Велика Србија

ВРОЈ 366

СОЛУН, ПЕТАК 14. АПРИЛА 1917. ГОД.

ГОД. 0.

наСРБИЈА ЕЛ 6КШ0Е 8ЕКВ1Е

ЛИСТ ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ПО ПОДНВ

ПРЕТПЛАТА ИЗНОСИ: Месечно 3 франка, тромесечно 9 франака, годишње 36 франака ОГЛАСИ СЕ ПРИМАЈУ ПО ПОГОДЕИ РУКОПИСИ СЕ КЕ ВРАЂАЈУ Стан уредништва улнца Коломбо 33 Солуи.

БРОЈ 10 сант.

Уређује О Д Б О Р

БРОЈ 10 сант.

АМЕРИКА И НЕМАЧКА — Пропаст акције немачких агената —

У циљу, да ссујете дадка кву акцију Америке у' корист Савезничких аржаНелдачка је још од самог почетка рата била ангажовала масу агената и штијуна, која су имали да подривају државни оргаии зам слободвих америчмх република. У тој сзрси берлинска влада је потрошила многе милионе у току више од две и по годинг дана. Била је ствсрена читава једна потајна ооганизација, која је била готово држава у иржгви. Њен центар налазио се у Сјецињеним Државама, ошле се гранала на све сгране Америке, продиру№ и у најзабаченије кут«е ове. До прекида америчконемачких односа овој организецији био је најглавнији згдатак, да врши утицај на америчку јазност и да развија пацифистич»о рзс золожењг код грађана Алерике, упразо, да чани све могу1не, како бл сеАлерЕка спречила, да интервенише на страни Савезника. У том циљу похренути су и нарочити лисгови, а покушало су и са потллаћивањем штампе, у чему се наравно није успело. Немачки агенти, врбовани согла <ито и ј р:-до8а Германо Аиерикакаца, радили су дано ноћно, да А«ерика-ш.е убеде, како за њих најбоље, да се држепзлитикесгриктие неугралносги. Ал 1 , када су Сједињене Д)жавг, огорчене већ до крајњих гааница, прекинуле односе са Немачком, ова германска организација почела је да дела. Њен план је био, да баци у вазлух фабрике муницлје и радиокице бродоза, да одеспособи чемачке интерниране бродове, да покваРи жељезничке пруге и по№л важније мсстове, а пре све’а да убије више ндакаутих личности у А Нфици. Ати је цео овај Ман откризен и осујећен. Насгало је хапшење немаЧ<их агената, и у кратковремену Сједињене Дркздг биле су очишћене од кфгрових најамника. Пошто је пропао мане8а Р да се Јапзн доведе у ^фликт са Сједињеним

Државама због њихових интереса у Мексику, не- 1 мачка влада усвојила је једну нову политику према Америци. Њени агенти у Јужној Америци и они, који ј Оеху избегли из Сједиње-ј них Држава добили суна-; лог, да у јужно-америчким ! републикама стваоају нсреде и побуке. Циљ берлинске владе је јасан. Она хоће да одврати пажњу; Сједињених Држава од Е-| вропе, да би се ове заинтересовале унутрашњилл питањима саме Америке. Покушало се нгјпре са кередима у Мексику, као на|ближем С.елињеним Државама. Али су Мгкскканци овога пута увидели, да би по њих било врло ризично сгварати кенфликт са њихсвим моћним суседом данас, кадз је оч у једко« снажном Савезу, на чијој су страни све шансе побе де. Мексико је остао потпуно неутралан. Рат између Сједињених Држава и Немачке имао је силнсг утицаја на све слободне америчке репу'блике. Оне су редом све почеле да се солидаришу са политиком Вашингтона, а неке су ставиле на рас положење Сједињеним Дожавама сзоје снаге и своја средства. Сзе владе јужно америчких држава солидарисале су се са вашииг[тонском и испољиле су готовост, дз и саме у згод ном моменту интервенишу. Пред оваквом ситуацијом и увиђајући, дз се цео један кочтиненат, чији су извори и средстза неисцрп ни, диже противњих, Немци су прибегли крајњим мерама. О.-ш су с>д немач ких поданика, затечених у Америци организсвали буи 'товничке чоте и почели стварати нереде у циљу, да изазову револуцију. Побуна Нгмаца избила је најпре у Уругзају и по чела нагло да се шири. Ради тога је одглах мобилисана цела војска Ур/гваја, и настале су борбе између ове и побуњенкка. Дз би спречиле ширење покрета, остале јужно америчке републике, а нарочито Бразилија мобилисале су такође трупе, затвериле границе и поставиле на њима јаке стј.аже.

