Велика Србија

БРШ 416.

СОЛУН, НЕДЕЉА 4. ЈУНА 1917. ГОД.

ГОД. II.

шжтт ЕЛ 6ННК0Е 8ЕКВ1Е

ЛИСТ ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ПО П0ДН1Г

ПРЕТПЛАТА ИЗНОСИ: Месечно 3 драхме, трокесечно 9 драх ме, годишњс 36 дргхме ОГЛАСИ СЕ ПРИМАЈУ П0 ПОГОДВ* РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈР Стан уредништва улица Коломбо 33 Солун.

БРОЈ 10 лепта.

Уређује О Д Б О Р

БРОЈ 10 лепта.

Дело Америке Америчке трупе ка европском бојишту

Оло, што је до пре из-| весног времена изгледало; невероаатно и немогуће, 1 сад је стварносг. Кад су I Сједињене Државе преки*! нуле дипломатске односе са Немачком, држало се с ' правом, да ће улсга Аме-| рике у рату бити значајна, ј с обзиром на њена огром на богсства и средстеа. ; Али, тада чак ки најзећи; оптимисти нису помишљали, да ће ова кајпацифистичнија држава и најстарија демократија у свету тако брзо и нагло посгати у толикој мери ратобсрна и активна, да већ сад после неколикомесеца одашиље трупе, којг ће се у Европи борити раме уз раме са Савезничким армијама против заједничког непрнјатеља. Сећамо се, да је пред америчку интервенци|у писао „Морнинг Пост“: „Поред непосредне и брзе помоћи у поглеху финанси]сјсом и економском, Америка мсже у току године дана опремити знатне трупе и упутити их на ко]и од европских фронтова." Коментаришући ову претпоставху, немачки листови су са отвореним потцењивањем исмезали Савезничка очгкивања. Мајор Морат, „чувени" немачки војни критичар направио је и том приликом погрешан предрачун, кад је у „Берлинер Тагеблату" свако писас: „Интервгнција Америке је несумњиво од мањег значаја, кего што то извеснн наши кругози мисле, Појмљиво је, да ће Савезници сад доћи до обилатијнх нозчаних средстава. Шго се пак тиче снабдевања, ту су наши сумарени, који ће Савезницима осујетити помоћ те врсте. 0 америчким трупа^а за саа. се ге може говорит.и. Амеоичта војска једва ако броји до 70 000 л>уди и оча мора чувати мексиканску границу. Д се пак нове армије формирају потрсбне су године. Уз то су Американци одвећ взлики пацифисти, да своју крв проливају аа празне идеале Савезника.“ Највећи део непријатељске штампе писао је у овом смислу. Стварност је пак потпуно разочарала наше не

пријатеље. Сједињене Држазе не само што су већ дале огромче суме Савезницима, ке само што су у најшкрим размерама отпочеле оргакизовање снабдевања Савезника и ради тога отпочеле грађгње хиљаде нових бродова, не само штосу форсирале рад у ф*брикама ратног материјала, већ оне су чак завеле општу војну обавезу и отпочеле већ са регрутовањем младих и крепких људи оа 21. до 31. годике. Број овако доб;тених регрута цени се на 10 милиона. У небројеним логорима, у којима је све спремљено започела је брза и темељна обука кових бораца слободне Америхе. За који ддн почеће стизати на француски фронт трупе, у групама од по 10 000 људи, које ће у најкраћем времену као прзн контингент изнети око 600.000. Генерал Першинг, командант ових трупа налази се већ са својим штабом у Француској, где је предмет врло бурних и одушевљених макифестација. Улога Америке у светском рату постаје врло обимна и в&жна. Ови огромни напори Америке, којима ]е очевидно циљ да се ускори победа права и триумф слободе подсећају нас на енергију и истрајност Велике Британије, која је у овом гигантском рату извела право чудо. Од малене и незначајне енглеске холонијалне војске, која није износила 'ни 400.000 људи, и којој су се Немци подсме вали у почетку ратз у току дзе и по године рата, створена је моћна и келобедна војска од скоро пет милиона људи, која се дапас победоносно би5е на свима фронтовима. Америка је на путу да иззеде слично ч/до. Разочарење Немаца биће потпуно, кад се у кај!сраћем времену буду на запахном фронгу сукобили са сзежим и одважним легијама слободне Америке, које ће нов по лет и ново одушевљење унети међ/ Савезничке ветеране и допринети, ласе крвави рат, шго пре оконча победом и триумфзм правде.

