Велика Србија

БРОЈ 683.

иши,

год. *.

Ш 6КНК0Е БРОЈ 10лепта

8 КВ1Е “тк јје О Д Б О Р

ЛИСТ ИЗЛАЗИ ГЛЛКИ ДАН ПО ПОД1ТЕ ПРЕТПЛАТА ИЗНОСИ: Мссечно 3 драхме, тромесечно Т) дрпхмс, годпшн,с драхмс. 1'УКОПИСИ СЕ ИЕ КРАЋЛ.ТУ Стан уредииштпа: улпца Крал.а Пстра бр. 70. БРО.1 10лепта

,КАД СЕ НАШИ ВРАТЕГ Једна опомена

Борећи ее векопима прогиву мрских упветача својих, и изпојевавши најпосле споју с.тободу и државну нсзависност, наш народ је умео и да цени мучу п свсту тековину иојих крвавих напора; ш је и да.не бдио над њом и бранио је од свију покушаја њепш елутавања или њеног унишгоња. Велика пожртиован.а народна, манифестована у ратовима из 1912. н 1913. године, сведоци су на[>одне свести и његове љубави премаопштим интерееима заједнице; а незапамћсчта херојска дела свију синова нашег народа у току овог рата прсдстављају још и његову апсолутну способност за самосталан живот и неограничену оданост најлепшој текопини људској. Тсшко да је икада Слобода нашла равнихбранилаца и поборвика! Усуд је ваљда х гео, дауданима тешких момената за цело човечпнство наш народ искуси најтежи део и да наша Отаџбина још једном прими на своЈа лс■ђа и понссе тешко брсме страдања м ропства. како би. вероватно, дошла до што славнијег васкрсења. Али, ма да је Србија. стицајем прилика, дошла у незавидан и потчмњсп положај, она нпак није прсстала да живи; њу још подржава нсугасима смла патриотизма ипожртвовања њених до натПрирОДНОСТИ ЧВ])СТИХ синова и дубоко укоре-ј њена всра њене дсцс у туђинском ропстпу. С том всром »робови« пркосе тиранима и изродима: у тој вери »робови« су сс одметали од евојих наметнутих госгтодо.ра; а утој вери они •ћеживети до свог народног празника, до свог светлог васкрсења! »Кад се наши врате«, донсћс слободу и радост »робовима«, а срам пораз злотворима. Коликојс јака и силна вера нашегчђститог народа у ропству. речнто говориједнанаредба ауСтријских власти у Србији, публи кова на у фор ми >едног чланка у Београдским Иовинама. У тој наредби лретм се најстрожиј им казнама свима онима, који би продужили добацивати изродима иаустријским штребернма лаконску опомену: »Кад се иаиш врате!« Наш народ Н1пе, као што се види, ни у ропству изгубио своју народну свест, свој понос

и смисао патриотске коректноети. Он јо и у ропству онакав, какав јс био у слободп: духом и срцем силам и непоколсбљив. Само сс тако и можс об1асниги смелост»робова«, да сво јим мзродима, којих у сваком народу има. као што и V свако! пшенљцм и.ма кукоља, па и својим нсзваним и мрс к п м упвет;,' I м м а, смсло добацују, у сиаком указаном случаЈу, озбиљну опомену: »Кад се нашн врате!« Ова појава у толико је значапига, што је постала општа и захватила цео наш иарод у ропству. А да је то тако и да тешка опомена није без озбиљног дејства, доказује претња аустриј ских в.тасти, да Фс најстрожије казнити употребу ове и овакве опомене. Иначе би наредба би. 1 а непотребна и сувишна. Откуда ова_ смслост »робовима«? Она је чсдо наде п.тћеника, одњихано у всри у скоро васкрессњонародно:она јс резултат поуздања у несаломљиву си.ту бранилаца Слободе и нспоколсбл.иву во.тл’ бсиетиика: онајс плодзре.тог суђсња и правилнс оцсне неиздржљипости нашн\ нспријатеља; она је последица свес ги поробљеногнарода!Лсвест Је јача од свакс си.тс, дуготрајнија од спакег насиља п поузданпја од сваког оружја. Наш поробљснн народ с правом сс иада и веруј е! ()да 6 ро н и с и н о в 11 његови, поуздање иснага њсгова, истрајно и нс п рск 11 д но ос.т обађа ј у стопу по стопу Отацбинс, повра1ину слободу народну, зидају велнку будућност његову. То поробљена Србија зна и осећа; зато она изродима и злотворима и добацује: »Кад се наши врате!« А то знајуи они. којима је опомена упућена; зато >е се тедни плаше. а други због ње и прете. Али се наш поробљени народ није уплашио ропства, па се неће упдашпти нипрстња; а ропство је горе и од смрти. Наши паћеници у пороб.всној 0тацбмни пркосиће идал,е: они ће, ако не буду смели јавно говорити, лзмсћу себе шапугагн опомсну и веровати у освету: »Кад се наши врате!«

