Велика Србија

8*в,» 461.

РОД. ».

СОЛ/Н, СРЕПА 19. ЈУЛА 1917. ГОД.

вштш ГН 6КНШЕ 8ЕКВ1Е

«ИСТ НЗЛА8И СВАКИ ДАИ ПО ПОЗД ПРЕТПЛАТА ИЗНОСИ1 Зкввч«е 3 цџглжш, гџЈ7Ш*тч'&& 9 докц нг, Р 2 Дјви»р 34 Јграам т ЈЗРДАСЕ СВ праашг.но ПОГОДОВ 9УКОШШ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ Стан ррармжтва 7 «ецк К-завшвв 33 Свлуш.

БРОЈ 10 лепта.

Уређује О ДБОР

БРОЈ 10 лепта,

Штокхолмска опасност Нвмачка зебња од социјалистичког мира

Познато је сзкма де Је штокхолмгкн социјаластички сасгакак дело Немачке, која је хтела да тим начшодл убрза закључење мира, како би сплсла бзр кешго одсвога престкжа. Изасланици лоједдаих социјалисткчкмх група, а пр венствено они нзцеитралннх цржавк, дођоше на претходну кснф^рекцнју, упознаше се н донесоше познату револуцију која је више млње базирала на најаак руск&зх револуцконара: Мвр ка принципу стаи>а пра рата, без аиек снја н ратиих одшгега, неравно с том разликом, што су Немци н некк њг/хоеш савезници то гледкште редиговалн у смислу својих држазних и националннх кнгереса о чему је било говора у нашем лнсту. Али што је од нирочмтог интереса, сада се појављу-е кзвесна бојазан и страх од будућег социјавистичког конгреса у Штоххолму, ако би се овај сдржао. То се најбоље ввдн по пксању п Форверц& а којм јг о томс предмету донео један доста интересантан члаиак. Наиме, сада се н сткче гледпште како највећа опасност лежи у само] формулн мнра, којх потиче од рускшх кснтркбуција. Она гл&си: Оаштн мир без енехсрја и без контрибуција, а ка основн слободнсг каиионалног оаределеља н раввоЈа свију народа. Познатн соци|алистички публицист Паул ,Гере 4 говорећи о овој тсзи у по менутсм листу, велн да другн део ове нстакнуте формулемара стојн у опреци и са ссцијалкг7&чк1Ш и марксисткчхкм принципом о формврању и разкктку онсге, што се зове државе,. У очима марксистичког соцнјел-демократе з« сбравовање и развиток држлве »шје в?'ше кационалнн ии етнографскн момекат од одлучксг ЗЧ*Ч?1Ј*, ИСГО 6кономсси. П<г њкховом ра> вумевгњу само продуктивне снаге, у и г ®еснсј вези са иввозом, продавањем н геогргфсккм пол^жа!еу, Јгсу дакас елемепти за обрззовтње држаее, што вначи д* овн поп-^чу «гзистедцају кацкс.пц. л .ог прин *

ципа. И развнЈајућн ту тезу, у о свнру свих начела, тврди да се у државној и свегској политкци врши она; исги прсцзс концентрације као и укндустрији. И према томе 8 иајлогичнкје ба бто решење де сзе мале државе, које су до рат* билз самссталке, треба да осгану и ддље такве; о,*ш пак мали народи, којн су се калхзили у оквируједне велнке државе треба да н после рата остаму у тој кстој држави. Аан у томе случају треба да се зајемчи аутонсм^ја њиховог нацноналитета. Као што се из ових врста вндн, кемачкн социјалнста, да бн сдбракио ннтегритет ратујућзх држава, поаиеа се ка доктрпНу марксиста, која зка искључи»о за друштасне а шкако народке организхције. Прнмити пак гледишге руских соцфлкста, које је на штокхолМској конференцнјн акцеатираио од свају осталнх, значило би рас;п/зд свлју централних држава, јер псјам народ ног сАмоопределења обухвата принцип кационааипх згругшсав$ња н фсрмкрање нових државнкх територчја ка рачун Немачке, АустркЈе, Бугарске и Турске. А да би се прадупреднло ово, неопходио је потребно, завршава и Форверц“, да формула мира добије само још јед&нмалн додатак н тако би морало гл&снти: Оашти мир без анексија -и рагне одштете; слободвцнационал ни развктгк свију карода т оувкру оне државе, којој су пре рата прип&дали Другнм речима немачкн социјалисти траже само такав млр, који ћз бити закљ/чепна прннципу. ст&ња |пре рата. А како се свсгледиште сукобљ*га са принципом наших Слвезнихж, којн су сзечано н једногласно прокламовали ослобођење потнштених кербда, то је логично да ће се рат водитн сее доиде, док не побрди оно шчело, којеу себи кма вгше моралне подлоге.

