Велика Србија

61’ОЈ 508

СОЛУЛ, ПЕТАК ДЕЦЕМЕгА 1017, ГОД.

ГОД. 2.

1Л 6КШБЕ 8ЕКВ1Е БРОЈ 10 лспга - | | Урејује 0 Д Б О Р

ЛПСТ ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАП ПО ПОДИЕ ПГРД ПЛАТА ИЗНОСИ : Мессчпо .‘5 драхме, тромесечмо ‘) дрпхж\ годиши.е 3(5 драхме. РУКОППСП СЕ III-: ПРАТ.АЈУ ( гам уредмиштва: улица Гчрал>а Петра бр. 7(Ј.

БРОЈ 10 лепта

РАТ 10 КРАЈА Поверење у победу —

милиона њихове деце.

Не-

мачка још није упознала онај глас, али Ке се уско-

ро упознати дооро с љиме и разумеТс, да је то глас судбине«.

МРАЧНИ ИЗГЛЕДИ Предвиђаша адмирала Тирпица Лондон, 8. децембра Поподом опгнмизма, којн показујс један део немачке шгамие, упркос пемоКи Немаца да постигну ма какан успех на заподмом фронгу, од великог је иптереса говор, који је изгонорно адмирал Фон Тирпиц у Есену. Адмирал је рекао, да је Енглеска много нише добила у ово.м рату, пего што је изгубила. »Не само, рекао јс Трпиц, да је Енглеска загосподарила иаши.м колонијама и Месопотамијом, него јс чак и снуда утврдила и појачада своју колонијалну превласт. Енглеска је данас укинула немачку конкуренцију у целом снету и окаљала и оштетила част и престиж немачки са сисгематским клеветама. Цео нас свет с оме страие Атлаитика сматра као побеЈјсне«. Адмирал јс још песимистичиији у случају да екопомски ])ат прочив Немачкс буде крумисам успехом. »Без постојања овс снажпе индустрије, коју смо данас претворили у рагну, биКемо побсђени за много годииа. Свакако ова индустрија после рата биће педовол>на, и милиони наших ратника вратиће се из ровова и псће наћи одмах рада, а плате ће бити несразмерно мале према цеиама намирпица. Замислите пашу ситуацију под великим теретом огромних ратиих трошкопа, и уз то ако будемо морали ио оборспом курсу снога новца купонати у иностранстну најпотрсбиије артикле, не рачунајући политичке сметне и друге тешкоће«.

У једном од последн.их бројева консгатонао је орган немачких социјалиста Форвсрц, да »нс треба на приирсменим усггесима исмачким у Русији и Италији заснивати нове куле у ваздуху«. Чланак је био упереи нарочито прогив пангерманиста, који су послсдњс време почсли водити кампању са вишсенергије и отворености.»Јасно 1 е, вели Форвсрц, да је остварењс пангерманског плана немогуКе. Оно претпоставља потпуну побсду над Споразумом, а зар има икога у земљи који би могао у то поверовати«. Оваква изјава код Немаца нијеусамљена. Она јс напротив врло честа, готово свакодневна појава. Она ее као рефрен провлачи кроз већину немачких листова, одјекује на манифестацијама оскуднога ППр.':^1, 'Јујс СС у |)ПЈХстагу из уста многих посланика. Она је неоспоран доказ, да всћина нсмачког народа потпун.о схвата заблуду пангсрманиста, и да је евесна факта, дајесан о немачкој превласти у свету неостварљив. У вези са овом чињеницом објашњава се И ватрсна жеља Немаца за миром. Истрошени и исцрпени до крајњих граница услед огромпих ратних трошкова, а под притиском тешкихекономских при лика због савезничке блокаде, Немци су се надали, да ћс велике и брзе гшбеде привесТи раткрају. Те наде нису сс оствариле и очекивања се нису испуни«/ чЈ ла. Док су на извесним споредним фронтовима постигнутиуспеси, који

