Велика Србија

СТРАНА 2.

»вбликаСрбија«

БгОЈ 370.

рама, потпунж жустро-немжчкж шгпЈунажа. влада још у Бразилијн. Та издржљнвж н псдму ■ клж раса не полаже оружЈе. ј дно се место узимж. овде, дру го поставља мало длље. Онн злоупотребљују ргвнодушност и нсмар бразилиЈанскнх вллсти. Тако се, с временж на време, отнрува депо уља и газолина овде, безжичнж станица онде, место за снабдевање, тамо и т д. ОбмањуЈући власти, А устро-Нем цн настављзЈу слободно свој срамни рад «.

поверење у исхсд кос ф 1 иктж ПсмоН амернчке флоте, прнпреме наоружања с оне стране Океана, одашнљање експедицконог корж у Европу — све то нас ссгавља равнодушним. Ваља нмати у виду Једну ствар: финансиЈСку помоћ Споразуму, ксјп А| бити знатна «. <Германвј&»: «Г. Вилсон не би нам о6јжвио рат, да смо и мали мање нсприЈатеља. Њего

њем току Соче. Шгете су »'■ ЦШРШЕ СНЈ1Е И ИИР

ва одлука /: нзазвана тајннм

' обавезама илн нвдама. Истори! јж ће строго судити председнн| ка. Од почетка рата број на-

АМЕРИКА У РАТУ »Прајсише ЦаЈтунг«: »Сту \ших непрнЈатеља јс стално ра пање Америке на страну наших других десет противннка очевидно је од огромне важности, али тиме није умањено наше

стао. Да су нас сви за/едно напали, нашж би ситувциЈа билж очвјна. Длнас ми имамо осећање наше снаге .“

з ;атне. Два иаша хидроплааа: бомбардовали су авијатичарски нелријатељски логор у околини Трста. Вратили су се недирнути. Руски коминике Петрсград, 18. апрвла На га адном фронту ин.еазавније пуиња; а ве у области Ко^ела и Рогтина. На оаа^ом 1 фронту велика астменосг кепри;ате%ских I атро.га На кажагком фронту се еро загадно од Калкила, у обгасти Ча ета ,една каша кзвиднша на ала е турско орелење и сдјури о |а Је на бајонег. На ослатом фронту пушкараае и активност извидница.

Са ратних фронтова

Са солунсксг фронта — Француски коминике Солун, 18. априла Јуче су Бугари пседузеланоЕе на^.аде на елгт.ежом фронту али су одб)-јени са губитцНма. Напад нелри.а ељске пешадије га когу 1050 ни.е успео. Авијатвка и артиљерт.а псказа е су Еелвку автивност. Не)ри а тељски аеропгали бомбардо а ли су Воден и сла нцу Ведте ксп Поред осталих жрта а по-

Француски аероллани за бомбардовањб бацили су многобројне бомбе на авијатВчарски логор ксд Колмара и Фрескати, на станицг Аре, Нован Амањ Бетенвил и на биваке непријатељске. Румунски комннике Јгш, 18. априла На целом фронгу сбично пушкаран.? и какснгда. Активност је сртилерије била јача у облагинуло је „едно де е од де.ет 1ТИ села Т итсети и Олести на ме еца : Путни, и у близинч Седулроска I и Катудунга Нј Серету тешка фраицуски коминнке Јруска артилерија проузрокоЕаП*риз, 18. априла . ла је јаку експлозију у једкој Артилерисса јака борба нз I непријатељској батерији јужно међу Сен Кантеча и Оазе и ксд К&Олунга. Шемен де Дзм. Блрба са бом- Ј На фронту од Д/наза до Цр бама на сектору мајура Ерте- ног М0 Р* мирно. бкза, У Шдмлењи, пос;е живе ,, , Италијански ксминике артилернске прнпреме, францу- * сча је пешадија извршила на- Рг,м ’ 18 априла пед на немачке лЛннје код Кор- Д°лнни Комонике, једгн не* нилете. 3«падно Французн су ( пријатељски одрсд извршио је заузели више рововских јаке у -1 из ’ ,ена Д а препад у наш гстактврђеннх лчнија до јужно сд Н Ј Т П °Д° ЖЗ Ј код пролаза Тона Бсна у дубину од 500 до 1000 ле > али Ч,!М см0 Д°били појачаметара Истиччо прошнрилч су ња не пријатељ |е био потнснут њихоае линије на пвдингма се са положаја. Јака артиљгријска верно и севере ксточно од Мон-^ 0 ?^- 1 ксд Травињоло и у зони О до иаица друма Мороа —јГорвце. Нацелом фронту интенМоронвнаер. У тој области на- ЗНЕ1,а активност патрола исто

