Велика Србија

БРОЈ 592.

ЕН 6КНШЕ 8ЕКБ1Е БРОЈ 10 лепта || Уре^ује 6 Д Б 0 Р

ГОД. 2. —— т-:-- —.-^ГГ—Г - — - - - , ЛИСТ ИЗЛАЗИ С1ЈАКИ ДА^ ПО ПОДНЕ ПРЕТПЛАТА ИЗНОСИ: Месечно Л драхлге, тромесечИо 9 драхме, годмшн.е 30 драхме. . РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ Стан уредништва: улица Краља Петра 6р. 70.

БРОЈ 10 лепта

ЗНАЧАЈНА ПОЈАВА-' Борба Словена у Аустрији

Избори за будуће аустро-^га рске делегације запршени су и предмет су врло опши|)них коментара у штампи ДунавскеМонархије.Немачки листови кипте од гнева, јер су резултати избора испауш противно свима њиховим очекивањима. Они су најсјајиије демантовали »демокЈ)атске намере« новог Карловог режима и показали још једном више вредност старе истине, да в)ч< длаку мења, али ћуд никада. Ни амнестија политичких криваца који су били закрчили аустријске казамате, ни обилата обећања широких демократских рефо))ама, ни нагдвештене при»вилегије словенским елементима — све то није успело, да п[)омени расположење Словена под Аустро-У га рском ПЈ)ема режиму, којм је после вековног кињења п тлачења изненада почео показивати извеспе знаке »благостиичовечности«. Аустриј. Словен и н е ве ру ј у в и ш е с вој и м господарима,иевеснису апсолутне чињенице, да се то неверовање не може изменити никаквим појавама. Њима су добро познати сви трикови и маневри ауетро-угарског режима, да би се и за тренутак моглипоколсбати уборби за своја национална права. Словенски представници, који су изаб))ани у делегације, крвни су и заклети непЈ)ијатељи аустријског режима. Из6ој)и нису дали ниједа н једини мандат полити. ци помирљивости према владајућем режиму. Изабрани су искључиво људи, кош су са посланичке трибине стално нападали постојећи рсжим и били носиоци идеје, да се борба за национална права Слввена има свим средствима наставиги до краја. Овакав резултат избора најбољедемантује протуЈ)ене вестибечке и пештанске . штампе, како су словенски елементи монархије са задовољством примили обе-ћане реформе и пра-г ва, ко’а 'ће се дати свима народностима дунавскога царства. То се најбоље види из тона и начина, на кош је немачка штампа коментарисала избор за делегације. Наје Фраје

ховите опозиције, коју ће словенски пЈ>едставници наставити иудслегацијама. Најес Винер Гагблат иде тако далеко, да .тражи или да се делегацијама одузмењиховранији значај или да дебате о спољној политици владе остану апсолутна тајиа за јавност. Бечки Цајпх напада опорим изразима незахвалнс Словене, који 1 ош увек не могу да се излече од »мегаломаније« и нису кадри да увиде да њихови »стварни интереси леже у величини Хабзбуршке монархше«. Мафарски листови коментаришу изборе за делегације још помамнше. Ова појава јеврлокарактеристична «и појмљива. Она доказује, да је бечки план, да Словене још Једном обмане лажним и варљивим обећањима, потпуно п|)опао. Она је исто тако доказ силне борбене снаге Словела, који су решени да наставе бо.рбу за своја национална права до краја. Најзад, то је и врло кобан предзиак за судбину Дунавске Монархије, јер јс јасно, да уовој огорченојборби моЈ)а победити она страна, која је и физички и морално Јача. А Словени су дали довољне гарантиЈе, да сс у овој оој)6и не'ће заморити док неизвојују победу својим правима.

