Велика Србија

СТРАНА 2.

»великасрбија«

БРОЈ 349.

се спречи монархијскИ покрет. 1 униформе, мешајући се у масу, ;зап. фронту дао је оставку и Тако је одлучено Лнтернира- у коју уносе неред и сеју раз- замењен је генералом Лешчин ње царево у Царскоме Селу. I дор и усколебавају плашљиве н ј ским, херојем сфанзИве у ГаИсти дсписник додаје: „Један ј слабе личности. Овој • тајној | лицији и Буковини. Велики војпријатељ, који је дошао са ју-' шпијунажи треба ставити иа- ј нички митинг био је на фронгозаладног фронта причз мн, да супрот протнвшпијунажу То чи- ту Риге. Генерал Ратко Димије вест о абдикацији Царевој; ни генералштаб. Грађани ивој- трнјев и посланици Думе држа- ј сматрачницу. Исти је торпиљер примљена са највећом радошћу икци, будите на опрези и саес- ли су гоаоре и возвали војску,! ухватио и одвео у Трапезуид од официра м војника. ЗанимљЛ- ки своје дужности: опасност је^да чува Русију и слсбоду и дајдесет једрилица натоварених

су румунске трупе. Црно Море. —Један наш торпиљер искрцао је трупе близу Буш ди Терма 55 врста исгочно од Самехуне, ксје су запалиле на том месту турску о

во је напоменути, да су руски ј велика. Не мешајте агенте провојкици сазнали за догађаје у ;тившпијунаже са вгентима тајПетрограду од Немаца, који су Н е полиције старога режима".

покаже непркјатељу сву снагу ; стварнлЈа сд вредности. У обларуског народг, који сгд може сти Бссфора, наш је сумарен рззвити ссе своје споссбности. потопио једку турску једрилицу.

Астакли плакате са натписом:! т ога истога данг, 11. марта Говорккци су акламовани. Ге»Револуција у Петрограду.« када је објављен горњи мани-!нерзл Димитријев з?грдио је ИтаЛИЈаНСКИ КСМИНИКв Рим, 27. марта ј Наша је артиљерија бомбар- |

њихова част и слобода, као и да даду независносг лотчињеним народима и да бране светску слободу«. »Фигаро* вели: »Није само понижено и упропашћено човечанство дивљим и злочиначким немачким преступима, које виче осаету у пссланици председника Вилсона. Та послаиица сачињава постсјање слободног ч«века н грађанина и карактернстику индивидуе која је морад но везана за америчку нацију*.

Непосредан пак разлог за, ф е ст министра војног, публико-1 војникд, који је председавео ми-ј хапшење Царске породице било : В2НИ су рвди умирења маса ијтингу. Митинг је једкодушно из - ] наша Је артиљериЈа оомоар- ; ШЈФШЗРШТрГ Т А 1 МГрптпр је обавештење војног министра: те леграми шефова армија, упу-' гласао резолуцију да учини све доеала кепријатељске војне ра- ИДТ-иГВБДЦДЈА АШ 1 ! 11 лц& г. Гучкова, да су се Цзр и Ца-!* 8Н и Д ми. Генерал Брусилов је за одбрану отаџбине. Истовре- дове близу Мори-а. Претпрошле ј ~ Коментар и рус ке штамие рица дописивали шифрама упр-; телеграфисао, да су све његове мено, објазљен је и телс-грам г- ноћи нгши су авијатичари ба.; Петроград, 27 марта кос задатој часној речи од! армије као и гарнизон у Пско ЈГучкова великом кнсзу Нико- Ц*«ли једну тону експлозИва на • ,, ’ . . . . 1 л цблокупча шт.мпа коментастране Цареве, да неће употре-Ј Ву у очекивању УставотБорне; лајевићу, да овзј с обзиром на непријатељске бараке и Д епое ; рише са уС хЛћ-љем ст п ! Скупштине положили заклству ; своје одиосе према династији близу Рифемберга и Мекари-а ј д ике на 1- : ... п. .... Г).. .... I.. ! „„ .тм.а лгтвтн рп.з'ЈП 1 /лмаи. V пппмии Спаиикр Акипити гм \ ** У ?ЗЗуМ2,

бљаватн тајне шифре.

