Велика Србија

БРОЈ 603.

СОЛУН, СРЕДА 13. ДЕЦЕМБРА 1917. ГОД.

ГОД. 2.

ГЛ 0КНШЕ 8ЕКВ1Е

БРОЈ 10 лепта

Уре-ђује 0 Д Б 0 Р

ЛИСТ ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ПО ПОДНЕ ПРЕТПЛАТА ИЗНОСИ: Месечно 3 драхме, тромесечно 9 драхме, годишње 36 драхме. РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋА.1У Стан } г редништва: улица Краља Пстра бр. 70. БРОЈ 10 лспта

ДЕМАСКИРАНА БЕСТИДНОСТ Аустријске обмане у светлости истине

У демонској тежњи, да по снаку цену Д0'ђе до циља, или, боље речено, да од себе отклони неминонну катастрофу, Аустро-Угарска сс лакаснијусредстава,она их шта нише и измишља, служеки се путевима и начинима, кош осталом културном свету никада нису били познати. Ко год нн је на дохвату, та ј мора да осети сву одвратност до сржи покварене подлости једне самовољне и тиранске државе. То је српски народ осетио, свакошко, више но ико други. Он је вековима био на удару шпбестиднишх насртаја страховите покварености; он јс том удару' изложен и данас, можда нише но пре, да би се, вероватно, манифестовала примена оне народне; »Кад некога Бог хоТе да казни, он му најпре памет одузме!«... Тешко је и немогу'ће проценити, колико је зла нашем народу починила Аустро-Уга рска. Ни Христови мучитељи нисуса толико задовољства пели на крстнајвеТег Праведника, са колико је АустроУгарска радила противу српског народа. А она би најзадовољнија била, кад би успела, да га дефинитивно уништи. На томе, у осталом, ради са интензивношћу демонске бездушностиисауживањем бестидне покварености. С) томе се је доста писало, пише се и данас, а писаће се и у далекој будућности, али се никада неће моћи забележити ни све оно

ПОШТД ЗА СРБИЈУ — Александар В. Радојевић, телеграфисга, пошта 216, извештава суд оиштине Чукојевачке, среза гружанског, да су живи и здраои: он, Сане Радојевић, Благоје Јованкић, Обрен Ћорош, Живадин Поповић, Обрен и Бранко Карајовић, Новица и Бранко Ћоровићи, Радомир Јелић, Радивоје Вуловић, Маринко Прсмовић, Милан, Мато и Милосав Радојковићи, Неша и Вито Белоши, Милош, Милутин и Милорад Милосав.вевић, Радомир и Аксентије Крсмановић, Михаило Котуровић, Милосав, Жарковић, Живојин, Ста- 1

шго је до сада учинила. Ипак ћемо, у регистар њених недела, да забележимо јоШ нешто, исто толико страшно, колико је подло и одвратно. А ипак је тако било. Мефутим, Аустро-Угарска је протурала, а и данас протура, небројене весги о томе, како је њена управа, у нашој поробљеној Огаџбини, потпуно задоволшластановништво. Такве и сличне вести она је добацивала, у разним формама и на разне начине, и нашим војницима овде на фронту. Са тим >е ишла толико далеко, да је појединцима у. ропству нарефивала, под најсвирепијом претњом, да својим рођацима: синовима, бра'ћии очевима, на нашем фронту, пишу: како су добро, како се налазе код својих кућа и како живе у сваком изобиљу. Али су се и ове аустријске подлостн, као и све друге, почеле без нашег утицаја да демаскирају. Многи војници на фронту већ су сами уочили смер и тежње ове и овакве аустријске коресподенЦије. Овај елучац као и многи други, објашњава најбоље, каквим се средствима служи Аустро-Угарска и са колико покварености и бестидности ради противу наше слсбоде и наше будућности. Ујсдно то доказује, и на какве је ниске Граие пала, кадје приморана, осећајући се немоћна да с оружјем дође до победе, до којс, уостаноје иМилосав Вучковићи, Чедомир, Станимир, Милош и Младен Попадићи, Танасије и Адам Радонићи, Коста Главчић, Станимир Трифуновић, Драгомир Станушић, Новица Јовановић, Љубисав Рачовић, Милија Богојевић, Живадин Мијаиловић, Радоје Николић, Милија Виријевић, Вељко Вуловић, Миладин Трњак, Бранко Јовановић, Чеда Веселиновић, Никодије Тадоровић, Коста Вукојичић, Вукоје Анћелић, Михаило Милићеви ћ, Нешо Обрадовић Благоје Вукојичић, Јеремија Радојичић, Милија Марковић, Мика Радовац, Дражо и Милан Чурлићи и Новица Недељковић; Живан Ж. Цокић ,бол-

лом, неће и не може доћи, да се служи и оваквим средствима. Наш војник, мефутим, зна врло добро, да 'ће он бити код своје куће на миру и у изобиљу само онда, кад са свога прага и из евоје 0тацбине отера, силом своје песнице и свога оружја. мрске непријатеље. То ће он, помогнутнашим моћнимСавезницима,умети и смети учинити.

