Велика Србија

СТРАНЛ 2.

» великлсрбија «

БРОЈ 373

силно у Русији јер су наши ратни циљеви чисто дефачзивче прироЈе Литранци, Пољаци и ФинЈачђани чије је ссећане према аутокр атској Русији било више хладно, готози су са:а да бране своју солстгечу земљу, по цени ма каквих жртава, до;с мсђутим, ранијих година, многи су од њих били расположени да приме неприја теља са отвореним ру^а/а. Р}ски е тарод решеч дз се бори. Да није стари режил уки.чут пре про-

лећне офанзиве коју су Немци припремали, руски би пораз бго неизбежан. Дезорганигадија је била Еешка. У јануару мссецу војници су дезертирачи да ке тр е гг.ад. 30 од сто фабрлка мораЈе су пр е стати са гадом ус; ед оскудице га^потребнијег л атери апа. Сада пак бр?а и потпука реорганиза ди;а успоста вига је ре д и поправила је жатосну ситуацију која ,е плод бизше владе

дред извршио је успео препад у су ИМале За објвКТИВ ЛД области села Волоскани и зау- ослободе област Ремса и зео је непријатељски полсжај. спрече Немце да бомбарНа Путни артилеријска борба. дују варОШ. На Серету неш 1 је вртилерија] НЗМЦИ су Г ОТИСНуТИ са разјурила одреде неприја" е ђ- ЊИХО ЗИХ ПОЛОЖаја КН МЗСИ ■ ву Моронвилера. Нетријатељска лишђа г,а лрост ј/ од ше:т миља заузета је Осј о Зођ?не обгасти бганили су више врло јако у

ских ргденика у областп Калини, Вамезул и Катулунг. Тешке руске батерије Јћуткале су 1 е пријатељску гртиљерију, која ;е тукла Г»лац. НаДуназубом бардопање и слаба канона;а.

Са ратних фронтова

Са солунског фроита — Француски коминике Солун, 21. априла Јуче је била врло јака артилериска борба гацеломфронгу. Пешачхих борбл није биЈо. Француски коминике Пјриз, 21. априла Артиљ?ријско дејство и сукобл патрола у целој области Шмен дг-Дгм У Ш 1 мпањи су одбијена даа немачка ка 1 ада у шуми зал. од Корнилеа и на вбсовима исг. од 0 - Мона. Ту уе заробљено 9 офицнра и 206 во/ника. Н 1 вст. обали Мезе, ( француски одреди продрли су у немачае розове у шуми Ааокура. Париз, 21. априла (доцније) Жиаа артиљ. бор б 1 на кетим секторауа на фроиту Еча. У пределу Бреја [една француска извидница уг.ала је у немачхе лики е и заробила 40 војника. Авијатика. — У тску 19 априла оборена су 4 кеиач<а а »роллаиа, а 15 других принуђ!ко Је, да се спусте. Француски аеропланЛ бомбардозали су сггнице и радионице у Тионзи лу. 18 априла Изјутра бацИли су фраацуски пилоти 320 кг. експлозива на авијатички логор. у Сисони, а ноћу истога дана још 2000 к. г. ПрИмекен ;е гелики пожаз. Ноћу између 18. и 19 Јтр^ла француски веро плани бомбардоеали су станице: Ее^ечвил, Пон — Фдверже. Нзбио је велики пожар са ск л I озијама

Енглескк коминкке Лондон, 21. анрила Огор-:е а се борба води д\ж фго 1та Хинде .бурго ве лини,е од ре еСанеедо против-напата друма Ашевил-Вими. Наше

тврђечи системи. На свима овим тачкама Немци су се бранили са очајно \ храб(;ошћу. Французи су

ПетЈоград — Привремена народна војска, која је имала ц одржава ред у вароши, а гастављена поглавито од сту^е ната, распуштена ,е Салет рад ничких и во ничких делегата проучаза органигозање општинске полиције, која би се звала »цр. вена гарда«.

Руска флота Један рапорт Думе Петрогргд, 21. азркла Рапорт Д уне о стању руске

Италијански коминике Рим, 21. апрнла На целом фронту обична кановада и активност патролв. Не ријатељски аероплани (ацили су претпрошле коћи бомбе на војне и приватне зграде у Кодитору. Ииа штете. Жртава ни е било. Наши су аероплани бомбардовали војне радове у Просеку. Руски коминике Петроград, 21. апрВла Н* западном фронту пушкарање и активност извидница. На румунском фронту, непријатељ је потпомогнут артидеријом, напао нашг положаје на, 15 врста југо запздно од Окна! ко,и држе каше трупе. Нападје’ бло сдбнјен и непрнјатељ се вратио у своје ровоие. На кавкаском фронту непри-! јагељ јс пок;,шавао да напгедује југо-западио од "Б/мјш Ха не гли је бно одбијен нашом ватром. У правцу Каникина наши су одреди заузели сстрЕО иа реци Диали близу Јумура се верно од Канккика Црно Море. — Наши су хидроплани бацили 13 бомби га М;х«уд. Прнмећене су рушевине нгши су се героплани неаштећени вратила. У области, Горојенко ксточно од Галика оборен је немачки аерои 1 аз. Авијаткчари су заробљени. Рулгунски ксминике Јаш, 21. апрела Нз граиицв гатадио од Мол давије руска је артилерија зауставила одмах непријатељскн напад. Један руско румунски о-

