Велика Србија

ГОД. II

ВРСЈ 424

СОЛУН, ПОНЕДЕЉАК 12 ЈУНА 1917. ГОД

Ч Г с

ЕЛ 6КШБЕ 8ЕКВ1Е

ДИСТ ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ПО ПОДН1 ПРЕТПЛАТА ИЗНОСИЈ *»сечно 3 драхме, трсмесечно 9 дри ■е, годнгање 36 драхме ОГЛАСИ СВ ПРИМАЈУ ПО ПОГОДВВ РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ Стди уредннштвд јлиц« Коломбо 33 Солуи.

БРОЈ 10 лепта.

Уређује О Д Б

О Р

БРОЈ 10 лгпта.

Будући трговински ОДНОСИ — Једна важаа гарантија мира —

Услови мира, кахо су их реиу извукли извеске конобзнанили аустро-немачки цесије, Немци попуштају и социјалисти, у циљу да Са- кроз уста социјалиста привезнике намаме на прего- хватају формулу мира без воре о миру, садрже и Јед-јсНексија. Али, Савезннци ну врло карактеристичну баш у економсксм питању тачку, која нвјбоље пока-! одлуччо су противни свазује, шта тишти Нгмачку!ком економском компрои немачки народ. У пита- ;мису са Нгмачком. Све њу су будући економски државе, које данас ратују односи у свету. Немачка, против Нгмачхе сложно су која је иаазвала сзетски прихвзтиле принцип, да се конфликт, да би се доче-< Немачкој 81 сва врелена пала економске превласти мора онемогућити покушај у свету, данас је у крајњој конхуренције у светској трмери забринута мрачним говини, јер у овој би опет перспективгма, ко;е се пред кад тад искрсла опасност њом истазљају у томе го | нозих конфлкката На конгледу. Њена поморска тр-; ференцији у Паризу, одрговина сведена је већ да-јжаној у 1916 години од нас на нулу. Највећи део;лучен је крајњи економски

се, у КОЛИКО је могуће, сла- I »Жшел* велика и слободна гати са нашим социјали- Грчк*«, кличе г. Жонар у своСТИЧКИМ принципима И који ме прогласу. Али дзнас Грчка ће бити трајан. Сема факга ниЈе ни велнка ни слобсд)а.Врмогу назначити средство ЛО зватви делови њени, прене да се дође ДО СЛИЧЛОГ колико тек годчна ослобсђтнв, мира, а ПОД фактима ра- Источаа Македонија и Елир, одзумем ситуаци1у код раз- цгпљени су склом сд стране демокрације. НИХ ратујућих СТранака, 1 непријдтгља Грчке после бестгд ■ . положај армија на бЈр5е-;иог споразума са свргнут: м НИМ фронтовима И односе краљем. Али идруги велики де ! 23ДА ЈНИК СУХ0МЈ1ИН0В

ћане реформе Виљема II не могу подићи кемачки народ на ниво најмање слободних народа. Да би се дошло до празог развитка у политичсом погледу потребно је васпостављање

измсђу разних заинтересо ваних земаља

( 2 )

трговачке флоте изгубљен ]е не^овратно за Њмачху, конфискован од стране њених мнЈГобрсјних гротив ника. Остатак је аатворен у немачким пристаништима и не сме да се усуди на излазак изових. Међутим, снага и развој Немачке почивао је битно баш напомсрској трговини. Њено уништење значи за Не мачху катастрофу. Кад се пак узме у обзир, да је кемачка индустрија огромно оштећена услед онемсгу-

Руска Прзвизорна Влз- постала велик* н слсбсдаа, 1 Да, ИЗВ2СНО је : призна;е Чреба да К»СЛ“ДИ Турску усввважност закључених уго-'

лози насељгни Грцчма робују | суровом тиргниву. Да би Грчка ! _ Почетгк повлачења И ђекерал Јгнјшчевик н друма овим крајевимг у којим* је ги к®маедаати потврдчли су, вора ОД страче царске вла- ј грчки елемеаат већи него сви к *° св *ДЗЧ 0 , д» су свн руски де са осталим силама Спо-{остали с<упа сем турског, » П °Р* 3 *. псчетши од Лађа, у норазума. Према томе мине'премд томе Грчка треба д» се вгмб РУ 1914, па све до августа можемо нити пак желиМО ! прошири ва Тракију и Мзлу 1915 ' “»Ишли Једгна отуда, шго да се закључи какав се-јАзију. Додеканез. васељен ве- в0 > ск * није имала мункциЈе. паратан мир“. јпомешаним грч.чим становнкш-Ј Та оскудица у муницијиотетзом, треба да се сЈгдчви с жавала Је озбиљно одбраву, вгћ маЈксм Грчком. (Озих Дзакаест н звто се услед тога честопуОстрва Још од турсхо-италијаз- та вИсу могла формирати псског раг« дгже И галијани. Прев). Јачењг. Чјк и пукови, који су Пл и сам Кипхр, који Је тако бнли у борбн морали су се о„Неа Е.шс«: Порук* г. Жо- срећжв под очинском енглеском стблЈи а свести сваки на ја •