ПОЛИТИЧКЕ 8ЕСТИ ч Берн, 2. —»Ф осишеЦајтунг« од 10. новембра јавља: Шајдеман'је у Дрезди држао врло важан политнчка говор. Он се је изјаснио у корист трајног измирења са Русијом. То измирење је могу1\е једино ако Немачка одусшанс од анексија руских територија. После Шајдсмановог говора изгласана јс одлука, у којој је скуп тражио од владе да се одмих потпише примирје и закључи демократски мир. Социјал-дсмокрапхски посланик Едер дао је на јед-

Агснција јавља: да енглеска влада не само што , неке дотустити ни једном Енглезу ди иде у Швајцарску на тобожњу конференцију мира, него ке, одузетч иасошс сваком енглеском поданику који би приеуствоаао таквој Конфрренцији. Лондон, 2. — Из Женеве јављају, да су турски делегати, који воде нреговоре са Енглезима о размени заробљеника у Берну, тражили од турскс владе пуномокије да отпочНу преговорс о сеиаритном миру.

СТРАНАЈТАМПА • * Швајцарска неутралност Цчрхер Пост: »Премсш■гање ратне позоринце у Италију ствара Швајцарекој неповољну ситуацију и чини веома важним везе измећу Немачке и Венеције, Француске и Ломбардије. И да не говоримо о директној опасности, мопћност да будемо увуЧени у рат већа је но икад«. Национал Цајтунг (Базел): »Ма колико да смо убећепи, да пемачки народ сам не помишља да угрот наша права, ми са великим неповерењем гледамо напоре мањине, која проповеда теорију веома опасног мећународног права. Ова теорија је, да »потреба нема закона«. Она може у прилнци оправдати повреду наше неутралности. Надајмо се, да 1)6 немачки народ бити у стању да се одупре доктринама, против којих се буне сва искуства, стечена у току рата«. р Немачка И гарантије Дојче Тагесцајтунг (Ревснтлов): »Успостављена Белгија са »стварним гарантијама« постала би одмах вазал Енглеске, још више него раније, уз сарадњу Сједнњених Држава. Наша- држава узалуд би добила »стварне гарантијсЈ као што су оне, којима је г. Бетман Холвегпридавао толику важносг. Ми знамо из искуства у 'прошлости, шта оне вреде«. Нешачки апел Р ај н и ш е Вестфалише Цајтунг: »На западу партија ннје још добивена и Немачка нмје још постигла своје р а т; н е циљеве. Фламанска обала није цела заузета. Час је куцнуо, када савезници Немачке морају показати, да нису незахвалин и да су готови да .ставе Хинденбургу на расположење војне снаге, које би Немачкој омогућиле да постигне одлучне успехе против Француске и Енглеске. Неопходио је потребна^ концентрација снага на западу. Она би омогућила Немачкој да се дочепа целе Белгије и француских територија, што категорички изискује економска будућност цареви-

гсе назива резултате •ора правим скандаI и вели, да 'ће рад егација бити скопI са врло великим свакојако иовољан дкоћама услед сгра*!

ном јавном скупу у Е.чберфелду сличне изјаве односно Русије. Он је рекао: да ■ке одговор централних сила на одлуке Совјета бити

