Велика Србија

ВРОЈ 409.

СОЛУН, ПОНЕЗЕЉАК 29 МАЈА 1917. ГОД.

ГОД. II.

ЕЛ 6КНШЕ 8ЕКВ1Е

ЛИСТ ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ПО ПОДНВ ПРЕТПЛАТА ИЗНОСИ: Хесечно 3 драхме, троаесечно 9 драх ме, годишње 36 др:хме ОГЛАСИ СЕ ПРИМАЈУ ПО ПОГОДВИ РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ Стан уредништва улица Колокбо 33 Солун.

БРОЈ 10 лепта.

Уређује О Д Б О Р

БРОЈ 10 лепта

За рат до краја Фијаско немачких маневара -

диплсмата с јецне стране; матска впсст Споразума у ч/,*) да врши успанш правч

и адмирала, глаано’ оман-

Г рЧКОЈ. Оза је одлука тре- Дш. се кривац, као изда/ник, дујућег ескадре у К ради- б^ла да уђе у живот још казни росијом од п етнаест до ни или војне сазезнич^еод пре кеког вп мена. У- даадссет година. § 87. б. Предузе&а означена у прет-

—=>— !контроле с друге стране,!след до^ажаг. Заимиса на У врху политичких до- определити према Савез- м гло кмати мање више власт онз!еотлож ка.Али гађаја, који живо занимају ничким, а карочито према непријатан еф.^аг за иНпошго г. Зак-мис није мо- ХО днкм § §87.и 87. а. сматраЈу светску јавност, стоји још екглеским соци;алнстимб. терес Споразума у Грч ој, гао побољшати ситуацију, се за СВ ршенг, кад су предузеувек питање штокхолмске Француска је показала решена је да се кониен- Савезници су решили да Т1 деле> К ф ма се злочина наконференције. Али, ситуа , пут и предходила приме- трише у рукалга једног чо- ставе своју одлуку одмах мера нспосредуо у кзвршење ција почиње да се разби- ром. Француски народ је века сва војна и ди ло- у дело страва и да дсби а о ај једнсдпино одбацио св&ке одређенн карактер, који се привремене разговоре и и ј

од почетка мсгао предви- стакао, да пут ка мкру во- Аттт\лтг^\а т/ООТТЛТЈАР 001/ЛТЈТЈТГО деги. Док аустро-немачки, ди само кроз поб ду. Бољи иДПсД1Јс. 1\С1Ј11С11и1 Ја1\1ЈШ11\С1 маџзрски и бугарски соци- одгоеор није се могао дати * јалисти воде разговоре у на интриге и замке, које Штокхолму са представ- кајзеровиигенти разапињу ницима социјалиста неу- у Штокхолму у нади да тралчих земаља, дотле се намаме и презаре своје проу Савезикчким државауа тивнике.

0

По којима је суђено коловоТуама Црне Руке Глава деаета (ПИС не тражч свршено дело. 0 злочинстеим? и преступ Цени1» вел!-: Оно што се код

привести има. Ксмемар. Према овом § — у дела изложенау §§ 87. и 87. а. нису свршеча одмах чим се учини договор, споразум или план, него тек озда кад с* предузие и погреб^а радња зарад иззршењ! тога плана. Кад /е свршсн споразум? Г. Гргур М^ловановић вели: Оздв к*д се одреди пла 1 ’, по коме се има извршити намеравано делн,