Грчка штампа

н>ра »Ваша сурОина зс

управсм треба да има исту суд ( чину од трЗ батаљзна. ОИВу, ЈСр ти 1КСЛ* -

рат протнз Немачхе. Плаи овога рата израђен је детаљно на скор^шњој трговинској конференцији у Риму. Америка се ангажовала итиил рши иде«ли и; и зашто се сзе ово ие ол у истоме правцу СВИМ СВО-ј В1ше вгде ] еднгке су с њкхо I збилс ? 3 р се оетварЕЊ* свега ЈИМ средствима И СВОМ В1 . шв> вели порука г. Жонвра.! овога ве оснива иа начелимп за

снагом. Одлучзо:т и солидарност Сзвезника непоколебљива је, да се по сваку цену сг.р.чи гокушај Немачке, да у будућности у свет:кој тргози.ни отпочне кобну конкуренцију. Да би се то остварило, Немачха

ћазања извоза за велика|иора остати и после рата светска тржишта, види се онеспособљена за светску

ја:но да је Нгмачка економски већ претртела страховит пораз, који је готово незалечив. То се осе тило и осећа дубоко у слојевима немачког народа, који трпи најстрашнију оскудицу услед ове економске ситуације. Апи, маколико да је тешка данашња економска ситуација Не.мачке, изгледи ва будућносг су страховити. Немачки влацајућиј кругови са огромннм сгра- • хом помишљају на перспективе, које им се пружају после рата. Зато всћ сад, у ватреиој жељи да

т— ^-•ла!ЈОм_ Ј СА0ЈК 'Ц*ЈТМ»'-. зааа за судбину пш-х з*ш-| д Ј Дг ју они ко ј и на љгму живе. ( лу Сухомливозу, ђенерал Јанутитннх Сила. В>ши идеали и ! ; и зашто се С зе ово не би.шкевић Је писао: ,Јуче су Немца на један н*ш пук избацчли вишг од 3 000 проЈектила ееликог калДбра и збрисалн су потпуво наше положаје. Мч с наше стране били смо у ст»њу свега са стотикак

Али наши су идгали д* вЗдимо ко ј а се бсре Савезниц? Ако триу*ф вачела о в^рсдностима, : п0СХ0 ј и бојазав да буде изупргмж тсме ослсб;ђ:ње подЈар-1 зе тка за Грч.<у ил« дв она бумљене ваше бгаће и њихово де 3 Јборављена ва ковгресу

уЈедињење с нама. Идеала и ва Мчра, века грчки борци ве до- ’ граната да одговоримо непри де су иаше да видимо грчку ј П усте да се то д:си. Кјд не јатељу.» држаоу прошкрену на Јонију,' христа или четири стотиве хи на Тр*киЈу, на Мраморно М:ре, : љ , да бораца, колико Грчкамо Сухомлзновљ-ва правдања и децу прогнату са тих краје ; же ИЗ б 1 цитД у боЈни ред, већ ва искупљену око оног истсг половина њихова уђ: победоогњишта са кога су их расте | Н0С но са савезничхим воЈскама

Пред анкетном комисијом.Сухомлиноз |е одб:о све те оптужбе, тврдећн д* је веоно вр-

трговину у вишем смислу, као што је то данас. То је ЈСДНа ОД взж ИХ Г^ран-ј^^ д ози Н8ШИ ^деали и нгш: кога који ће водити р»т да би ТИјЗ будућег мкра. П Р ема ! наде не предст8ВЛ>1!узгмеран им ’их одзтле отерас? Напред, Гртоме, СВИ немачки маневрИј Р У р 'ц И , евп благе вести! Прокламаморају осгати без икаквих периалазам или шовнвазам, мћ Ј #мрма ув , р1аа ^ дв регултата. Рат се у инте- строго пр.вичву примену н«че ; Ле постатн веЛ8ка к , ло ресу будућег трајног мкра|ла коЈа су прогласиле Езглеска, ' бода1 ( 23) мора свршити не само вој- ! Френцуска, Русија б Америка. ј 1 нкчким сломомгерманизма, ! ■■ ! већ и трговичским.

