Велика Србија

ВРОЈ 452.

СОЛУН, ПОНЕЛЕЉАК 10 ЈУЛА 1917. ГОД.

ГОД. !!.

шшт ЕЛ 6КНМ0Е 8ЕКВ1Е

ДИСТ ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН по псдив ПРЕТПЛАТА ИЗПОСИ1 Масвчн* 3 држхме, грвл«сечно $ црах *е, годнш*$ 3* цпхшв ОГДАСИ СК ЕлРИМАЈУ 00 ВОГОД№» РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ Сив ррехкншувн улица Кзлалбв 33 С«ачрв.

БРОЈ 10 лепта.

Уређује О Д Б О Р

БРОЈ 10 лепта.

Канцеларове изјаве — Полкчитка схватања г. Михаелиса —

НЕМАЧКА И АУСТРИЈА в<Ј " жвул М9 и Ј« жи део читж

Говср, који је прсшлог четвртка држао у рајхстагу нсвн кемачки канцелар г. Михаелнс предмег ]е врло жмвих коментара целохупке светске штампе. ЊегоЕесуизјаве у толико више вначајне, што ]е већина рајхстага ранијебила усаојила резолуцкју, дасе радк науспостављању мира без а кексија. ПоЈмљиво ]е, да ]е нови канцелар држао говор под веома тугаљивнм околностима. Ситуацнја у Нем&чкој није ннкад бнла мрачнија и зкплетекија него сада. Негодовање цело* купног народа постало је врло велико услед тешке еконсмске кризе и потпу не разочараности у псгледу свршетка рата. Једна жеља преовлађује свима осталима, а то је да се што пре и ма по коју цену закључнмир. Подпрнтнском узрујаиих народннх маса, а највише под кемнновгшм дејством догађаја 8 који по Немачку узимају сзе трагичнијн развој, берлински владајући круговн принуђени су на попуштање. Њнхов садашњи говор не налкчи ничим на оне дрске к горопадне изјаве, пуне вавојевачких тежњн и луднх амбнција, каквејеБетман Холвег држао у аочетку рата. Говор г. Ммхаелиса јасан је пример за то. Он је усиљен, извештачен и скроз формалан. Његове кзјаве ннсу унеле инједзн нов елеменат у снтуацију. Немачхн народ очекивао ]е са највећим нестрпљењем, да нови канцелар наговести пут и качин, како би се могло изићи из очајне ситуације. Али, г. Михаелис ни]е одговорчо њиховсм очекивању. Његов говор предстезља низ фраза, које су са канцеларске трмбипе и раније речене небројено пута. Местимице, ноаи канцел&р је у бестидности и цикизму г адмашио свога претходника. Такве су например његсве изјаве, како Немачка није хтела рат и како није ималн никаквнх завојевачкнх см*рова. Као што је повнаго, то је стари рефзен свих кан 1 еларских говсра. Али, понављати га н данас,

стзлно, упорно и тврдоглаво, иахо ретко ко и у самој Немач<ој није већ начисто са пра јич узроцн ма рата, јесте бескрајан : цинизам! Пошто је, са нај| већим патосом наслпкао | „триумфе* народа од 70 јмилиона у борбн против многобројнкх веднкнх и ма лих народа, канцелар се дотакао оЛлаш ратиихцнљева, колико да гадовољи нестрпљиво очекивање на рода. Г. Мнхаелис формулише ратне циљеве Немачхе на тај начин, да Немачка остане теркторијално неокрњека,’ де јој се обезбеде за увек гр&нице н да се даду јемства у економском н трговинском псгледу 8а потпуко слободну акцију. То вначи, Немачка треба да буде после рата можда и кешто увећана исправком границе, а да има шире слободе у погледу светјске трговнне. Г Мкхаелис је доиста врло „скроман“. Он смеће са ума само, да Савезннцн не могу, не сиеју н кеће спустнти мач у корице све дстле, док се Немачка не учики безопасном за сва зремена. То је једаи од пр&их, бнтних и неизменљивнх услова будућега мкра. Овакве кзјаве г. Михаелиса доказују очнгледно, да је одступањем Бетмана Холвега извршена само промена човека, а ке полктике. Гозор г. Михаелиса за1вршује се цнннчком кзјавам, да ж пошто је одби;ена ( искрено пружена рука за преговоре о мкру, немччха влада ће ступити у преговоре о мнру, кад против нкци напусте своје завојевачке шАнове и пристану на преговоре*. Већицинизам се не да]е замислнтп. Овде је г. Мнхаелис кадмашио н најокорелије нз|аве Холвегове. Цео свет зна, кзкав је бестидан ткевар била немачха поиупа за мир. Подмећући п«к Савевннцима аавојевачке смерове, г. Мих&елис је испољио јасно, да је са Немачком немоЈуће уопште дискутоватк, и да ]е једин л пут, ко]н води ка мнру, лотпун слом непркјатеља.

