Велика Србија

ВР-ОЈ 394.

СОЛУН, ПЕГАК 12 МАЈА 1917. ГОД.

ГОД. II.

ЕЛ 6ШШЕ 8ЕКБ1Е

ЛИСТ ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ПО ПОДН* ПРЕТПЛАТА ИЗНОСИ: Месечно 3 фракка, тромесечно 9 нака, годишн>е 36 франака ОГЛАСИ СЕ ПРИМАЈУ ПО ПОГОДВИ РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋА !У Стан уредништва улвца Коломбо 33 Солун.

БРО ј 10

сант.

Уређује О Д Б О Р

БРОЈ 10 сант.

Нова Русија и Србија — Телеграм г. Терешченка г. Пашвћу —

Крф, 10. маја Г. Терешченко, нови министар Спољних Послова, пос.лао је Председнику Министарског Савета Г Пашићу, овај телеграм: „Прим .ви.и управу Ми'шстарства Спољнкх Посл ва у реконституисаној Призременој Влади, сматрам аа потребно да уверим ваше превасходство о ссећојима топле симпатије ксје руска де .скраткја, господарка св је су . 6 :не, не промењпно га и према ствари вашег племенитог народа чији ће дух пожртвовања и јунаштво остати зл назек г.о;тојни дивљења. Верујући у крајњу гсбеду правде и слоОоде, ослобо^ена Рус,ја ће наставити свај рат не у циљу освајањд или грамзљивости већ ради сбезбс^ења права свима народима, да могу слј 6 одчо располагатл својом судбином, ка > и радч обезбеђења мггра од свзке нове повреде«. (Пресзиро)

Манифест Руске Владе — Програм Нове Рус је Нове руска В 1 зда упутила је следгћа маннфест руским представнкц. ма на страни? Провизоцна влада, која ]е реконструисана и појачана новим представн! цима резолуционЈрне демократије изјазљује, да %е уачста прј-.мену па одлучан нјчин идеје слободе, једнакости и братстза, ко;е су исписане на застави велике рус<е револуци]е. Провизорна Влада нарочито је прихватила следећз осковне база сво.,е будуке акције: ' . У обл&стк спољне политике Провизорча Влздз одбзцује сложчо сз целин н&рсдом сваку идеуу зхсебнога мира и посгавља себи отворено з а циљ, д< се што пре досте до општсга мира, ко/и нсћг имати за последицу под/армљење дпугих нхрода, н< њиховз лишавање народне тековннс, ни насилну окупјци/у туђих тгрг.т.риЈЗ, до мирл бсз анекси/а н кентрибуцн/е, који ће народима дзти мсг/ћносг, да слободно расползж/ својзм судбином. ЧЈрсто уверена, да су пад царистичког реж ма и учв?шћење демократских принцнпа у унутрашњој а спољној пол 1 тицп Русије створили нов фзктор, који ободрава Савезаичке дсмократије да теже за трајним миром и братстеом нврода, Провиаорна Влада осведочава потпуно и апсолутно поверење да може стварно примвњивати сзу власт, која је потребиа за учвршћавање тековина револуцн.е и за њнхозо будуће развкћг. УЛјћујући свима грађанкма екергичаи апел н тежећи да одржн једанстјо власти, коју примењује влада, она изјављуЈе да ће усзојити аа спас отаџбинс на,енергич 1ије мгре против с јвког пок шаја контрареволуцаје као и против анархкстичких посгуиакЈ, безакоња и нбсзља, који дгзоргааизују земљу. П:.'стдвља]ући себи као циљ енергичну прижену поменутог програм*, Провизорка влада из.ављује категсрички, да Је плодан рад сд њене сараие могућ само псд условом, да цго револу ц'оиаран народ предузме припремне мере да се доведк у склзд схватања паших Сввезннка са онимл, изрзженнм у ноти Пзовнзорне Влвде од 27. марта те:е. године. Увергка, да би порао Русије и њ*них Саввзника бЦо не сгмо изаор најзећих иесрећа за народе који би сдложно или окемогућ о закључење општега мира на горе псменуто) оскови, Провизорн« Влзда верује чврсго, да руска резолуцконарка војска нећз допустнти Д 1 немачке трупе смрве, н; ше Сазезнике на з»п. фрснгу и баце се са свом снагом свогб оруж а на иас. Угаршћ ење принцппа демократизхциЈе во/ск:, организац 'ја н повећање њене б.рбене снаге, како за д фанзиву тако и за офзнзиву */у«/-ће први н глгв.чи зад^ток Поовизорне Владе. Провизорна Владз уверена је дч ће на томе путу нжгћи на сдзкв свих сних, нојг.мл је драга слзбодз Русн/е. Потписани: П;едседнк:-: владе и м::н. унутр. дела кнез Љ:ов, мкн.

војни и марине г. К еренсхи, мна. правде г. Переверсев, минист. спољ. послова г. Терешченко, мин. саобраћаја г. Некрасов, мик. трговине и индустр )је г. Ксновалов, мин. просвете г, МануЈЛов мнн. финансија г. ЧингарЈов, мин. земљорадњз г. Ч:рноа х ман. псште и телеграфа г. Церетели, мин радз г. Скобељев, мин. исхраЕе г. Пешсконов, прокуратор сл. Синода г. Љв)в, држазна контролор г. Годнев.