љењима противу отечествв, вла- других злочг-исгава сматра за испољава нс-ва силна и ]е-1 Одбор радничких и вој- датеља и Устава. јпо*ушај, код изда|стм се смаДНОДуШНа ОДЛучНОСТ, ла се НИЧКИХ делегата У Патро-ј Коментар. СНа глава К;з?е- т ’- л 38 с, Гшеао дело Судч-! к> д се 0 д реди потр е<5аа бр 0 Ј лисве акције такве врсте спре- граду мора узети У обзир всг Зжоника обухвата кривДч 1* треба да расуди, да ли се ЗЈ взвршење дела, па се и че И да се насгави борба ове чињезице, пре него ва д ? ла позчата под имечом СПУ 48 '. који се пред њим на ре ДО крајње победе. шт0 се коначно реши на велснздсЈ•. О а се могу групи-, шагањ У нал831 *» П Р {М » теорији Француски парламент дао сазив међународне конфе- С47 д у трн врсте: , и П0К У ша у кгдсбичних злочије своју реч ОДКОСНО л*е— ре-^ције. Уосталом,СВИЗНа-Ј а) Изда/а сво/е земле «на-, на ' МСЖ! за покушаЈ узети; па ђународне С0цм!алистичке ии показују ДЗ ће руски род било да се тмче целг зе ј 8К0 МСЖР > ок * а та Ј случај когферениије. Прс-лаз на Истаћи своју силну мљ* и народа, б го с*мо јед-; се Р шеио издајстзо. двевни реа, изгласан после вољу изкат појединачних ног ДЗЛ5 ист , ;х б^ло Једаог је ј г. Гргур Миловановић кде к, у П0СледЊ0 ј тачхи предидућег тајних дебата У парламен- струја. У кругозима самкх д. инсг интереса народа, б.‘Л5да д**-, па вели: 3* покуша] код парвгра ф а ј СЦЈ 31П0Чета нису> ту, ЧИНИ НОВ сјајан доказ руских соиијалиста разно- се чини зт врем . ратд бчлоза осталкх крчвкчних дела тражи| 0НД1 ће се та лица казнит0 р 0 ! једнодушносги И одлучно- лика су схва ања У погле- време мира, јесте велеизда|а. се, да се предузме радњг, ко 6 и ј см од пет до д Вадесет годчаа. СТИ француског назода у ду на међународну кон- Оаа врста велеиздаје мсже се јом се започ ње иавршење са- Ако има олакшавајућСх окол • ностг, да се казни затвором од три до пет годчна. Коменга/.: Као шго се види, овај пропис говори о заверл

прибави тај број лица. § 88 . Ако су дза или више лиц! извршење издејнич сог предузе • ћа (§ 87) угсворилг, ала дела

борби за права чозечанства. Кратко, јагно и убедљиво истакнута је у преласку на дневни ред формула, поздрпвљена једнодушним пљескањем и одобравањем, да напори еој ске морају омогућити, да се од оборенсг пруског милитаризма добију јеиства за трајан мир и независност великих и малих народа. О слобођење поседнутих територија, повратак Алзас Ј1орена као и праведна одштета апсолутни су услови француског мира. Из-

ференцију. Народни СОЦИ- цц ННТИ и позвтивном и нега- мсг кривгчног дела. За веле јалисти са Керенским И ТИВ80М рглњ-м. 0 њсј говоре кздају П 1 К нужно ]е, да се преПлехановим ка челу ОД- 'у вас §§ дз } 84, 85. и 87. а. Д)зме радњг, ко]ом се зшочилуЧНО Су ПрСТИВНИ ПрегО- 7ачка под б. ње не извршење самог крив?.ч-

всрима са немачким СОЦИ-ј 6 ) Издаја В чадаоца. Ова уз јалистимз, а социјал-демо- да , а ебухвата делг, којима се краТИ подељени су У две иде противу жчвота и здравља групе, од којих самс мања, вла д аочгвГ) као и на то да се и то много мања, Љењи- влгдгл3 ц ЛИ ши слободе, прогка

ноза тражи конференцију. У Русији се прили<е почињу нагло сређивати и

и плана зарад остварењ 1 жељеасгдела. След:твено код нас може бити изда;нич<ог предузећа и онда к диначе задругз дело не би ни покушаја било. На пркмер: Некол: ко њих дз говоре се да кога покраду пођ/ његовоЈ кући али у путу

из земље, изда неприЈатељу, о неспособи зч управу. 0 њој се говори у § 87. тач а. ВСЉа ШИрОКИХ нарОДНИХј и ) Поврсда држ/вног склопа СЛОЈева ПОЧИЊе да се про- — земаљског Усгава. Не ч«не на^ђу на патролу која их похби|а. Њен ИЗраЗ И и иљ веленздау повреде саију одзе вата и он< пркз-аду к>д су јвстс рат ДО краја. Д*ба Устаза, Еећ само битних пошлн. Ту неће бити покуша0 ® ЗИ Р°- , ' Л _ На _ _ С . Ве °® е одзедаба његових, н. пр.:насил |] а кргђе Ади: дзговоре се не

