Велика Србија

6Р0 Ј 358.

СОЛУН, ЧЕТВРТАК 6. АПРИЛА 1917. ГОД.

ГОД. II

ЛИСТ ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ПО ПОДНВ' ПРЕТПЛАТА ИЗНОСИ: Мееечно 3 франка, тромесечно 9 фр» нака, годишње 36 франака ОГЛАСИ СЕ ПРИМАЈУ ПО ПОГОДБИ РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАј*

Ш 6КНШЕ 8ЕКВ1Е

Стан уредништвс улица Коломбо 33 Солун.

БРОј 10 сант.

Уређује О Д Б О Р

БРОЈ 10 Сант.

Измена телеграма — Наша Скупшгика и Дума -- Председник Српске Нзродне Скупштине г. Андр« Нлколић упутио је 28 Мфт , у име Скупштнне следеЈш те1 сграм председчику Думе г Рсдзјг.нну. У име Српске Нфодне Скупштине част мн је по-

;свима одржаним конфејренцијама, — само, са зајдовољазањем њених жеља |одлаган је страховити е'вропски сукоб. Па ипак јНемачка се није хтела^одрећи главче своје тежње ^ ^ јна исток чији крај није био слати Государственој Д\мл и ореко њз славном руском само Багдад ..а Пер,;рОДУ српски ПОЗф В Љ>бдВИ И П 'Ш ГОВГЊЛ. јСИЈСКе.М ОаЛИВОМ, већ и Ми сви с одушезлењем и с иај гсплијим симпатијама 0 СВ2Т 10 је садајиСТО, 10 здр^вљамо сидашњл светли покрет рускога н.рода за ИНаче. Заш;0 би Н.мачгр=| нску слободу и дефинитизно утврђење реж»ма народне уир ве. Ми се крепамо уверењем д» ће се тек сад, у режпку иободе, осетитн снажна руска десница. Силни н слдани *уски народ уклонивши досадашње сметње пуном р .заит,у своје снгге брзо 9»е сатртн кашес з једничног дрсчог ј ВОМ ПЧЈЊу ТОпа на еврОПкеприј тељз. Тд Ке П; бе »з ујемчити и побгду нгродног слободног режнма у Русији, н основатк дуг период м?рз, уко« ће, ма тврдо зерујсмо, н прдва и идеали Русијч ва1 Д 1 велног српског нзродз бити з штићена и оствзрени. Живела зелика слободна Русија. Предгедник Српске Наро;:не Скупштинв Анд. Николи**

је У СЗОЈИМ фабрикама И .мисли код мгћгдонских полити У таквом СТс^Њу ПОНСВО из- чзра у Солуну. На њ!'хоео) вози.13 да узмз по неко- кокференцијиуЛибералном Клулико пута већу вредност, : бу> чф је ц , љ био да се Вга . него шго је за снровину у, под ^ се јед а„ мв моар у ко-

изаала.

кој служиле утврђече поморске базе у Кнни. збсг жојих је она изазвала и Ја-јдинама пред објазу рата пан, — који се противу ње подчгао одмах, по ир-

. ме би јој се дала објашњгња о И ако јој земљиште НИ]е „ладању Маћедонаца, коментабило } стгњу исхранити | рисан је нарсчито други део све стансвништво, Немач ; гозорд г . Пред:едникова, у коме ка је ипак све могуће пре* ■ ј е ре!<ао да у будуће Мдће* дуз '.мала да би и у томе ,д 0НЦИ < 5 ИТИ у потч!-њенсм пошто виие у земљи До 5 и- 1 лсжају пргл . а 0СТ8ЛНМ Грцим8 ; ла. Са стране су увожене Не ^мо да припишемо не«крег нарсчито у поспед,њим г >-ј ност члаковима конферЕнц! је,

нгрочито хгд се зна да они у-

;право чине језгро лкбераллих

На овзј телегрзм стигго је 5. априла следећи одговор г, Родзјзкка: „У име Госу(арсгвене Думе, иолим Вас дп примите срдачну захзалност за п здрав и изразе осећгња.