нису битно утицали на исход рата, главни западни <Ј>рон г јс постајао све опаснији, док на 1 .зад нијс достигао кулминацију сиага и средстава. Псмачки народ Је дакле дубоко ноколебан V својим веровањима, јер преко три године рага мису донеле таквих резултата, на основи којих би се могао закључити мир. Осим тога, опремање огромне америчке војске и предсто ј е1\ а и 11 тс р ве н ц иј а Јапана шнављују ес као страшило за Немце.Они појимају потпуно опасност, која им на пролеће претм и покушавају, да интригама и мансврима измакну раније неумитио) судбини. Али, као што су увек до сад прошле интриге те врсге, онс и данас, откривенс и жигосане, остају без резултата. Споразум је данас више но икад решсн да иетраје уборби до краја. Ову одлучност он заснива на поуздању у своју снагу и у надмоћност средстава. Последњс одлуке, донете у Паризу, манифестовале су то најбоље.. Данас је више но икад девиза: рат до краја и свима средствима. Речи г. г. Лојда Џорџа и Клемаисоа израз су осећања свих савезничких народа. У историји свста нијс било иримера, да је неправда могла триум(ј>овати. Провнфење, ко1еруководи свим стварима и догаћајима, досудило је победу још онога истога часа, када ■е Немачка насрнула на човечанство. Акоје пут ка побсди тежак и трновит, благодеги извојеване слободе и мира накнадиће их довољно.

ШНТИЧКЕ ВЕСТИ Цирих, 8. — Јсдна дспеша из Беча Лаје Цирхер Цајтунгу придаје велнкјЈ важност оспшвци графа Полцери, дирсктора цивилног кадинспш цира Нарла. Овога је замснио саветник фон Хаверда. I раф Полцср сматрно сс као највеКи протнвник грифа Чсрнина. Берн, 8. 1>ио одговор на за.гте« »Друштва Мчра« 1 Ј Луцерну, да сс одразујс јсдна комисија која 1\с проучити основе јсдног трајног мира, федсрално је вскс одговорило да нијс згодан моменат ди се да конкретна форма формулисаном захтеву од стране »Друштва Мара «. Лондон, 8. — /’. Лојд Џорџ јс изјавио дониснику Пти Паризијена: »Ми амамо људе, муницију и сва економска и финансијска средства да одолимо ненријатељу. Пре свега ми имаМо осећање дужности.једии ства и нравичности ствари за коју сс доримо. Пти рат нијс рат уништсња него рат нравде. Паши нснријатсљи разумеју вредност нашсг јединства и кашс енергчјс. Амерчка '1\е употребитч сва средства да сруши империјализам и милитаризам цснтралних сила«.

СТРАНА ШТАМПА

Немачки протести Лајпцигер Фолксцајтунг: »Народ неће пристати да настави рат, ни пет минута, ради тога, да Пољска постане аустријска и Курландија и Лптвапија пруске«. Дојчс Цчјтунг: »Немачки народ треба да устанс и покажс, да он даје своје поверење оиима, који еу га спасли од катастрофе, а не дипломатама, који су га у њу увукли«. Италијански отпор Тајмс: »Ми шаљемо Ита-

лији у помоћ официре и војнике, биране измећу најбољих. Игалијани бране солидпо свој терен и Савезници пх помажу свим средствима. Ситуацпја ће се ускоро сасвим нроменити«. Бсрлинср Тагеблат (гснерал <1>он Арден): »Не изгледа всровагпо, ирема садашњој ситуацији, да генерал Днлц помишља на ново повлачење. Могућеје, да ои у очекивању англофранцуских појачања верује, да је довол.но јак, да прими одлумну битку између Пиаве и Бренте«. Франс Милитср (генерал Фонвил): »Може се као свршена сматрати критична периода за италијанску војску. Хл^днокрвност и поуздање у своју властиту врсдносг повраћсни су«. Иитање преговора Ф орвсрц: »Изјаве максималиста у Бечу и Будим Пешти покааују, да ,су цснтралне силе готове да прсговарају. Пр гребна је са,мо сличпа дскларација сдруге стаане. Природпо је, да се у преговорима морају регулисаги извеспи војнички детаљи, а то је посао војних шефова«. Усрманија: »Ми иисмо пспријате.љи мира, али ми немамо потребу мира по. сваку цену. Ми не сумн.амо, да су максималисти одредили, у припципу, своје држаље према рату, али ми не можемо прећутати, да ће практична пптања имати исто толико важности, колико и теорије, ма колико опе биле лепо«. Први амерички пуцањ Пнујорк Тајмс: »Прва амсричка граиага на немачкс ровове иије исџаљена у току битке, всћ од трупа, којс. су тек довршавале своју обуку. Али то јс не.мање велики догаћај. То је спмбол Сједињених Држава, које се боре за одбрану слободе. То је глас Сједињених Држава, којим ће ускоро проговорити два

