Велика Србија

ДРОЈ 437.

СОЛУН. НЕДЕЉА 25 ЈУНА 1917. ГОЛ.

ГОД. II

вСРБИЈ ЕЛ 6КГШВЕ 8ЕКВ1Е

ЛИСТ ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ПО ПОЛИ1 ПРЕТПЛАТА ИЗНОСИ’ Шесично 3 драхие, ?рсжесечнс 9 драх ие„ гздг;о».е 36 драхие ОГЛАСИ СВ ПРИМАЈХ ПО ПСГОД 81 А РУКОПИСИ СЕ ИЕ ВРАЋАјЈ Стан уредкбатва ^лвца Квлоиба 33 Селуа.

БРОј 10 лепта.

Уређује ОДБОР

БРОј 10 лгпта.

Један амерички план — Победа путем авијатике —

Пре неколико дана др- ј жао је бивши британски' преу.ијер сер Асквит гсвор, у коуе се дотакао са нарочкткм прнзнг.њем сгромних капора Америке у рату. Том прилнкем рекао је:; .Сједнњене Државе изне | кадиле су нас доиста бр-! зином и енергнјом капора О.несу у току три месеиа учинкле право чудо.“ Сер Асквит је у пуноме прзву. Онс, шго је Америка од свога уласка у акц ,л ју учи ! нила у погледу помоћн Са I везннка и припрема ратних .може се сматрати као јед^ но сд највећих чуда у мсторији св га. Најстаријај светска демзкратија прекс 1 ноћ је псстала један сд кај ; активнијих чинилгца у великом светском конфл 1 >х-1 ту. То се објгшњаза тиме што Америка, по самим речима њ^ног председника Вилсоаа, има чврсту на меру да по цену највећих напора и жртава учини :ве, што може донети моралан и праведан крај страшноме светском крвопролићу. Да би припомогла извршењу овог узвишеногза датка, Америка је развила надчсвечанске наторе у свима празцима. Савезницима су стављена на расположење огромна финанскјска средства, оргакизовано је њихово сњ-бдевање намирницЕмаи другкм ратним оотреЗамг, отпсчела је мсбилизација класа од 21. до 31. гоаине, зачето |е грађење флоте која гма да достигие кслосалну цифру од 3 милиона тона, кајзад развијена је неиамерна делатност сзих америчких епемената у томе см.кслу, да Америка што скорије постане један од пресудних фактора у рату. Ре8ултати ове акције већ су на помолу: Прве америчке трупе већ су на француском фронту и њихозо ступање у борбу само је питање дана. Овим гнгантским напо рима придружујесе, према последњим вестима из Вашингрна још један, од врлб великогзиачаја и вгжности. Амс-рички миннстар војни г. Бекер предао је парламенту законски предлог, којим тражи игрзду у најскоријем времену 22.6251 У своме пред-Ј

л^гу г. Б кер вели, да се путем а^атике може прекратити рат, на тај начин, што ће се Немачка нагкати да капитулкра и пр.чми Савезкичке услове мкра. Амеркчки је план, да ову огромну суму аерог/лана пошљегротив Немачке, где ће сни вршиги бсмбардовања у Г0угама од хиљада апарата. Згм^сао Амсршсе је дсиста енијална, кад се нма на углу важзост улаге ав јаткке у рату. Поред тога, шго ће страховита надмоћнсст. Савезника на фро ^ту припомоћи војки.чком сло лу Немачке, она ће бомбсрдсзањем логсра, фабриха муииције, авија тнчккх 2 ?-т«ра, утврђења ускориги а-атко капитулацију Н^мзчге. Ови силни напори Амвон. е у вези са енергичном акиијом Савезника и са козим покретима руских труна нгговештавају изванредне резултате у в^ло склрој будућности.

