Велика Србија

БРОЈ 354

СОЛУН, УТОРАК 4. АПРИЛА 1917. ГОД.

ГОД. II.

ЛИСТ ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ПО ПОДН&

ПРЕТЛЛАТА ИЗНОСИ: Месечно 3 франка, тромесечно 9 фре нака, годишње 36 франака

ОГЛАСИ СЕ ПРИМАЈУ ПО ПОГОДБР

ЕЛ 6КНШЕ 8ЕКБ1Е

РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈ^ Стан уредништва улица Коломбо 33 Солун.

БРОј 10 сант.

Урсђује О Д Б О Р

БРОЈ 10 сант.

АМЕРИКА У РАТУ * -оРио де Жанеиро, 4 еприла Влада ]е наредипа да се конфискују немачке лађе интерниране у бразилијанским пристаништима. 0«а је мера нред\зета да се спречи кварсње машина Влада је дозволила да се наоружлју трговачке л~ђе искључиво за одбрану. Взшингтон, 4 . априла Помсрскаконфтренција у Питсбургу решила је ла се убрза гр ђење транснортних лађа које се мора пов:-ћати са 1500 тона више годишње Влада убрзава грађење л^ђа за гонење сумарена. Ускоро ће бити сгазвене у цир:<\ лацију. Вашингтон, 4. априла Вллико одушсвљење за рат влада у целој зе№и. Финаксиски кредити су изгласани без опсзиције Ж не су мобилисане за рад. Рогф^лер је почео сејаље земље на своме огромном имсњу у Гренвилу. Мснтевидзо, 4 . априла Пфлзменат је упутио америчком коигресу телеграм у коме изражаза своје сил\патије.

Мађари и Бугари

Природни је закон да исти елементи једном разједињени теже да се по ново сјгдине. То се сада вкД 1 код М;ђ-зра и Бугара ко и имају нечага заједничког од њихових предак« Хуна, Азара иТатгра 9 В;д<ћи се ппед иско ' пангм провалијом у коју се М' рају сурвати, Мађари грсб ри слоЗоде, —• јед овремсно са издајницима и мучким дивљ’’м нл-; падач ма својих дсбротво- 1 ра, а нерочито свога ослободиоца, у самотном стра- ј ху од пропасти, ксја је не^инсвна, дају позне из јаве, да су они бтли уче Сници у еврО’~с<см рату ради руског царизма и пошто је царизам пао за њих отг.ада резлог за даљу ј борб !1 Има ли дагас вржавника, има ли једног јединог човека коме су позната ова два нгродакоји и нису | нека стара ксмпактна народна цслина, него слеп ј љена насилно од разних угњетених суседних елеиената у врсмену федералних владавина. П навља«о, има ли државе ратујуили неутралне, која би могла верс вати у оношто, Данас потомци Хуна, А- ! вара и Татера говорс1? И племенити фоанцуски народ и горди Британци и велика матуш а Р»сија, к °ја је слора али до’ т ижна, знају, шта су и МађаРи и шта су Бугари. Ћн-ј А^ нција њихових кз)ава“

јасна је. Нл М)ђари ни Бугери нећеуснети даобману Сгвезчике, ма ка<ве изјава давали, Није згборављено да суМ ђзрибили и остали машице у рукама Немачке и да су извршни срганза германске тсжње. Пако М ђара са Н.мцима старог једатума. Они су спречавани давања најелементарнијих права сзима Словезима у гробници нагода, која се зове Аусгро-Угарска монархија. Мађари су били уз Немце увек кад јс год Немиима то било потр». бзо, Бизмарк је то јавнг* гризнавао и помагао кх свагда где је могао. Оз је признзвао да суМ^ђарибили уз Немие и за време груско-аустриског рат?, као што су Немци били уз њих, као заштигницг, кад год су укидали у монархији поЈвдине \закоњене привилегије словенских народз, нарочито српске старе војводине, која јеобухватала земље од банатских планина, Арада и Дунава. Немти су они, који су подтжавали превласт мађерску у покрајинал/а где у опште и нема Мађара. Док су Мађзри спречавали стварање појединих аутономних словенских области, које би биле највећа препрека експанзији германској на исгок, исто времено припремали су по ход за продирање Германаца на исток, и днвали млогобројне деклерације о

великој љубсви према њима и њк.хзвој политици. Угњетавање и мађ ризи сање народа, који су дочекали злу судбину аа подпацну под Хукску в заст, изазвало је гнушање целог света. Човекољтбиви велити писац Бјернст ерке Б^ернсон описЈ^ћи бруталност Млђзра — која <е нарочито у прошлости г.спољила у свој својој силиниприликомзаузећс! М 1 чве — вели, да М.ђари нису престали б ти дивљи хорди и да не заслужују да живе међу кул.турним народом у коме су н,. си. но засновали државу. Наступило је вр?ме да се спасу народи који су Мађзрима и Немиима слу 'жили за објект експлоата ције. А<о културна Енропа пређе пре*о брутолне историје свих варвара а призна им ипак право на аутономни живот, онда правда захтева, да се да мсгућност свима оним елементима, које је мађаризација захватила да се поново врате народимз г о јима је раније припадас. Та ће се м гућност стзорити ако се Мђари ограниче у оном делу зечљс, где су у већини, — зо јс измсђу рекеМзроша и Ти е с тим да њихове границостану измсђу водо.елми ца ових рака, и да ни у ком случају не прелазе њихове обале. То ћс бтм правда и прилика да гд всшт^чки ствогенгг бр'ја од 8 до 9 милиона М ђ ра, снадну на истински број од 3 до 4 милиона. Ул^га народа у А стро-Угарској ЛАонархији трсба да се нзмсни. М.Јђарсма треба владата онако, като су они владали народ| ма тоЈи подпадоше пол. њи хову власт вољо« Тсвтонапа Тако треба поступити и са Нтмцчма у гор њој и доњој А стрији којима трсба пост; вити за го спгд^ре д\ггм чене и експлоатисане Чехе. Шга да кажемо о Бугарима? Т?ј издајнички елемењт потпуно је индентичан са Мађарима. X >рде Титара натурише власт сл»бијем слсве! ском елементу које живљаше по периф ртји Срлске Држзве, и ств> рише бугарску народност. Сгворише специјални тил човека ствсрише: Баја Гању. Протекли су векови и Баја Гања испада увек оно

