Велика Србија

БКЈЈ 5«0 »

ГОЛУН, ПОНЕДЕЉАК 20. НОВЕМБРА 1917. ГОД. ■АдДиЈии Ј ј«ппм^\иш1"?7лГ. ~џјц'«ј» т л~ПГТ|«и"'ј<~1 »» «|>«ж?.^У«јјж. ји Ддашжнпда—■■

ГОД. 2.

ЛИСТ ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ПО ПОДНЕ ПРЕТПЛАТА ИЗНОСИ: Мстечмо 3 драхче, тромессчмо 9 драхме, годишње .У! драхмс. РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ • Стан уредништва: улица Кра.на Петра бр. 70.

БРОЈ 10 лепта

тт

НЕМАЧЕ И СВЕТСКА ТРГОВИНА Пропаст тежње за трговинском превлашћу Ледан одбитних разлога, са којих јћ Нсмачка изазвала свртскират, био је и да свбјој колонијалној полИтици да много шире и претежнијс размере.У 'току последњих година, које су претходиле рг(ту, Немачка је ту своју.тежн.у манифестовала V свима приликама и наЧсве намине. Њена трГовачка флота отпочела је енергичну утакмицу са британском, и у свНма крајевима света ра$вила се врло жива трСбвинска конкуренција. Ци.к немачке био >е прост и јасан. Оиа Је ! хтела да овлада главним светским тржнштима, и да за|сво*е потрсбе и своју корист резерВнше лавовски део у светској трговини. Оваје се тежња сударила у самом почетку са интересима Велике Британије, која није могла допустити, да Немачка у светској трговини заузме преимућствен положај. Развила је се огорчена утак.мица, која је Нсмачку увалила у страховите Јшсходе, а ннје могла обезбедити никакве шансс на успех. Мефу осталим раатозима, и овај је био један од најглавнијих, са којих се је Немачка осетила принуђена да прибегне крајњем, последњем средству. Она је изазвала светски рат, да би победом над својимконкурентима и про тивницима-^извојевала себи првенствен положа ј у светској трговини и резервисала за себе огромнс изво[>е. намирннца и других артикала цслога света. Међутим, рачун Немачке био је погрешан. Она није успела да победи своје противнике и да човечанству наметне своју иољу. Трогодишњи рат је донео рсзултате, кож се пре могу сматрати као пораз'пангерманскс политике, него као ма и ефемеран успех. Сви успеси, које је Немачка постигла до данасу рату, само су подрефеног значаја и далеко су од тога, да покажу ма у колико остварење идеје о светској скспанзији. Напротив овајс данас не само дал>а но икад од остварсња, ве-ђ је као нсоствар.Ђива призната и од најфанатичннјих пангерманиста. Разлоге за то, који су врло многобррјни, цитиралисусами немачки листови. У низу чланзка, објављениху»Франк фуртер Цајтунгу«, констатована је потпуна

пропаст немачке трговачкс (ђлоте, од које је највећи деоинтерниран у Савезничким и америчким пристаништима. Са великим болом истакао је граф Ревснтлов у »Дојче Тагесцајтунгу«, да нема наде, да се немачка флота може икад вишеповратити на степен, на коме је била пре рата.Д руштво »Ха мбург-Америка«, које је у главном било пионир немачкс свстске трговине, претрпело је потпун слом и готово (е банкротирало. Да се подигне нова трговачка флота, способна за конкуренцију требаЈу милијарде капитала, које Немачка не би могла скупити чак ни у случају да добије знатну ратну одштету. Огромни ратни трошкови упропастили су Немачкуфинансијски. Ма како изишла Немачка из светског конфликта, требаће јој многе десетине година.даопорави своју финансијску и трговинску ситуацију. Немачки сан о трговинској превласти 'пропао >е. 0 њему не сањају више нисами пангерманисти.Немачкаданас, после три године узалудних напора, схвата као једини циљ, да с.а што мање штете спасе сво1 државни интегритет.Онаје свесна факта, да после рата не може у светској трговини игратичак приближнони ону улогу, коју је играла пре рата. 0 томе сведочи најбол>е последњи ратни подвиг енглеских трупа, које судовршиле тоталноосво^ењенемачких колонија у ист. Африци, које су Немци бра н или о горчено п реко три године дана.

