Велика Србија

СТРАНА 2.

»13 Е Л И К А СРБИЈА«

БРОЈ 604.

тареких центи кцкуруза, у Баповини 16, а у Словеначкој 18; више него у Италији која даје 16 метарских центи. Пшеницс се у Србији добија на хектар просечио 7' , 2 , у Бановини 11 ‘/'Ј 1 а у Словеначкој 14, у. Шгајерској чак 17 1 , метарских центи. У Италији износи тај број само 10*/^, у Румунији 15'/.,, у Енглеској пак 21. Исти од прилике је сразмер и код ражи и зоби. — Ако узмемо бројеве апсолутне, а не релативне, онда ствари мењају лице. Онда ћемо видети да Србија дајс годишње 10 пута више кукуруза него Словеначка, а гпненице 5 пута више. Тцеба међутии знати да је Србија после балканских ратова нешто више 3‘/ а пута већа од читаве Словеније, да у њо< има сразмерно два пута више њива од целокупне површине него у Словеначкој и да је земља у Србији много бољег квалитета. С друге стране опет треба имати у виду да је Србија у Маћсдонији добила једну веома напуштену земљу са великим опсегом, што смањује статистичке бројке за целу државу. — Словенија даје врло много кромпира. Док износи за Србију годишња продукција кромпира 400.000 метр. центи, догле јс тај број за Словснију 3,800.000. Сама Крањска даје 5 пута више кромпира него Србија, а цела Словенија 9 пута више. Ако узмемо у обзир да је Србија 37 а пута веКа од Словеначке, онда можемо ре'ћи да словеначке земље давају сразмерно 32 пута голико кромпира сваке године колико Србија с МаКедонијом. Ова чињеница објашњује се тиме што се у Србији сеје много више жига, а код нас је у житу недостатак, који се надокнаКује кромпиром. Ма како се словеначке земље обра!јивале рацијонално, ипак годишња продукција жита није у стању да покрије све потребе конзумације за домаће становништво. Словенци навезани су на увоз жита, а могли би да извозе кромпир. Лепа комбинација за измену продуката измеКу Србије, Војводине и Бановине тс словеначких крајева. На крају хоКу споменути да изиоси вредносг целокупне годишње продукцијс жита у свим Сибин, Вељко и Ммшо Прекићи; Чедомир и Обрад Жиловићи. Сви моле за одговор о својима.

О г л а с Обућарска ргДдионица за српске избеглице у избегличком логору отпочела је рад. У њој Ее се примати на израду и оправку првенствено наруџбине српских избеглица, и то по овој цени: За нзраду новнз^обућа: мушке ципеле од шевро-а 40 — драхми, мушке ципеле од бокса 40-— драхми, мушке ципеле од цокула 15'— драхми, женске ципеле високе од шевроа 55-— драхми, женске ципеле плитке од од шевроа 40.— драхми,

Југословенским земљама заједно око 900 милиона

динара.

НаставиКе се

СА РАТНИХ ФРОНТОВА

Франц коминике Париз, 14. децембра На десној обали Мезе француске су батерије уКуткале немачку артиљерију која је јако бомбардовала француске положаје у области Бензово-а. У обласги Сен-Каптена француске су патроле продрле у псмачке ровове и заробиле војнике. Доцнпје. — На десној обали Мезе, Немци су у два маха напали француске положаје код шуме Кориер. И иоред силне артиљериске ватре нису могли дасе приближе француским линијама. Много је непријатељских листова остало на бојном пољу. Енглески коминике Лондон,14. децембра Одбијен је непријатељски препад југо-источно од Ипра. Јака артиљериска бор-

Обавештајни Биро Срп. Црв. Крста у Солуну добио је нову паргију оригиналних признаница из Србије за следеКе улагаче: Г. Гавриловићи: Алекса, Драгутин, Илија и Алекса, Мил., II. Милан, Милорад и Танасије, ГајиКи: К. Војис., Свегозар и Живота, Гајовић Рад., ГроздановиК Ник., 'воздиф Стојан, ГиниК Васа, ПтшиКи: Иван и Владислав, ГлишовиК Рад., ГогиК Живорад, ГолубовиК Драг., ГолубовиКи: Ђока 2 и Јован, ГордиК Га,врило, ГошиК Драгољуб, ГребенаровиК Милан, Гребенац М. Свет., ГрегоровиК Боривоје, ГрегоровиК 1ојислав, Гроздановић Р. Јован, 1'рубановић Светозар 2, Грујићи: Аца и Панта, "удовић Милан. ДДабић Б. Тома, Давидовићи: Данило и Светозар(2), ДамњановиКи: Божа 3, Петар и Стојан, ДблиК Манојло, ДемаЈо А. Јаков 2, Дсроко Александар, Деспотовић Живојин, ДспиКи: Марко 2 и Милорад 2, ДеспотовиК Антоније, Дивац Радован, Ди м итрије вићи: Д рагољуб, Јовап, Коста, Милојко, Ми-

ба у близипи Епен-а н јужно од Пелкапеле. Заробили смо неколико војника јужнђ од Камбреја. Доцнијс. — Непријатељ је бомбардовао наше положаје у близини Вими, Авринкура и источно од Ипра. Снег је пао на целом фронту. Италиј. коминике Рим, 14. децембра На платоу Азијага борба је почела у зору. Противник се концентрисао иа панаше крајње десно крило измеКу брда Орсо и Френцеле. Наше трупе Косгалунге и Мслаго обновиле су више пута нападе на брдо Орсо и Валбегу. По подне борба је постала слабија. На левој обали Бренте сломљен је једаи покушај напада западно од Остерије дел Лепре.

