеље истине,‘као Америка У рату ; Ш то га је проповедала до да»Њујорк Тајмс« : «Нсмачка 1 нас. Да постане народни мисиоуе створида ратно стање са Суе- ј нвр, као што је постала

на-

са — наших верних везника и оданих пријатеља. Такав акт био би грава саблазан потомству а најцрња мрља у историји

тешње и интимније са својим демократским савезнииама. Препорођена Русија само ће убрзати садашњи светски рат. Поставиће га у положај катастрофалан за непријатеље. А по свршетку рата даће јој у светској политици улогу, која је по њезиној снази и исгоријској улози припада. То и само то РускомеНа-

■ г>.,_ 10 К еато ш [ Јанство и част браће Ру могу од свег срца и сл наших веоних же лети његова права браћа Срби! Дакле, са свим је разумљив и оправдан велики свега.'"стога"ниједак тре-1 страх. мшцх за^дничаих звен и разборит Србин не непријатеља, а излишан и Гжс сс обзнрати на та- нспотрсбан страх прнЈате-

Нсмачке не могу се сматратн

Пол Луј.

Руски мародни покрет Опширан извештај о догађајима у Петрограду ( 7) Петроград, марта Међутим, неколико официрајциЈа иззела у Царскоме Селу. ђ војмикв, верних царици и ца _ 1 Царица мати, која се поревићу бех> в»ћ уперили митра- сле свог виђења са Царем Н*-

љезе на револ>ционаре и спремаху се да отво е ватру. Царица их Је молила, да не убијају њихову браћу, и окренувши се официру, који је предводио револуционаре, рекла је просто: — Не пуцаЈте, ја сам само проста милосрд-а еестра. Ова епизода каракгерише мирак иачин, с којим се револу-

колом у Мохилеву, налазила у Кијеву била се већ вратила у Петрсград. У току последњих година она се држала далеко од двора и виђала је врло регко царииу, и то само приликом званичних церемоиВја. У миого прилика она је давала опомене своме сину, али им овај није придавао значаја.