Велика Србија

ВРОЈ 382.

СОЛУН, НЕДЕЉА 30. АПРИЛА 1917. ГОД.

ГОД. II.

ЕЛ 6КНШЕ 8ЕКБ1Е

ЛИСТ ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ПО ПОДН1 ПРЕТПЛАТА ИЗНОСИ: Месечно 3 франка, тромесечно 9 фр»иака, годишње 36 франака ОГЛАСИ СВ ПРИМАЈУ ПО ПОГОДВИ РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ Стан уредништва улица Коломбо 33 Солун.

БРОЈ 10 сант.

Уређује О Д Б О Р

БРОЈ 10 сант.

Прилике у Србији

*”ОоЗД»«

Наши неаријатељи су потпуно затворили Србију, а Бугари су габранили чак и огроничену препискуиз међу нашег карода поа њихозом управом и онога који }е данас ван своје отаџбиге, верујући да ће се тиме прикрити од странога света снтјгроззн терор који су газели по свима нашим крајевима. Али и поред тога ми смо у мо гућности да редовко пратимо све појазе које се дешазају у Србији и да сазнамо за сва насиља и

свирепости која су у крви наших вековних и исто риских непријатеља. Тако та пример ту скоро смо донели кратак описједнсг великот народног устанка, који је захватио био гелике кргјеве центрзлне Срби је. Швајцарски лист „Женевоа“ добио је ото.уе из Немачке испрпан извештај из кога ћел о наве:ти само неке појединости. Првих дана марта изби побуна у Прокупљу, која се убрзо претвори у отворену буну. На челу ове јз бко један пређашњи српски капеган. Српски ре волуцконари запленише оружје из војних магацина Број усташа кагло се повећавао Револуционаои о својише Прокупље, Куршумлију, Лебане и Еелики део врањског охруга и сзуда поставише српске власти. Бугари доведоше многоброј! е трупе; две дивизије за>ззше положаје према побуњеницима, који су журно ишли ка Нишу. Отпочеше страшне и крва пе битке. Усташи су јурили на ба';онет у жељи да се докопају оружја и муниције. И кад су Срби дошли до самога Ниша, Бугарима дсђе у помоћ и трећа дивизија те се на падачи морадоше повући. Требало је само три гата, па да се освоји и Ниш. — Истовремено примећене су устаничке чете и у сеиерним крајевима где је доцније отишао један део устачика да се докопа планине. Цени се да је број усташа на 20.000 људи. Пошто Бугари угушише ова'| устангк, одпочеше са разним насиљима н интернирањел мушког стз^овништЕа Бугаргка телеграфска а-

генција је похитала дз одмах демачтује ове вести, али је карактеристичко истаћи следеће факта: Министар прзвде тражио је да се што пре отворе у новим крајевима још 15 нових затвора. Председник министарства Радослхвов поднео је Собрању на оаобрење закон о разбо'ни цкма, којч је предзкђзо веома драгонс е и сурове казне. Услед тога су прзтествовали социјалисти, али је Радославоз одго рио: „Ми смо дужни да се старамо о томе да заштитимо позадину н*ше војске; ви не знате шта се све дешаза у новим крајевима. 14 У овим лакокским изразима бугарског прелијера најлепше се оцртава право стање ствари, ко]е данас влзд! у нашим крајевима. Озе вести се готврђују и исказима војних бегунааа или заробљеника. Ту скоро је заробљет један Немац код Пресг.е. Код њега је нађен један доста занимљив днезник, где стоји забележено на једном л есту како је чуо уз пут кроз Србију, да се по планинама налази велики броЈ усташа, чији се бројпе ње на неколкко хиљада душа. Други бугарски бе _ гунци, који су ге последњих дана преаали нашој илисазезничкој војсци, дају озе податке о Србији: Устанак е букнуо и у околини СокоБање, Пиротаи другим местима Источне Србкје. Узрок побуни је непраЕедна р-; квизици.ја сто ке, храче као и регрутовање. Б./гари су после у гу шења устанка, дотегапи у Рушч/к многе Србе, који су скривљели због г.обуге После су ови Србиогс|ани у Малу Азију. Даље причају да су бзгарски зојници поступзли Еесма сурово са ста озништвом побуњепих кргјеаа где су г емилосрдноскупљали мно ге мушкарцз, везивали их, одводили у Бугарску, даље да су многа сета опљачкали. Нишка обпаст је највише псстрадала одакле је највише света интернирано у Турску! .. Из ових података се очито види паклена намера б јгарских властидашт о Еећма прореде наше поробде-

