Велика Србија

ВРОЈ 372.

СОЛУН, ЧЕТВРТАК 20. АПРИЛА 1917. ГОД.

ГОД. II.

■ШСРБЕЈА ЕЛ 6КНШЕ 8ЕКВ1Е

ЛИСТ ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ПО ПОДН1 ПРЕТПЛАТА ИЗНОСИ: Месечно 3 франка, тромесечно 9 фре нака, годишње 36 франака ОГЛАСИ СЕ ПРИМАЈУ ПО ПОГОДБИ РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ Стан уредннштва улица Коломбо 33 Солуи,

БРОЈ 10 сант.

Уређује О Д Б О Р

БРОЈ 10 сант.

Пред одлучним догађајима — Решавајућа периода рата —

После с‘ајних ачглооранцускихуспе> а на фрон ту Соме, о ерадије на свнка фронтозл/уа добиле су више карактер једне обимне припремне асције за пре’ дузи/уа ве реша"ај/ћихби1 а а Борбе на га атном фронту, зођене по т.е хњих кедељг, које су дале та> о сјајних резулта-а кашим иоћним Сазезнициуа, пока;-а:е су још једно лвише, да је неуачка отпорна да а о ослабила и ла ће ка;герове трупе мучно бити стаљу, да одохе једној снажној и генералној Са [еиичкој офанзиви. На свима борбенил! фр о 1 товил^а војна ситуација је дана: гозољни'а но икат 31 СаЕезнике. Пре свега Савешичке арми'енасвима

лука гала, га сеједномпо сваку цену сврши са не! при'а'ељиу.а човечанстза. ;Ми смо 1 е:умњиво у ре- родилта. шазајућој г ериоди рата,

Један деманти — Поводом интервуја г. Паш. ћа Крф 18. априла Франц ски лист «Еко де Франс« к ји излази у Солуну,

ма, глад која све вишебе сни и све гозе герсге(тиве за исход ратз, убш.е су готово сасвилл морат \ епријатеЂс^е војске, која данас жели само што скори е закључе ве макаквога лжра. Улазас А\ ери: е уј акцију раззио е И послед- с А1 авИ0 је разгозор к ја је дописник тога листа г. Жил не олагке илузија не дач- ? *1 С ' им *® са Председником српског мннистарског савета ■ , г Пашикем У том разговору, онако како је објављен, има КСГ народа, а Јернодуш- ју цеколике нетачности које се односе на нашу во|ску на НОСТ Нове Русиј' 1 , да се Солунском фронту и на њену улогу у будуће, које хоћерат настави ДО Краја, уни- мода исправимо. Према томе овлашћенисмо изјавити ово: штила јв сге обмане и| Г. Пашић није у своме говору рекао, каоштз је»Ека наде наших непрИЈатеЂа де Фракс« објавио, да је српској војсци додељеча дефанна засебан мир са Руси;0Л1. зввна улога, већ је изјгвио само то, да би бало добро да Не/ачки листови са Н.ај-јнаша војс^а, која је послгдњом сфанзивом била јзко исцр Ее )КМ пеСИМИЗМО.М истичу, пљена, буде поштеђсна и стављена у могућност, да се ДЗ „је блОК 1 еМЕЧКИХ 1е одмоди, те како бн, кзд остале солунске армнје буду препријатеља сад досткгао зеле офанзиву и продрле на нашу територију, могла и она врхунац СНа.е И да свет дубље продрти у нашу земљу и предузети одсудну сфан-

која ће свегу повратити 'иика, оданост и самопожртвоваблагодеги Л1И|Га И у^емчити ње становнгшгва, морална поправа и слободе свима на- моћ свију апбодних нација у целом свету, учиниће да сеслсми разнотежд непријатељских снага и тс за триумф права и правде.

ни]е никад видеотакомоћач савез."