ПОЛИТИЧНЕ ВЕСТИ Цирих, 23. — 26. овог месеца држаке се у Бер.шиу ве.шки митинг којц ор-

гашицјц- социјалисти вс/шнс. Пас.тници 1‘оберт Шмит, Пфанкух, Фшиер и Шајдемпн говор\гће о исхрани немачког пппновииштва и п демократизацијп Г!емачке. Рпм. 23. —Јистпвп пиииЈ. да сс 1Ј Риму очекују министри. којп сц учествовп.т на Париској конференцијц. Чим се буде аратио г. Ор.тндо. в.тда ћс одржати више седница и утврднти дан отварања парламента. Држи се да ћг то дити ирс 20. новембра. Лондон, 23. — //.? !ич< се са.шајс, да је фон ( ајд

|учл!« де погрешке и дл ут.-п.гсс тсо ихтребалечити«. Л Кроникл: »После свегл. Јпто се догодило у по(‘лс.ц,,е времс, л нарочитб.постс догађаја у Русији и Мтт Ј.ји бпло јс нсизбежно ; • I авезници доконају одтуч:н, план акције, који ћс < '<г -Ј посебмс интсресе подренЈти општсм ијединствсн ■ дслан.у«. ]!, >'тнг Пост: »Можсмо атт? 4псрсље, да Ке изЉсли измсћу 17 сарх земал.а дати порсзултата. Ни јеђсренција нпје бн-

ла важнпја од оне садашн,е. Опште јс убећење, да су Савезници дошлн до схватан.а, да сс у цил>у постизаља побсдс морају забацити спи лични обзири. Ђорнале «)■ Пталиа: »Париска конференција има да прошири, допуни и санкционише одлукс донетс у Рапалу. Осетила сс прека н немгшопна потрсба, да се вођењу рата да најинтензнпнији темпо и да се сва средства Савезиика мобилншу и удруже ради нјто скорпјсг побсдничког свршавања рата«.

лер итпочео прсгаворс са представницима пољскога клуба о типањчма привреде и снабдевања заузетих областч ист. Галиције. Вашингтон, 23. Влада је угвојила нову иолицијску всома строгу урсдбу. уперену протцв непријатељскчх поданика и агеиата. Циљ овс уредбе јс да се 1 ЈЧИНИ крај шпијунажи. као п разним заверама. Берн, 23. — Лдор, шсф политичког кабинета, примио је бчв. министра рада г. Јсфо-а, којп му јс. предао своје штрсдиттто писмо за посланчка Јуксембурга у Швајцарској.

СТРАНА ШТАМПА Италијанска војна Цајт (Беч)т »Нема сумн,е, да су од офапзиве против Пталије очекивани прло велики политички резултати. Офанзнпа је у стратегијском погледу успе.та, али политички циљ није постигнуч. Уместо сепаратног мира, италнјански народ се сложио цео у борбн протнв нас«. Наје Ф раје П рссе:. »Снажан отиор Нталијана на Пиави, показао јс да су наши рачуни бпли погрешни. Ма смо успели, да заузмемо део италијанске територије, али је промашен циљ, да се италијански народ поцепа н нагна на засебан мир«. Фремденблат (Беч): »Брза интервенција АнглоФранцуза осујетила је делом наше планове против Италије. Није се успело, да се постигне дефинитиван успех, којн је очекиван од италијанске кампање! Ф ранкфуртер Цајтунг: »После тешких искушења на западном фронту, насмешила нам сс срећа на италијанском бојишту, али постигнути резултати не одговарају ни из б.тиза очекивањима«. Париска конФеренвија Радикал: »Озога пута Савсзници нису могли пропустити, а да не дођу до коначних и корисних одлука V погледу даљсг вођсља рата. Горко иек\ ство могло је биги врло добар учитељ. Лојд Џорџ је имао прара дц истакнз отворено