Лондон, 2. — Рајтерова

не. Немачка крв мора се проливати само за немачке интересе«. Нереди у Цириху Журнал де Жеиев: »Нереди, који су се дссили у Цириху изазивају у 'целој Швајцарској живе негодован.е и гнев. Наш народ је огорчен против људи, које је трпео на саојој територији и који немају никаквих осећаја захвалности. Валсно је данас да сви граћани схватају своју дужноет и да су решени да спроведу реепектовање реда«. Газет де Лозан: »Дога'ћаји у Цириху изгледају довољно озбЛљни, да се може преапоставити, да централне државе покушавају да изазову покрете код неутралних, како би их ослабили. Тешко је веровати, да је порекло иереда само швајцарско. Није то начин наших земљака«. У ШВАЛЈАРСКОЈ Дрскост ичтерннраннх Кемаца Лозана, 2. д^дембра. Д опн с н и к » Гн зет де Л о зан« у Берну јавља: Говор који ]е »едан интернирани Немац одржао у Гритлиу у част Хинденбурга и кајзера проузроковаоје велико нетодовање. Вазлер Нахрихпхен поводом тога пишу: »Одговорне власти нису требале’излагати швајцарски иарод таквом шови н истич ком говору. Колико нам је познато, интсрниранима је вабЈ)ањено да пишу по новинама и да држе јавне говоре. Ако је та манифестација п])и,премљсна по одобрењу команданта места, захтевамо од више власти да команданта укоре, аколи не, потребно је казнити орга н изато ре м а и и фестације и говорника који је развијао своје пангерманске идеје. Цирхер Пост вели: »Ми смо изненафени нета ктич н о шћу орга низа тора ове свечацости. Нико нсће пребацити Немцима, да славе Хинденбурга, али да то они чине у Гритлиу, то је увреда за Швајцарску. Ми тражимо да нам одговорни командант места објасни како је могао одобрити такву манифестацију и на таквом мссту«. Базлер Фолксблат износи, да цела швајцарска штампа говори иротиву манифестације, коју су интсрнирани Немци припремили у част Хинденбурга. Гритли је свето швајцарско национално место. Оно не сме бити искориш-

'ћено за стране иационалнесвечаностиНемци кош сада живе у нашој земљи морају имати обзира према Швајцар-

Чика Ђока

екој. Ова три листа иначе највише заступају нсмачке интересе у Швајцарско!. ОА СРПСКОГ ФРОНТА — Из мојих бележака

Ја кажемг »ноћ у рову« — али те ноћи била је месечина као дан. Тим јача опреза и активност, јер је при јакој месечини ирло јак контраст измећу осветљених предмета и оиих у сенци. Сенка на мееечини скрива апсолутно све што се ту заклопи... Са »нашим чичом« — тако војници из милоште зову команданта десног одсека — јасам по месечини кренуо преко откривеиог гребена штабу ком. батаљона. Силазили смо падином по путу обасјаном белом мссечевом светлошћу. Испред нас лево уздижу се контуре »Западног Крша«, који је у ваздушној линији био нешто више од једног километра далеко. Преливен мееечевом светлошћу видео се у свима детаљима.х’ Ето — показује командант — она жута лимија, испресецана каменитим блоковима, — то су непријатељски ровови; а испод њих оне линије у висећем положају — то су наши ровови.... На том &есту смо најудаљенији. 'Гу је мећупростор 3, 4 па и 500 метара. На свима осгалим ближи смо.... Бидићете кад будемо горе. На неким местима приблмжили смо се на 30 40 метара... Пут којим силазимо потпуно одкривен према непријатељу. Он је тучен: пушком, митраљезом,брћанима. Од времена на време, и по највећој помрчипи, пу шта непријатељ по коју серију пушчаних и митраљескихметака. По који брћанин направи малу вртачу на или украј пута. Они који ту пролазе знају сва опасна места. Они их прелазе брже или обилазе. Дешава се да по неког закачи. Предосторожност и познавање терена на фронту прћи је услов сигурности. У томе је наш војштк дугим ратонањем *постао врло извежбан. 'Гиме се и објашњава да војници, .при евем том што је на фронту непрестана пуцња‘на, регко страдаЈУ— Земуница ком. батаљоиа припијена уз сам положај прве линије. Ту смо засталн да сс издувамо и, наравно да, по српском обичају, прпијемо част. Стање редовно — нема ништа 1 *ово.... почињу већ рапорти. А, шта то значи »редоКно стање« и »нема ништа ново«, види ће читаоци даље из ових редова што следују.... После малог одмора пели смо се уз брдо скоро вертикално. Лево од нас, као