зиву и гонење непријатеља. Као ш'о се види, Председник срп.ке владе није рекао

До С наши НСПријатељи нити Је могао реКи да би наша војска требала да сстане ЈОјИШТИМЗ држе данаспо- у самргном СТраху очекују у дефанзиви, а јсшмгњеда, према додељеној јој улоза, не ЈОКЗ е, са 1 0 ИХ се Врло почегак гигактске битке на узме никакза учешКа у будуКим операцчјама. 'сгеш;о може предузети свима фронтовима, која офанзива. У погледу ка има да запсчзти крЕази бројно ста ве трупа и на светски рат, дотле су Саобиље у ратном дчатери а везницч већ при крају полу, а нарочито мунииији следвих м?ра, чија ће реСаЕезници и/мају свула зултанта бити I о сачан с; ом латну наалоћно;т над ке наших е е фијатеља. Одлуори:агељима. То је

ЕНГЛ1СК1 0Ф4ПЗИВА Стално напредовгње Енгле.ке

Непријатељске су формације потпуно уништене. Мчсгобројни гаробљечи војници припадају класи 1917, а известан број

Париз, 20. апрДла Хавасога Агенција саопштавг: 1918, г. о;о- чан лзоменат је наступто те < што Ј е га^ршена последња! Приликом СЕаке паузе Н:мци би о досатачоу гигантској Цела светска шгампа тре-,борба Енглези су пгедузели нс- су предпостављали да је силна ОНГЦИ на Соми, вођечој тира данашњу периоду, ;ву. Трећи напгд врло интензи-||етријатељс!<а офанзива потпупоследњихнецеља, која 'е ксо решаЕајућу ео Еечикијган крунисан је сјвјним успе-|Но сломљена. Наши храбри саичала запоследицу гооаз рат. П> свемуизг/еда, да;сима. Наши су савезници заунемачких трупа и њчхоео Бећ почиње припремна акповлачење са многих се- ција за гигантску битку. рија »незаузимљивих* по- Ми је можемо са-е агч мкаја. ;са највећом мирноћом јео

С1БЕЗЕ0ЦИ И ШПАНИЈА Изјава графа Ромаионеса Париз, 20. априла Граф Романо! е: је дао следећу из>зу дописнику „Пги Паризијега": „Дошао је момечат кад т, г еба да се сви са:е:ни људи олге деле у оеом кокф тикгу. Ја сам се сгазиона стга 1 у Фрачцусге. Резулта г и дога-а> даће ми зд празо. Шпани а јз строжије блоки{ а \а е е 'о шго је сал а Енглеска. Док нас упрогашћују, Немци врде ге* обуздану прога ашу угашој земљи и гозор е е а з о униЕерзалнсм миру. Народи јужЕ е Ауерчке, ко и су изашли из гаде крви, спремају се да испуге своју велису дужност и окрећу Евиховеиз енађеле и тјж- е очи ка сго>јла]ци. Ситуација тешка. Ми чекало!"

зели врло важне положа е ц,е дан одбраибеаи |ако >т&рђен систем. Важан полоха, (елачке линијв је }кинут. Савезнгц.А га

везници, једчом за свагда, пок«зали су лажност тог тврђгња на:тазљај)11И кетоднчно извршење свога плана као што Ке и Французи разаити свој у

Морал Са-ез ЛИЧККХ тру- су све ратне шзксе гана- да држе наЈутврђегије положа дачом моменту па данас је ка врхунцу, шој сграЕ|И. НиЕа:а досад ,е квји покривају Дус, јако мес-' јф су спе шан.е рата од- ни]е блло више гарантије’ лучнопрешле на страчу Са- победе. Без мало цсо свет (езника. Унутрашња кри- мобилксан ,е против Не Ја у гедтралним држава- мачке. Чини се да је

то за артилерију. Они су се га кође помакли од Лач:а ка југу. Пропнло је више немачких про-

Дана:, хиљадитн дан ра.т«, Савезници могу гордо посматрати пређени пут на фронту. Пове-‘доввњу пред Газом. Ати се 1а:а храброст наших трупа, оза важност увећала после коатив напада са јаким снагама. снага, број и матернјал Савез ференцГе у Сен Жан де Морие-

