Велика Србија

СОЛУН, УТОРАК 28. ДОСЕМБГА Ш7. ГОД.

ГОД.&

СРОЈ 587. _ иашадаваддад '■ » ■ 1 ■■'■■■ 8 ЕЛ ИК А С Р Б И Ј А ЕЛ 0КГИШЕ 8ЕКВ1Е БРОЈ 10 лепта | | ■ Урс^ује О Д Б О Р ■

ЛЛСТ НЗЈ1\ЗИ С1ХШ1 ДАЛ ПО ПОДОЕ * ПНЕТПЛАТА ИЗНОСН: Мессчно Л дрпхме, тромесечно 9 драх ур, годкшн.е :У> драхме 1’М\П11И( И СЕ НЕ ВРАЋАЈ} Стпн уреднкпгггл: улнца Краља Петра бр. 70.

БРОЈ 10 лепта

НАШИ ПРИЈАТЕЉИ Дела племенитих л>уди

Има ееК година и по дака, како јс оиде у.Солуну основана Српска Г>олннца. Њсно осниван.с изазвале су потребе нашнк избеглица. И као што су бнли скромни онн којима јс опа болннца намсн.снп, такосу била скромна н срсдстгГа са којима јс она у почетку располлгала. Упрапо, сопствених средстава ннјс ни нмала. Свс помстне иотребс у разном матери»алу н храни подмнривалн су Бнглези н Енглески Црвснн Крст са њсговим шсфом у Солуну г. потпукопником Фнц Петриком. Притекли су јој у помо-ћ, са стварима н богатим болничким материјалом, н племенити Французи, највише контеса Рејнас н мајорДенан; очни лекар Др. Пол Шавернакучинно је драгоцене услуге својим знањем н спојом пештином ла време очне болести у избсгличком логору. Крајем феоруара ове годннс г. Фнц Петрик дао је 2.500 драхми н тнмс омогућно да се болница сместн под кроп. Дотле >е била под шаторима у избегличком логору. Под кропом 1 С болница остала до великог пожара у Солуну. Тада 'с н она од гог пожара страдала. Али тиме није н дефинитнпно престала. Она је одмах понопо поднгнутз, захва.кујућн Мнмнстарству Војном н шефу Лмеричког Црпсног Крста г. Дру Ра»ану, и смештена, уз помоћ. Бродарске Команде, под великим санитетским шаторима. Ова Српска Болннца сада је под надзором Кра.вевско Српског Г'енералног Конзулата у Солуну, има свога доктора и располаже са 26 крсвета. У ових неколико реди изложена је кратка нсторија једне хуманитарне установе, која »с много пишс учинила, но што је била позната. Лли тнме пије казато спе што требп казати. За ову скромну устансшу везана су н дела, која заслужују нарочнту пажњу, прилнање н нашу општу благодарност. Без тих дела ова болница можда нс бн ни постојала, већ би, као установа која је унапред осуђена да живи само од прилога племенитих људи, бнтисала и пре времена прекинула своју човско.Ђубиву мисиЈу. Зато смо, н као Срби И као Л.УДИ, ДУЖНИ, Д9 Ц V

томе, колнко толнко, испунимо својс моралнс обавезе. Раније смо спомсну•ли издашну помоћ племеиптих Енглеза. Огреишлн бисмо се кад то не бисмо попумилн, јерсу они учинили много више и билн су много издашнији ПО Н1ТО сс из прве констатације можс пидети. Онп су управо, апсолутно узевшн, дали највише. Сем богатих прилогау стварима н равном болничком материјалу, Енглези су дали, у разним приликама, и обилате прилогс у новцу, који се пењу до знатне суме од 17.733 драхме. Уз Енглезе смо споменули и Франц}’зе, који се никада нису одвајали, кад је требало помоћипострадалим Србима Наша једужност да то нарочито истакнемо. Заслужује споменути и једног непознатог човека, ко 1 и готово редовно сваког мессца шаље по 25 франака ово! нашој установи, а 25 у верске спрхе. Нс желимо нагафати којој народности припада. И без тогајенаша захвалност потпуна. Разгледајући листу прилагача и прилога, највише нас је такла пажња браће Руса на солунском фронту. Они су дали,релативно узевши, несумњнво највише.Заузимњивошћу пуковНика г. Пахуцког, командаита руске базе у СоЛуну, Руси су приложили унеколико прилика 12.Е>57 франака за ову болницуи.да узгред споменемо,2.826 франака као помоћ избегли цама. Да би сс правнлно оценила и са довољно захвалности обележила ова пажњабраће Руса на свлунском фронту, не треба изгубитн нз вида њихово бројно Фтање и даљину која их раздваја од њихових домова. Л морају се узети у оцену и другеоколности. И кад све то уради, онда ови њнховн прилозиизгледају каобратско делење еопствене користи. Изложивши V кратко оно п!то је за ову нашу установу учињено, не мислимо да смо изнели све н нспунилидужност до краја. Дужност је и тежа н већа но што је ово неколико редака. Она «е рапна вечитој захва л ности на род но <. Ср п ски је народ умео да цени све што му сс учини; он ће тим пре умети да буде захвалан и аз оцоштпјо кпо пелИЈсо