Пол Лу1,

И дж озо поруч/ју Грцима, з*штитне Силе не траже од Грка вишта као накнаду сем

Нема мира Интервју са г. Троелстром

Хаг, 12. Јуна Дописнмк холандског лисе тто пре иззуку из о- ста „Хетфолк" имаоје нрипасне ситуације, у којој их лике да интервјујише г. чека неминован пораз, они Троелстра, вођу холандске

своје маневре за мир подешава у тако, да у случају успеха у својим обманама у прегозоре о миру унесу и регуписање б/дућих економских односа. Маневар немачки је врлз провидан. За њих је несумњиво најзажније питање будуће економске политике. Да би на том те-

рали Турци и Бугари извршу I у грчке земље коЈе сад* држе ш о програм з* ваеружање и јући наредбе и упутства Нема- ј непр ија Те љч, хаћели бити не- 'сзабдевање војске, што га је игрхдио врховаи комитет за вародау одбрачу у годчгн1904, после руско-јапанског рата, Додз?о је јсш, да се о дирекцији и кззршењу тог арограмл имала Д5 стара гл&вна управа артиле рије, којоЈ је та<ође бнла дужво:т иа појача продукцчЈу проЈектила за време рата. Тезерал Сухомлааов бранио се и слаб:-:м државзим фзванснјским иззор^м*, услед чгга су кредити, вгли, стално одбијани, Тај навод, међутим, вије ничим потврђга. Олт)жба кзводи зЈкључак, да ђзаерал Сухомлинов ни)е предузео, по обЈави р»тл, потреб.е маре да бл поЈачео вгом* ниску иродукцију државнкх флбрккг, и да је пропустио д* стави у службу држави и приватне фабрике, те Је ва тај вачиа оставио аојску без мувгцгје и потломогао непријатеља у његовој офавзавн нроткв Русије. А иза тога настаЈе оптуж^а, Још тежа и гнуСгшЈа засаучес-

НЕМАЧКА КУЛТУРА ] п!мвти, роцољубл.1 и поол»»-|_ МашљЈње Ј,д„„ г Нс.ца ! то јединствд, које ]е бивши краљ успео да пореиети. ИзјављуЈу Жевева, 12. јуна «* * ,мет " Ј,т " Нгмачки писац Хермаа огшт, моб« Л из.цо)у, о то ооц. који је ео да се "*» «"""»*“» «««>•»* Н..Х0.0 ^ ’ (Швај . 6ОР0Г...Ж.У царска) у ка ,.„ б„ упразљао I. Ц.бст. аато «. бн ). ..... Ј п , г ' јнд0М1 у к ' 0 рист деЈнлн ««» ». «Н I« о.ло олин , мок р атскогнемаЧ ( 0 гп 0 крењу V. ц?о И:ток, рвди Гдка и г

„ „ та, изјавио је у једном ин Срб. н р ди друрох «■"»>•»- тервју сн дописником „Три СТН Н.|. *«.. Н. Н..«,. Друр. (Ј ин .д е . ЖеСеВ “ д„ С у Нем |. ПНТ.Ц.. >Ц. грчн. има >■-1 цезависно пд свога мепоЕедну дужност да се моби- ј “ ’ лише и да по могућвостИ до- ј лринесе постигнућу тога, сб.’3-|

странке о његовоме раду у коркст мира. „Вама је познато, гсворио му је дописник листа, да кружи вест да сте ви радили у корист сепаратног мира између Русије и Немачке?“ Г. Троелстров је изјевио: кујуђи њвхово ислуњење само ГппвГнопамп ивгпиад ГИ!*|у „УпотребљаваЈу се сви на-; од ж?т|в1 И сд ДО б Р оте својих ‘ р Евоопи и Азији пори да рату]уће стране П р И ја Т гља. Они не сматраЈу мо- народа У ___Ј^ В РР™ I*

ханиччог развитка, задоцнили у политичккм прави „ , њ ма не само иза Француза, бсђуЈући своЈа пр.ва и не оче- Дмериканаца И

м V ~ Ј \ Ј Г пи П Ј Л I сљд. ипп по кштриЈЈ **» V ■ - .. Г\ К захључе мир, мир који ће билизациЈу као бвтни услов. па чак и иза Кинеза. Обе- ништво у велеиздаји.