Велика Србија

ВРСХЈ 365.

СОЛУН, ЧЕТВРТАК 13. АПРИЛА 1917. ГОД.

ГОД. II.

ВЕЛИКА СРЕЕЈА Ш 6КНШЕ 8ЕКБ1Е

ЛИСТ ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ПО ПОДНВ

ПРЕТПЛАТА ИЗНОСИ: Иесечно 3 франка, тромесечно 9 фра иака, годишње 36 франака

ОГЛАСИ СЕ ПРИМАЈУ ПО ПОГОДБИ РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ Стан уредништва улица Коломбо 33 Солун.

БРОЈ 10 сант.

Уређује О Д Б О Р

БРОЈ 10 сант.

Један маневар — Последице руске револуције —

Одкако су се у Русији прилике почеле сређивати и одкако је Провизорна Влада успела да око себе прикупи све елементе огромзе руске државе, ради настављања ратг до крајн,е иобеде, у Немачкој и Аустро-Угарској почеле су се дешавати чудне ствари. Немачка влада, која је све могуће чинила да дође до засебнсг мира са старом, реакционарном Русијом, и која је са овсм, нарочито у псследње време почела кокетовати, одриче се изненада својих старих веза и односа и даје преко г.олузваничне штампе и Вол !вз Агенције изјаве, да „јеона водила борбу сгмо против апсолутистичке Русије, а да она против руског народа, против нсве, демократске РусЦе нема ништа и шта више радује се преокрету ствари у Русији Истовремено с ова кзим изјавама пуштају се званичне ноте, како је неначка понуда мира још увек отворена, како је Неначка готова да на нозим основама преговара о ми ру, и уједно да би обмануо демократску Русију, канцелар Бетман Холвег, тобоже под страшним притиском народних елелената, обећава давање рефорама. Цобија се утисак као да кемачки владајући кругови, који предосећају неизбзжну катастрофу и увиђзју да их једино може спасти гасебан мир са Рускјом, да би маколико прибавили поверење Провизорне Владе, а нарочито руских социјалиста, изводе један прилично невешт маневар, једну игру, која је врло провидна. Обећавањем коренитих рефорама народу, кемачка влада покушава очгвидно да своје реакционарно обележје коДико голико умањи у моменту, кад јој је засебан мир једина котва спасења. П абуке, које избијају у Немачкој и штрајкови стот ина хиљада радника, који св оје узроке имају искључиво у тешхој оскудици иако немачке владајуће кру г °ве доводе у велику за®Уну, ози ипак покушавају А а их искористе, пуштаЈУ^и кроз велики део штам-

пе, како сви ти нереди имају и политички карактер, и баш на основн тик чињеница народу се обећавају „широке и корените рсфзрме“. Међутим праву стварност откри за нам „Сид до.че Алгемајне Цајтунг и , који вели у једном члан<у од речи до речи: „Ош?, који тврде, да немачки ндрод тражи реформе, у ааблуди су, јер општим гласањем њему се не може дати да једе“. У сличном тону пишу и неки други листови, који не стоје под утицајем влада)ућих кругова. Види се да<ле јасно, да нереди, побуне и штрајкови, који узимају све шире размере у Немачкој, потичу искључиво из узрока економске кризе, која је данас дсстигла врхунац у централним држазама. Берлинска влада покушава, да их доведе у везу са преокретом у Русији, како би ка основи свега тога могла отпочети преговоре о засебном миру'са Русијом. Уосталом, чудне и комичне изјаве канцеларове о променама у Руси у потврђују све то одвећ јасно. Да је пак све то један провидан и подмукао немачки маневар, доказ је порел ссталога и то, да Немачка, која је одувек подржгвала реакционаран режим у Русији, данас цаје израза својкм „великим симпатијагла* према слободној Русији. Већа иронија доиста се није могла замислити. Нешто слично одиграва се и у Аустро-Угарсксј. Кад се имају у виду вазални односи ове према Нгмачкој, стиче се уверење, да је за покрег, кој 1 се развија у Хабзбуршкој монархији, дат миг из.Берлина. Иако је сва густро-угарска војска под кемачком командом. мада по свима земљама Дзојне Монархије жаре и пале немачки агенти и контролори, ова се изкенада подиже против немачкога утицаја и хоће да се „еманципује". На чело покрета ставља се тобоже цар Карло. А)г,тро Угарска, која је "вековима давила и угњетавала масу народа, тежи сад за државном еманципацијом. Овај маневар несумњиво је диктован из Берлина.

Аустро-Угарска влада, која као и немачка увађа апсурдност претпоставке, да ће демо<ратска и слободна Русија хтети ма у каквој формиотпоч^типреговоре о миру са реакцио нарним цзнтралним дпжавамз, цоказује се тобоже такође распсложена за давгње рефорама. Они, који су са рзским реакцчонарним владама покушгвали преговоре о миру и који с/, служећи се нај лодлији м сред свгима били успелл, да привр« мено подрију снагу моћне Русије, чине сада сг:е мсгуће напоре, да преваре нов}, слободну Русију. Вла да цдра Карла показује ж готовост“ да даје пргва и слободе народима, који су кроз векове сн јсили најтежи и најсрамнији јарам Хабзбурговаца. Она се нада, да ће посредством те чињениие завссти Провизорну Втаду ради започз њања преговсрз о мизу. То ]е такође маневзр, ко;и у свему одговара маневру немачке зладе, и види се јасно, да су сба скована у Берлину и у једном истом циљу. Али, аустро угар:кн кругови запостављају једну масу чињеница. Они пре свега смећу с ума, или бзр сессно прелазе преко тога, да европски рат по ред осталих има у прзоме реду, да реши и питање Аустро-Угарске, без чијег коначног решења не може никад бити успостазљен дефинитиван мир. Сгвезници, сви без разлнке, дан?с су више ио икад сложни у томе, да се то питање једиом коначно реши. Што се тиче Руси е, оча је баш највише збсг тога и ушла у евзолски рат и принела милионе жртава ради решења тога питања. Руски народ, носилац словенске идгје, био је увек јеанодушан у томе, и та је једнодушчсст, ако је то могуће, не само пове^ана већ учињена дефинитивном после великог преокрета, изведеног у Русијн. Конгрес радника и војникг, на који су бечка и бгрлинска влада највише полагале, изгласао је једнодушно резолуц-?ју, да се рат настави до потзуног слома централних држава. Цела Русија сложна је у гоме као један чоЦђк, и солидарна у свему са својим Сазезницима. Што се пак тиче сло-