ШШТИЧКЕ ВЕСТИ Атина, 20. — Руски посланик, кнсј Демидов. изјавио је писмом г. Политису своје дубоко раздражење услед објаве уговора Русије са Спвезницима.што је флагрантна аовреда уговорених обавеза. Амстердам, 20. — Хо-> ландска влада одбила је да учини макакае кораке ради започињања преговора о миру. • Берн, 20. — Немачки мин. спољних послова Фон Нилман демантовао је вести, да је Румунија тражила мир. Атина, 20. — »Елефтерос Типоссг сазнаје да 'ће г. Ставридес, генерални консул Грчке у Лондону. бити нчименован за посланика I )>чке у истој вароши на месгпо г. Генадиоса.

Цирих, 20. — Лист »Мађар Хирлап« доноси следеку изјаву Андраиша: У интересу је- Аустрије и Европе да се успостави пољска краљевина. »Пољска и' Галиција—рекао је он — сачџњаваке једну Не.твисну државу под протекторатом Хабздуршке монархије«. СТРАНА ШТАМПА Солндарност Савезника Идеа Нацпонале. (Рим): »Не трсба заборациги, да германска коалиција чини напор, који није уперев само против нас. Цил, је да се погоди цела зграда Споразума, да би се постигло решеље рата. Претња је велика и захтева сарадњу свих Савезника«. Трчбуна (Рим): »Енглеека штампа гопори о »|>атној кризи«. То одговора потпуно стварности. Ми смо у једној кризи општега рата, која се може отклонити само под једним условом: да се владе и команде одрекњу својих специјалних ратних зона и да схвате, да се рат може добити само употребом свих средстава. Свако задоцњење може бити фатално. Непријател. хоће пропаст Италије, да би Добио одлучну победу. Наша пропаст била би остварењс једног дела непријатељског програма«. Међусавезнички генералштаб Виктоар (Гистав Ерве): »Кад би имали мефусавезничког генералисима, одговорног за цео западни фронт, ви би видели да ли он сматра у овом трснутку наш северо - источни фронт кдо главни, а италијански као спородни. Тражи се мефусавезнички генералисим!« Радика.г. Нека влада изради план акције, какав изискују догафаји и нека га поднссе ирсдставпицима народа. А по том, имајућн власт и нову снагу, нека га предложи мећусавезничкој конференцији.

ДВЕ ИЗЈАВ-Е Асквит и Лојд Џорџ Лондон, 20, новембра. Г. Асквит, јс понодом говора г. Лојда Џорца у Паризу, изјавио следећс у Доњсм Дому: Стварање ратног савета сачињава један нов факат. ()д огромне је важности што сс у овоме рату држс чести састанцибило државника било савсзничких генерала. Ја одушсвљсно усвајам сваки пројекат који ствара јединство измсћу шефова разних војсака. Протествујем противу

сваке организације која бп покушавала да смањп одговорност генералштаба. Жао ми је што 1 \ Лојд Џорџ није истакао важност флоте чији је утицајод огромиог значаЈа са стратегијске тачке гледишта. Ми смо одржали слободу мора, повсћали нашу војскуса многим дивизијама и ставили смо наше арсенале, наш кредит, на расположење наших Савсзника, и овакгг''Лв ићи до краја«. (Пљсскање). После говора г. Асквита г. Лојд Џорџ је рекао: Ми смо поднели велике тешкоке услед оскудице у координацији. У раиијнм мојим говорима осуфивао. сам овакав рад. али сс те критикс нису односиле на генералштаб * нити 11 а гл а вно ко м а н дуј у ћ с било код нас било код Савезника. Цитираосам неколико примера који су јасно прсдставили да је оскудица јединства команде била узрок незгода, не пребацујући ни Геднбм команданту нити генералштабу. Италијански јс фронт за нас важан услед нашсг сопственог фронта. Ми сс морамо заузети за тај фронт у толико у колико дога-ђајк на' том војишту стојс V всзи са нашим сопственим фронтом. Да би се осигурало јединство команде потребан је Врховни Ратни Савет који ће управљати операцијама, извештавајући владе о томе, коме фронту треба обратити највећу пажњу.

