Велика Србија

БРОЈ 363.

СОЛУН, СРЕДЛ 12. АПРИЛА 1917. ГОД.

ГОД. М.

ЕЛ 6ННШЕ 8ЕКБ1Е

БРОЈ 10 сант.

Уређује О Д Б О Р

ЛИСТ ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ПО ПОДНЕ ПРЕТПЛАТА ИЗНОСИ: Месечно 3 франка, тромесечно 9 фринака, годишње 36 франака ОГЛАСИ СЕ ПРИМАЈУ ПО ПОГОДБВ РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАТ?АјУ Стан уредништва улица Коломбо 33 Солуи. БРОЈ 10 сант.

Пашић-Вилсону - Поводом интервенције Сједиљених Држава —

Поводом објаве рата Сједињених Америчких Држава Немачкој, Пзедседник Министарскзг Сазета, Министар Иностраних Дела, Господин Никола П. ПашиН, упутио је следећн телеграм Председнику билсону: „Вгст, која нам стижг из Новога Сзета и која јааља сб аву рата од стзане Сједињених Америчких Држава Немачкој, примљеча је од свију Срба као глас Провиђења, који окрепљује и соколи народну енергију, стављену сву од дужег времена у службу великом делу дефинитивне победе права, слободе и цивилизације. Племените и мудре речи Њагозе Екселенције Господина Председника Вилсона: да сзаки народ треба да буде слободан и гссподар сзоје судбине, испуниле су срца свију Срба, Хзвата и Словенаца, који пзд три разна имена сачињавају један и једноставан народ, надом да је дан њиховог националног ослобођења сада ближи и да ће ускоро наступити час њиховог уједињења у једну слободну државу. Српг.Јри народ, ко]и је поднео најзите искушење у овом светскогл рату и који је толико патио у великој борби, што се већ тридесет месеци води са непријатељима његове слободе и незаз^сиссти, неће нихада заборавити потпоре и помоћн указане му од грађана Велике Демократије у најтежил тренутцилта његове садашње борбе. Са највебом ргдошћу, дакле, он шаље братски поздрав великом и слободном гмериканском н*роду, ко:и је, веран својим племенитим принципима хумаиости, одлучио да пролије п своју крв за одбоану права, слободе и кезависности малих народа и да загарантује нову еру напретка и мира. У име Српске Краљевске ВЈаде, Председни.« Мииистарског Савета Пашић»

Америкаеска помоћ — Америчке мисије на нашем фронту —

У јучерашњем броју нашег листа донели смо вест, да је у кашу средину приспео симпатични и одани пријатељ нашег народа Д-р Рајаи, и да се ставио на чело америкаиских мисија, које се налгзе на солунском.односно македонском фронту. Велика слободна Америка и њен племенити и човекољубиви народ од самсг почетка рата, издр' жава своје мисије на раЈиштима Европе, да поиоћу њих колико-толико Ублажи кеволзе оних, које раг довео до стања, у коме би без помоћи могли п одлећи беди, немаштини, болести па и самој смрти. Америка спада у ред зомаља, које су најобилати|е у добротворима. У Америци се човек развија У сзима правци^ла па и у Члеменитом >ришћанском човекољубљу. Нигде није Так о човек трудољубив кол ико у Америцн и пошто сет Р/дољубље обилато на-

грађује нигде нема обезбећенијег живота него тамо. То је узрок да су Американци у могућности да одвајај / вишкозе свогатруда и да их понуде онима, који се налазе у невољи. Сетимо се обилате помоћи американске мисије, коју је довео у Србију знаменити и чувени Д-р Строзг. Његоза љубав и љубав његсвих сапутница, лшлосрдних сестара, према српским рагницима, урезаиа је дубоко у сва српска срца, и та љубав никад неће бити избоисана ни заборазљена. Д-р Стронг гије ишао, него је јурио по ратиштима, брзим возовииа и сво им аутомобилима, да пружи помоћ тамо, где је била најпотребнија. Он је са сзојом А 1 исијом стигао да пређе и врлетну Албанију, где је српским борцима д авао предохране да ихсачува од о паснеболести пегавог тифу са која се тада, може бити сејана рухом варварског-

непријатеља,муњевито ширила по целој српској територији. Као да га сада гледам, где помаже својој послузи, да испод једне орловске сгене и недогледке албанске планине између Ћукуса иЋура раззпиње шаторе за преноћнште! У његозу друштву беху и две племените и отмене даме: његсва садања сулругаи г-цгМгџерс Какав контраст беху ови гости културне Америке, према дивљимстановницима дивље албанске сколине. Читаоци мсрају сами замислити јер се то не да описати! Вратио се у свсју отаџбину д-р Стр:>г, авећстиже д р Рајан! Његоза мисија и ако прекинута у Београду привременим сломол 1 српске државе, наставља се опет овде у Солуну. Њега љубав к српском кзроду спетпривуче у српске редове. Српски народ лрати рад хулланих људи према којима осећа најчистију братску љубаз и захвалност. Д-р Рајан има, нама већ познате, енергичме и предане сарадникс, које је он овде у Солуну затекао и који су већ стекли признање и љубав нашу а тосу: симпатична и неуморна гђ-ша Сименс. Њен рзд у Ссрбиан Рељиеф Фоунд-у, познат је наоочито са Крфа. Затим слеци ални делегати американског нзродног Црвеног Коста: г. г. Бак и Лонклин. То су млади и вредни људи, који нас сзојиал марљивим радом потсећају на приче о вредкоћи Америханаца, којом се стичу не милиони већ милиарае. О ги су већ прикупили материјал за дзе комилетне болнице и имају преко 200.000 килсграма хракеи материјала. То је намењено нашем становништву. Американскс мисије већ хране хиљаде наших избеглица и дају им најпотребније ствари. Ето, то је помоћ Америке, организована пре њеног Јласка у рат против варвара средње Европе, који су имали фикс-идеју, да завладају све гом. Сзда лак, кааа су и мирољубиви Амери:<анци потргли мач против непријатеља човечанства, може се као извесно сматрати, да ће помсћ из Америке биги