ПИТАЊЕ МИРА Изјава Лојда Џорџа

Лондон, 8. дсцембра Говорећи у Доњем Дому Лојд Џору јс изјавио: Говори се да ми можемо закључити мир данас. Аустрија и Немачка су веТ тражиле мир посредством Папе. Сне је ово истина. Зашто бидипломате централних сила одбили мир када држе окупиранс богазе територијеу Русији. Ако предеедник суда кажс лопову: Помогните ми да ухапсим првог лопова, даћу вам на поклон све што сге украли! шта би ви рекли? Предлози мира одетранс Русије јесу дело издаје. Немачке су побсде објављене целом

еветуали немачка влада крије огромне гешкоће које немачки народ трпи. Резултати британеке блокаде свакодневно се све више и више оссћају.

ХЕРТЛИНГ 0 МИРУ Изјава у Рајхстагу Амстердам, 8. децембра. Граф. Хертлингје на ссдници у Рајхстагу држао пре нсколико дана велики говор у коме је измефу оеталога рекао: »Прекјуче је руска влада послала из Царског Села евима зараФеним државама радиограм са потписимаТроцког, министра спољних послова, и Лењина председника владе, у коме предла-

жу да се отпочну преговори за закључење примирја потом општег мира. Ја изјављујем да сс у садашњи.м предлозима руске владе налазеприи ципи о којима ре може дискутовати и готов сам да отпочнем преговоре чим руека влада пошље своје пуномоГ,нике. Ја ее надам да Ге нам овај папор донети мир. Ја само желим да ступимо у старе односе доброг " суседства нарочито у економском иогледу. Што се тиче Пољске, Литваније и Курландије, ми поштујемо права њихових народа да раеполажу сами собом. Ми очекујемо да они сами даду форму владавине њиховим држава ма.

Д0ГА1АЈИ7 РУСИЈИ

Цирих, 8. — Једна депеша јавља да јеТроцки имао интервју са дописником листа Нилаг, из Б.-Пеште. Троцки је изјавио: »Ми ћемо успсти да спречимо контрареволуционаре да остваре својенамере. Сада се образу»е коалици они кабинет од максималиста, социјалистареволуционара и представника са левицс. Лењин и ја оетаГемо на нашим положајима. Уставотворна скупштина састаћс се 11. дец. Чајдзе се налази на Кавказу«. Петроград, 8. Народ јавља да јс Сибир одбио да шил>е животне намир* нице у европску Русију а нарочиго у Петроград, јер у садашњим п 1 > или ка ма на м ирни це могу пасти у немачке руке. Амстердам, 8 Из Берлина јагљају, да је одржана велика кон-

ПИСМА ИЗ СРБИЈЕ У Обавешгајном Бироу имају карте доле навсдени Наљевци, који треба да се обрате капетану Урошу Ковачевићу. Обавешгајни Биро Срп. Црвеног Крста, с позивом на број картс: 1109. Марковић Андрија, Врагочаница, од Драгојда Чолића. 707. ЛЈаркоиић Косга, Ваљево, од Мих. Ј. Марковића, пензионера. 710. Марковић Марко, Обреновац, од Раде Обровачког. 185. Марковић Милан, Ваљево, од тетке Савке. 781. Матић Пера, Стублине, од Миленије Матић. 1113. Матијевић Чедомир, Грабовац Обреновачки, од Нагорке о« -К,

1416. Милашиновић Живојин, Кадина Лука, од 1 адојкс. 1077. Милановићи Мића и В адован, Грабовица, од Драгиње. 1501. Миловаповић Милован, Ваљево, од Олге М. Матић. 1(502. Милинковић Јаврем, Вал >ево, од Ииколе Ненадовића. 668. Милошевић Милорад, I уњевац-Уб, од Бојке Милошевић. 678. Милошевић Милош, Уб, од Јелене Милошсвића трговца, ^ 681. Милошевић Љубомир, Беомужевић, од Анице Милошевић. 1645. Милошевић Млаћа Ст. (из Неменикућа) од шурака Боже Ђорћевића. 1698. Милосављевић Превислав, Мионица, од Лексије Мнлоеављевић.

