Велика Србија

«»ОЈ 445

СОЛУН, ПОНЕЛЕЉАК 3 ЈУЛА 1917 . Г 0:1

ГОД. II.

■“СРБИЈ4 ЕЛ 6КНШЕ 8ЕКВ1Е

ДИСТ ИЗЛАЗИ С8АКИ ДАН ПО ПОЛНХ ПРЕТПЛАТА ИЗНОСИ? <?(»с*чав 3 хвахмв, 1 -ромвсечве 9 црил ме } 34 мвхжж# ОГДАСИ СВ ПРИМАЈУ 30 ПОГОД-8К РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ Стки Ј'Р«ДаВ 2 ВТВ& ?ЛВЦ* Евшсба 33 С№$&.

БРОј 10 лепта.

Уређује О Д Б О Р

БРОј 10 лепта.

Канцеларов пад — У вези са кризом у Немвчкој —

Рат да крајм

Према многобројнмм и аутентичнкм иввештајима ид ‘Шза|цар:ке, криза у Немачкој посгала је последњих дана веома акутиа. Од нагле руске сфшаиве, која је почелаодмех давати важнерезултаге Русима, настало је у Немачкој врло јако уЈјбуђење. Последња нада, да се може доћи до мира посредством сепаратних преговора са Русијом пропала је пред одпучношћу русксг иарода и челнчном држ*њу Брусиловљевих армија. Немачком народу је намах постало јаеко, да су свн путови, који би нх извел.ч из очајног положаја неумитно пресечени, и права стварнсст ситубиије исчољила се нред њима у свој својој страхсти Народ Немачке, чнја је жеља за миром постала сад неодсљивија но икад почео је да отворено ропће к да сс буни. Многи грвдови угледалн су нсве и крваве демонстрације, у којима се свз жиао листом дкгло, да тражи хлеба: и мир. Штампа је позела још жучнн|у кампању. Рајхстаг се није смео сазвати, јер су се кајзер и канцелар бојали, да ова] не узме дубљу интервенцију у политнчкој сигуацијн, или чак да не следује примеру руске Д/ме. Цела ова кампања добила је нарочитога израза у новим нападима на канцелара Бетмана ХЈлаега, који је окрив љаваи за сву безизласност снтуацн]е. Под оваквкм околностима пруски кабинет видео се прикуђен да подкесе оставку. То је учинило, да ситуашнја постане особито крнтнчза. Огорчење народа, кегодсвање извесиих стракака, нападн већег дела шгал-пе достигошг врхунац. Тада је кајзер хитно г.оввао крснпринца и каниелара и отпочео саветовање о ситуацији. Увидело се, да се овсга пута ке моиге више проћи са обманамб Упркос свему права истина беше гродрла у слојгВе народг«. Бдло је јасно, да блеф са демохрагским реформама нмје усиело. Требало је наћи ново средство, ков лек. То ново средст^о било |е пад Бгтмада Х:лвега.

Човек, који је годинама спреиао, најзад !»зазвао и ?роз три године водкорат 'Немачие против целога свети, имао једа одступн. И он је дао оставку, ксју му је кајвер уважио. То је свзкбко највећа жртва, ко|у је В.?љсм II поднеоза нреме рата. Јер, Бгтман Холвег на положају канцелара био је само просго оруђе, извршни орган у кајзерову.м рукама. Кфер га је жртвовао, јер се нада, да јће ткм навестн нов маиевар и спастн себе од од( говорности. Он }е покушао ;да искорисги један при‘видно вгодан псмхолошки {моменат, у коме народ, не |сже|ући да себунн против деспота, ропће против његовог г.рвог слуге. Алк,ка}зер се несумњиво вара, ако држч, да променом какцелара моженаћи лека тсшкој кризи у Немачкој. Немзчки народ не тражи ник&хве промсне ове врсте, нити пак реформе. Он хоће хлеба и крај рату. А то му кајаер не мож? дати без капнтулације. Странке пак траже одговорну владу, која би имала да у своје руке увме незавишо вођење државних послова. Та злада, под притисвпм кародне зоље морала би попусткта и њеке одлуке могле би бити фаталне по кајзера. Зато Вил»ем' II вазире од ње. Проста промена кзндслара остсвља смтуацију пот пуно керешену. Товећаотврђу]у пооледњи телеграми ив Шзајцарске. Ка}зер је наименовао за нсвог какцелара г. Михаелиса, бизшег дирехтора исхране, човека лнбералних идеја. Али, тај избор већ јз наишао ианеодобравање код конзервативаца, које јеМахаелис раније напацао и код соци}алиста, који у овој променн не гледају никаказ бољнтак. Према томе криза у Немачкој наставља се, к за сада би било још прерано правигк хипогезе, кг»хо ће се оиа развијати, У сваком случају јситуација у Немачкој озбмљчи1з '<» но икад.