но стакознг штео, ксје ]е остављено на милостикемилост с/ровом и дивљем непријагељу. Износећи податке који та<о изразито оцртавају бугарски режим у поробљеној Србији, ми се надамо да ће цивилизорази свет умети оие њти тешку ситуацију нашег народа и наћи зато згодну солуцију при изркцању правецне казне над свима модерним варварима и тиме за сра вргме Ј а створити најле тшу лекцију за све осва;ачке и грубе нације и државе као што су оге које су објазиге да је право у њиховој сили!

у ксто дсба имали дп сцеке о- ма погинулим на ф анцуском згкве судиЈе. Одгозорност коју фронту нису нихада прелазили су примали пред исторвјом не предео Ллјежа. Ози су слати :а обичноје оснажила осеђање дуж високс пећи у Ссренгу „ насе . ности, и сваки се претвори у. веру од Б рисла, где је варсш џкна и у сторуко биИе. И под-1 кнстаЛ есала пеђи за сагоревавиг се изврши сјајан иузвишен.' њс брета. (Број 1926) | И тачо, дакле, то Је истина! Пол Луј. И ако с.уо могли сумњати донекле у сб гвљена факта пре Једно месец дана, дописнкк нај-

Н 3 Комиаике, који се у овом врло лепом чланку комен таркше, гласи овако: »Прекјуче у вече јака пеша-

званбччиЈег ж/ркала царскога дзора узимЈ данас ка себе дуж-

дијска акцкја г г чких трупа, ност да нгс у то у( 5 гди

Грчка штампа

»Ма^едонија*.- ДокгрчклвојСКЗ ТриумфУЈС (/). Сјајни грчки подвиг грчке војске, о коме је са толнкимодушЕвљењем говорио фракц/ски ксмандант, моргће најдуб ље газути сааку грчку душу Наша ;е војска псказала сге елементе СЕОЈе неупоредљи1е бзр бене способиости, и јурзула напред као што она уме јурити, и бесмргни грчки бајонет заблистао се опет страшно у чзличнкм рукгма грчког војника. Оссћање дужности несбичто је порасло у души грчке војске, и длвљење странаца било је толкко сагласно, тол&ко опште и толико некз,ешгачено, да га је обесмртило оно мало али снажних речи у релацији француског генерала. „Својом храброшћу — пише фракцускико мандант — Грци су потпуно зздовољнли и доказалн своју војничку вредносг,« — Ово је диплома части и храбрости ко'у хзроји са Мзрне и Верденапредају хгројима грчким. Такве су борце само такве судИЈе могле дз сцене. И сцзнили су их са свим сеојим дивљењем и свом својом искреношћу. Најд\бље нас дира херојски подвиг наше војске, али нас нарсчито дира толико свечано дкв љење браће Фр»вцуза. Имамо право да се поносимо збсг пр вога, и дужни смо да се поносимо због другога. И овај понос и ОЕу радозт, ако их осети 1 цео Егкнизам, кад чује Ее:т о |грчком трвумф/, осетиће их 'дубље хероји са грчког фронта који, ако су јурнули напред нису то учинили само збогтога што су пред ссбом имали одвратне завојевчче грчке з-мље, ' већ и због тога што су з :али да су заступнкци војничке ча |сти Грчке. Д 1 су били извршисци народке воље, и да су их

потпомогнута француским одредимг, омогућила је да ннпреду ,емо 500—1200 метара на фрон

Езо дакле, у склазу сварварским весељем с којим прсслазљају листози с оне стране Рај-

ту сд 5 километра. Грци су сд нс пустсшењ 1 наших села.тога били бугарски противкапад. Уј ГОС подина Карла Рознера.допи

теку ове операцнје заробљено је 16 бугарских војнкка«. (»В;лика Србија«, бро) 376 ) —