добро племенитих људи осетио на себи. Помоћ велиЈсогенглеског народп Србин сматра као нарочиту нањаоност. У њој и прсма њој он чак одмераваи величнну свог националног успеха. Помоћ Фрпнцуза он мери мерилом чвротине традиционалног пријатељства и идентнчности заједничкпх ннтереса. У руској помоћи српскн народ не може друго видети ио изливтопле братске љубави. Опа му «е у толико милија, што, у кон крстном случају, иде до самоодрицања.’ Брига и старање наших великих и племснитих пријатеља очувала »е и учврстила једну скромну нашу установу. Знамо, да -та брига и то старање иду упоредо њиховој љубави и старању и за наш народ и за његову бољу будућност. У том уверењу поникла је и развила се и наша најиећа благодарност, која ће трајати всчито. Нека у то 1 'благодарности они внде признање дуга, који примамо на себе, и интерес на капитал, који нисмо у стању, бар за сада, достојно исплатити. П8ЛИТНЧНЕ 8ЕСТН Берп, 27. — Иска јпча иемачка удружсња сргдњсг сталежа објавила су манифсст протипу успостављањп отитег ирава гласа у Пруској. Цнрнх, 27. — Председник мађарске владе, Пскерле, азјавио јс у зајсдничком сабору , с)« је између Беча и Б ерлина постигнут споразум о присаједињсњу нове пољскс краљевине хабсбурии<ој монархији. Цирих, 27. — Једна полузванична вест из Берлина , објављена у листу »Наје Б адииге Ландецајтунг«, каже: да су нетачне све вссти које сс. односе на неко примирје. Цирнх, 27. — Из Берлина јављају да подсекре тар министарства за снабдевање војске, Милер, намерава да поднесе оставку. Цнрнх, 27. — Кајзер јс конферисао у замку. »Б слат са канцсларом, са министрима Фридбергом, Б рајтенбахом, Дреусом ч са мин. спољних послова Килманом. СТРАНА ШТАМПА Врховнн ратпн савет Дејли Експрсс: »Нов савет Савезника излсчиће погрешке прошлости и даће начин, који ће у будуће осигурати већу кохезију савезничких- средстава.« Пополо д' Пталиа: »Мд НИСЛИНО, Ц«0 ПТТП уттгле у

Француској, да савстодашш комитет мора уступити место генералисиму,врховном команданту свих армија на свима савезничким фронтовима.ог Њујорк Тајмс: »Појм.ћнво је, да слободнп народп, који чине велики савез, не могу достнћи тсвтонскн савез под бруталном дисциплнном. Али, сваки народ може иапустити некс *од својнх старих традицнја, да бн се сковало веће п јаче једннство.« Тајмс: »Једпно пнтање. које вреди днскусије, јесте да ли ће створени механизам нспунитн свој цнљ. Ми држимо, да је план г. Лојда Џорџа оправдан, у колико му је циљ да бескрајие конференције замени саветом влада и њнхових опуномоћених колега.« Нталијанскн отпор Идеа Пационале: »Италијани ни по коју цену не смеју допустити, да се ангажована партија ааврши норазом. То 6н значило осудити Италију на декаденцију, а Италијане на беду«. Ђорналс. д' Италија: »Зауставити нспријател.ску инвазију лиачи нс само уштедети Италијн нове губнтке тСриторије, већ и нарочито, нанетн пораз гср-