1390. и 1605. Митић Тодор, кочничар, Ваљево, од Васке и Милутина Дучиновића. 1702. Митровић Александар, Забрсж, од сестрс Крсманије. 1(569. Михаиловић Јеросим, Сгубе-Илић, од Остоје Михаиловића. 178. Михаиловић Ната, учитељица, Дивци, пише и поздравља Перу, Јову и Стевана. (Да нијс за Данила Михаиловића?) 484. Михаиловић Сганимир, Попадић, од Стпнка. 1129. Мишковић Јосиф, Ваљево, од оца Живка Мишковића и жене. 1759. Мајсторовић Јани•ћије, Лесковице, од сестре Станојле, 1710. Мандић Душан, Седлари, од Милорада Мандњћа. 1717. Мартић Радослав,

Ваљево, од Росе Р. Мартић. 1873. Мештеровић Миладин.Пепељевац, од Смиљке. 1757. Милојевић Веселин, Ваљево, од Макрене 'Ј’рифуновић. 1881. Миловановић Катица.Ваљево, од СидеКоснић. 1889. Милошевић Милић, Ваљево, од Наде Јов. Машић. 1758. Митровић Радисав, Ваљево, одсестрс Станојке. 1859. Мићић Непад, ( тублине, од Томапије. 1842. Михаиловић Милан, Ваљево, од Л»убице. 1901. Михаиловић Радован, 1’ор. Буковица, од Марице. П0ШТА ЗА СРБИЈУ — Никола Т. Мити4>, артиљерац, п. 603, извештава свог оца Трајка Митића, трговца у Лесковцу, дп је

здраво и добро, и моли да му се јави. Исто тако добро је и здраво и рофак Милан 'Грајковић. Петар С. Петровић, иоднаредник, п. 1, моли Трајка Марковића, бојаџију у Владичином Хану, да извести његова оца Стамена Петровића, село Полом, да су добро и здраво: Пикола Митић, Милоје М. Иваповић, Стојадип Прокоп. ,1евта Станковић, Стојча и Мирко Вемаковић, Радисав и 'Борфс Миленковић, браћа: Стаиоје, Видосав, Драгутин и Костадин, сви из села Полома. Сви моле извештај о својима. — Вдравко Лазаревић, п. 315, извешгава своју жсну Цвету Лазаревић, село Годељево, срез црногорски, округ ужички, да је добро и здраво, и моли да му се јави.

— Антоиије Милутиновић, митраљ. оделење, п. 48, моли Живојна Живковића, берберина у Прокупљу, да га извести шта је са његовом породицом, јер до данас не зна ништа о њој. — Каплар Стојан 'Б. С<"јановић, 3 2, пошта 1, моли суд општине првопечке, среза пчињског, округа врањског, да извести његова оца 'Борћију Стојаповића, да су добро и здраво: он, брат Душан и Драгутип Величковић. Моли одговор о здрављу фамилије. — Илија Марковић, артиљерац, п. (503, моли брата Алексу Живкови-ћа.плагнара у Софији, да извести његову породицу, село Крс-, меница, срез белопаланачки, округ пиротски, да је здраво и добро, и моли му се породица јави.

— Милисав Ивано! иГ., проф. кол , пошта 21(5, моли Петра Јовановића, у Драгову, срез левачки, округ моравски, да изнести његову фзиилиј^, да је жив и здрав. Исто гако жив јс и здрав и Петар Ристић и зет Борисав МилошеввО- Моли да му се фамилија. чсшће јавл.а и да се јави н Ш-грава фамилија. Поручпик Пикоди јг С. Аранћеловић, пошта 40, моли Миту Ристића, тргоица у Нишу, да извести п.егова оца Стојана Аранћеловића, село Сечанице, срез моравски. округ нИшки, да су здраво и добро: он, браћа: Јанаћко, Владимир и Душан, и Свстозар Цветковић из Дашнице. Моли извешгај о фамилији, јср о њој нишга још није добио.