ЦЕЛ) ^МЕРИКЕ м ? и ?ад н° са политичке поИзјжва гувезнера од 0 Х«]а ворнице. То је све. Хакизпаша је човек слкбог к*Њу Јорк, 19. јула рактера и подчињен је сваГувернер од ОХна — ком утицају. Његова Је говорећм реаервним офи- политнка увекбила мрачна цирима америчке војскере- и страшна аа државу. Аад као је: Амерички аанј«ти са*езч«5ци гледају у Хаки јчарн са својнм аерзпл&ни п једног антантоф«ка ма зазршавају рат, Базн- се ]ако варају. Хаки рајућ?? се на факта која паша је учинно непоправиимам, ја сам уверен да ће ме погрешхе. Он је прен&ши авијатнчари прдћн’—- — ■■■■■ немачкл хсризонат, каој тице селице ие да убнј&јуЗ жене и децу, иего ће оим | ;ићи у Есен и Кнл и ра ^ ^ јзрушити немачку ратну* флоту, све институције И' Послсдњкх ведаља Немжчку јв сза средстаа која служс. обухв»ТЕЛЕ »глкка узаемареза ШИрење пруског МИЛИ- : иост и в вр« 038 . И прост онаЈ тариша. јборац ва фровту што са мас Ма ке бијемо немачки ^ 0 * 1 и **“чу н дању н но*у пре народ алн ВШ желимо д& жмљуЈ« Т*шкв часовв, « ов*ј унишгиме одасак производ I п р° ст р*д в »к Ф*брвчка ч«]а Цруског милитаризма. |» еии ■ а«м* т Р** е **««». о»Учинитн немогућвм ПО ! бељко С У узивмарени: вратах слкчиог рага бнће^ А « и I* в «*у д* говорим ото] сбилна кампензвцаја за ■ узнемшреиости ко]а Је дошла све жртзе ксје ћемо дати.| к *° поси*«ца иеобнчао тешке ‘екоеомске криге у Нгмачко], к

кинуо дипломатске односе с* Спсразумсм Он је уступчо Немцлма коицесију желеанпчких пруга у Анадолнји. За време његове власти одигралн су се крвави догађаји у Турској. Ми веруЈемо да ће кабинет Хаки паше бзгти последњи нз странке „Јгдкнстао и н&предак*.

Берлин је нервозан

потлуие разочараиости у погдеду свршетка рата! Не маслнм дв гоаорнм о уа'иемнрекостн која је обуаела алвдајуће кругоее гледајукв: како се ње?ови амбацссзии пдаиовн иа осва|ању Е«ропе топе и вшче8ава]у, баш «сто окако као н посдедњк сстаци скега пред нрвак пролетам -сугцвм, И« м^слим да говоргм о оиој уанемврености ко|у обухвата иемачкн аарод, читајукн сваког несеца зваиачав лчсте губитака које за месец јуиа прецазн рају цЕфру чд П 1.060 њачвих мубоњнх пиов&. Тако аста ве масдвм: да говорим о вервозн ксј* обузема иемачке дрмавни

Стање у ђви] — Нова влада Жеиева, 19 јула. Према вестима кв сагурног извора, одигр&лис у се, у псследње време у Турссо] догађајк од аелике важности. Улеме из Мале Азкје и Снрије уаутили су протесте влади протаву политичке снстематсхе герм»нкзадИ|б од стране Немаца по сзкма крајевимацаревике. Оргаанзобани су многобро;н« митинви по глбвккм варсшкма Турске На КОЈЕШв Су М&ИКфеСТ®Н-| ке в ст Р* те ге ковстатујућа, взј ти тражнлн СД вл&де д& Мвсецв у мг?*ц кгко се снага, се удаље Немцм из Тур-| ж<1 *> *з®о? Е и иидусгриј« са< ске н да се закључи што!* сзваки и * гло в * Е Д В0 оојача