шго сам напЈ)ед рекао, види се положај »Западни Крш«. Голо, оштро камење оцртава се п])е.ма, месецом осветљеном, хоризонту. Ту су, измећу камен.а, непријатељски ровови, митраљеска гњезда... Ову стену којом идемо туку од времена на време. Тамо — показује командант батаљона — има један непријатељски митраљез.... Так — так — чу се пуцањ и фијук куршума. Један удари у камеп, а други*звизну преко нас... 'Греба ићи б|)же — каже командант — према месечини види сеовде покрет. То је лако казати, али тешко изијАшти уз тако стрм нагиб — примећујем ја задуван али ипак опасношћу терам напред. Она два куршума нису ми дали да станем или успорим ход... Једном кратком приближницом ушли смо у ровове. Ту смо сигурнији. Требало је стати или сести јер јб било крајње време. Душа дошла у подгрлац, а зној, и ако је хладно, почиње да пробија копоран... Ево/ овде да се одморите — каже командир чете излазећи на рапорт Кроа узан усек у земљи улазимо у један четвртасти простор уприво — кутију. Креветац зауЗео 3/4 про-стора. У ћошку мада фуруница. Ту ее човек не може усправити. Толико нростора колико да седну троф на креветцу. Све је то мени нзгледало: овај креветац, фуруница у ћошку, мали сточић, лампица... као дечија играчка. Али та »играчка« у рову, са обзиром на прилике и сигурност коју она даје њеном газди, не може бити практичнија. Она чува од гранате, непогоде, зиме, а, што је најглавније, командир је ту у рову са снојим војницима. После штрапаца и умора, а морам признати и страха, човек се ту осећа у сигурности и ако је непријатељ близо, за коју ротину метара и ако иепрестано чујете пуцњаву пушака, тикарање митрал.еза и прасак бомби од које се потреса земуница. После рапорта прва реч је: хоћете чаја или кафе? — Тога има свуда : од пупуковског штаба до војничких заклона у рову. Данас је изузетно већа активносг код непријагеља. Мо))а бити да јејуче извршена смена — каже командир — а, не чују се ни дозивања аустријанаца: Хрвата, Личана, завршава он. — Наставиће се —

ДОГАЂАЈИ У РУОИЈИ Штокхолм, 2. Лењин и Троцки, због опозиције трупа на фронту, да сепотпише примирјс II отпочиу преговори за мир, врше јаку пропаганду којом хоће и мисле да увере да 6у контрареволуционари решени да уступе власт народу, да подсле земљу сељацима и да одмах закључе мир. Штокхолм, 2. Кадетска странка објдвила је нов манифест у коме каже да се никакав предлогмира максималиста не може сматрати као израз воље руског народа. Петроград, 2. Немачки су услови за закључење примирја следсћи: 1. Евакуација Петрограда до закључења мира бсз одребде да ли 'ће Немци посести варош; 2. Гарантија, да балтичка флота нећс бити употребљена пј>отину Немачке. Ова гарантија тражи демонтажу топова и искрцавање посаде; 3. Пре сваког преговора о миру, мора се уступити Украјина и северна обала Црног Мора Аустрији. Ови услови нису невероватни, јер подударају са држање.м Немаца према делегатима макси ма л истим а. Лондон, 2. — Из Петрограда јављају: На Уставотво])ној Скупштини, чији су избори за!Ј]) 1 псни, максималисге предсгављају 300 посланИка од 800 чланова. Једним декретом максималистичка влада одузела је онима који нису раденици, право избора и право да буду изабрани. У питањује да ли 'ћс сс Уставотворна Скупштина сазвати. До сада !е стигло у Петроград свега 100 чланопа. Штокхолм, 2. Влада нове украјинске републике одлучила 1 е да повуче своје трупе с фронта. На против, чешко-словачки пукови, који се налазе у Украјини, траже да иду на фронт. Сазнаје сс да е земљи завладала велика узру»аност. Велики део народа т])ажи да се распусти Рада која је гЈрокламовала >епублику и да се власт уступи Совјетима. Штокхолм, 2. На Хавказу је образована владакоја тражи независност. Максималисти нису ушли у састав кабинета. Штокхолм, 2. 1отвр-ђује се вест да се Михаило Алексадровић,