СТАЊЕ У ЕЕМНКОЈ Хинденбург моли раденике

сни-а ЛжаланцзЈгсра, како прича, као о нечему најприроднијем на сгету, о употребИ ко)у врше немачки хемичари са свстим моштима самгх њихозвх војника! Озај цитат је извађен из едног описа бојног ноља на сезеру од Ремса: Прслазино Еверњннур. Од-

Берн, 30. априла Маршал Хинденбург је ' вратан мирис, камо дх се сагоугптао гечералу Гселеру , 1 . Ј Ј г ј г гј ревадо месо квзрио /е взздух поволом голеЈњих штра;-, „ и ,, кова, ново ПИСД10 у коме .к, А ,.- еф! . признаје да цело станоБ- В( Р т У нгсанштаЈ1та > ( т / поред НИШТВО јачо трпи услед постр 'Л њ * за искоришћавање смањивања оброка хлеба, св у р У пв в чске. Мзсиа али се нада да оно води " ’ } студа “звлачкмо * \ претворена су у мазиво, а све рачуна о сзбиљносгл сиг Ј . ~ сстало /е смлевено у млину у туаци]е Стална производ- у Ј 3 Ј г . прашак који се меша у хргни ња ратног .уатеријала »е . , 7 и к . К ‘ ■ 1 зз свиње и за ђубрење. |Сада Један од на хитнијих. Ј Г радова. Свако смаљивање' џЖ/ртл „ де «» 1 . ! производње, макакобззна-! ИЗЛази у еду ’ дсне0 Је 0БЕј ! чцио оно изгледало, слаби опис те грозне индустри Ј е К0 ЈУ 1 стлорну снагу Немачхе.; ,е сте °р ило немачко на У н «о «рПотребно је повећати про- Б!р[:тво

изводњу оружја и муниције »Дојче АбЈ>ал Ферзертунгс Гезелшгфт«, с капиталом од пет

Генерал Гре;-;ер је прелао мил|,Јона марака - саг Р*Д /Л0 Ј е то писмо свима радничким' СВ0ЈУ Р а « И0НИ ЦУ на Ј*Д ан «ндојсиндикатима И апелозао је мета Р од железничке пр)геко;а ’на патриотизам раденика' везуЈе Сен Вит са Гер °лш7-аји на осе^ање одговорно ! ном ’ ова Ф а5ри!<а НЗМ{ њена је сти да поступе најискре-, спецИЈално 31 зала д нн Ф?онт, није по писму маршала и ако рез У лтати б УДУ онакт, Хинденбурга. ј кгкви се п0 свему М0Гу очеки вати г подићн ће се др>га једва ВР1УНАЦ ВАРВАРСТВА ф“нт. к ‘ Ј5, ”° ЗЈ ” сто,ш

— Лешеве.... свнњтма! —

Човек не мсже да замислл

Грађгвине оее фхбркке налазе се у шјмјвитом терену и ретки путнкци овемало посећете

такЕО скрнављење, да Нсмци'не лини,е могу нх вкдетЕ: стан

експлоаткшу лешеве својкх вој нИкг! У шгампи је већ била објав-

велкког персонала огргђгн је наегектрисаном жицом. Фабркка *ма око 210 м. д\-

љена ОЕа грозна индустрија, а ж/не и ско стотину мегара њено постајање је утзрђено и'ширине; железничка пруга опсведсџбом једног амерккаисксг крЈжата фабркку, а вагоки ге

коасула.

исговарују у северо западном

Ми знамо одавка, писао је куту

.Егдепанданс Бетж«, да Немци сзлаче саоје мртге Лза борбо-

Вагони приспевају натовгрени голим лешевима, које примају

ме лкни;е, гвозденим жицгма радници умотани у кеко платвез/Ју у пакете по три или но натопљено у уљу и са глачетри леша, па за тим те жа- вом покривеном нексм маском лосне пакете евакукшу у позвд- са плочицама од лискуна; ови нину, да кх тамо спат.е. Дз са људи кмају дугачсе мотке са да, всз ви вг.товгге.ти војнкци ча љама и њкма гургју људске