пре мир. У' војсци се такође појхгљује 1аха струја противу вледе. Талатпаша дао је своју оставку услед јахог прнтиска од сграке офчциса. У Цбркграду вп&да тшљење да 'ће нави ка* бинет Хаки пгше дктн ускоро оставку. Поводом наименовања Хаки п&ше за кел^каг везкра ОПС8ЧЦШЗНИ турски лист „М-Х 1 ?џее“ који- изл*зк у Солуну публнкује ч.панах коЈи кзмеђу сстајлога каже: Хаки каша је дсшзо на ■ вл?.ст. Нови велики веавр није нк а цлофнп ни фрач ксфгл. Он нкЈе кншт«. Он је нкструмен&т Талаат-па ше који се повлачи мо-

вају. Н« мгсдим твмсђе го ворим о у8вемчрег?оста хемач ког варода од трзиутка када Је в»део да се на страик слзеЗ’ вика ракжирао в Олкд Јоиа таи, чиј* је фдота иваче првтегиут блокадна обруч још еи ше првтвгдг, од кзга Нвмачко] ребра пуцају, а глад се у ва роду поЈ»вљуЈе као авет иа хорвзовтуI Не, с тој узиемирвиости нв м.сдем де говорвм! Озт^вљам к ,1 страву ( прапиле ваде, коЈс су се тако псмт.ојео везваале за сумаревсхз рат, који вн вз двдека вг]е д*о оаа резудтате који су се очекввала, }ер ватн јг у великој ВрттакгЈа гаступгда глад, вати су њеав цоаае ак брсдовп ормтадЕ да в тле Срхздају окелве и мпра. Нг, о' ссем тсм ие кесл1м да гоаорвк-

Не мтслек ч*к да говорвм иа отешко] уавемиреноств коЈа Је обухаатида иемачке смперијадвствчке кругаве, гледаЈуКн са сузама у очимг: кгко у народу ВзбаЈају силии демократско-слободоумаа тадаси, коЈе с«е ваше и вкше зспљускуЈу стару иип«р1!аевствчку зграду хохвнцслврва!' С*е те ствара претреса даиасаа.Еалнше целокупна савез ■ вчка шт(мпа, тжко ]асво с прецвзио, да Ја исмаи потребс о томе говорати. Други сем циљ постаанс оаоме спису. О једвс] аасебио] ирсти уавемвреиоств н вервозв ко|а морв сжда немачки иарод хзћу дж говорсм. Ова врста уз* немвревости у ввтимној Је ае ■ 8н са сввм горњгм, ала !е иеобвчао СЕлиа, паражавајућа в ефпкасна. * * * У сждањем фаз&су у ко]н улазв рат, авион /е постао с#лно и мсћно офшнаивна оруж/е кало на суву тако и нк м ору, Амврска је то правалво ехватвла, н одмгх првступвл* стварању ]едче гигаитске ваздушне флот*. Та ваздушиа флота сид№0 узЕгм.чрујв Немцв. Его о то? узееннреноста и иервозв хоћу дч говпрсм кас к да привучек пакњу вк всва п: п?0шта ко!а ће се сдегр&тв ве ва земљн взгтв испод »?кље, већ у г&здуху, а ко]д ће бате миого крвамЈв н«г® што су до дааас бвла, Садењ» рат улага у Један нок фааис, кеја ће се одли#:овати варочато мкогсбројвкм чгствм борбама * баткама чвтаввх ескадрнла у ваздуху, чвЈв ће бро јеви првКЈШг^т* преко 300 400 апарата у Јвгиој бвтцз. Ова] фг.Евс аврочвто »е сс скаргктерагатт. ччстбм п страхевнтнм бомбардогањсм и руш-сњзи петри^атвљсквх жаао?игх, еадустраскзх Ј фабричквх цзвтвра‘вз *внова= *» _ НопрвЈате.гскд н*Јбсетљ*ввЈ* •бЈвктн сд трвокласве аоЈкашс 51ЖЈОСТН блс* стадии сбектв сааеза-чскх ссхадрида коЈ« к*