ХЕРШНГОВ ГОВОР Критика»Монинг Поста« Лондон, 20. новембра »Морнинг Пост«, коментаришући изјаве графа Херлинга вели, да су немачке армије постигле извесне успехе у разним приликама, који су добивени са највећим жртвама, у циљу да се подигне опао морал немачког народа. Од месеца јула ове године Немцн нису имали нигде борбене иницијативе. Јединп Немачки успех задобивен је у Италији, где су за то морали жртвовати 200.000 људи. Немци у Руеијп нису имали никакав војнички успсх. Немачка*флота тучеиа је свуда и једино још сумарене торпедују савезничке лафе, али је новим мерама ово торпедовање смањено знатно. -0 унутрашњим реформама Хертлинг је рекао: »Основни принципи пашег царског устава нису промсњсни«. Требао јс ч:амо да дода, да је тај нрннцип V Пруској војна аутократија. ЕНГЛЕЗИ У ИТАЛИЈИ Писмо генерала Плумера Рим, 20. новембра Командант енглеских трупа у Италији, генерал сер Херберт Плумер, упутио је шефу главног италијанског шгаба генералу Диацу следеће писмо: 1 »Драги мој генерале, срећан сам да Вам изразим захвалност за услуге и олакшице, учињене Енглезима при распореду на разне секторе. Изражавам исто тако осећаје захвалности команданата и трупа. Сви говоре са одушевљењем о високом моралу италијанских трупа, доказаном на сви.ча секторима и о њиховој апсолутној вол.и да се одупру по сваку цену. Ово убећењс имају сви Енглези, који еу одушевљени оним, што су видели. Са искрени.м. поздравима Херберт Плумер.«

ОРЛАНДОВ ПОЗДРАВ Братство у оружју Париз, 20. новембра Председник италијанске владе г. Орландо упутио је Хавасовој Агенцији следећи телег]>ам: »У овом часу хЈлабре и издржљиве француске трупе ступиле еу већ у борбеие линијс по]>ед италијанских. Зе.мљу Италије већ кваси племенита француска крв. Са ватреним осећајима симпатија овим обновљепим братством у оружју, које подсећа на кампање Кримску а Ломбардску, ми пОтврћујемо још већма непоколебљиву веру у заједничку победу. • • . • »Слобода народа и цивилизација света не могу се подјармити. Ми бранимо оно, што је највеће и најузвишеније у свету. У овој вери спојене су јаче но икад наше душе; са том вером ја шаљем најватреније поздраве народу Француске.« РАТ У ВАЗДУХУ Надмоћност савезничке авијатике Лондон, 20. новембра У борбама у ваздуху, које су се водилс на западном фронту у месецу новембру (по новом) оборили су Енглези 108 немачких ае.роплана„а Французи 84. Осим тога Англо-Французи су оборилн 52 немачка апарата у лоследњим данима октобра. Од 65 британских апарата,,који се. у новембру нису вратили у своју базу, 20 је пропало услед рћавих агмосферских прилика и услед смелости авијатичара да нападају .нсмачку пешадију легсћп веома ниско. М а р и н с к а авнјатичка служба била је врло актив-

на. Енглески хидроплани уништили су 9 неп]>ијатељских апарата и принудили 8 На спуштање, ие претрпевши ниједан губитак. За исто време Италијали су оборили на своме фроп-