Изјаве г. Бонара Лоа | несре * ,е ко1е су нагомалали в » п , Народ. свн они, орпнн туђкх — Одговор на кктераелацнје— ИВ т ер еса. Грчки ћв народуредитв своју Лондов, 4. јуна гудбииу, како он мисли и осеОдговарајућа на разне интер слободан сд сваког утвцаја пелацаје у Парлом-нту, г. Бонар и Т уђц НС1<сг обичаја. У земљи Ло је изјавно: »С*е, што влада у К0 ј 0 ј последњи владалац ,павможе сада реАи сднссно ирског ша за њгк спас> прелази у допитања јесте.да су њени предло бд прича и у којој је реч ти зиосазаву ирског козвеата са- раанн до^кла своје рђаво знаопштени заннтерссованим страа- чење СМ рђу прзог тирааина; у ким«, које ће их, д^жим, овнх земљн у К0 ј 0 ј се развнла цокза дана испитати на многобројиим Општине, која је кзбацила једсастгнцима « ј иог Перикла; у земљи у ксјој Одговарајуки на интерпела- ј С у д В а краља били прости кзцкју о проткв мерама, које вла- вршиоци наредаба, петорице еда намерава прил^енити као од- фора, које Је бирао нарсд; у говор на немгччо бомбардовање земљи ко]а је развила разне Енглеске, г. Бонар Лз )е изја-; републике и федерације ; у вио, да британска азијатика не';земље где је Тукидид написао преегаје бомбардовати мкоге псзнату химну Републици &где ввжае војничке тачке непрвја- : је један Демостен прославио три тељске. Зебриџ !е бомбардован бину нћ Паиксу (тргу у Атини лреко 24 пута у току месеца где се састајала Скупштина. апрала. Само ова ббза прими- Прев) —крвљеви са наследним ла ]е преко 30 тона експлози-ј правима. по милости Бсж ој тво ва. Ове су цифре још веће у!ме- 1 ревике Соедњега Вгка, иемају сецу мају, а резултати масго 1 места. Нека Константин буде

зФчајнији. Једаа посланик ]е питао, д®

последњи сд три креља Грчке, сд којих су први и трећн били

ли је истина, да се немачке а-Јтирани, први нехотвце, трећн вијаткчкеескадриле концеатрују , л0ТИМп Ч е на Једној тачки твко одређеаоЈ, 1 *Неа Алитија«; Српски кргљ да су врло тешкн напори ен- П« 1 ар, белгијски Албер т, румунглесккх авкјаткчгоа, да спрече ; скн ^ арол (а*љд® Фердинанд? њихове упаде. Г. Бонар Ло је I прев), црио горски Нлкола, изодговорио, да ће се то п0та-| г У бише прквремено све. Али сање узети у обзир и да су се ч У Еаше иа свгг Д» част сво 1 кх разне одбргнбене службе саве-; хе Р°) ских на Р°Д*- Константин стовгле о соедствима за најбо- ј Г Р ЧХИ сачунао је привидио свг. ље спречавање овкх упада. ! Алв 1е у ствари поступно гу„„ , , л , био сзе. А уз то и чест своЈу Министар је изјзвио, да бројј^ ЈЛ енглеских воЈника и цизилакх

лица, кнтерниранкх у Немачкој взаоси 43 831, поема 30 710 у прошлоЈ години. Нсмдчки ратии згробљеници, војници н цивил ни, интернирани у Ечглеској кз аосе сада 58.138 према 40.821 у прошлој годинк.