Злчајаа говор г. Б*рна Л?в«ва, 3. Јулз Г. Барн, миннстар рада у енглеском кабннету а који је заменио г. Хендерсона за време његовог о.уто вања у Ру;иЈу, држао је'на једном банкету у Лондону значајан говор. Г. Барн је одао тодлу псчаст Фран цуској. Говорећи о немач* кнм маневрима за мир рекао је: ( Немачхз владапохушава да експлоаткше замореност рата ко]у свет ссећа Једнна ствгр ксја би се могла очекикати од немачке :владе, као поспедња граница збхтева, бнла би по вратак стату кво-а. Али је то апсолутно немогуће што је у осталом истакао и г. Билсон пре кеколико дака у својој ноти Прови\ зорној руско} Влади. ( Ова] неправедан рат је ! погекао из тог сгату кво-а. ;Он треба тако дасеизме’ ;ни да слична н тако одјвратна сгвар не мсже ви

ше нихада доћи. Ово је тачка ка коју инснсТарам и коју желкм да улијем у главу мојкх суграђана а варочито раденика, мојих другова. При згвршетку г. Барн ]е гекас: Бо,ба ко|/ ми дачас всднмо }е иста борба коју су водили херој« н Мученици у свима временима и свима земљгма. Ова се борба ие може свршити поразом и неће се завршхти псразом. Јер ако би то бчло, онда кастаје разочарењеи вгровгње да не постоји випЈе у свету м рална снага чија је тендегсЦијв да постигне вравду. Сзда дакле треба водити раг до потпуне победе. Нема средкке, нема магућег компроми са између демокрације и аутокргције. Ако ми ке побсдкмо, биће само наоружано примирје и припремаће се за будућу победу. Треба да савез' ници однесу победу и то сада.

Господарство на мору — М* кзлико сум«р*нска рат иустошио савезеичке флотг, Спор&ЗјМје ипла апссдути* гссподгр на мору. — (2 )

Војичка парткја шшјв нраст*ј*ла да чака и Тврпацу је морао да погие глазу. Резултат |е био кагновен: нстога дааа к».д је ушла у рат. Немачка Је ивгубила без борбе господарсгво иа мору. И од тог доба иије оиа могла некгко ввше да искорист^ но

кеаиском флотом, адмарзлиспм Иагезсл емао Је д? погеае 21 оклопњачу, међу коЈРма 13 дредзота, 3 оклопке крстареце 7 крстарац«, 72 ко-траторпЕљера н дввизиЈу путничксх бродова аачвчкаиох трупашв емдо је да проЈури кроз Још отвореии улаз у к»ввл Ј1* Мјнш, дл избомбар-

ре у снзј мери у коЈој је' ни| дује уз пут Дсвк*рк Кале, Хавр, прв$ поглед нзгледало д* ]с| Шербур и да иавали ва Брест: њеиа поморска сиага требк то ту Је чмао да притегие кљун всксришћаввње да обезбед* Бретиње са север«, са запада и Услед Једне грсшке у глед*њу ;са југа, да схрха тж1 највсћи иа ствари, грешке коју Тирп-вц 1 арсенал францускв, дг вскрцв внЈе бмао, цео је иемг ч.си народ војску, и да ту, и* рогљу бребао увсреи да Је госпс-дар иа тањском створи један утарђгн мору. јлсгор потпвмвгјн своЈсм фло М:ђутам, и ако Је ов* дво том. Све скупа узсвши, план струк«, убоЈна и тргоЈЈ.чка фло ј тај био Је тачно сн*Ј исти ко та иемачка, повеквна јсш ау-1]н е у Савезирца доцииЈе иззе стријсквм Једкнгцама, бвла Јако : ли У Содуну. Кго Једкву косклао оруђв за Еођење овог!'®Р ск У бктку У току те опе рата, овж впак ни]е бвла оруђе Р*Ц*Ј* предавђао Је Изгеаол сж