ту 51 непријатељски аероплан, а изгубили су 18 апарата. Од 1. јануара до краја окгобра Французи су оборили 1030 немачких апарата и унишгнли 27 балона. г

ИЗЈАВЕ КНЕЗА ДЕМИДОВА

Поводом догађаја у Русији

Атина, 20. иовембра. Кнез Демидов, министар Русије, учинио је следеће изјаве: »Од највећег је интереса, да ли ће ситуација максималиста бити од извесне трашости. Спе наговешгава супротно. Опозиција је озбиљна у редонима војске, као и у самим градовима, у којима су Лењиновци господа]>и. То важи чак и за Петроград. Немогуће јс, да се здрав морал руског народа не ис.пољи једног дана тиме, што ће се коначно оборити овај Лењинов режим, зпснован на химсричним и утопистичким основама и на подлој издаји. Нов режим је привидан и неморалан. ()н не може живети дуго.

»Ја сам овде представник једне зараћенс државе и нисам расположен да служим ниједно! влади, која не б\ г дс испуњанала своје свете обавезе према земљама Споразума. Ја сматрам као мрску повреду еветих обавеза Русије публикацију тајних уговора између Русије и Савезника. Ова документа не компромитују никога, али је факат. да су максималисти способни за све. »Руски народ, здрав и јак обори ћс Лењинов рсжим. Нећ се јавља огромна опозиција међучлановима Уставотворне Скупштине. Преговори за мир, које макси^алисти водс са Немцима, доказују њихову немоћ. .Ја остајем овдс привремено, очекујући владу. која ће заменити Лењинову и наставити испуњавање обавеза Русијс према Савезницима. Ја могу представљати једино такву владу«.

ИЗ ЗЕМАЈЕА ПЛАЧА

шсћер и т. д. Али иа жалост добили су у накцаду

Немаштина и глад У. југословенским покрајинама Аустро-Угарске стање је ско]>о очајно. Земље врло сиромашне, а сразмерно доста насе.пене, нису у стању да ни у нор.челним приликама исхране своје становништво без увоза са стране. Како је увоз са стране сада потпуно престао, становиишгво се налази у страховитој беди, коју потенцира и немарност државних власти. 0 томе сви југословенски листови у Аустро-Угарској пишу и расправљају. Најбоље пустити неке од њих да говоре: Задарска Хрватска Круна вели: »У Лици ове године нже апсолутно ништа родило/ а власти се мало брину о исхрани граћанства.« »...• Посланик Шпинчић упозорио је у опширној интерпелацији владу на тужне прилике о снабдевању у Истри. Има села где народ не добија ни половину исхране, која му припада«. Задарски Народни Лист доноеи: »Из Кисгања (северна Далмација) нам пишу: Неиоља и глад дадоше повода, па се данас сакупишс старци и жене из читаве опшгине, да с правом захтевају од позваннх да им поделе одрећено жито,

само ружне речи, и имасе захвалити само благом поступању (!) жандармерије, што се маса умирила и што није дошло до озбиљиих немира, јер је народ гладан, а глад не зна за разлагања....« »...,.Из Милне нам се туже: Овде је жетва почела и скоро свршила, а да то ни опазили нисмо. Прошле грдине је жетва такоће била мала, испод просечне, а ове године се рачуна једна петина лањске. Идуће године биће једна петина овогодишње, а годину после ! Одиста црна слика!« » Јуче и данас деле се карте за набавку уља: по четврт ли гра на главу. А и то смо чекали пуну годину дана и три месеца.« » Пишу нам из Старог Града: Овде је 25. прошлог месеца умрла од глади старица Динка Берковић, што је и службено лекарски утврћено.« Заплене имања Покрајинеки суд у Задру наредио је да се заплене имања: Емила Шкалабрина из Првић Лукс, Миха Мурата из Суња, Ђура Мрдаља из Ервеника, Трипа Крстовића из Тивта и Илинка Лепизића из Орашца (у Далмацији). Земаљска влада у Сарајеву наредила је заплену и-