РУСКИ СОЦИЈЈЛИСТИ — Неуспех Ленина Пегрсград, 18. априла. Руски социјалисти потпуно не одобравају покушаје Ленина. Изврши одбор раденичких и војничких делегата констатујући покушај Ленина и његоI вих пгртизака који тежи да дезорганизује земљу, гли признаје, да се не могу предузети мере репреЈсија докле он чува кграктер пропаганде. решио је да се одупре том покрегу пропаганде нарочито у штампи и између трупа. С друге стране »Тан“ прима одсвога дописника !у Петрограду следеће информације: „Како је Лебрансв сада болестан, он је ипак душа руског пролетеријатз, тог правсг соцк-

ставља се Јака артилериска борба. АвиЈатнка. У току 16 априла француски су пилоти сбз-

чнв од Туерно, запгдчо сд Самоне и карочДто на виссвима источно од Горкце н на Красу. Непријатељ је гретрпео осет-

рили четири кемачка аероплана , не губитке. Заробљено је око и шест других приморали су ја-; двадесет војника и један офчцир. ко оштећени да се спусте на Нелријатељски героплжни баземљу. ј цили су бсмбе на мсста у до■ I ■ |—1 ћ^чиапгг вмии ИИДИ1 ■пшнквшввв&к шпдмвн—д—■миааммма I, | Ц|1« а ■ Ф Е Љ Т О Н

Шта би Немачка предложила Хаг, 18. априла. У политичким холандским круговкма влада увереље да ће централне држазе предузети стварно нов корак у коркст мира. Дз би умирила Савезни<е Немачка би предложила да одмах одустаке од сумзренске акције, да евакуише француске заузете области до линије Лил М?ц и половину Белгије до линије Анзре-Лил да се сазове конференција, ради дискутовања о дефинитивном миру. Вести из Амстердама јављају да влада велика бојазан у Холандији услед дсгађаја који се спремају. Страхује се нарочито да Енглеска не објави блокаду северног «ор4 која би имала огромне последние на држање Хсланднје. Германофилски листови признају да после интсрвеније Сједињених Држ<ва, Немачха се не може надати да постигне победоносан мир. Она ће кажу они, тражити мир на време. Ситуацијау Атини Једна значајна крнтмка АгпЕа, 18 априла „Еле|периосТипо:“, који је по оео по .ео изгази типа аспише: „Грч:-аил'а »апосну приви. егију да види 1 а ;о се унутрачжа јализма чији се рад састо- експлози;а охреће прогив јао једико у тсме, да се дисидентистичке штау-пе. обори тероризам. јМи пе ко.уелтаришемо оСзакодневно Плехаков, а < Ф е! ; 0 '’' е ' } » } °, и извесно и људи који су око њега 1 1е °^ а Ј е ча:т нашој содивиде да се њихови једно- алко Ј иив илисадији мишљгници умножавају, а за ово вре,ме Ленин губи од свога утицаја. Радничке масе осуђују овог егзалтиранога човека. Пред овом променом мишљења Ленин се повлачи и \ве рава данас да су га рђаво разумели. Никада није ■ саветовао - кгже он-да се ј положи оружје, него да се само закључи мир ш го се брже може“.

Војна снага Америке »оо^Јооо АиерикаЈСка ф)ота на дан су ист* готмви Још 22 су 1. јула 1915., била је саставље- 1 марена и 15 контра торпина из 33 линијских лађа, 10 о- љера. Дзе борбеке лгђе и 18 клопних крстарица, 24 крстари-^ сумарена изглгсани су за изца и 61 контра-торпиљера, ко-јргду. Трсбд додати да Сједи јима треба додата 9 мониторг, њене Амерачке Државе сада 19 торлиљерд и 36 сумгрека, тзксђг имају на израду знатну намењених за одбрану обзла. фтотилу специјалннх лађа на-

НајновИје лннИјске лађг јесу Псн:Алванија и Арозона, пуштени у саобраћај 1915 г,Н*

мењеннх за барку проти.ву сумарена. Мзрина гмериханска кмала

вгда и Оклзхома пуштени 1914 Је ефектив од 3788 официра и г,, Њу Јорк и Тгксас у 1912, 53885 војника. 35ог новихлЈђа Аркансас и ВЈоиинг у 1911 и <5рој војника попео се на 60.000 Флоридд у 1910 г, Пзред твга регрутеваних као добровољци. три — супер дреднота Нови — М фина американска ужива изМ.-ксико, Мчсесипа и Јдахз пз ; врстаа глас. чели су да се радг у 1915 и : Сувоземна взјска сасзнитетсада су сзакгко готовн. Тако тегссчм корлјсом броји120 000

људи и 7000 сф цира, ко|и образују 31 п>к пешгдИЈе, 17 пукова коњице, 9 п>кова пољске гртиљсрије и 3 пука кнжињерије. Поред тега, народш гојска разлкччтих Држава броји јсш 9000 сфицИра и 120.000 љ\дн. Трговзчка флота Сједињених Америчких Држаса, која8еса.ца предузети понсва сеој прекннути саобрв^дј н учинити велике услуге СагезницумЈ, нма 16 оОО парних л:ђа са укулиим тонажама од 6 милона тона и 10 700 једрилкца сд 2,500000 тонв. Ради упорсђивања подсетимо да талијанска трговгчка флотг, пре рата, имала је то нажу од 1 200 000 твна, фрачцуска 1 8С0 000, немачка сд 5 ми лчена и енглеска сд 20 .мчлиона тона. Нсм&чхе лађе које се налазг