Орган савета раднччких и вој-; верн0С1и Пров. Влгди. Генерал Ју-ј ке може остати глазнокоман- у долини Бранице. Апарати су

ничких делегата пише односнс | деН ;,1ј, командант кавкаске вој- .дујући. тога хапшења: „Сзвет делегата, ; ске упутио је слкчан телегрвм. — наставиће се водећи рачуна о всљи револу- |Генерал Еверт, команданг на циоиарног нареда предложио је

се врвтили неоштећзни. Једна је!

„Рјеч» пкше: «Интервенција

ескадрила хидропланаЈ летела у

Сједкњенкх Држава, привлачв

■ .. . ,» . : пре свега, кашу пажњу на пуI зони Монфалконе. Наша је ар-: 3 **

Провкзорној Влади хапшење бившег цара и његове породице. У средини владе настала је разлика у погледима поводом тога. Више чланова владе пристајали су, да Николу пошљу у Енглеску, сматрајући, да би екс-суверен био тако безопасак и у томе смислу започети су преговори. Сазнавши то, Савет делегата увидео је, да би држање

ј тиљерија оборила Један апарат

! бок морадни значај учешћа А-

Са ратних фронтова

Са солунског фронта Фракцуски коминике Солун, 27. марта

Енглески комнник* Дондод, 27. марта

; ксји је пао близу Кастањана-! мерИ " е у европском Р ат У У бо Р б “, При пгду су авијатичгри по .; међународио правч. Придој Гииули> ;бијање овог новог савезника ; незгвисно од војних последиц Потопљени детроајери I јесте огромиа морална побед Лондон, 27. марта ! з.г саЕезнике.

У близнки друма Ббпок-Кам-

Британски адмиралитетјгвља \ „Биржевија Вједомости* ис-^

Јуче су Еиглези оборили је бре, ваше су трупе претпрсшле

да је било поморских операције , тиче да под старим режимол

дан немачки аероплан. Сва три нсћи постигле важне успехе на

ноћу између 24. и 25. марта на > царизма, Русија је могла предН

„ л г,„ . ,„ лп „ ^ , . пучини код Зебиржз. Торпи- видети интервенцију Америке азијатичара су заробљенВ. Ка- фрокту од 3.000 метара. У јед- 3 у , , љирана су два нел^ачка детро-'под условом практичне добитш нонада нарочито Јака на ктгли- ном препаду Југо-источно сд 10 у а м н *_ 1 у д 1

Усл.боди бившег ц.ра или ње-ј ј>нскои сектору к код Цовене Илра заробили смо 18 вемач- «Јера. *дан ј. примећен када је ( Режим реакције иије могао има гоз одлазаку икостранство зка- ; Стене- !ких војннка. ! тонуо. Судбина је другог детро- : ти ништа зјјсдничког са аме чили опасност за руску рево-ј ' ' х ви - атика Наиш с "ви а Ј ера непозката, али се зна да; ричком демократејом. Поштос луцију и Тражио је из тих раз-; ФранцуСКИ КОМИНИКе ; , 5и ’ И СУ аВИ , је јако поквврен. Ми нисмо и-,ланци ропства искидани Амери лога хапшење Николе и његовеј Париз, 27. марта ; њилГг^часа^ унчга ^бомбгрдо- МЗЛИ г Ј' б ‘'' тке - ка п0СТ6 Ј е каш савезник. Њен^

порсдице, које <е и изведеко. . * .