трупе напре1у]у и гадеае су гећ известан број непри а ељсхих јако утарђених положаја. Ј,ч2 (е је водила борба целога тала од Качта до северно од Фрезноа на 4 миље од села Вими. Непријатељ јг угогребио Ее

одржали гото*а е и по Г ед ф е .лги,«»м м.р, ј,, р . учестаиих ,.е фиЈатељских л0 ј, м д.Ј.Ј,, на је успостављена а односи изкеђу војника и офацира врло

Руски покрет !су срдвччи. Свуда се ради са

— Накнздне иојединости —

Петроград — Одкако је Лнтерниран у Царскоме Селу, бивши цар Никола обитава једно крило дворца под стражом јед ног војног одреда. Са њиме су пет до шест његових рођзка, лчке регерве У ЈБ)ДИ/Уа И уе ђ у К0 ј ема су граф Бекендорф : љени су млађи људи и оданији топовима И изврипо Ј е ј и кнез Дзлгоруки. Бивш ч мо

Ееликом сазесношћу и сви смат[ а;у да је борбена снага флоте много силнија нега пре ^еволуције У Кронштату је таксђе усиосгављена нормална ситуација после првих момената нереда. Смењени су многв сфицира. На њихова места постав-

против-нага:е та иетол борбего л фронту. СКе 1 е пријатељске сгаге, док су се прик)птале за јуриш па и за време јуриша, страховито сустрада еод 1 аше уна;<рс) еартиљсрискеи митраљеске ватре Наиге су трупе заузег.е еепријатељски розовски систел <евсрно од Опи. Зтдоблве ни су успеси и 1а другим ,уе:тима. Борба се наставља. Сел тешких губитака у погикулилш и ра-гетил^а иетријатељ !е остазио у нашим рукаг/а више стотина заробљени! а Велика а тивност авијатике настазд а се. У току борби оборена су четири келачка аероплана. Наша је аогиљери а о^орила такође ;е а-1 аеро :лан. Сел^ озога наши су авијатич а ри приморалиб других 1 е »ријагељских апара а да <е спусте на зелљу иуништијли су чегиои бало! а Ј зда т наш апараг фали. Француске операције Лзвдон, 21, априла

нарх има на своме расположењу један део баште у коме проводи велики део дана у шетњи и радећи на уређгњу баште. Са царицом се виђа увек у присуству дежурног офчцира

новом режиму. »Руски Инвалид« говорећн о покретима немачке флоте у Бјлтнчсом Мзру, кгже да руска влада има тачне икформације о кочцечтрисању немачквх трупа и о њиховом преносу у приста-

Листови уЕеравају ја он са ве- ништа Балтичкога Мзра. Б;з ликим интересован ем прати ин-| С у Мње неприј&тељ врши велвке

формације штамге и да му ге кулује свакога јутра по 6—7 р>ск 1 Х дневннх листова. Увече се увек рано повлачи у своју собу. »Руска а Воља« јавља, да је стража над бившнм царем по

припреме за искрцавање у масама иза леђа иаших армија у очигледксм цнљу да их одзоје од Петрограда. Вгроватна су искрцавања у Пернау Резелу ваз и у Ее<им пристаништЛма Фчнландске Голфе. ОЕе припреие

јачана, и да ;'е надаор над њим ј показују да се Немачка гада постао мчого стрсжи, од како,д 3 искористи назвгну демораје он по споразуму са комзн-! дцзацију руских армија ус;.ед дантом пала-е покушао да оп- Ј р езолуци је М јого се варају « шти са спољнкм светом. Овај ј комакдант је ухапшен. ЕнГЛбСКИ НаГТОО Зј врсме царевих шетњи, во-| * ди аадзор увек дежурни сфчцир, који му и ковИне купује.