П0Ј1ИТНЧНЕ ВЕСТИ Берн, 13. — Келнише Цајтунг јавља: Џавид беј, турски манистар финансија, изјавио је, да је у закљученом споразуму са Немачком предви1)ено да Немачка не/ће тражити интерес на зајам, учињен Турској, за /2 година послерата Копенхаген, 13. — Ексшанж ТелеграФ јавља, да је граф Луксбург, бивиш немачки посланик у Аргентини, приспео инкогнито у Берген на једној ла1>и друштва Норвеж-Америка. Одатле је отпутовао за Немачку. Берн, 13. — Федерални канцелар, г. НЈацман, дао је оставку, која је проузровала у швајцарским круговимавелико задовољствоЈер је г. Шацман сматран као окорели германофил. Лондон, 13. — Тенерал Леман, бранилац Лијежа, изјавио је дописнику Дејли Мела у Бе.рну следеке: »Ја сам одувек имао велико по° версње у Енглеску, Шта би Ми, мали Народи, Могли без њене помоћи? Ја иознајем плеМениту душу енглеске нације и знам да неће одустати никада у садашњим данима светског искушсњи. Наде целога света у овом моменту упу ћсне су на одлучност Енглеске. ничар, поштћ 999, извештава своју фамилију у селу Грлишту, срез зајечарски округ тимочки, да су живи и здрави: синовац Јова.н .1. Живковић, Ђорће и Милан С. Ивановићи, Живко Петровић, Љубомир Миловановић, Милен Гоцић, Јован Милојевић, Нина и Милен В„ Вељко и Нина Ж. Нннићи, Стеван н Крста Стевановићи, Вељко и Живко М ило ше вић и, .1 ефта Ј е фт и ћ, Милснко Ивковић, Тодор Тодоровић, Милош Миладиновић, Станисав Станисављевић, Петар Милојевић, Аранђел Жикић, Крста Сибиновић, Никола Р. Живковић, Рајко Јолић, Милојко Цвегковић, Вељко Микић и млаћи му сино-

НАРОДНО ЈЕДИНСТВО Изјаве н држање Словенаца Како Словенци под Аустро-Угарском мисле о народном јединству Срба, Хрвата и Словенаца, најбоље се види из. ових цитата: Словенски Народ: »...Ми се не дамо приволети на сепаратизам: у нама је чврста свест да смо Србн, Хрвати и Словенци један народ и те просте природне истине не можемо затајити и уступити ни за какву вештачку творевину коју ће ипак пре или после порушити природне силе«. Стража (Словеначки католички лист): »Према неким гласовима из Хрватске изражена је бојазан да би ујсдињење Југословена имало опасности по католичку цркву, да не би, на пример, Хрвати постали православни. Тога се не треба бојати«. Лист затим каже, да је опасност по Словенце у протестанском германизму. Наводи више примера, како су разни Срби, Словенци и Хрвати 'постали Немци и протестанти, па наставља: »Ако остану сгарс државно-правнс прилике, овај немачко-протестантски ток биће све јачи и јачи. Али овај ток ће бити одмах заустављен, чим се оснује Југославија. Германизацију и протестантизам Југословена зауставиће Ј} 7 гославија. Зато морамо би ти за Југославију и с верске тачке гледиштач. Југослован: »Наша је Полазна тачка идеја да су Словенци, Хрвати и Срби једна етнографска и национална целина, која треба да се уједини у самосталну државу«. Росланик Др. Верстовшек (у Словенском Пироду): »Радосно расположење завладало је у свима словац, Живан В. Ристић, Станко Ивановић, Стојадин Стевановић, Цена Инћин, Милега А. Милетић, Живојин Ж. Сгевановић, Живан С. и Стеван Б. Милојковићи, Стојадин Д. Јовановић, Милета Р. Милетић, Живко Марјановић, Милојко Ж. Митровић, Михаило Живадиновић, Димитрије Станојловић, Виден Сибиноваћ, Стеван В. и Стојадин С. Митићи’, Милен Милошевић, Петар Стаиојевић, Ћорће Никић, Сибин и Живко К. Живковић, Станко Ж. Младеновић, Стојан и Михаило Омеровићи, Стеван Ж. Пинић, Живко Ж. Ивановић, Љубомир Виденовић, Јован и Никола Ж. Стеванонићи, Најдан Р,