ЗАНИМЈБИВЕ ИЗЈАВЕ Нгмачки маршали о ситуацији Бсрн, 23. новембра Мвритал Хинденбург учинио јс следсће изјаве бсчко.м листу Ипје Фрије Пресе: ■ II'■ трсба аск.Ћцчити всроватност, да велики кнез Пчколајепић или друга личност од извсснпг утицаја у гусији покуиш врховни напор. и доспс на оласт. Генерално иримирје, које смо очекивали од сумаренгног рата још је. далеко, услед смањеног дејства нЛиих сумарена, Увек, када смо у интересу штедњА људских живота сматрали за опортуно да напуст&мо терсн, непријатељ се хвалчо победом«. Доуиснику истога листа дао је и маршал Лудендорф ид, .ве, које сва штампа комснтарише у нронији. Лудендорф је рекао: »Руска револуција нпје ратни инцидснт, пећ природна и нужна последица сумаренске кампање(П!) Садашњи рат је рат народа. Обачно се рат свришва освојењем непријатежке. војске. Сада се рат свритва освојењем непријатељског народа. Руска револуција ј 1 ’ рсзултат нишс победе(!)

СРБИ У ПАРИЗУ — Проз маглу на Сен Мшислу. — Улица 'Пижас. Газда са Дервена и његови ортацч. — У улици Тулије. Српска нујна и кабаре •ЧГокпшмбил.« — Друиипво »Југославија.« — Паиш људи, наиш обичаји. Кафана и нолитика. — Матчнс нариских Чсха у корист Југословена. — Доа српска покојника. (Од иашег редовног дописника)

Париз, новембра 1917.

Од*пр‘с наколико дана у »српском кварту«, на С.снМишс.ту, оссћа сс мали прираштај у српској избегличкој колонијн. Дошли су ђацн. Из Њше и разних места племените Француске дошао је велики број ђака, они.х, који су јесенас положили испите зрслости, да продуже своје студије на париским факултетима. И по нашим кафанама и ресторанима осећа се у вече већа живост, од како густа, тешка магла, која се к.ао пара развија из Сене, пагони шетаче наше париске Кнез Михапловс улице да се повуку у дим загушљ/ АЦкафана. И онда оживи н иаша овдашнЛ Скадарлнја, улица Кижас, коју нашм из милоште зову улица »Ужас«, и ако бн јој то име могли дати само становници околних улнца, који не могу мирно да вечерају.од како су Србн дали њнховом крају оријенталску живост. У улици Кижас станује сам Србин и дпс прчварнице, на уласку у ову стрму улицу, одају п))аву копију иашег »Централа«. »Два јаблциа« вли »Два Јс-

лена». Ако наићетеу Париз, ноге Кс. пас саме одвести на Сен-Мишел и онда није потребно да расшттујетеза српски ресторан. Познаћете их одмах по два изразита амблска, која стоје над улазом: српска тробојка и венац црвоних паприка. Први ресторан држи газда X., Књажевчанин, . управо Дервеиац, кога је ветар судбине одувао са његовог Дервена испустио на обале Сене. Он је из своје постојбине донео у свој париски ресторан све лепе одлике чистоте друмским механа. Н посаб нде, крчма Дервенца пропепа-та и у ово тужно доба, а паклена граја, урнебес подерани.ч гласова, оживљује слнку. Не бива ни без туче, а и нож сине по који пут, па забога «Рат је«! У осталом нису Србн криви, неко старо проклетство лсжи на овој кафани, која је до скора била свратиште апаша, које су Срби отерали или својим љутпм јелима или грајом. Више газдс Дервенца, који је досад променно четири ортака, брата Србина, и који уђу у радњу са нешто пара, а изаћу без