манском плану, коме је цил. да сс Италија избацк из фронта, па да се нападне англо-француски фронт«. Пополо Романо: »Спроведено је чврсто и солидно јединство, јер свн, кад је V питању судбнна Нталије, осећају се једино Нталијани«. Маиеврв за мир Њујорк Тајмс: »Гласови, који се поди.т.у у корист мира претња су смртн за слободу. Они отварају пред нама нопа борбена по.ка, изгледе још озбиљнијих конфлик.ата, иеодрсђене спохс ропетва Прусима. Наши пацифисти су кукавне слепс поће, за којима ће само слепи поћи. Оин можда нису свесни заблуда, које нам спремају. Али нма и овде, као и у свима земљама Споразума, легија нехмачки агената, који посматрају све, слушају све и разумеју потпуно, шта се дешава. Кад нам се саве■гује, да се не интересујемо властнтим интереснма европских народа, корисно је упитатн се, какви су наши ннтереси у овомс рату. Као што је изложио председник, ти интсреси су: да се коначно отклонн опасност, коју чинн постојаље огромие војнс спагс у рукама неодговорне владе«.

ском крилу, но би могла блпговремсно или|не би бпла у стању да дела, наступилс промсне у стрзтегнјским плаловнма. Тај случај нт+с бпо. Плановп су настппл.ени тако, као да се у Русији није ништа десило. Зашто? Зато, што су ти планови билн исзависнп један од другога, уместо да чине део стратсгвјске .целиие. Извнните ме, штоговорнм бсз околишења: ннје тренутак, до сс чнњсннце крију нли увнјају. Рат је пре свега нгра, у којој па.Ђп рачунати са стварностпма. Ето нас у 1917. годинк: пашта се дешава? Хтсо бих, да је бнло бар мало про.мене у трагеднји, Али, наступпо је исти пораз, последица нстога узрока. Руснја се сурвала. Италцја јс угрожена. Русија треба да се ааннма својим властнтим фронтом. Италпја има да води рат за себе. »Јесам ли да позват, да чувам свога брута?« Страховита погрешка! Фатална погрешка! Италијански фронт је исто толико вах:ан за Француску и Енглеску, колико за Немачку. Немачка је то схватала на врсме. На нссрсћу, ма то нисмо схватили. Ничему пе бп служпло, да се не призна сва обимност иесреће. Ако је нс будемо хтелп видети, иеће се никад прсдузстн мере, да се опа порравн. Када напредујемо једаи калометар у нспријате.Ћске лнније, кад отмемо упорној завојепачсвој стезн једио малено село претпорсно артнљеријом у прах н пспео, када задобијемо нсколнко стотнна ларобљеннка, ми се вредајемо клицањима н наша радост је искрена. II ми нмамо праеа, јер то је симбол иаше надмоћности над иеаријатељем, којн се радо хвалнше, н гарантија победе, коју ми можемо и морамо на крају задобитн. Али, шта би ми рекли, да смо напрсдовали 50 км. нза непријатељских лииија, да смо непријатељу отела 200.000 ааробљеника и заплсннлп 2Г>00 његович најбол.нч топова са огромном количином мтииције и ратни.ч потрсба? Каквнм бн словима објавилн то у нашим лнстовима? У овом тренутку, мера којом молсемо спрсчити, да овај пораз не постане катастофа, завпси од начина, више илп мање брзог и потпуног, на који ћемо раскинути са прошлошћу, остварујућп првн пут акцнјом битно једннство свнх савезннчкнх фронтова. Ја верујем, да смо ми најзад научнлн тај велики наук. То значн. Прховни Спвет, ко.ји смо створнли. Ако се не варам у својим предвићањи.ма, тпј Савет имаће стварну моћ, напори Савезника биће најзад удружени и саглаонн, и победа ће бгт« ипграда вредцоетп.