Грчка штампа

„Неа Елас«; Пао јс ! Пао ]е тнранин! Паде, и грч ки се варод весели због сслобођ ња од сво|их бсдв. Подељеиа Грчка уЈедињује се опет. Грч<и нгрод бнца се опет у зхгрљај своЈЛх пријатеља и заштитника, од којкх га је залуд покушао да одвоји најбедаији сд оаих коЈи су стгопг.штани са скојих пресгол*. ЗмкЈа Грч ке, ф/риЈа која је пре тридгсет годана доведвва са мутие Спрсе код бистрог Илисова, бежЗ нз Атнне, чијаје слава ниЈе ника да оч*рала. Вуче са собом и своју жотву, коЈу Је затуиила алкоолом и друг&м средствима познатим у султанским палатама. СледуЈе и остали пород гу|ин. А остаЈу иза њ^х све<

. и част једног народа, који тек шго сс појавио пред светом у Ј свем своме зрачноме сјају. И то је она велика неправда коју му неће никада опростити грчки народ, као шго му неће никада опростити што га Је три године сбмаљивао држећи га у лажноЈ политичкој атмосфери, упропастио гж уверквгЈући да му служн, а сада бежи пред дахсм сбрта ствари, чији су правгц гледали сви а којом са мо он мислио да можећи Взкћи на сусдет. И бгжи... Срећан пут! (Број 357). »Неологос«: Једива симпаткчча ствар код новог Краља је његсао име Алексавдар! Падсећа на Једкнственог оног грчкод влгдасцз, Алекс*идра Вгликог, који Је нашу народ ну застгву адбо тако далеко да Је нису могли држати његовк ведостојни наследници. У свему осталсм призна!емо д». вам нови краљ није свмпалИчан, јер његово блиско сродство са немачком принцезом СсфЗјом не д*Је вам јемствг о његовом слсбодоумљу и о његову поштовању обавеза према Грчком Кароду. (Боој 146). Пол ЈК1.

ПРОМЕНЕ У АТННИ Држање Провизорне Владе Сви солунсхи грчки листови ксментаришу са неодобравањем прокламацију новога краља Александра, која је јуче објављена и у нашем листу, а у којој нови владар Грчке вели: „да ће он испуњавати свету мисију, псверену му од његова оца следећа тра овима, тако сјајно сбележеиим његовом владавином.“ Поводомтога угледни солунски лист »Неа Елас« интервјуисао је једног од шефова Провизорне владе адмиргла Кундуриотиса. Како су адмиралове изјаве од важности за однос Народног покрета према новом реду ствари у Атини, саопштавамо их укратко: „Запрепашћење изззвано прокламацијом краља Апександра, рекао је адмирал, потпуно је оправдако. Народна влзда дели општи утисак. Ова прокламација доказује само једнс: да рђави саветници круне настављају своје кобно дело. Ми смо се надади, да ће абдиуација Константинова и долазак Александров отзорити очи људима који су од повреде устава постајали саветнили круне, рачунајући ту и г. Заимиса. Г. Заимис н&с је сам демантовао. Како ]е први одговорни саветник круне могао ставпти у краљева уста речи, које знате, и које зкаче чак негацију Са везничког-ултиматума и јасан дембнти најмилијих нада грчког народа?! ,Шта каже управо та прокламашф? КраљАлександар ће наставити политику сзога оца. А каква је та политика, ако ке повреда народних права, увођење деспотизма, предаја тврђава, уступање непријатељу светог земљишта отаџбине, огромног ратног материјала, као и целог {едног кора, повреда међународних уговора, које је Грчка потписала, покољ Сав зчичхих мрнара и вој' ника? „Револуција, господар ситуаиије, не може прими ти такву прокламациј/. У сваком случају, и то можете објавити, ова прокламааија мора се опозвати. Иначе ће се револуција, која држање атинских кругова сматра у опреци са