118РН1В ивдјажи Један »нтересант.н понрет Вјшзнгтон 25 јун*. Соцкјалистнчка стрввка у Сједрњенем Држ«зам« упутила је један цнркулар сагезнвчким н неутралн^м социјалвсгичкзм странкрма позг.вајуђи гх да учестаују у покрету амер^чхих социјаписти, к*кс ба посредсвсм св,х њ«х<г»<х утацаЈ* успелк дк аустрвјскн и вемачкн соин јалисти сборе сз преетола Хј Хгнцод^рас « Х»бсбурговце а створе немЈчку, аустријску к М!џврску ре ублику. Ова) је пснрет отпочео у А меруци, када се сазнало у зва кИчвум круго*кма да Јс пред седник Вјлсон ЛзЈавио да вије мсг)ке звкључити ир са Хохгвцолерима и Хгбсбурговц&ма и д* све г гке демохратије неће бити сбсзбеђене, до к ова деа цгр« буду на власти. Ссцијалистички змерички по крет присталтв )е рат* дј краја са упптребсм св^х средстгва док год X (бсбурговцн и Хзхен цолерни нв буду свргнути са ирестола било револуцеЈом у земљи, бнло свлом савезничког ор>ж з »

аероплана.

НИЦН У СТРШ Очевадно признање немоћи Цирих, 25, јуна Скоргшње Савезничке победе на разним фронтовима изазвале су јаку узнемиреност у Немачкој. „Берлинер Тагеблат“, поводом тога пише: .Нијед-

на фаза овога рата ннје била тако урачиа и узнемирујућа као садашња. Ечглеска се војска стално повећава свакнм даном по»ачањима, која стижу из Енглеске. Ми смо сбра-| ћали више п>та пажњу на факат, да вллдајући кругови Слоразу.у.а имгју више : разлога да се бо|е мкра са одговорностима, него продужгња рата. Услед тога су оки приморани да на ставе р&т не спорим начином, заузнмајућн положај. за положајем, већ са ве ј ликим, брзим и одлучним! ударима, Први знацн буре пома-1 љају се на четири бојнај поља али су они нв;вид-| нији на запад-ном фронту."!

пасг Румувије. Еаролски рат са бглЈсагског Улгд:-шта посматран пружао бл превмућствен положа! Ст разуму, који не би можда био примаран да оц»&>а воЈ-

ае сваге за Балкаа, ове управо коЈви* располаже давас, аати би се појаеило грчко патање ко’е Је толико др.гоцено време прогутало Под ЛуЈ.

Политичке странке у Русији

Грчка штампа «Неа Елас«; Нлша вреднсст н сада. Према вестЕм« гз Б*рлвв« тамошњи политички и владани кругови озбиљчо су ЗЈбреиуТИ због данашњог држања Грчке. Људи, коЈи нису н8к*ко бирали средствл иитв су у шта рачу налн аовац кад ]е требало задсжати Грчку у нераду и уда љатн је с нациоеалзсг пута, ззају врло добро колико је ка тастрофалво за њих а к<Ј) исно за Савеззкке учешће Грчхе у дЈнашњем рату. С једве страае због свог геогр»ф:ког гтолсжа!« а с другг због јединствене подсбаости грчке воЈске за.борбу с бугарском аојском, ко|оЈ су још саежи докгзи о хргброств и сдлучнбсти Грка кад се боре рротиЕ вехрвчих н м,оскхх аепри/атсља, учешЗе Грчке у бал канскоЈ експедсцгј« има особе но значење. Без ккакаог нациовалног Сбмољ)бл>5 мгжемо о бјазити да у треаутку к&д цз локупна грчка војска ступи у борбу, сместа ће данашња ситуац^Ја Снтн нзмењеаа у корист Сеаезнака, а веки ће ‘прсмислтти да ви]е првјатео шалати се с лхкем нхпредоввњгм по грчкој тераторији. (ВроЈ 34). »Македолнја«: Прнродаи и опраидаа Је Кајзеров због свргнући с престолз његова зета, Јер Је з* остварењс- пл*аова немачсог цара е за успех његове полатике на И :точу сарад ња и улог кргља Константдна био та:<о велики и драгоцен, колико без сумње ни|е био уЛог султааа в Фердиназда. Без суделоеања Констангиаова пут Бгрлин Царбград не би био сло бад 1 н, слом Србије не би бно постигаут а извесао ви про-

Пчтведом послсдњкх догађаЈа у РусвЈи, вовиее сеаки час помињу разае пслиткчке сгранке н њнхове вођг у Русијн Чгсто се цешавг, да се у томе погледу чине збрхе, да се људа Једне стразке приписуЈу другој, д* сеј тежњс јсдне стрЕвке, упсгледу! ’,нутрашње руске политвке, припасују другој. Р*д# обагештењ* аашах чбталац* Кзиосимо о*де у наЈкраћнм црг*ма имена, тежње и предстхввикг политичких! стр1В8К« које нгржЈу кеку уло- 1 гу у данашњој Руси|и. Сграаке е којима се пајчвш ће говори у новинама Јесу: ок-; тобрвсти, кадети,радиич.стран-!

