Велика Србија

ВРОЈ 386.

СОЛУН, ЧЕТВРТАК 4 МАЈА 1917. ГОД.

ГОД. И

1Л 6КНШЕ 8ЕКВ1Е

ЛИСТ ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ПО ПОДН1 ПРЕТПЛАТА ИЗНОСИ: Месечно 3 фоанка, тромесечно 9 фр*нака, годишње 36 франака ОГ*ЛАСИ СЕ ПРИМАЈУ ПО ПОГОДВИ РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ Стан уредништва улнца Коломбо 33 Солун.

БРОЈ 10 сант.

Уређује О ДБ

О Р

БРОЈ 10 сант.

Један блеф — Немачка сфанзква против Руснје —

Одкако је изме-вен режим у Русији, немачка штампа није престајала наговепЈтавати ч предскззивати офанзиву ка руском фронту. Из Берлина су на све стране протуране весги о евентуалном нападу у правиу Пзтрограда, и о великим припрема^а.којесе рлди тсга чине. „Беалинер Тагеблат* писао је: „Кониентришу се знатне снаге раги једне успешне акци је у правиу Петрограда. Никад није било подесни јег тренутка за офанзиву против РЈСи ; е “ Међутим, извесни неуачки листови, као „Форверц* држали су тобоже, како би „та офанзива билз нецелисходна и апсурдка данас, када је резолуциозарка Русија готова да закључи засебан мир.“ Осим т ога, неки немачхи политичари дазали су изјаве, како би тре1ало избггавати уопште сукобе на рускоме фоонту, да се у Новој Русији не би подгрејала давнашња мржња против свега што је немачко. Док је се дакле с једне стране претило с фанз/вом и уништен ем ковога стања у Русији, с друге стразе је се указивала вслика и чудка „пажња" према новоме руском режиму. „Новоје Врем|а“, ксм нтаришући немачке претње са сфанзивом у правцу Петрограда вели сасвим умесно: „Напад на Петроград је најкозији немачки блеф, којим се циља да се изазове пометња у новом редуствари у Русији“. Али, тај немачки блсф остао је без икаквсг дејстса на прилике у Русији. Руски фронт даиас је јачи и отпорнији но икада. Одбрана Петрограда обезбеђеча је апсолутно мерама, које Је предузео генерал Але<сијев. Полет и одушевљење Рјских трупа је^инствени су. Цела руска војска дише данас једним духом и свеснија је но икааа великога гадатка, који јо| у рату припада. Провиззрка Владаорганизовалајесзабдевањевојске сзима потреоама, и довела Је потпуно у ред свеслужбе гоЈадине. Немар и недостаци старога режима отклоњечи су сасвим. Једнодушност Нове

Русије за настазљање рата до краја апсолутна је. Неу.ачки напад у празцу Пе трограла имао би да се разбије о челични отпор и силно одушевљење хра брих ратњжа пре ;орођене Ру сије. Озај најновзји негачки блгф је веома провидан. Ново стање у Русији габринуло је 1 ако вгадајуће кругсзе у Немачкој. „Келнише Цајтунг“ констзтобзо је са;вкм тачно, дп је Иоза Русија много опаснија од старе. Пошто су пропапи покушаји преговора о засебном миру, немачка влада покушааг, да помете ствари у Русији претњама за огпочињање офанзисе Међутим, утврђена је чинеззца, да је данас немачка војска немоћна да предузме ма какву офзнзивну акцију. Немачке резерве исцрпе^ле су потпуно. Савезничка надмоћност ке сзмо у људстзу, већ и у ратнои материјалу успостављека је коначко Битка на Соми, нзјвећа и најзначајнијз у овоме рату, призукла је све немачке снаге и исцрпљује их постегезо. Немци су немоћни да предузму акцију на ма којем другом фронту. Зато су њихове претње са сфанзивом у празцу Петрограда само је један обичаа блеф, потпуно својствен Немцима.

ИЗЈАВА Г. МНЉ1К0ВА 0 руско савгзчичким уго ворима Лондон, 4 маја Објашњења која је Превизорна руска Влада дала извршном одбору радника и војника поводом ноте министра спољних гослова усг.о-тавкла су тишину и ред. По том питању г. Миљуков дао је следеће објашњење дописнику „Инитед Пресе“: „Објаснио сам члаковима извршног одбора раденика и војника да је немогуће влади да објази тајне уговоре. Нико од оних који их познају, ке може тврдити да су ти уговори анти демократски или опасни. Није њих редиговао вар нити бивша власа кего су сами Савезници одредили а цар их

је усвојио. Ја их ке могу објавити без лристанка СаЕезника. Ози уговори коенсндирају са демократ'ским надама свију деуо! кратских карода, ради стварања нових нагионалних ;гран ша а у циљу да се устанпви европска карта саобраз .а принципу народIкости и раса да би се на !тај начич услоставила ојснова једног трајног мира. Сада |е ситуација јасна. До мира се мсже доћи само после тешке бообе. ЕЕМАЧКО ПРЕЗШБЕ — Савезничка кадмоћност Лзнгон 4. ма|з. Немачки листози почињу отворезо признавати :Сазезничку надмоћност на загаацом фрокту. „Фоси'ше Цајтунг“ пишг о последњим операцијама на Со.ми следеће: „Нишга не можг противстати напмоћности уматеријалу. Енгле зи с/ нагомилали сгромну количину топо а тешког калнбра, против којих је свака одбрана нгмоћна. јМи с.мо се морали позлачити. Ми нисмо могли !спасти сав наш материјал, !али слао учинили неупојтребљивимтопове. Мипријзнајемо, да је британска јвојска наЈредозала, али Јверујсмо, да она ипак не јћеуспегида пробијефронт“ 'Овакгв начин писања показује најбоље, каква 1е даташња војна ситуација Немачке. Страна штампа Америка у рату »Келнише Ц?јтунг«: » Берли■ нер Тигебллт* тврдн; дж рат не би избио између Сједињених ■Дуж. ва и Нсмачке, да уе ова као Енгмеска. потписгма угсвор' \о арбитражи. Међ у тим, та/лист \31.б равља, да би, да /е пкав ‘ уговор псстсЈао, Једна међунаI родна ксмисијж нмала да реши, ј да ли Је Немачка имала право I на крајњи сумгренски рат. Немачка би се дакле морала сдрећи сумаренског рата. Јасно Је пак, да она не би могла на т о пристати те би још унапред повредила уговор «. Криза у Немачкој »Берлинер Тагеблат :« АРжјвни комесар, зз исхрану у ' Пруско/, г. Михелис, одлучио ■ је да примени строго мере зз | узапћившње намирница. Претресе ће вршити нарочите коми си,е )3 припомоћ војсие*.