можемо бити

на измена ргда престолон*слеђ?, колкко њух дт учзне (з еско

гласгвање оваквсг прелаза околности НЗ дкевни рсд сгромном.потпуко спокојниу псгледу ст , арањг републИге од монар- ј I ЗДЈЈНИЧКО предузећг састану већином гласова (452 про-| на развој политичке СИгу- !хијр, сгр.чазте састајања на се и пођ/. па у путу буду >х тив 56) показзло је одлуч- ј а иије. Сазезничке влате су р 0Д8е скулштине и т. сл. кост француске нације, да ј предузег.е све потребне ме-ј 0 , е три врстекривиччих аела

будући миробе:беди сало на бојком пољу. Готово истозремено стижу вести, да су енглески мрнари на једном Ееликсм митикгу одлучили, да не допусте одлазак енглеских социјалиста у Штокхолм и да мотре пажљиво на све лађе, које би из пристаништа мсгле отпутовати у томе правцу. Међутим, енглеска социјалксгичка већин! из^аснила се тахође углавномпротивдиректних прегоЕора са кекачким социјалисгима. Амерички социјалнсги држе се још политике ишчесивања, и из гледа, да ће своје држање

ре, да осу|ете сваки немач ( дол8зе у ка тегори|у политнчки маневар у корист не-

потпуног и наказног м ра и да обезбеде коначном победом благодети трајног мира.

1ИСИЈА Г. ЖОНАРА Нек.лкко сбјашњења —

ких крнвица. § 87. 3* предузеће ко е на то иле: а) да оладајући Краљ или Престолонаследн^к буде убијен, затворен, или да се неприЈатељу у руке препа или за владу неспособним учи и, или

Атина, 28. ма]а , „Патрис" даје следеће'" 3 « ма на К 0 Ј ,< би '° на иеф ..рмације о миси,и г.| чи " из земл ' е У«™™! Жонара у Грчкој. Услед А* се к Р изаи - "Ј ' из „арсиалчогнеспоразума ко-. Д а 1 ник » каз “ и СМ Р*Уји је изб 0 измеђ/ пред-| Коментар. Озај законски про стазника савезничких сила „ „ Дтини и ппштп би гкзкп' ) Коментари уз појед-не од у Агини и њ.ш с Ол свзкј рвд6е узети су д 3 КЊ иге Л зе размимоигажењеу мишље- у Р ошевићг,судије :Судскн Треб њима, између савезничких ник // део.

ног дела већ взвгшење намере ( КОМПЛОТ у) По истом пропису кажњиво је и само приоремање, које иваче код других дела према § 43. није кажњиво. ГРЧКА И СПОРАЗУМ — Не треба крити встиау Аткна, 28. ма]а „Естија" изјазљује у једном уводном чланку да истина мора бити, још сада, изложена народу. Лнст напада друге листове који се старају да представе догађа је у оптимистичкој форми Истина мора бчти ова каже „Естија“: ,Г. Жонар не долаш дт дискутује. Он је дошао да натури отлуке које су већ одлучене." Лист се пита, да ли ће кабинег г. Заимиса успети д< нагури сво';у политику. Само ће онда логика и добар су.исао вредеги. Јср то би значило дефинитиван кра‘| св« ју неспоразума. Противна би голиткка повукла брзу објаву рата старг Грчке Слоразуму и последице такве лудорије ће се испунити.

вгћени — ту би било свршено 13 аЈничко предузеће. Како, дакле, кгд овог дела нема покушајв, односно сам покуша] смагра се као сзршгно дело, то ни правила, изложеаа код покушај?, овде невреие;по ••ом*, и ако 60 ко одуспо с*д тога да намерено дело кззрши, ипак ће бити кажњен. Дела противу владаоцаипре столонаследника бзложена у тачки а. овог § — а нг мзрдју бити учињенж из политичких и издаЈничкгх побуда. § 87. а. 31 предузеће које иде на то: г) Да се зааони ред наслед ства нли Усггв земаљскинаснлно прокени, или владалзц спре •

*) било физички блло мзрално (лретњом)