ШТО је И биО: неисирен, 'ј*к отпор оне исте природе ко подмткао И ДИВЉИ ст вор. ЈИ је кзвршпо после повлачеУ насртају против својих *а на Мзрни. Ати тај отпор добротв ра псказао је сав гсће мсћи прсмснитикрајњи ресвој ИНСТИКГ саможивости ; зултат рата и крајње незахвалности.

А сада, када види да ће бити љуто кажњен, он у-

Руска револуц^ја „Дејли Кроиикл«: Бритски

зпма улогу невиног јап+е- ' поздравн К0Је наша влада упута и преко својих Радо - Р) с «ом парлсменту уп)ћеславова на влади и ОПО-;"" су таксђе од нашег народа зицији, који су СВИ једна- Р)СКОМ нзроду Цело јшно ен ■ ки,д?је лежне, ПОДЛ\укле И глеско мишљење поздравља полволичне изјаве о циљу 'Ј ав У сл.бодннх институција у борбе — чу!Т8 читаоци и ‘ КАН Г Ј Ц-ревинн којз уе десети прекрстите се — да су се ' { А 10 са>тсксг стансвнн.штва. борили I ротив руског ца-ј *дч™ Њус«: ЕманцитциЈШ рИЗ«а!1 Руске тцире ЈС дог.ђај мнсго Не, Б’Гари И Мађзри! ВсЖЧИЈН него во/ннчна псбеда Взс неће нико више ПИ- Ј(р /е ТО победз која / езадоби ТбТИ зашто сте се борилг 1 1вена у свету велики.х мчсли. Има јсш Једна псбсдз, нојз би се могла њгј упоре днти: а то би била еманципациЈа нсмшч-

То знају и вралци на крову. Ви Мађтри, измећари сте тевтонске осионе рпсе чијих сте гуку до сада ј*сг народа. Примали мандате за угње-| »Журнал де Жекев«: Људн којн су нзвели револуциЈу довољно су показали њихову ннтелигенцнЈу, снергију и па триотнзсм Очн ће мсћи одржатн јсдинство нзрода и његсву одлучнсст лред непрнЈатељем ко-

тавзње свих народности у плодним ср^ским и румунским равницама, Ви Б ; гариЈ Вл псжелисте да отмете и з господарите српским земљама и да преко свога Фсрдинанда поста- јл се налази на земљишту цанете тевтонска ћ' прија за рсвине. м>менат би бно врло рђзво изсбран за друга преду зећа. везу Европе и Азије. Улога јрдних и других позната јсборцимаза гравпу и слободу не само у Евгопи већ и у свима деловима свега. Ви ћете имати своју улогу, али под праведнгј м иб љомконтр лом од тевтонске. Надати се да ћете под новом контролом, постати од дчвљзка колико толико људи, способни за заједицу у великс ј порсдици чотечзнства.

Странаштампа Хинденбуггово повла чење. „ЈТа Стампс«: П зчтивно се мсже тврдити дз су ссвезнгци надм< ћннЈИ у топ< в< ма и људнма сд Н мацз. Н;мачки маг.евар повлачењз ниЈе СсСаи.м познат. Не зча се да лн ће непрнЈ&тељ евс.к\исати Фраицуску с&свгм или само Један део М ж‘ б ти д ћ Хииденберг, ин

Грчкаштампа »Неологос«: Озој равнгдушности допринела је кеоггорно и бр( га влгдина о л-аћедонсксм 1арод>,ч^ји је врло мали део мобилесгн, јер је Држа^а сматргла да би о^шта л*об дезац ја Сига теж: к терет га>едан ш р д ксји н Је ^азлкао I а о<а езу крви, за ј дан нгрод когд е ро данас држала у резергИ де би га упогребила у згодноме ч су. Али има вкше ргзлога за региз у ове д б оч не лере за М ћедоеце, те да се прететшознема Л1 ђ њима који тврде да м сго гсворемо гли мало раакмо да прилика да допркнесу есп\њ;н.у Владкнех обећгња стушњем у 10 ску и дзгањем всл^кгх при/ога. (Из уводног члаека броја 84 ) .• »М кедониј Нгродни је. покгет иаб^о зб >г нас. Избно због МТедони'е. И едино због

сталиран у ФландриЈИ н на Ме зн да п)сти мприј.теља да дсђе Маћедоније. Ш ф лебервла подо посрс дњег ссктзра понављају- б>нио се против 1-евзљглог стаћи оствзрени магсвар у Пољ ња атинсксг‘јсд-њо стсга што ској. Алч /е веров&тчо опет да је М ћедонг-јз дошла у опасност. је он смислио друге плансве а И сало кад је Маћедонија дошнар<ччо велику офанзиву на ла у опаскост. Ол нам је дао ка квом др)гом фронту, у Игл- слобсду,. и б( ло је природно да лнји напримср. Треба све пред- Он трли када смо билиу опасвид тч и бсти готов. ности да је изгубимо и да нам »Тејмс«: Треба версвати да похига у помоћ кјд« су Б/гас° јг мсменат приближио када ри погазили мкћ^донско земће иепрнЈатељ покушатн нов н љиште.