св успелс да се подела взнрши узајкмнЕМ нскрввнм уступцсма, к$да ба постала освовака иеда д» иза тога пв:тупвђм ржзао]ем взЗђз толекз жељеаа бал канска конфедерецнја, хојж би 5з6ецил& )е^ну вову ведику Смсу,

- Једаи фамоз.н прсјекат - лжц * новв.а. Г. Вгакзелос је кекрено р* Ц.р»х, 10, Јулж , Д ”° Д ' П " ПДСТв ‘ Б? „ . _ _ гарске. Али ]е Еепоштена даж Према вествма &$ Бгрлвна, ' дв се ма к за треаутак појавел»ко узнемареност вдбда не- . ' &ко нека гвспоразум у погледу мачкам 8ваннчв!ЕМ кругоакма . услец држгњ« Аустро Угарске. ПуТа Х0Г * " у Т0Мв т Р е0 * ло ^поссб 2 у Д» поузд.ио шт*тн у Сматра се, да уч.ршћнгање • аазмеђу тадашње одго- будућисс« многобројее внтесловенског блока мс«е да ком- В ° рае Л * Д8 “ Кр4ЉЗ “ Л9 В,Д ! рке СВ0 Ј ВХ чланова; нлн, пошто проматује је св.ка покушдј " Жих Ж ®Ј«* «РУ"» ЖЖп Сг,глас-|б и се ... осујетнла због непо1Лгдг - , иосг у томе 6 р,л« ]е сд почвткл,вр в тае одлуке Вугарске да утОгвореве антшаемачке маеа-1 Д ° п КР “ ја " 0ТИуМ ’ | врдв Сл0 '* « Б«лфвстгцаје, штра 1 ко 5 л по маогам зва.ачно у.еравање чи- киау, остдле бн државе бнле фабрбкама муевцнЈе, везадо- ” М * 3аЦ * Л ° БС ВИТ ° Д " °* г -|ИР«0Р‘« Д* "««• »вкслнко Вбв*звлос покушао дк сдбацн)годбва предузму сат постев вољство чешках трупа бали су х нретие 3 3 од себе дго сдговсрЕОстн за по павод да се сдржн последња , , . , , лнтвку кој* је бала всђека, веа ковферекцуја у кнм&чко) врхо*-; , 3 1 у просто стога што није допушно| ксмжадв. # 7вао фжлсвфдкоЕата тако ско Изглеца да ]е орлучено ито]- р#шњч исторвју . конференције, ко]ој су прнсу-1 Г . В.низелос је дакле, н. прнсгвовали Хснданбург н Луден -\ СТЛ]у ^ ии ва к «не уступке дор Ф' да сс ор||ЈХ остеари. Еа десио ј 0 б*ла Вардара, био про]ек*т »Мвтелеуропа«, ка ’ ј расположен да жртвује Источау ко би се Аусгри;. ДР««-1 МАћвдоннју, д« бн марћо . у ла под стегсм 8 туторст.ом СП0рвзуму с Б уг*рско] успео укако бн се осујетала сваке мо- родатм гКТ8Ње 0 подела гућност засебнога м«ра. Про|е

кат св, у праиц*пу, састојн у \ томе да се Немачка и АустроУгарска споје у једау државу.

