Велика Србија

ВРОЈ 410.

СОЛУН, ПОНЕДЕЉАК 29 МАЈА 1917. ГОД.

ГОД. Н.

ЕЛ 6КНШЕ 8ЕКВ1Е

ЛИСТ ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ПО ПОДН« ПРЕТПЛАТА ИЗНОСИ: ■есечно 3 драхме, тронесечно 9 држх ме, годишње 36 драхме ОГЛАСИ СЕ ПРИМАЈУ ПО П0Г0ДЗВ РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ Стан уредннштва улнца Коломбо 33 Солун.

БРОЈ 10 лепта.

Уређује О Д Б О Р

БРОЈ 10 лепта

Недељни преглед — Општи поглед на ситуацију —

Политички и војни до гађаји почињу сваким даном да узимају живљи ток. Рат добија све одлучнији карактер, и дани великих, прссуднкх операција већ су на помолу. Оно мало песимизма, убаченог у свет, који се бори против германизма г.риликаиа у Русији и питањем штокхолмске кокференције развејано је готозо сасвим. Конференција у Штокхолму одлсжена је за крај месеца јула, бред неизгладивом опозицијом свих Савезника. У току прошле седмице ово је питање добило још одређ није ре шење. Одлуке тајног комитета француског парламента, о осуди ове конференције санкцконисане су једнсдушно од целог парламента и наишле на бурно одобравање у сенату. Ечглески и гмерички радниии резервисали су своје држање и канда напустили сасвим идеју одласка у Штокхолм. Италијани се готово и не занимају више тим питањем. Онинастављају обимне при преме за обнављање своје офанзиве на Красу, сматрајући да је то најбрже средство ка миру. Нова енглеска офзнзивт, предузета пре три дана јужно од И тра дала је већ до сад значајке резултате и развија се веома повољно. Поред многих заузетих положаја, у енглеске руке пао је сгроман плен, који се састоји од преко 7 000 в јника и врло много тог.ова и митраљеза. Важност ове п< беде псстаје јсш већа, с обзиром на општу политичку ситуацију. У револуционаркој Русији извршена је једнапромека, која улива најСоље наде. Чувени победилац Аустријанаца, генерал Бру силов наимекован је га ге нералисима целе руске војске. Силна екергија генерала Брусилова поуздана је гарантија, да ће се нове препорођене армије увенчаж ковим трсфејима славе и победе. То је уједно и добро јемство за потпуно сређивање прилика у Русији, као и за завођење одличне дисциплине на Фронтовима, као и у поаадини. Командант америчкихтрупа гекерал Першинг стигао је у Лондон са штабом од 196 чланова и дочекан је веома одушезљено. Ге керал ће сачекати долазак трупа, које кмају ускоро да ступе у борб^. Припреме Сједињених Држава врло су обимне и обећазају велике резулгате Исход регрутовања у Њу-Јорку испао }е јединствено и дао је преко 600000 регрута. Држи се, да ће цео број озих изнети до 10 милиона. Вашингтонска вл |да израдила је коначан план ради снабдевања Савезника и отпочела је брзо грађење бродова. У току месеца маја сагј:ађен је 21 прекоокеански трговачки брод. Сумаречска акција дала ]е у прошлој седмици мање резултате но и у једној ранијој Енглески и француски адмиралитет констатују, да дејство сумарена опада наглс, и да ће ускоро пом.рски саобраћај бити сасвим обезбеђен против сумарена новим мерамаГрчко питање постаје опет интерес првсга реда. Савезнички листози држе, да је његозо коначно решење ту. Мисија г. Жонара у Грчкој изазвала је на.живље коментзре у атинској штампи. Атински кругови забринути су веома доласком г. Жонара, као и напоедовањем Италијана у Етиру. Атински листови не крију своје узбуђење и траже од владе, да одмах ппедузме ечергичне мере. За питање Грчке к«рактеркстична је изјава г. Жонара, коју је он према овдашњој »Македонији< дао: „г,а је немогућ сторазум између Атине и Сол»на и да ће солунски грчки кругови са задовољством примити одлуку сила заштитнииа о Грчко]".

отлочео. О.н се на то одлучио, после једног корака главног шгаба, који му је приметио да је врло опасно да један члач царске породице уђе у кабинет а нарочито да напусти војничку каријер^. Дописник „Нојесте Нахрихтен“ у Бечу телеграфише: „Има две могућности решења маџарске министарске кризе: Или ће шеф опозиције, граф Андраши саставити нов кабинет или ће се образовати прелазно министарство. Граф Ачдраши се спрема да дође на власт и ако су последње вести каговештавале да је он одбио образовање кабинета. Цар Карло сзакодневно се договара са разним политичким мзџарским личностима поводом криве.

тељи всде о нама очинско ста- ћедонци и међу њама особито рвње и чине све за нас, што је Грци по пореклу, јер се само у њиховој мзгукности. Српски помоћу реваосне интервенције нврод неће никад звборавнти њихове у ствари држ&ве у цивелика дсброчннсгва племенн-1љу иснуњења њеног високог потог америчког народа. Он ће у зива, и празилнимразумевањем своме срцу очувати вечау за- ЊН хогИх обавеза према њој, охзалкост према свима својим бразују грађ!ни способни да

Је хвала напредују не само као поједин-

добротвсрима. Нека племенигој Америци на овом цц, В еК као грађани и као друновом доказу симпати)# и стара- 1 штео. ња о намг. ј Потребаа ]е брз и ефикасан “ рад Еснафи и друштва и удруГТШХГ*Ј ТТТТПМТТО Ж{Њ ‘ и месне ст ®Р' шине т Р е(5а 1 р1.Ј\Л Ш1 ШШШ да разумеју да је њихова нај;преча дужчост да стварају способне грађане а потом да пот-

ЈМЕРИКА ЗА СРБИЈУ Взжна одлука вашикгтонске владе Јед*н *езжичан телеграм нз

*Неа Елас«: Држава и М&ћедонци (II) Јесу ли као што треба одговорили Маћедовци на ова рас-

помажу обезбеђење њихових економских блага Има потребу Грчка од Маћедонаца, јер ће у

положења ]едве Вдаде која се мвогоме од њих зависити грчка брине о њима? Жалико што ка-јстбар и наша народна снгга на жзмо да то ниЈе досад, нажа- Балканском Полуострву. (БроЈ 5). Пол Ј1 у1.