Тада ћемо дочекати тренутак, када ћемо чак благосил.ати нталнјанску иесрећу, јср не всрујем, да 6г без ње би.чо моп ћно доћп до стварног јсдинства. Предрасуде н сумње раздвајвле 6н нас још увек. Да смп ми тај ипук схватили само пре трн месеца, каква бп разлипа наступила! — Наставнће се —

БРАТСВО ОРУЖЈА Авгло-Фрапцузв у Италијв Рим, 27. новембра Лшло-францускс т р у п г налазе се већ у борбеним линијама. Јуче је италијапски геиералисим Днац поздравно савезничке трупе следећом дпевном наредбом. »Официри! Вожт(нитали'ански! У име ваше пездрављам савезнике, Французе иЕнглезе, који су похитали нама н данас ступили у лнннје на нашем крилу. У прошлости, у тесном братству оружја побефивали смо за узвиШене ндеалс правде и права. Данас настављамоодлучну бор бу протнв заједмицког непрнјате.ља, да би нам будућност донела победу, потпомогмутнма једннственом британском војском и француским армијама, које покрива вековнл слава хиљада битака.« Француском и енглеским трупама упутио је генерал Диац слбдећи поздраи: »Офнцнрн! Војннци францускл м енгле^ки! Данас нас мене борбс братиме још већ.ча. Мештве крви, која ће сс пролитн на нталијанској територији, чнни наше једннство сппршеннјим н интимнијнм. Поздрављам нас добродошчпцом са захвзлнпм срцем и обнављам чпрсто убеђење у заједничкн трнумф«.

ГРЧКА ШТАМПА Новн, прло строгн закон о кашиарстау Ј'Збунио је и узрујпо солуискс тргоеце. По томе закоиу трговац каитаар можс бнтп кажњен затвором до Г> годнна и иовчано до 100.000 драХми. Тргоецн не устају противу самс строгоети овог закона, всћ истичу извес*ие његове неодрећеиости због којих може страдата а честит трговац. Тога радн је солунско трговачко удружење изразнло жсљу ла сазнвом једног трговачког конгреса нз целе Грчке, ,на комс ба се претресла сва питања која се тичу увозне трговнне Грчке и све друго гнто јс у вези са снабдевзњем земље. Спд Блас јввља да се атинско трговачко друштво сашдарисало са солунсквм и да н оно ради на свзаву кпцгрееа,

ГОВОР ЛОЈЛА ЦОРЦА Искрене речи бритаиског преотдјера — • р • (3) тролеЈа Румуиијс пали су у руке непријатељу. Немачка кам је могла умаћп

Францускп и Енглеска биле су апсорбоване другим проблсмима н у другим областнма. Итплпја је лгегвом од 1917. годнне.

само мислала на Карсо. Рј - снја јс нмала да чупа стражу ња граинцн од 1600 км., па чак и без тога, опа не би могла указати помоћ Србији, јер је Румунија била неутралиа. Истинаје, да смо ми послали трупе да помогну Србији, али, као увек, оне су бнле послате сувише доцкан. Послате су, кад је се несрећа била десила. Половина ових трупа, испослатих благовремено —половина људи који су пали у узалудним напорима, да се пробије западни фронт у септембру 1915. године — спасла би Ба.чкан и довршила би блокаду Немачке. Ви ћете рећи: то ,је стара историја. Ја бих то радо хтео. То је просто прва глава једне серије, која је настављена до данас. Годнна 1915. била је година српске трагедије, 1916. румунске трагедије. Та историја је сувише спежа у нашем сећању, да бн бнло потребио подсећати на догаћајс. Шта могу о томе да кажем? Пе мог>’ ништа рећн, оснм да је то било понављање српске историје, готово без икакве промене. То је невероватно, кад помислнте на последице по ствар Савезника од румунског пораза. Богата и!итна ттптл, обилчтп нзрорп пе-

Централис силе су подигнуте н опорављене још једиом р.ише, и овај страшнн рат продужеп је даље. То се не би деспло, да је постојала каква централпа власт, оплашћепа да размпшља о ратном проблему н то за целу ратну позорницу. Али, Француска и Енглеска бсху ангажовале све своје снаге у крвавим нападима на Соми; Италија се борила за жнвот на Карсу; Русија се тукла у Карпатима; и ннје било никаквс властн, чији би задатак био да у непред припреми потребне мере ради спречавања румунске катартрофе. Четнрп рата уместо једног Ако хоћете да схватите начин, иа који смо непрестано водилн четири рата уместо једног, ја ћу га предложити вашим рсфлсгссијама. Године 1916. имали смо у Парнзу исту конфсренцију, са истим изгледом да спремамо великн стратсгијски план. Али, када је се у марту 1916. сурвала војпа снага Русије тта се десило? Да је Европа бнла третирана као једини борбени фронт, ви би могли замислити, да би, чим једна војска, кцја је опсриса* лп пп јгдром непријптељ-