Мзслво је г. Ввзвзелос д*

Бугарске. Али бк се ова] рат после пег гсдееа водао у много повсљвеЈпи прилвкама по бал^анске народе. Јвр посдепет годец* и Грчка н Србн|а, посдв оствареаог прош^рења г31 рата протвв Турске, успеле ба да-оргаинзуЈе свак* војву снлу ке]ж би се<тварно приблнжвла бугарској свле. Док су прсма то»е у рату сд 1913 против Бугарске, Србија ш Грчка заједдо једла азбациле готово раваи

инје требало велики успесш на бро] бораца с Бугарском, у ко-

Грчка штампа;

првог рат* дл дођу у погвбао гбог другог рата, ча]а нсхсд нв]е могао бвт8 друкчкји зего |неизвесан, у колако се нжрочио нв]е усневало д& »акључи

(Постинлк српско грчког сжвезж ). — Поводом расправе г. П. По псваћа.) Јвдзс јутарње владиие нзвние пнсхле су: »Ако се полнтиха г. Веиизе лоса у прсшјцости узгта кас м«рлло »а прсцеву њего иах даиашњвх вад&хаућа, треба да се цени у гргинцамп њсгсве пртсе акције. А желите ла да ј« ваднте каква ]ј? Погаедајте ]е е* кр»]у балквнског рата. Бедиа и жалссаа. Сае што ]е спасвао ипсправљеио пссле њега (рата), дугу]е се Краљу, грч ко] во]сца к срећа. Одузмате о»жј други рат а Грчк* ба бал* упропашћенж, Је лн г, Вгннзелос желео овај р&т? Је ла у зео какву иницкјаснву з* стварање савеа* са Србвјом?... Учивио је све шго је могао да г* спречи. А кад вн]е успео, учинио ]е све што је могао д» р.звлачи прсгсворе. И кгд ]е најзад потпзсан, учзнио ]е сге што је мопо д* бч осуЈатио његов цнљ, протнвстаЈући св*кој| помисли п* рхт вротнв Бугарске.« Човск осећа 8зкста осећкње вајдубље одкратиосгн кад чит* скуа овакввх перфбдиј*. Алн поред ске оте одзратиости приа- ћ;не с«о да ве прспустнмо еа једно од оввх тврђгња бса кратке вс.гравке б.рел, да ве 62 дрскост е ко]ом се азкосе

лнко бн се во|ења озог рата оддхгало, у толнко 6к св»га Грчке н Србије постала в«%% од С 08 Г 8 Бугарске, А погле пет гсдава Србнја н Грчка бв бал® савезеи уговор са Срби]ом, која у стању да набаце 85 боргца Је аакључеи у маЈу 19)3 а то против 59 Бугара. (Доеловно из

је Једва ва кесвц ддна пред друга рат. Агл ]е вероЕао ]ош да Грчка ие би ништа Езгубила ако би ј внзелосов.), се избегао други рат. Или бн

•Кириксл*, бро] 4 сд 27 марта 1916. Кас што ]е познато, ога; ]е ласт био дачни оргаа г. Ве-

Пал-ЛуЈ

Крај Лењинове пропаганде Лењин н његеЕи другоаи беже из Петрограда

Тслегрр.ми иа Петрсграда сгогАШтав&ју опшкрно похушаје нереда и за&ере ехстремиста, којн су хтели обор^ти к укинути Провнзорну владу и дочепатм се потом властн. Пред овим догађајима министарска криза могла се отклоннтн н спор&зум у влади успостављен је. Одлука о остајању ове владе поднеће се конгрзсу, који ће се ускоро састати у Петрограду, ико)и]есаават од централаог ксмнтета Русије. Постигнут је ксто тако потпуи споразуЛГ између Провизорне Владе м СовМета, чија је тесна и слсжна јсарадња омогућмла да се рдмах угушн анархисттгги ■похрет, који је, изгледа, ср' ганнзован немачхимновцем Против Л .њина и дру гих шефова анархистнчног

Ловдон, 10. јула покрета аоднгнуте су доиста теш:<е оптужбе. Он*» су опгужени, да су у служби н подплатом Немачкз. У једном писму упућенсм петроградској штампи од Апексннскоги Лангратгкева, јчланова Думе, ови докајзују, да су.Лењин м његови прнјагељи агентн ке мачкиГ Лењин је имао налог од нел;ачке влсде да створи у становништву стру ју иеповерења против Провизорне Владе. Новац &а ову проп&генду дотуреи је преко некога Саекдзона, којн рвди у кемачкој а.мбасади у Штокхолму. Озај новац као и кнструкци<е примане су од људи, чија су имена такође позната. У Петрзграду |е екстремиста адвокат Когливски лримао ковац сл&т нј Бсрлииа чре ;о „Ц*сконггеаекшафА* кз Шгокхолма л