Неаатаа н Аустра-Угарш Неспоразум односно ратних цаљева

ласт, било у довољној мери. Ни]е схеаћенв најважнија дуж ност свкх Маћедонаца, независно од иарсдзоств и вере, да поднесу данак у крвв као острељ&ЕИ и Малоазијци и други ги из доугих' кра 1 е 1 ->. ји имају мш»е обаеезе прем* В ашингтона јавља, да /е владн ! спасењу њихове властите земље. | орГЕН и Н"јесте Ј1 ЈПЦИСједињених Д жава сдлучила Лдка добит од велике надаице ге р Нахрихтен" жучно надж СрбиЈи као фчнансијску /70-|ксд страних војсака намамила ! пада, бечку ШТампу а ка-

г:

Хаг, 29 маја Велики пангерманистич-

моћ за идућа тои месацш даје по 200 000 фунти стерлинга меС1чно — то значи свегл 15 мнлиона франжка у злату. Будућа фннансиЈска псмоћ, вели се у телеграму, завнсиће од стања на кржЈу ове периоде. Озим својим племеаитим актом, велики амерички народ дао је још један јак доказ својих сталних и великих симпатВја према нгшем напаћеном народу, о којима је у свакој могућој прилици давао дзказг. У нашем листу истицано је досад у више прилика, шта је све А мерика чинила за Србију од почетка.гвропског рата, Аме-

је мкоге до срамоте дезертерства или војног бегства Проповеди органа Немачке, које остадоше б:зуспешне у целој Новој Грчхој, нађоше доста присталица у земљи, која је требало да покаже дсбри пример и да презре савете и наговоре органа туђгх интереса, издајника народте частн. Али је код многкх Мвћедонаца толико тупо осећање дуж ности према Држави да се оно изражава и у занемгривању најважнијег њиховог права као слободнкх грађана. Не опажа се никаква всља за упис у бирачке спискове и за узимање

Маџарска крза Гр,:ф Ачдраши се спрема... Цчрих, 29 ма]а Надвојвода Јосиф вратио се на фронт у друштву свога штаба. Цар га је Карло позвао да састави новмаџзрскикабикет. Надвојвода је одустао од политичке активности коју је

ричче лекарске мисије дсш 1 е | бирачких карата. Одоичу се су првих дана ратаса сгромним савитетским материјалом у Србију, где су са најзеЛЈМ негом лечили ране наннх ратиикв. А кад је Србија, псд притиском многих непријатеља пала у роп ство, амеркке мисије су слале велике колбчине намирница, о-

Маћедовци једзсг права, чије је одузимање по оцени нвших старкх предака представљвло врхунац бешчгшћа. Оно што се по кгзневом закону сматра као казна, наиже немпња права гласа, по неккм М&ћедонцима је сувишгн терет, кога сеослобо-

под армљеиом становништзу. И стовремгао с тиме, њихове мао-

деће и других потреба нвшем ђавају са неопростивом лакошћу. И у осталзм питањ/ма кнтерЕенција з» тражење грађангобројве мисиЈе дошле су на сккх права и морвлнђх награда Солунски фронт и организоЕале овде болнице за наше ра-

политичке природе не опаж* се опде, кјо што то бива у оста-

њенике, као и обилато пома-, ло] I рчкој. Сгмо кад ге тиче гање ваших сиротних избегли-ј мгтеријалне дсбити кзоштрава! ц*, што чине и данас под ру-! се инт« ресовање. ковед:твом великог приЈатеља ј Несумњиво таквоме схватању српског народа, г. др. РаЈана. [допринело ]е вековао ропство и

Оза најновија и обилата помоћ америчког народг, која дол*зи као ноз велики мелем на-

чињеницх да ]е једвна сила коју су угњетени имали против тиранина било обезбеђење доби-

рсчиго „Фремденблат* и полуззакичан лист „Пестер Ј1сја“, које окривљује што денунцирају немачке анексионисгичке апетите. Ови се листови старају да увере публику да напори немачког наиионализма немају никакву важност и да су владе ценгралних сила сложне. Зар могу аустриски листови тврдити да дипломате треба само мирно да разговарају не водећи рачуна о вољи народа нити п*к о условима будућег мира који ће одгозарати кародним потребам-з? А<о су у Бечу и БудимПешти, готови да закључе мир без територијзлних накнзда, они поремећују једним ударсм све дипломатске обичаје, нудећи још из почетка, пре сваке дискусије, максимум онога што семоже понудити.Треба протестовати врло енергично прстиву таквих корака Беча и Будим Пеште. А<о су они, доста луди, да се задовоље тии потажом воде, то је њихова ствар, али нека не покушавају да и нама нуде ту кнедлу да прогутамо. Тврдити да немачки карод треба да амин}је на све оно што дипломате изм ђу њих реше, то је опасан повратак ка политиии

шзм изгнаничким патњама, по ,ти. Али од утвцаја ових узроказује да наши велики прија- ка треба да се удаљаввју Ма- МетерНИКОВОЈ, КСЈа је била