хиљадострука. Нека је срећан рад нашим драгим Американлима и Америчким Сестрама!

Страна штампа Америка у рату «Форверц.» «Ми имамо против себе новога непријатељз, чијс су снаге велике, али се развијуу постепено.« »Штрасбургер Пост«. »/7ошто се амерична војсна није никад мерила са европским снагама, ваља бити предострожан у суђењу о њој. Извесно јс пак, да она мсже издржати поређе ње са макојом модернсм војском Европе.» ♦ Берлинер Тагеблат*. „Вилсонова политика имаће магеријално и морално огроман уплив у РустЈИ. Чј Днсвато јр, да јс за Вилсона свако питање о сума • ренима запостављено : он нијс више бранипац амсричких интереса, већ сдушевљени савезннк Спорззума.“ «Наје Ф^раје Пресе». „Аиерика ]е ушла у рат, ]ер не можг више да дзЈе муниције СаВ1зницима(\!!). Труст челика и фабрике Бетлема изазвали су обЈаву рата. Очај трговачки разлог обаиЈен _/е ловорима хуманитета » «Келнаше Цајтунг*. ,Порука Вилсонова о рату срамота је за Ачермку. Непојмљинв уе, кр.ко уе шеф америчке републике мсгао држати гсвор, који би се Једва оправдао под пером новинара плаћенкх од Француске и Игалије.» „Дојче Тагесцајтунг*. «Питање јр , кахо ће Америка водити рат против Немачке. Говори се о мнлиоиу војникз. Америчка флота помогла би енглеску. Мо ■ гућх уе ичтервенција америчке флоте, само не внднмо, како би она мо/ла ослабити дејстзо сумаренског рата.« Ослобођење Арабије „Ал Мокатан." (арапскилист у Каиру)'. «Дј жност уе Арабљана дшнас, да се спреме да управљвЈу сами својом судбнном. Њнхови претци били су велики у књижевности, наунама и филозофији. Арабљани треба дз псђу њиховим трагсм. Ми се надамо, да ће арабљански шефоаи бити на челуозог напред ног покрета. и даће дати дсбгр пример народу својим речима, делима и гестсвкмз. П/тем нау • ке абасирска држава цветалаЈе и стекла велики глас. Д&нашња влада 1 рсб\ дз усвоЈИ исте принципе.»

У Русији — Накнадки изаештзји Петроград. — »Новоје Времја« пише, да је генерал Алексијев кз а.-ЈИО више пута, да је бквша царица стално узимала учешћа у држзвним послозима. „Увек, кгд би долпзила у главни штаб, предстојала је нова иесреба*. Генерал вели, да би он био дао оставку, да га рат није кринудио дг остане на своке месту. Ш -ирмер је имао само један сан: да закључи мир са Немачком. Петроград. — Г-ђа Зирубова, која је Распућина предстгвила царском двору, затворена је у Пгтзопавлопској тврђази. Петроград. — Прве жртве револуције, на броју око 200 сахрањене су на Марсозу пољу у заједничкој гробници. Преко милион људч и жена учествоаало је на погребу. При спуштању сва.чог ковчега, испаљен је по један топ са Пегропавловске тврђаве. Петроград. — „Новоје ВремЈа“ износи, дз царезо имање износи преко 65 милиона хектара Петрсерад. — ОЗјављено је да је недтвно хапшење велике кнегиње Марије Павловне и многих лица из околине великог кнеза Бориса Влздимировића, кго и одвођењг на Крим велнког кнеза Николајевиђа, имало за повод, што су ови склопили заверу, да се велики кнез Николајевић прокла.мује царем, ко» ристећв се својим положајем генералисимз. Велика кнегиња Олга, сестра бившег цара, која се развела недавко од кнсза Олденбурга удала се за ксњичког капетгна К> линоеског. Официри пука, у коме је био Кулиновсчи принудили су овога да даде оставку, ер нису хтели да имајузадруга рођаха куће Романоаа. Петрогр^д. — Прозизорна Вла* да одлучила је укидгње смртсе казне. Она ће се зглгенити позре.меном или вечитом робијом, Петроград. — Минастгр војни об;авио је, да се све уредбе о Еероисповести у војсци укидзју. У будуће, Руси који нису источае православне вере могу бити официри и могу походити војне школе. Од тога се изузимзју лкца кемачког порекла прирођена после 1880. године. Министар правдз, г. Керемскн спрема закон, којим ће се свима изузев прирођених Немаца дати пуна једнакост права. П етроград. — Г. Цгретели и 6 другех демскрата г;з друге Думе вратили су се из Снбира, где су били у прогонству. Они су одушегљено дочехани.