њи.ч, — држи другу ирчпарпицу један Лесковчанин. Мало даље уз брдо и десно, па лсво, у улнци Тулије, Божа Сашгћ држи један панснон, али нс у еолуиском значењу рсчп, сачувај Боже!. То је једна чиста србпјапска ресторација у којој може добро да се јсде. У близини још две три српске ме.ханс, да, праве српскс »механе« усред Париза, шал.у своју блсду тужну спетлост у маглену ноћ, кроз, од силног дима потамнела опна. »Српска Кујна« је опет у једној тесној улици, у којој су прс рата забасавалн само професионалн)! ноћницн, за које је највећа страхога била лећи пре него што спанс. Кабаре »Ноктамбил« чувена по ноћним оргијама јс одмах испод овог српског гњезда, н често, у вече, српска тугованка из каквог растуженог срца н препуњсног стомака измеша сс са жипим акордима париских купле-а »у моди«. Блнзу Ссн-Мншелског мосста, у улици »Ла Арп«, »Први српски ресторан«, првн и у хронолошком смислу, а пргш и по чнстоти, привлачи иаш бол>и свет, нашу избегличку буржоазију и запослену и нсзапослену бирократију. Политички живот сконцентрисао сс у друштву »Југославија«, које образују чланови свих класа грои.мене нације, али у коме већину чине студенти, који се и најактивније баве нагаом југослопенском полнгиком. На честим седнидама и скуповима претресају се п расправљају разна питања, која сс односе на живот н будуЈ.ност југословенског спета. Ипачс наша »упутарња« политика свела се на кафаиске разговоре и оговарања. Допутује понеко »добро обавештен« из Нице илн са Крфа, и сутра дан се пронесу вести о кризи у влади, које заголицају пријатном топлином српске душе, иарочито оне порсклом са Теразија и Кнел Михајлове улице, којима беху најелађе посластнце ко.ментари и комбинације, које такви гласови поплаче. Па како да сс човек не разнежи, у мислима се преноси у срцс Београда! А кад се те »поуздаие пести« разбију и умру самс по себи, иошто их изгужвају хиљаде наших уста, брат Србнн се задовољи и са кризом у француској плади. И сутра ће са исто толико компетенције, а не са мање жучностп, иапасти на г. Клемансоа, као што су нападалп и на г. Пашића. И вечери, дуге зимске всчери, које настају, проћи ће брже. Само да нијс пустог затварања кафана у девет и по! Нпјвишс запрспашћује нашег Србина мирно излажење гостију, чим келнср, у дсвет и по објави »Време је«!

Како.се нико нс буни? запита мс, једно всче, са нндигнацнјо.м један познаник 113 »Москве«, и вс.рујсм, да би нскрено загрлио прпога, који бн макар јс.дну рсч протеста пустио кроз стегнуте зубс. Лли Парпзлија, кога је рат пагнао, да се лиши много чега, покорава се наредбама, јср зна да оне имају свог патрнотског разлога. Париски Чеси, којих је у Паризу при.тичан број, отпочелн су прирсђпвање музпчких матинеау корист словенских корпорација. II прво својс матиие посветилн су Југословенима. Чесп нам се одужују симпатијлма н свпрком. На матинеу је наш великп пријатељ г. Оман, професор на Сорбони, говорио о Лугословенима. Госпођица Агатоновићева јс лепо певала, а српеку песму заступао је још и један »српски« квартет, којн су били образовали иаша браћа Чесн из фабрике шећера у Ћупријп. Га јесењим даннма, са падањем лишћа и умирањсм ружа, пихор судбине скине, и овде, још по који исушенн лист еа српског храста. У току прошлога месеца умро је, од болести и муке, један добар и поштен младнћ, Бокељац родом, студент фпловофије, Марко Панловић. У Београду је био неко време на раду у Прссбиро-у, а опде, у Парпзу, бно јс запослсн у Дирекнији француских државних железннца. Како је покојннк својом готовошћу, да учини сваком услуге, многе задужво, тоје скупл>ено доста прилога и јадник сахрањсн пристојно, по обреднма наше цркве. На покојииков ковчег положилн су венац његови француске и белгијске колеге по служби, а другн венац његови српски другови. Па гробу се с покојнпком опростно, на српском језику, г. Драгутнновић, а због великог броја Француза н Белгнјанаца, мећу којима беше и шеф покојников, који су копчег допратили до гроба, проговорио је неколико иригодних речл на француском језпку, г. Дчм. П. Јовановић, који је том приликом захвалио управи француекнх државних жслезница, која је запослила, у својим канцеларијама, око стотипу Срба, оба пола н разних професија. Два три дана доцније, умро јс напрасно и Дарије Војводић, бнвши надзорник у крагујевачком арсеиалу, гостноничар »Првог Српског Ресторана« у улици »Ла Арп«. Д-нћ,