ка, нарсдне социјалнсте, рего!л)Џ408*рве социЈалисте, еоцаШ»јал д-мократе. Сгранка октсбриста аасно;вана је на основи програма чујвенсга мангфести од 17. окгобра 1905 Њен је признати шеф г. А, Гуч<ов, првн во|ни мави-; стар у Привремеаој влад«, сад у остагци. То] стрднца припадају и кнез Лзок и Годае«, са-ј дзшши прокуратор Св. Синода и држизЕН контролор. У овом часу, стравка ок сбркста при ступа леввцн у псгледу својвх начела, ала већину странке са-ј чнњавају, уставне мсвархасте,' Кддети, или усгавне демокра , те, или Још сгранка народне слободе, Јесу у праеом смкслу ; странка слободоумв. Њкхо* Је ! програм звенмана на врло важ зим рефармам* (слобсда збора, слобсда штамле итд,једаахост, аутовомиЈа Фанске н других покрајин* Русије, уступање земље земљорадзацвм* на ос новици »праввчке отплате« садвшњим сопственкцЕмг) Ова је странка, пре Резол^ције, бнла зв аачело устазнемонархије, ала вл свсме псследњсм конгресу, странка |е р-шила, да бз за Русију седа ааЈбсљл режкм био демокрвтска република Страч ј ка кадега, ксј* је позната сеу да у кносграаству и којој прн пгда велики део прзфесора по велнким школама, велнких вдвоката и предстизанка слобадвих зааЗмањаг, има за првакб! г г. Мзљукова и ПгтрушкеоЗ ј ћ». Нвјввднијв чланозк у то) су стравци.-Родвчев, Влвавер, Ш нгзрев (сада министар финанслјх), Нзбокоз (геаералаи секрвтар привремене 'таде). Председн^х пзве думе г. Муромцев, и пргд1седник друге думе г. Головин,

припадају такође озој страаци. У садашњој влади, сем г. Шиагарев«, страаку предстжвљају г. Некрасов, миаастар сасбраћзја и профгсор Мануилов, миаастар просвете. Радничка странка, народае ссцајаласте и револуцговарЕв социјалисте Јесу три раздела једзе исте групе познате у Русији под именсм »зародаикк« (аародњациЈ, До с»да се те три странке нису уЈе:инкле, али се всд; врло живн преговора у томе правцу. Груп* радаика (»трудовики«) Јесте у пуномсмвслу речи странка сељака. Њахова је битна идеја, да земља треба да припада оннма коЈк је сбр&ђују. Посланвк у првоЈ Д;мн г. Брамсон адвокат, сада члан цз>ршног одбора Саветг, радзика и војник«, јесте Једав од главнвх првака те странке. Г. Керенскв, неуморва мннвстар Народн® Одбраве, такође је један сд првака те странке. Г. Кервзск* је у ос;*лом био изабао, да је по своЈвк идејама оа пре револуциокарни социјаласта, а у Думу је ушво као представвик радначке групе искључиво зато да ес би сељаке изненађчвао стравим иазнаом »соцНјалиста«. — Свршаће се БЕЛГИСКА ОДЛУЧНОСТ Изјава белгнсках социјалиста Лондов, 25 јуна * Холандско-скандннавскк одбор, чи]е је седнште у Шгокхолму објавио је један манифест белгиских делегата Зандервелда и Доброшера, у коме се вели, да су Белгијаици! одлучилн да не закључе мир са нешч:<им импзриалиомом. У манифесгу се каке: „Одбоана аротиву насртљиз: г имлериадизма налаже нагл свету дужност ко!а се не састоји само у факту да се одбије нападач. Уннштење немачкогимперијализма неоаходно је потребно и зато што је он прешао наше границе. Наша ]е жеља толи<о исто праведна, колико и жеља Руса, који су скршили силу својих тирана Факат, да се наш тиранин налазђ у Берлину није довољан разлог да