Ми са ’0 преживели сге ужа е д/еђусо5нгх борби и питауо се да ли је Грчка г.о:ле озих Сорби добига више скаге и Еећу сдазу? Је ли о а сада сгећшГа, сј азнија богатија? Одајели ]ој се геће г.оштогање и ге^а љубаа? Да ли су да ни бурних догађаја пружнли хдеба ози/уа, ко]и нису радили и очима ко]и су њега лишети? А шта желе о 1 и који су на: гурнули у ову ситуацију, кад ив*ЗИ**» (УмЗДдоЗ у амерччкнм ведгма представ љају укупну тонажу од 600 000 тона одприлихе. Али, свв није све што Америка кма да да. СЈедињене Америчке Држав* ратоваКе, како је то Вчлсон лепо казао »са свима народнкм сиагама«. Дднас она :еВ узима у војску 500.000 љјди а ако затреба она *е в даа пут у)е8ат* свзј брвј. У првстанишнкм рвд»оницама од )ехог вреуена, рад се снлно угећао. Зд најкраКе в>еу.е из радионгш пзабиИе кеколико стотина иалих, лвкР.х и брзих крса е:а игмевених за хватањесумаре (а. Сге дкерич) е тр говачге лађе сара ће бити топов^-ма наорјжа^е ј) 1 е:ику».е услугу учииити ратној флогм а тако исто и тргозач<9м флотама Фракцуске, Енглеске и Ита дие.

мају пред собом резултате сЕога грозког дела, које ]е: глад, страшна глац негодозање целога света прогив на:, за:тој трговачке, индусгријске и го морске активко:ти, л^атерајално и морално Санкрогство ОЕе несрећне зе лље? Да ли је пропивена крз ^е:еда ноЕеу)бра дозега Матеззе :а у Атину? Не хид ацу пута не. Огромла трагеди]а у ко]ој семикаЈазимо лостиг/а је сеој епитог. До саса је сва/а гогрешка могга извинити али је сала фата'ап час еа тевтоне дошао. Геруач* ски кбг.ос посрће као чоЕех који је много пио. Ње> гоза нада о гахључељусе гаратног мира са Русијол аако а: Ј а ;е гаугесчимсу нестали Штирмер, Протополоз и Рекенкоамф. Раае ници стободке Русије зкају да ]е Пруска фатално угииала на бившу руску упразу, зкају да ]е о; а угушига СЕасу либералну тежњу бившег цара, биго милом бидо прегњом, зга ју да је Пруска га^розила да угуши ре^олуцију 1905 годике са 500.000 Еојника а:.о се о: а на вреу.е не газрши. Узалуд ]е што се изге счи голитичари овде зага расају илузијауа немачког триумфа. Ми «зносимо јаз ко ту истину не као праЕО^аиију не _ о као обаве штење. Политика Грчке ни]е не^азисна, о.-:а ;е ре Јзултачта СЕетских колфта гратиЈа, о ‘а :е о д]е с свију Јперигегија СЕака кеуачка побета остазила е трагу н.е ој есолуцнји. Ми кеке./о оттужигати са:а каше нелри]атеље а ]ош ла»е жегеги да њих кестане. Нико у о г ој :ел љи нема праеаха се гонапа као за вгеме Атине и Тимура Ми пр, г жау.о руку свима онима ко]и сана у о ]едко] ја ;ој сређкој и уједињекој Грчкој. Миимстазл ауо г азнањеда сесгасење кзврши штопре ]ер ке сутра бити дои ка 1 , врло доцкач. Ми сло дошли до изице прогасти и због тога је г.огребан т и нидшадјДЗИИ— ■ Тв је што мсже А.уерика д* ти у војном псг. е \у и таква.е за сада њела војна снага. У пог;еду пак вндустриско« и фннансијском А#ерика 1е Сгто разуму силнкх услуга >чинити будући дакма ке гсцрпни извср у ратнсм ма:ериј8лу и у новцу (Журнал де Же е ) С фракц. Драг. Ст. Јов

ГТП ТТТ П-А ЗА СРБИЈУ Сгевану ГлкшнЉу тргсвцу В 1 љевоГМолим рас, иззестите мс» а сца Језрема М )лановића из Лукавца, да сгм са Николом * Милоргдом жив и здргв. Мзти* ша МлтиИ такође јездсаз. Шг* је сбратом Милорадол ? Д> сзд 1 нисзм добио нккакав извештај. Пншите ми преко Цовеког Крста на бр. поште 959. Поздр*' вља М?лаи Ј. Мтланов::!).