11. марта руски покрет био

У Белгији француске су трупе вања _ Велика количина експлојпродрле на два места у немач- аива ; е бачена на авијатичгрске РАТ АМЕРИКЕ 0 1ЕМАЧКЕ ко богата, и тако одлучна про

. интервенциј'а нас теши. Америка тако силнг, тако великз, та-

■тампе пагаторка за мир, мора да ра

главне вође реакцнонарног по ‘!лешеви у рововнма које јефранкрета биле су уклоњене са ,

г к0 ке положаје у области Ломблр- логоре, на станице, комсре и Коментаои Љоаниуске Ј е веђ на Ч8 Р СТИМ ногама ' Све зит. Нађени су многи иемачки батерије у дејству . у једном а . ; Комента Р и Фданчус« - - - . 1 3 ‘ 1 I : тује. Немачка Је осуђгка у очи , виЈатичарском парку уииштена Париз, 27. марта ! ма целога СЕета чао вК0 , ВЛ| пол-жаја и су ,ри аи.ара, Мог>»о ј. дајо; ф Р аииу«а »та.па ко.онт.-! * И ,*„,т”а и«“иЈ отталиЈ ™,“,” , '"“ М «?"“* ЧГ . иичт, разиуи™ „ о, у ш«д..н.,» иотер. оЗЈ" слово« Н I рагање за осталзм гермгзо немачкИ иапвди на француске ге ЗГ гч апе које се V бпи- г п згцнје и слоо де. Ачаима и шпи|'уиима наетанљ«- • ге зг Р 5 « е К0 Ј е се иалазе У оли вечциЈу С едињених Држава у; «Р^скаЈа Вољн« п»ше- ГпеН фидима и шпиЈунима паставље П р е дстраже Југо-запгдно од ка 3|5ви . у спе шно је напзднут ми п «те > Ј Воља « п ‘ ше - »Сред но Је и они су свакедневно у н ала Пашандела. Суксби патро- Т05љеск9 м ватоом Јел-н нема-1 и V * ; стеа ко >’ а С У председник Вилсок врликом броју спровођени у Пе- ла ка разним тачкама фронта. ччк Б03 у н ., ште н је и ецан не Г Ш<? ' * УЛЗ К А ' н г, * ег0б НЕ Р 0Д Употребили најтропавловску тврђаву. Мини- 1 0дбијен }« иеМ ачки препгд на м?чки балс ' ' 1 ' * ' ! Мер,1кв У К0Н Ф ЛИ * Т аа ' е Р* Т У бзље дсказ ју да ниједна кулстар војни г. Г-чков вздао је ј ф ранцуске положаЈе у области ' прави карактер. То Јв рат с Ј е- Т ур На врждва није у мсгу ћностнј следећу прокламацију: „Непри-! селв у Всгезима. Немци су пре-1 р уск „ КСМТНИКе ; днњсних демократија против ау- ; да људС кн говори са Немачсом јатељ грози престоници. Сва-! трпели тешке губитке у једном I ‘ Питро’™ *7 мавт- ! Т0КраТСК ° Г кмпери 1 ализмг *- пре него што се унншти њен кога дан8, он концентрише на : друГ0 м покушају у прсЕцу Ларт-! ^ ’ ? ' »Журнал* каже: »Ми морамо милитврни сак. Америчка демо-| својим положа|има севернога ; ГИ ц е на у Алзасу. ! Занадни фроиг. Јужно од ода ти част велккој репубткци кратнја потеже сзој мач против фронта појачања, гомила ратни ; ' |орз€ЖчНи непрнјатељ је у дза и свиу.а демокрацијама које су деепотизма кајзера Внљема.Са материјал и сстале потребе. 1 Париз, 27. мартајМазеа нкпадао на наше положа- свда сједињене против напада- интервекцијом Сједињених ДрПетрогр>д и његова околинај (дсцније) јје, вли јс* бис одбнјен. 0 бнјен ча људсхе расе. Дзк наши не- жвва рат постаје дефинитгвно кипте ед шпиј>на. Неопходиа!е ^У че није било пешечких бор--је п>шчаном и митрвљеском ва- пријатељи превгз.:лгзе са бес- једна борба против феудалног борба протиз њнх. Прч свем на целокупном фронту. Ја- ј тром непри)бтељски капад са . тиднсстима, племенито надме- монархизмг.« скагсм једног батаљона, у та ње глада код :-ација које се . области јужно сд Томнатика. јборе ка страки Савезника. Оле