Т*Ј би план бко савршен, кепогрепив, одлучан, да ]е Тирпкц био господар иа мору. Ала он Је осе&ао да би рнсковао да не испадне тај гсстодар И пргд сгдаик немгчке поморсче лнге’ селвки »дмарал Кестер, ке првстаЈе всћ трвдееет и толиио месеца да повавља Немцниа саоЈ савет: „Не забира.кљајте ннкжко да не мору смемо само онда да се улуствмо & бсрбу, ако смо пстпуио сДгуриа у своју ввдмоћност, Јер бсрба на мору зкач4 победу или смрт, и уаиштена флота не накн.ђује се утоку Јсдвог встог рат*.» Бвтка на мору бзла Је дакле з* Немце срло озбкљнс компромитсвава пре Још него шго је и д*та. То Је можда Јединствев февомеи у историјк свет?, а у сваксм сдучају феиомеа који ћз представљвтм батау каракте* ристнку овога рата, Последвце једнв взгубљене бнтке. Силом самог таг факта, д® Је цгдокупна јачиаа сжвезиичких флота првог дана рдта давала ерцзмеру од 118 за страви Споразума према 58 ва страни централиих сила, а дсцвбје, придоласкои аталв|*нтск® флоте сразмару од 155 према 58, госпсдарство н& мору пркпадало је Спораауму, лрипадало му без борбе ескадр-ж, Силсм самог тог факта ва* иад немачкн губио је кгловину своЈе вредзосни. Кроз шнрсм отвореке чгљусти свију савезинчекх лукж почели су да пристнжу најегзотичаији коптЕигентн ваЈске вајиеопхсдаије потрсбне есвовне. матврнје зе фкбрзкацбју мувициЈе, ваЈраановрсанје намирннце за всјску. Счоразум Је вмао иза себе слободан окаан, та је мо* гао пс всљи да црпе шнром целог света све сно што кодсвојв куће зије кмао и на двждесет в пет хсљада брсдова, коЈи су мирно крстарилн по мору, да добнја нж тенане материјад од којег ће ковжти оружје за које Је подмукла павгврманиСтичка Немачка мИслила да Је добнда монапол, — настдвиђе се —

»Велика Србија* прима огласе по ујмереној цени

које ће тај рвт рвшатн. Бози нгпад н« мо у План Тирлицов б?о ја у оста лом весмв прсст и заснивао сс иа Встом прикцгпу као н пл*а ђ“иералш т жб* сув^земче вој-ке: н< узгенгдгсм, брзом гапвду велчкиЈИ масвмж. П;вд н 4 нап»ду сж еев*гч а сж ззпгда. Полсзгћи аз В?л~

хелхсххфега »л цедокупасм о-1доземтсм мору.

ма кратки, брзи суксб с& ма деасм сввернсм фра: цуском по морском дивсзијом. састављевсм сд шест крстарсц« стгрога ти пг, в са торпиљврлмж и сумж реанм.а из Лл Мднша в Атлаит ског океана сукоб у којвм бн се Фравцузн ввшлн у сдассу једгн према двсдесвт. А аств Јсдвк ткквв план вмве Једа ее жа Фрагцуаима руке и у Сре

БУРА У ешш Пнтање о новом канцелвру Царих, 3. Јула. Н^кменовање др. Михаелиса га уаицелара царевнне није сдушевљено примље«о у немаччнм солнјалнстичхнм кругсвима. Огк псследњи примећују да је Михаелмс човек са либсралним, алн умереккм на-