Економске мере — Улсга Амеркке у рату »ос^осд- ■■ ■■

! суствочати новнм покушајима Аустро Угарске монархије да сг |рат приведе крају, Аздрзши и ! Алсњи су убсђгне присталице |да се одмгх закључи мир. Интервујисан пре пеког времена од новинара гроф Аттоњи је изјавио да ће примити портф љ министра у кабинету који има за главни цкљ да васностави норма.чна односе гзмеђу Аустро Угарске и њеннх садашњих протизника. Од тренугкг, када су С едињене Државе ступиле у гкцију, њихови државници прионули су енергич но на проучавање свих питања, која се тичу рата. Образоааке су гарламентарне кол*.иси|е за разне серије проблеп*а, као на пр. за назружање, за скупљање војске, за проналажеље средства против сумаренске бло<аде, еа давање финансијске помоКи Саве 1 иицима, за снабде вање Савезника намирницама и т. д. Последњих дана држане су у Ваш жгтону седницг парламентарне кочисије за земљорадњу и иољолрив^еду. Американци, као веомз практич ш људи, схватили су одмах огромну важност земљорадње и призреде у рату и отло*ели су вгћ сад рггулисање сзих услова, под којима има да се обгзбеди неса мо Америка, в ћ и Савезници Езропе протиз евентуалне оскудице у току да љега рата. У ценгралним држазама оскудица у свему достигла је такз размере, да глад већ иочиње да се распросткре. Савез.аички гароди далек) су још од те криге и имају у изобиљу свих потребаих артикала. Уз то им и Америка отвара широм сво;е богате и неисцрпме ризнице свега к свачега. Док се најмра шије перспестиве истазљају пред нашим непријатељи.уа, будућност рата, која нам резервише сзе шаиске победе, не брике кас нимало у погледу економских прилика. Али, Американцч сасвојим једи-сгвеним практичним духом гледају и да ље. Оли пом?шљају на период, који ће настати после рата Иако смо обезбеђени свима потребама за трајање рага, заља имати на уму евентуалну кризу после рата. То је амерички принцил. Наседнлцама комисије з 1 земљо-

радњу, секретар њен г. Давид Хусточ изложно је то гледзште речима: „Гладуј будућности прети целоме! свету“. Он је узео е хтрем,! да би своји.м земљацил^а истакао погребу предузимања свих л-ера. Хустоноз је циљ економска мобилизација Америке. У првом реду требазавести штедњу у намирницама. Изаесно је, вели Хустон, да Амернка мохсе снабдезати целу Европу пуну годину дана садашњим својим резервама. Али, неопходна је потреба сграчичити сзоје по* требе на минимум, с обзиром на неизвесну буаућност. Хустон за тим предлаже низ практичнкх мерд ради уштеде намирница, као и то, да се председнику Вллсону даду сза права за предузимање свих потребних економских мера. На овај начин, Америка узима на се грандиозан задатак, не сзмо да снабде ва Савезни :<е, већ и да ублажи економску кризу Езропе после рата. То још једном злше плсазује, од каквог јг н измерног з.чач. ја кнтепвенција Америке у великом свегском конфликзу. Маџарска криза Апсња или Андрашн образоваћг ксбинет Бсрн, 12. м&ја. Меџарски кабикет, комеје пред 1 седае&о гргф Тиса д».о ]е оставку псд пратиском ко&лици]е сзију олсзициозех стргнгка чаји су шсфави граф Атоњи и гргф! Ачдр&шч. Оставка грофа Тисеј која је једаз од одговорнлх тво-1 раца овога рате, б ће сма:ра ■ на кјо пораз Немачке. Тиса је ј омељена личаост код кајзерг,; који је сталао помаг&о њтговеј плановс. Јсш није поззаго каје ће лкч ј ности састазктл кабанет, Гово-! ри се да ћз обрдзовати владу граф Алсњи или грсф Андрг.ши који су всдили живу ОПОЗИ.Ц ]ју против Т.:се. Ако се ози гласо-! ви потврде ми ћвмо ускоро прб !

»Бернер Тагсвгх* предлоставља да дц је то дзор који се курталисао Тиге, од једног одговорног твсрш ове европске конфтаграције, да бл припремио терен 31 нове предтоге^за мкр. СИТУ4Ц0Ј4 У РУСИЈ1 — Ааел вој :ци Петрсггзд, 12. мсја. СавГт делегага радника и војника публиковао је следећи апел војсцк: „Војнмци, Цругови са фронта! Ми вам говорнмо у име ргске револуцчогарге демократије. Народ није хтео рат који су проузтоковали царези и капиталисти ц нтрзлних царевина. Оа, како је абдицирао цар, руски је народ себи постазио девизу да што је могуће брже заврши рат. Савет делегата зојника и рацниха поводом тога, упутио је апел свима нацијал«а у саету. Рускја очскује о говор. Али, не заборгвите војници и доугоби да наше апеловање ие служи нмчему до< пукови Виљема другог нападају резолуционарну Русмју и езропске демократије. Не ззборазите, да би слом слободне Русије, биЛ 1 келоправима катастрофт, ке само за нас него и за радиичке класе цел;га света. „Брани г е, дакле, другови, са целом ваш1о\4 снагом револуциокар.чу Русију. Мл тежимомиру, али миру свију иација, миру који је изашао из принципа права народа. Сгпаратан је мир алтолутно неадгућан. Шта би наступило, када би се рус а аојска одлучлла да не кастави борбу, да се не меша ни интересу|е о догађајима који љуља]у целу васиону? Отевидно је, ла ће у том случају, немач.си империализ.:м покушаги да нападке западне демократије, да 5и аосле бацио на нас целу своју вохку. Ој ће заугети нашу земљу н потчинити р}с:<и нзрод.