Рим. — У 1 езским круговима и у ватикачу прати се са осо битим интересоЕгњем развој догађаја у Русији и жели се, да се нови режим ускоро постави ка сасвим солидне и дефинитизне осноте Папа се живо ин

Један чланак Мар.ела Итена Лондон, 21. априла

Марсел Иген гозорећи у »Дејли Е<сг-ресу“ о распог.ожењу кое влада у ЕнгЈ.егкој каже, да ]е потребно бити уконтлктуса енглеским народол да би

тересује за руски покрет н имао | се ТаШО ОДениЈ;е прирОДНе је многе разговсре са у гледним ј ОСОби - е, КО е Су му ДО1Б0* лиле да црпе ко:е снаге за рат и да настави са

личностима, које позна|у руске КнГЈ ечгКИ ДОПИСНИЦИ на прилике. Пуштање у слободу западном фронгу олисују лавовског владиЕе, ко]и је др

чврсгом енергијом одбрану

у*.пеле фрачцуске олера ж ан К ао заточеник у једчом слободе и права. Када су ( ције источно од висова ма иастиру учинило је врло леп I Фрзнц /зи примили 160 000

Релса И Моро ННИЛера, које утисак у Ватикану.

| војни! а Лорда Френча, о ш

маја 1916, краљу Николи једном спширном отпсруком, у ггавним цртама одговорио овако: Взше Величанство, 1.) Ја сам, збиља, тргжчо мир, алИ по В;шем нарсђењу, и б;а гослову, што сведочи Ваша (го ре наведена) депеша ФрањиЈ)сифу ит. д, А у свему томебио сам сбманут од Вашег Беличанства. 2) За време мо]е посете у Риму бко сам најљубазније примљен и у Деору и код Италија 1 ске Владг, него сам чуо најнеповољније мишљење о лич ности Вашег Величанства. Да кле, Ви сте поствли сумњиви у РЛму а не ј«. Кад сам стигао у Париз био сам најљуб-зније примљен од г. Бријана, Пред седника Француске Владе и Ми вистра Спољнкх Послова, Еего сам и тамо чуо најгоре и е а;

црње мишљење о лкчнссти Ва шег Величачства. За вреже посетеСанез еичким Амбасадорима у Парнзу наиш .10 сам на најбољч лри,'ем, а чуо сам у разгозору са њима, најгоре мишљење о Вашем Ве личанству. Дакле, б,днте уве ргни, да нисам ни сумњав ни непопуларан код Савезника ја, него Ви. Бламвжа, катаствофз нашег народа у Цоној ГоринЕЈе дошла ни од моје Јђзве политРке, ни од народних грсшака, него је она последица В.ше политике шеврдања од пре 50 година па до данас. Ејо Вјм доказа. Од почетка Ваше влгдавине до данас нисте успели дз до 6ј 1 ете ни једног сигурног при Јзтеаа у Европи. Због Вашег непресганог кскетирања, час са једним, час са даугим Шга ви

ше, Вн сте ироиграли и поЕе :ење Русије, које смо уживали, за што мислим не треба наб,аЈ»ти дзкгзг. Ви сте, Ваша фамилија и Ваша дворска камгрила довели Црну Гору до озога банкрот ства, а не нЕкжва политика, М 1 које било владе, од почетка Воше владчвине. А ево и зз ово доказа: Сваки члан Ваше фамилије сиатрао се позван да води државну полвтику. По Вашој су жељи всђене протнвЕародие а гитације у земљи. Онда дол 1 зе: авантуре В»шега сина Кн-аза Мирка у земљи, за време рата; састакцИ В 1 шега сина Књаза Пгтра са пуковником Х/пком у Грбљу; преговори Вашега сша и П г -е:толонаследиик. Данила, преко г Кармина тИја, са грофом Бгкеидорфом,

повереником централних сила и још толики други смртнД грехови, које сте учћнили Вч,Ваша фамилија, а и Вдша камарила, које не морамсзе назодити. Ето, то је, једино то што је упропастило Црну Горуи довело је до банкротст! а. В* сте дгкле за све морални виновник, а ја могу бити само један преварени, мали Вјш саучесник! 3) Сушта је клевета да сам ја дазао нелојалне из;аве за наше Савезнике. Мој експозе, који сам дао зганично у Пдри зу, фгбруара 1916, био је делимично цензурисан, д 1 се не би дало псвода опш рним ко ментарима савезннчке штампе. Мој интервју, који је изашао у њ/јоршком ж Сону“, где ми се подметала нелсЈглгост грема Србији, само је једна сбичнаиз

мишљотина, и )а сам то зга нгЈчно демавтовао. 4) Нема места пребацивању Вашег ВедичансЈва, да сам одвраћао од В*с Црногорце Л остале Србе. 5 ) Мислим да мВ не треба ништа говорити о цензурисању Ваше личне преписке, јер се бојим да не раним Вашу сујету, ко|а Вам је иначе веома драга6) Шга сам ја могао урадити за организовање црногорске војске, кад је она била снако подло предата Еелри|атељу! Но о томе ћу се с Вама доцнЛје, опширно, обрачувати. Ваљда ћете се сећати мсга и Ваше а разговора у Бриндизи (8 21 јануара 1915), кад сам Вас, кад сте стигли из Медуе (црногврског пристанншга, јужно од Бојане), питао: «Где су ДРУ гм