ОПЕРАЦИЈЕ У ШЕСТИН1 — Суделовање француско итагијанских трупа —

Рим, 20 апрИла Говорећи о операцијама у Пзлестини »Трибуна“ пише; »0 • перацше на фтонту у П1ле:тини узимају нгрочиту важност. То је доказано чврсгим отпо ром који турс.се трупе покушавају да дају енглеском напрее Црна Гора у рату — »Како је Црна Гора заведена за Голеш План: ну« (наставгк) цетињссог Двора Ла<о се Њујоршки »Србобраг« у бро- Књвз Пегар, нај млађи син крак 386 од 2. марта ОЕе године, ља Николе, као командант Лов потписом г. С Богдановића > ен ског Одреда, са својкм шта Ииоси с; едећи наставак чланка >ом и својим полициским ала*Како је Црна Горазаведена за ратом, још у августу 1914 на' ј!олеш Планину«: | ‘Одмах у почегку рата ауп Ријска је взјска, свакдко пре11 ранијем спораз>му између и Цгп њ?,евакуисада ПашФовДће Будву и већи део Гр'ч. Тај _ е герен, иа со се касЧ® доказало, имао да пзслуђ < служио је као дир:кт:а 1(32 изкеђу бечког Бал Плаца

станио у Будви. 0 цетињској страховл дч и њеном пустошењу по Паштровићимз, Будви и Грбљу г. С. Микијељ, Србин из Грбља, да кле из тих истих крајева, који је до капитулације Црне Горе био у Будви и пре д:а мессца дсшао у ову земљу, између о с а Јога, прича:

»Српско становнишгвоу Паш тровићима, Будви и Грбљу дочекадо је ирнсгорску војску, црногорске војнеи гдмгкистрив не власти, не као завоје аче, не ни као обичне ослободиоце, него као прЈву и рсђгну бргћу свсју. „Али чим је кња ј Петгр стигао у Будву, псрсд војне власти, која му је припадала као команданту Ловћенског Одреда, узео је у своје руке и гдми нистративну, полгц-ску власт нгд становништвом поседнутих приморских крајева и згЕео јеI а I стј агЈан тсрор. »Сулшич^на оптуживгња.злосга>љзња и ха шгња била су на дневном реду. Свгки испргвни и честити Србин, са ширим погледима Iа српску и југосло венску ствар био је кињен, гоњен и злостављен. Сваки че-

стити српски дом, који цетињским жбирили и илијунимз није био отоорен као кафаиа, бЛо је сптужен и глобљен. Оптхжг вали су и глобили људе, Србе, који су у својим домзвима држали слике српскога краља, КраљаПетрз и Престолог а :лсд ника Александра. Просто је било очито да се ишло за тим да се српско бокељско становкиш тво морално утуче и матери јално упропасти. Нарсд је био погсђен таквкм, неочекиваним посгупањем и длвао је видна израза свога тсшкога бола и огорчења, али је то скупо пла ћао. „Војни.ци су, народни људи са села и кз варсши, б л ли добри и честити и схеагали су нгш бол и нашг сгсрчсње. Али и онИ су трпели, мнсго трпели и ништа нам нксу мсгли по

моћи. Сааки се плашио, као некада у Млегцима, ако не кога другога а оно свога х«дз. Шпиј) нзжа је у војсци, свуда била раззијена. Полицшки је апарат свуда био стргш:о газвијеа

Исго тако кхо у Аустрији. и 3а једну лепу реч о Србнји ишло се смпсга у затвор. Сзи омладинца, напреднијег духа и мало слобсднијег језик8, биди су хаг.шгнн и крвни.чки, као скотови тучени. Нигде н#шта слободно није се гм:ло реЕи И песме, мнсге наше пгтриотске песме, бОг.е су забрањене. Но најгоре су пролаз :ли они, за које беху дознали да жсле уједињење чгтавог српског и југословенског народа сг Србејом. Њ х су са њихових рсђгних огњгшта прогонили у црногорски део Сгнџак*, г;.е су их као какзо непрнјатељско