Тиме је покрет Немаца остао потпуно локализован, где ћеутоку неколико дана бити без муке угушен. Може се кго извесно сматрати, да је и овај по-ј слелњи покушгј Немаца већ пропао. Његово дејствз биће супротно ономе, које су Немии од њега очекизали. Већ постојећа солидарност америчких република утврђена је сад дефинитивно, а Иемачка може данас бити на чисто с ти ле, да је против себе подигла цео амсрички <он тиненат, који нећеоклевати. да своју најширу помоћ укаже Савезницима у бор би против опшгег непри јатеља човечансгва и кул туре.

Америка у рату »Политжвн* (Копенхаген): »МзјЈо је в еровзтно, да ће се Нгначха и Сјгду.њ =.не Дожаве ОДМЗХ СјКОбИТП у днректнсЈ бтрби, гли Анирика финансиЈ сксм потпорсм, коју ће дати својим нсвгм Савсзни цим :, по стаће можда нзЈопаснтЈа међу протншницнма Немзчке, који са да чине наЈмоћнији савез, од

како постоји свет. „Трибин де Женеа». «Улазак Америке у рат по/ачаће још већма сдлучност русксг народа за настрвљзње рата. Младз руска демократи/а неће хтети да се покаже мзње енергична и одушевљена у борби против феудалног монархизма н госта• ра вашингтонска демократиЈа.‘

Страна штампа Немачка к Кина »Хлебурггр Фремденблат« вЈедгп фхкат уе известан. Председник кинеске републике оду про уе се сзим силама прекиду сдчоса са Немаччом. Алн, сн се мсрао г риклонити вољи својих министара а нзрочито министра спољчих пословз. В) Тинг Фан ка, који је пстпунс амсрикзнизозан. ОааЈ ]е умео прндсбити парлзмент н сснат. Под тим у тица/ем, Кина уе пришла Споразум). Кннези уобрежхвагу, даћеих Јанкен (А ч.ериканци) штитити против московсксг медв-д?, јхпанског шакала « снглесксг бул дога. Кгко могу го веоовати? Очсвндно Акерика сама није всдила политику колснијалних концхсиЈа у Кини зли зар Кина мисли , да ће зздржатн нсм-ч кс колониЈе ['иен Чан и Хгч Кеу, ксје /е коифискоаала? С/е дињене Дожаве заинтересозане су у К. ии Оне покушззају да спојс емеричче н е/глеске ин тересе у Кини и дз у рату са Немачксм сб.збеде Америку против нападг од стрзне Јапана. Кинези су не мгњз оадсворчн зч прекид односа са нама. Немачка тз нсћг зебзравити: Нови руски рсжим «Журнал деЖенев*. «Власт Је у Руснји успостављена н по/ачана сусоетом двеЈу снегз, којс. су учиннле уззјамне концесиЈе и постепено се зблнжиле: снага ДјМС н раднккз. Цго н& род подр/з/меваЈућн ту ицркву Једнодушно /е уз нови режим а рат водн Један комнтет, са стављен од ЈЂзова, Миљуковд, Керенског, Ччнгзр/ова и Терешченка, којн јс мсжда наЈбољи у целзЈ Есропн.