том, тешко је демасковати из- ка артилеријска борба из.међу дзјнике, који се свуда крију и Соме и Е:ка и у Шампањи. 25. покушазају да свој злочиначки мзрта Немци су избкцили 1200 рад прикрију свиЈ),а друштненим гртилер. зрна на Ремс. Убијено положајима, преоблачећи се у је једно лице а три су раљека. „- дзсј -. ј .- жстч . Ф Е Љ Т О Н

р , »Вз.п?/1ка Србија« Румунскм фрокт. — Непри- су све сишЛе у арену, поксра- л г 3 јзтељсчу сфанзиву у области вајући се истим племенитим о- ‘‘Р^Ма ОГЛЗСб ПО \ • Монестилка—Кашенула одбпле сећањима у цгљу да се сачува МСОбНОЈ Ц6НИ

Карло Гивон, академски инспектор

На руском фронту

Трагична шетња Једно село у руској Пољској није било још посећено од стране Немвца. Становници су бнлИ прожети највећом мржњом према Немцима и решили су се били да им приреде на Ј 'гору шетњу, ако буду дсшли да се код њих настане. Једно вече, чу се топот коња на улазу села. „Немци!« повикаше стаковници. Сваки се врати својој ку ћи и затвори се брижљиво. Заиста је то била пгтрола од двадесетак војникз. који застадоше на главном тргу. Они приметнше једну кућу лепшег

изгледа од осталих. „уајдмо тамс«, рече старешнна патроле. Разбише врата и нзстаннше се без околишења у овом стану који је припадао једном имућном сељаку, оцу једне многобројне фзмил&Је! „Да нам се да јело и пиће!“ заповеди немзчки официр. Као да није ишло доста брзо, по њиховсј жељи, те једни сиђоше у подрум и отуда изнеше лгноге флвше, други исекоше кришке сланние и припремише омлет. Напослетку опљгчклше и прождерсше све што су могли наћи у кујни и у ћилеру.

Сопственик уцвељен гледаоје са јарошћу пустошење његове куће. Али, да не би испољио сзсј гњев, који би му накео ударац сабље, можда и смрт, изађе у село. За то време, Немци, сити до г>ше, пијаки од вина и ракИје, полегаше једки по креветима, остали нв слами, и наскоро ду бока тишина показа да су били ззспгли мртвим сном. Један часдоцније, скрол:ахсељак, који је лутао на путу, чу топот коња коњице која се приближгвала селу. „Опет Немци!« рече он у себи, ови неће наћи ничега за јело код моје куће. То је бело једно оделење немгчких хусара, који су Ершили извчђвње у сколини. На улазу села, они опрезно застгдоше и приметише сељгка. Старешина га упита:

„Има лк овда Руса?« Пољак под утицајем свогз гњеза рече тихим гласом: „Руса? Дз, има их једно оделењс. — Где су? — Пођчте за мком,ја ћувгм показати кућу где су се сместкли«. И одведе хусаре пред своју кућу. „Овде су“, рече он. Хусари се приближчше у највећој тишини, и кроз вратз, и прозоре осуше ватру. Улгни, тргнувши се кз сна, зграбише своје оружје и сдг:*взрише напгдачима, а пом јчина је спречавана да се распозиају. Брза, и јача борба отвори се у кућг и на улици. Полов<’на Немаца је било изгинуло, док су по гласу позчали свеју заблуду. Сељак и његова фамилија

били су утекли у оближњу шуму, али су били, чим свану дан, гоњена и опкољени. Немци, јарссни, запалише кућу и, испред поцонелих зидова стрељаше Пољака, његову жену и децу. Одважан војник Један русчи генерал, огрнут својим велкким огртачем тако да се није могао лознати ње гов чин, говораше са једним страним офицнром о одважно сти и издржљивости руских војника. У том тренутку, два пешака ишла су путем са крајњом тромсшћу, као људи изнемогли од умора. »Ено два војника из пешадије, рече генерал, који за време више нсћг, пешаче преко 30 километарв, да би се борили дању- Види се да су на кр»јУ