јевима народа до Балкана, силан вал, који нСће зауставити ни један аустријски министар председник. Можда ће још доћи крагко време, кад Ке се покушати да се угуши денунцијацијама и џелатима југословенски народ, али слојеви народа Ке се, ако још једанпут доће до тога, у толико уже збити у редове и умеће да збаце са себе сваку неронску терорску владу и немачко-национални режим. Нз крви, из жртава, из неописаног трпљења устаће тамо на југу људи од дела, који се неКе плашити да силом одстране сваког странца, који би хтео да руши света права Југословена. Народ на југу је сложан, то треба да знају бечка господа«. Напреј (социјалистички орган): »НеКемо више да будемо филијала бечке социјалистичке организације, ми хоКемо да будемо југословенски социјални демократи. Ми морамо ујединити под нашом заставом целокупни југословепски пролетаријат и према томе поправич и своју тактику,и ако треба, и програм. Као највиши наш народни циљ тражимо самосталну југословенску државу, па макар се имали још сто година борити за њу«.

ВАЖНА ДОКУМЕНТА Један покушај Немачке Париз, 13. децембра Тан насгавл^а публиковање докумената, објанљених од максималистичке владе. Нови објављени документи врло су интересантни. Један телеграм руеког огправника послова у Лондону, од 7. авг. 191"., упуКен мин.спољ. послова говори о одлукама лондонске копференције и о увсравашима Енглеске, да неЖивковић, Пајдан С. Сибиновић, Иван Ж. Ивановић, Петар Првуловић, Стојан Видановић, Никодије Жикић, Живан Крстић, НикодаЈовановић, Милен Пољић, Милен Виденовић, Милојко Миливојевић, Живул Живуловић, Никола Ивановић, Живко Ј. Жикић, Радивоје Милојковић, Јован Јовановић, Михаило Златковић, Стојан Стевановић, Виден Стојановић Станоје П. Стојановић, Милен С. Живуловић, Јован и Тодор М. и Живко Г. Живићи, Илија Ж. Илић, Живко Г. Миленковић Вељко и Првул Живковић, Стеван М. Јовановић, Живан Голубовић, Лазар Живковић, Божин Миленовић, Јован Јо-

Ке своје чрупе пребацити са солунског фронта у Палестину. У телеграму од 6. октобра 1917. године исти отправник послова телеграфисао је мин. спољ. послова, да је г. Валфур позвао дипломатске представнике и саопштио им, да је једна угледна немачка личност изразила шпанском посланику у Берлину жељу Немачке, да са Енглеском ступи у преговоре. Шпанска влада саопштила је овај корак енглеском посланику у Мадриду. Г. Валфур је исгакао, да би, кад Енглеска не би одговарила, Немачка то могла искористити за своју пропаганду у Русији, да покаже, како Енглеска хоће потпуно уништење Немачке. Британска влада дала је следеКи одговор: »Британска влада је готова да прими саопштење, које би Немачка хгела учинити односно мира. Она ће то саопштење претрести са својим Савезницима«. Савезнички дипломати у току разговора поводом ове сгвари сложили су се, да је то био нов маневар г. Килмана.

СРДАЧАН ДОЧЕК На пролазу кроз Лондон

Лондон, 13. децембра Посланици Доњег Дома приредили су банкет официрима прве југословенске дивизије који су дошли из Русије. 1>анкету су присуствовали лордДерби, известан број енглеских официра, посланик Србије г. Јовановић и г. Анте Трумбић, п редсед н и к ј угосл о ве н ског одбора. Г. лорд Дерби.срдачно поздрављајући госте, изЈавио <е у своме говору, да ће __ - , вановић, Живко С. Никић Вељко Жикић и Тодор Стефановић из Грлишта. Сви моле за извештај о својима. — Живко Радић, санитет. оделење, п. 52, моли Вељка Ц. Стојановића, трговца у Зајечару, да извести његову фамилију у селу Сумраковцу, да су здраво и добро: он, Павле Тодоровић, Лаза и Влада Јанчић, Сгојан и Милан Ивановић, Стојан Стајић, Милорад Милутиновић, Светозар Мандић, Васа Николић и Стамен Вељковић. Сви моле за извешгај о својим фамилијама преко Српског Црвеног Крста у Женеви.