Црна Гора у рату — „Како је Црна Гора заведена за Голеш планину" Под горњим насловом у ка- ворило на фронтовнма знало се ставцима доноси српски лист за два — три дана и у послед»Србзбран«, ко;и излази у Њу-јњем црногорском селу. Једном јорку, у Амерг.цт у 385 броју од речкју, знао је свако, ко себа23 ф:бруара 1917. године следећи чланак: »Црногорци, све отреситији и по племечима виђенији људи, на лАоме пролазу преко Цоне Горе у ноаембру и децзмбру 1915. причали су ми ово:

ии политкком, за закулксиевезе Цзткња са Аустријом. Пресголонаследчик Дгнило, који са после објаве рата преселио кз Б.чра на Ријеку Црнојевића, да тамо настави Исти свој беспосличарски жквот, ло»У псчечку рата дзбио је вачки и ркбарски шпорт по краљ Никола кеколико мклиона , Скадазском Блату, у сред ракруна с сб 1 аг.езом да вршгзр-Јта, здрав и чктав иде вгн отаџска зо]ска не прсдчре д/бље у бчне и у ШзајцарскоЈ преговаХзрцгговнну и Босну, где је по ра са грофом Бекекдпрфом, неки пут било врло мало аус- поверзником немачких царевитријскв в->јске и да обЈгдава на, о прсдаји и предаји несрећХерцеговце. Лднац је био стал-,ке Црне Горе1 но границем. Паштровике, Буд { Кљаз Мчрсо, други син краву и Грбзљ Аустријанци су пра- ! ља Никале, насгавља свој ргзпуствлн црногорској војсци без вратни жквот у СЕОме дворцу икакве борбе као терен кој'и је к°Д Подгорнц-; вози се на аутребао да б; де у црнсгорској томобилу са својДм куваргцша ратној зони, радч сигурних ве- по Цзној Гори и заустаЕља уз за са Цеткњем, Књаз Пзгар, пут црногсрске сељаке и сенајмлгђ : крзљев син, са штабом ља.чке, грди пред њима Србијм Лзвћенског Одгеда, седео јеко-ји Р/сију, велича немачку снагу мотно у Будзи, одакле се ре- и хзали аустро-мађарску „подозно састајао са командаНтом ( литику«, тера аусгрофнлску Которске Посаде. ЧЦничг, на |пропаганду 1 северу Аустријанци нису бра- { Књаз Пгтар, трећи син кран( 1 ли гбзг гечосредне близине; ља Николе, као ксмандант Ловсрпског фронта на Дриии. И ћеаског Одредв, са седиштем у сги.ча 17 — 20 авг. 1914 Аус , Будви, под топовскгм цевима тријанци су нааали билећхи!аустр. флоге, приређује забаве фрозт и заузели црногорскепо-!и концерте на којима се свиложгје који су отвграли путзаЈрзју аустриске и бЈгарскех мНикшнћ, али су их по вкшем[не; тражм по Паштрсвићима нзређ њу 2П авг. напустили и и по Гробљу »велвкосрпску пропозукли се н», миого слабије, паганду« и прсгоки и хапси погрангчгестаре своје пеложаје. свесне б честите Србе; држч На херцегозачком фронту било телсфзнску везу гзмсђу Б/две је окршаја, борбг, особито на.н Когора; прирсђује банкете ГрЈхову и Троглаву, али су те;аустриским сф ц^рима и преборбе изазивалн својеаољио ко- ј госара са аустриским г.укозниманданги по.'единих јединкца«.. ком Хупком на сч>гл?д црноИсго сгм, касније, кад (ап; ГС Р :ке војске и српског грбаљстигао на Цетиње, чуо и сд мно ик 01, становништва; одржава гих, виш!-х државнИх чиновни | сталну, директну везу између кз, сфицчра и дзугих народнгх Беча и Цетињи!

ЉЈДИ. У осталом то сс све ви дело осећалз и о свгму јавно

Може нзгледати невероватно апи је на жалост, истЛна, да је

говорило, Цона Гора била је књаз Петар, син и мсзимацце' мала, за 2 — 3 дана могла се' тгњског краљз, крзља једне срппрећи уздуж илн попреко, вој- ј<ке државице, приређчвао бакска се, вгћим делом, снабдеЕала : љаде и наредво да му музига храном и оделом од својих ку-јсвира бугарску химну кгд је паћа и све што се радкло и го- ло Душаасво Скопљ’, кад су у