ском фронту. Правац за исток узрок је што је иззбрнла Србију за сво]у прву жртву. А.-и није само тим ;правцем тежила Немачка јна исток. Она је б цила око и на поседе Енглеске !у Мисиру, и несумњизо је ! за иззођење те идејество ;рила сум^ренску базу у Архипелагу и налравила пакт са краљем Грчке, који је тако лако прешао преко

колоеалче количине жита. јСадасе може констато- јвлгсти у Ма15 Али ! в - ти Д а Ј е и немачка иа- ., огу да не ш [10СЛ6 ргж . ;ринска политика са њеном ЉЧВ0Р проучења ргчи у аа . јмонстроузном, ГОТОВО П Р 0-: љачевих> ;а ће П01Ц њ?ни ^ хибитивном тарифом за узоз жита, служила само за обману извозничких житних земаља, како не

би ове приметиле купови-

лсжај кеј* ће Мећ.»ро ци ! мати у б_ д ће, ако не прсм.-ке владзње, бити потчгњеност морал а на и само таква, као што сви ргзумемо, а не политичка. као ну несраамерних количина шго ср4 * см мало њих р9 . жита, које нису биле по-| 3 , мели требне за нормалну потро- у

Руски Нфод, у својој неодољг вој тежњи к идеалкма обавезе према Србији.

слободе, ступивши поу«д»ио на иут оств-ргња тих ндетла ккрено верује и у екчро обнсвљење Слободе и права братског СрпсксГ Нарада Предссрник ГосудзрстзЕне Думе Родзјдико.«

Није Виљем узалуд купов:она К:ф/ „Ахилеон" рзди бављења у њему по јнеколико дана у години. 'Он се спремао на целом путу који је избарао за НЕМАЧКЕ ПРИПРЕМЕ ЗА РАТ ;“°1 поход „ ј Матеркјална припрема за У аези са данашњом економском кризом | ратне ^ ше мањ н е 0 и брађи . вана. Та припрема ишла I. о равнотежи баш онда, је упоредо са полигичсом. Дз би сз могла објас- када је поред мале Срби- На све стране проширинити Ссдашња економска је о:новзна Бугарска, два З а.ни су радови по мајаакриза у Нвмачкој, потрсб- 1 п У та већа по територији. мима у целом царству. но је рећи реч две о ње- Српском нароау поредто- Ратка оштета добивена но! д\гогодишњој припре- га што су му одузете ње- 70-их година од Француми за рат Уч. нићемо то гове чисте прсвинци е Бо- јске у замашној суми од укајкраћим потезимз. ,сна и Хериеговина, за ко- 5 милијарда - употребљеОхргбрена псбедом се- ЈУ је потоцима крв проле-, Н а је на сврхе којс суН> далшсзгих година, уве вз°. 1 е створен исан-јмачку створиле кзо озбиљ канаНемвчка фоаншским га :е раздвајао; нсг такмаца старијих светпровинцијама А 1 заса \ Ј1 од једчог дела његова на-‘ских индустрија. Весгфал рена, ч-'м је довршилз Р°Д ? > преко кога је имао К и и шлгскирудчици угља Дело’ сзсга народног } је- мо ућности да кроз уске достигли су куллинацију Диње-ва отпочела је да грозоре баци поглед на ра хионалне ечсплоатације. ! се слрема на кови рат, свет. Рудници гвожђа и других који би ;ој донео госпо- Сва су питлња на томе руда исгс тако. Пооизвод ддрлво над целим светзм. кочгресу рппавана са ззд- ња сеих могућ’ х фзбриСзе је морало биги пред њим намерзма. То }е у каиија би врло брз > разви- 1 чђ но. П литичка пргд- немачком карактеру. Тре- јена то таквг мере, дз. је Цзња била су заснова- 6јло је имати замршених Немачка од сувишка инна Б.-рлинском конгре- и наопако решених пита- д/стријг.ке пр. иззодње изС У, л жнсм теоријом о ња охо којих би бујни на- везене на стзану примала равнотежи на истоку. Ре роаи трошили своју снзгу милијарде. То јоЈ пружаше ^ења која су донета на док они не дозрше при-јмсгућносг да се до зуба, Гп «е конгрс-су гсгаће за- преме којејезахтевала ње- наоружа у соп.твено^зембележена у историји као иа политика: Дранг нах љи, не увозени са стране №ди крајње непразич- Остен. П >литичка подела, никакав готов индустријиости дипломата тевгон- земаља у Езро ш била је ски матершал сем сировиСке расе Нд томе су кон- таква, да је Немачка у не, коју је ссупљалз сзуда Фесу награђени нсборци, свако добз имала начина где је год могла , ^емачка 8 кажњени ратници п бг- да говори„казус бели“ — је увозила гв жђ: из свих Ииоци! На томе конгресу Сви знамо колико је пута суседних земаља, а наро-ј Ича >гурисана је фатчлга, Немачкој попуштано, да чито из Б^лгње, ШведСке "лажна политичха до!ма би се избегли сукоби. На и Ру:иЈе. Г1рер.»ђизала га