вевских народа Аустро-У ггрске, они знају, одакле имајуда очекују своје слободс. При дебатама о давању рефорама у хрзатском и чешком сабору изражавају се јасне сумњеу мс-каквг рефсрме и истичу се вексвне муке, иевоље и гањања, ко кма су Словеии били изложени под Хабзбургсвцима. С ;овени под Аустријом гледају и данас, као и увек у моћној Русији своју заштит нииу и од ње се једино надају своме сслобођењу. Њихова вера појачана је данзс новим режимгм у Руси>. Демократска Русија свесна је свога узвншеног задзтка, и она је већ покззала своју решеност, да га по цену ма и највећих жртава о:твари. Ови нзјновији маневри цгктралннх држава пропали су, као и сви доса дашњи. Међутим, они су весл 1 а поучни, јер су очевидан доказ трулости Аусгрије и Немачке и весник блискога слолла, пред којим се наши непријатељи налазе.

Страна штампа »Демократизација« Не мачке «Форверц.»— «Не изглсдз, дз уе ла нцелар д:бољно озбиљно схватио садзшњу стуацију. Мг ђутнм, питгње унутрашње полнтике постало уе од скора главно питање спољне полити ке. Ето, ззшто, мак&ко да је Немачза снажна, она не може остатн, према својим прот.чвни ц:ша, нгЈназадниЈа држ«вз у свет/. Ми ћемо затвориг/Ј пут ка миру, ако нас буду и дзље сматрали као последње уточи шге д спотиша “ «Фосише Цзјтунг.» «Ннко не ме може рећн даиас, да лн ће садашњн канцелар то битн и сузра. Већнча у рајхстагу тражи реформе б-:з одлггањз.“ Америка у рату „Њујорк Штстсцајтунг » т Р,хТ Америке протнв Н:мачке учинно је силан утисак на мнлионе Ам рикансцз немачногпо рекла. Ми треба да ст)пимо у редове С*везннка и огромна средства земље мора/у се мобнлисати бацнти у арену против непри/атеља. Председник не треба да се узнемиргва однесно А мериканаца иемачког порекла. То питање не треба ни постав љати. 3:мљз упознала и одо • брила фшат. Ми се надамо, пак дз ће у овим данг.ма горчпне и

V скушенв, свакво држвње бити оцењеио у духу симтатиЈе.» »Цлнцинзти Фолксбчат«? «Ми се слажемо са председчиксм. Рат посто/и и сваки гргђанин имз да се повинуЈе д)жностина ко/е му намеће ратно стање. »Сен Луј Ве;тлихе Посг:« „Не може бити ннкакве сумње односно држања грађананемач■ ког псрекла. Германо Амери■ к&нци немају потребе 'да истнчу своју лсЈалиост. Они су се већ псказали грађзни нскрени и верни својо / дужности « „Жорнал до Комерсис« (бразилиЈансш)’ »Улазак Сједињеннх Држава у р&т знзчи за целу Америку почегак заједничхе н сложне акцн/е. Народи Амернке имзју да бирају нзмеђу два једнна мсгућа држањз: уз вннснннке злсчнна нли са пнонирима слобсде. Стара Европа бори се за слободу и прав• ду. Све судбине човечанства у питвњу су. Нзша јс дужност да у евом одлуч.чном чзсу не естгвимо сгму Северну Анерику Н&ша влада мора се солидарисатк. Пзст/пити друкчије значило би глупо само)бч,сгво.“

Грчка штампа »Неологос*: Питање о Цгрнграду. Дан*шњи управљач^ Русије, кроз уста најауторитагизнијега ђу њима, првог мвнистра кнеза Љзова, предају свету своје нове погледе, објављујући да у питању о Цзриграду Русија није надзхчута импервалистичким тежњама већ д* га је покрекула због рђаве турске управе и због гоњења над Грцима и Јермеш ма. Желели би:мо да гмамо епшнрније сздржај гзјаве руског председиика министарства, јер бисмо на тај начин могли да погодимо у каквим су околностима и под какзим погодбама изгозореке ове историјске речи, које чине крај једноме рђавом тумачењу и неспоразу.му између грчхе и руске цивилиззцнје. У сваком случају моремо признбти да Русија, испитујући плтање о Царг.граду са сасеим новог гледишта, голица наше нзционално частољубље, повлађује вековечној грчкој раси, и признаје жртве које је Елинизам у Турској подзео ради повргћаја, у тој земљЗ, цивилизације и слободе И ово гледиште, сагласно са прннципвмд које Споразум сматра као сснове будућности, сггласно са декларацијом Уилсоносом који је изијавио да Америка ступа у рат ради патећег чоеечанства, сагласно и са жељом народа