|Грчка штампа »Македонија«: Хеџопулоскод Битољ}! После дугог лутања, босоног, у ритгма, глзлгн, стигго је прошле недеље у Воден а јуче у Солун ТЗорђе Каргџ«, кз Агринкје, који је припадао војсци презреног Хзџзпулоса. Оаај је војник изјгвио следеђе: »Сл>жио сам у 27. пукукоји је становго у Солуну. После демобилчзације откшао сам послом у Кзвалу. Још сам носио војничко одело, и кадје зароб љен корпус одвратног Хаџолулоса Б.гари ме силом поведоше с њ.ш. 6. јануара, преко Софије, где су нас нас-ружали бугарским пушкама, Немци нас спроведо ше на битољски фронт. И отада војници Хаџопулосови, са подофицирима на челу — офи цири се ке виђвју нигде — налазе се у другој линији. Доже нас у засебном логору, и терају нас да копамо ровове и правимо војке путеве. Дају нам по 100драма хлеба дневно. Он је најгоре каковће, и већина наших војника болује одстомачних поргмекаја. Сваких петнаест даиа дају нам сочИва или уопште вариЕа, а врло ретко месв. Неки пут што су нам дали било је псеће а говорили су нам да ,'е.,. зечје. Огорченост војника Д подофиц^ра не да се олисати. Оча је нарочито управљена на Хаџопулоса, о коме кажу да у бугарској униформи служи у германЈ-бугарском штабу. ВећИна су венизелисти. У Герлицу, официри су сваког дана тукли на десетине војнике који су исказивали своја уверења“. На крају Каргџис је изјавио да наши војнгцч, према којима Германо Бј гари имаЈу страшно неповерење и које ке пуштају да се приближе рововгма, носе бугарске униформе, и да се официри жандармсријски и жандарми калазе у Берлину, где . . . и служе (Број 1930) Ппл ЈМ.

ство се Је постепено поветвало до 2 ма а у јутру када ј« постало врко интензивно. Непријагељска је рсасција била слаба за време прве фазе ит*лијачског бомбардоЕања. Рекло би се да су АустријаЕЦ! изкенађени Њихое» артиљериска активност бклгје енергична другог маја и разрушила је многе италијанске ровозе. И псред те јгке ватрене буре на одређанИм местима око подне, нталиЈанска је пешадија иско • чила кз ровова одлучно идући ка објектима ко,е јетребалад* заузме. Стрменит положај ових објектква представљао је Еелику тешксћу нарочито висови на гезој обали код Соче од П/таве до кланца код Салкара. Њг!хове врло стрме падине локривене стенама на којима се налази по где гдс жбуњг, саме по себи представљају препреку на пешачко напредовгње. Узастопне јако утврђене линије, снабдевене са дубоким пећ&нама и располгжући са свима дсфЈнаавнИм и сфанзивнимсредствима брани непријатељ под згштитом артиљерије која је смештена на повољнсм месту и која туче унакрсном ватром. И поред свега овога Италијанска г.ешадија н»пред\је. Драгоцени полсжф су заузети. Здробљенкци стално приствж/.

Жталијанска офанаива Велика припремна акција Р/м, 4. маја. ј Збанична нота која је објав-| љена синоћ каже: Офднзивна акциЈа која јс у току ргзвића ј на фронту Јулијанских Алпа и! која је објављена у дчнашњем комкникеу отпсчела ]е после интензивне и методкчне аргплериске припреме. Артиљериска је борба отпочела првсг маЈа на целој лиивји од Толмина до мора и деј-

Непријатељ пред сломом »Тан« од 23. априла 1917. Блок централинх држаеа не бори се више за псбеду. Он се бори само да избегне пораз. План превласти над сзетом пропао је. ЖељенИ плен изгубно се. Улазак Америке у акциЈу раз. био је в последње наде. Сваки од наших неприЈатеља труди сс да измакне казни и све бригс ови.х управљене су на што бржи мир. Сви непријатељски народи траже од својвх влада мир, утолико пре што им је он редовнв обећаван, да би се добиле што веће жртве. Али те владе нису способае да га дзд/, јер не з»виси од њих и јер не 6и могле да свда приме мир, који би им потписаз сопствену осуду. Савгзнички цнљеви рата познати су. Америка је дздалг саоју вољ;, да би оси 1 урала триумф демократског принципа у свету. Федералле самовладе Берлина и Беча нг могу се подесити овим околностима. Њахова је победа немогућа, и само мир може отклонити њгховкон&чан порав. Ц-нтралнс државе одлучилс су дакле да се послуже данас ж:љама м :ра даби игаззале даље жртве својих народа .