Апсолу7ка јв ксткка да жаћгдонско осећањг сда>но пролази кроз гешко иск>шсње, апу је та:<о исто још всћа истн,ка и њггови критичари, не ци, дотле су куповали ка 1 * Ј Ј дабогме они који упра љвју, већ све стране гиганске житне! ^ , ! они кои су у сезСедности, сутранспорте и сгми плаћа-|„ . ' к „ г . л «!ае о осећању грчсог народа у ЛИ СВ01У „прохибитивну ; м * плпиигЈи , Маћедо.чији са великом оштринем, која прелази у неправду.

шњу у Немачкој. Док су Немци целкм светом тру-ј били о својој аграрнојза-; I штиткој цаоинској полити

царинску дажбину. ј Али када се дубље уђе ју проучавање тога пита| ња, онда се да видети, да су они том обмансм б.чли! јпосткгли завидан устех, _ л V Ј чфима. Довољно ;е, да ех са Агрзрна тарЈф^а висока: . ^ . несолико речи подестнмо на царинска стопа имала ]е ј . ^ . угицзј на спуштање цепа "" ге,бе под Ј упре “,жет» на светски« пн!«иа..* ,С1 " ж ” к0 Г(к у !ма. На тај су гачкн Нем- " на п ««ш.. «ц« ци долазили велатавчо ! е п0 “ ,3!,< ’ сд ,™ г ,СР ‘ 6 °' јефтиио до иеликих ко-ј * еља д) уст “' ка - Из

Не сматрамо да је по рсбдв ге 1 !:ки труд да б слго оп[ авдали дантшње држање М..ћ донц* јпрема његовим строгим крити-

личина жита, а новац! се они који с>мњаЈУ >Е(р,ти д » који се имао изцати I 35 ДЈ ' н8шњу СЕОју рзвнод ' шчсст за „прохиб.тивну- цари- :Према >ст * нк к У НИЈе крив грЧ!<и рину остао је у њенимсол-! Нср0А из МЈћ ДПН!б ! е него г 83 ' стзеким касама. 1 н; ’ ЛР)ГЛ дсгађ1ји ко;е ' УИ * чеће Одкуд, код оваквих бити теш<0 да поименце на *

општих предвиђања и при према за рат, данашња тешка екокомска криза? П жушаћемо да то објаснимо у идућ?м чланку.

Грчка штампа

вед е м у слесећем мом ч !гнку. Б::о сам сргћан да живкм у М ^егонији одмах после кеног ослсб ђ њ>, б ;о сам још срећнији да ме народ Дзамгксг округа сба - пе тол: ком љ б^вљу и погерењеи, да ми је на пр» вим мајским ! збср! ма призча« право да ааузием поч сно место м:ђу кандтд^тима Л .бсрал^

»Неологос«: Мзћедонци и У нсг Сагеза.

станак. Горве напомене г. Пред седнЛка Втвде пред заступннци-

Проучвао сгм са толнкв пажње М ћедзнцг, и познао сам

ма Еснафа на дан 25 марта, ;га тако много, да кадгод сам које су као повод имале равно хтео да га упоредим са Грком д\шност, М:ћедонског станов- из Старе Грчке, нисгм ии у че-'’ ннштвз, с једне стране, а с м/ нашсо да је нкж). И упрадруге нарочито њтова изјава во стсга шго сам га та»о до* да ће у будуће Маћедонци бити бро познао мисл. м да се данас у потчињгн 1 М положају према о њему сувгше строго суди, ссталим Грцнма који радо сту- ! нарочито оо странеједног реда пају у војску устач! чку, сасвим људи о којима би чоаек рек.о су прнродно г.адзвдле сзбиљне да су се завгрили да га пре-