хајло, д-р Спира, Тодор и Тоша, Димић Д. Љубомир, Динићи: Владим.,Крста, Миливоје и Никола, БожудиК Сретен, ДокиК Иван, Драгојловић Влодим., Драгутиновићи: Драгутин и Драг.', Драшковић Војислав, Дреноваковић Огњан, Дринчић Милић, Дробњаковић Лука, Дуканац Славко, Дунић Ђока, Дунић д-р Михајло. Ђ. 'Борфевићи: Велимир, Добросав, Драгутин, Душан, Ђо ка, Ђор ђе, И гњат, ј о ва н, Коста, Крста 2, Милан.Милисав 2, Мил., Милутин, А. Михајло, Иикола 2, Радисав, Радомир, Стеван и Чеда, ЂориК Младен, Ђукићи: Л4ивко 2, Милован и Панта, Ђураковић Илија, Ђурђевић Милош, Ђурић Сава, Ђуровићи: Ђорђе 2 и Недељко. — Наставиће се —

ВАЖНЕ ВЕОТИ Берн. - Мацарска је влада решила да прогера из Будим-Пеште све избеглице Јеврсје из Галиције и Буковине. Листови жучно нападају овај бруталан поступак мацарске владе. Лисабон. По наредби нове португалске владе г. Макадо Саптос пуштен је у слободу. Макадо - Сантос

је оснивач португалске ребублике. Париз. — Једна шпанска миеија састављена од новинара, уметника, индустријалаца и трговаца у Мадриду и Барцелони огпутовала је на француски фронт. Комисију прати Емапуило Брусе, посланик једног округа у источним Пиринеима. Шенева. — Италијанска граница је поново отворена. Италијанска влада је одобрила извоз робе упућене Швајцарској. Мадрид. — Војвода од Манраса, председник државног савега у Шланији, преминуо је. Атина. — Био је земљотрес у Нанфи. Срушило се више кућа.

ДОГАЂАЈИ У РУСШИ Цирих, 14. —-. Аустријски социјалисти тражили су од парламента да се преговори 13одс на основл принципа »без анексија и одштета« и да руска влада поднесе Споразуму предлог за општи мир.Шефсоцијалистичке странке изјавио је, да је овај предлог надахнут силном жељом заопштим миром. Чешки социјалиста Хаберман рекао је, да пролетари 1 - ат тражи општи, а не сепаратан мир, Париз. 14. — Уредник „Екселзиора“ интервујисао је генерала Гурка, који је изјавио, да има поверење у успешан преокрет руских догафаја и да се ставља на расположење своје отаџбине, Никакав напор, рекао је он, није могућану оваквој анархији. Треба чскати да се поврати ред и да маса, обманута неостварљивим обећањима, чује глас разума. Он не верује у поратак великог књеза Николе, али се нада у козаке генерала Каледина. Петроград, 14. Вести из Кијева јављају; Главни секретар украјинске Раде објавио је проглас, у коме се каже, да Украјина не иризнаје владу комесара народа, као владу републике целе Русије, Јер сс њена власт простире само над становништвом Вслике Русије. Док -Кавказ, Сибир и остале области Русије стоје одвојено.

ПРИЗНАНИЦЕ ИЗ СРВИЈЕ

Петроград. — Кон-|њинова влада поелала је већ у савезничке и неутралне земље прва дипломатска писма.

грсс сељака примио је нрло неприја гељски министра .спољних послова Троцког, који је тражио да се заведе гилотина. Троцки је иапустио са максималистима салу, претећи се.Ђацима песницом. Лондон, 14. — Ле-

Петроград, 14. Енглески амбасадор сер Булинан изјавио је у једној ноти, да примање Лењинове владе не зависи од а.мбасадора, већ од влада.

ДНЕВНЕ ВЕСТИ

Кошисија за процену штете Комисија за извифај и процену штетс проузроковане солуиским пожаром Српској Држави и њсним држављанима одређена решењем Министарског Савета од 6. октобра ове године Бр. 1214. позива све с|)пске држављане, који су оштеКени пожаром месеца августа ове године, да јој поднесу писмене пријаве у којима Ке тачно и поименично изложити у чему су оштеКени и у којој вредносги, као и да назначе улицу и број куКе где се штета догодила. Пријаве ће сваки оштеКени лично подносити ко мисији. Улица Керим Ефендије бр. 3 више Санитетског Оделен.а Нрховне Команде. ОшгеКена лица која се налазе ван Солуна, подносиКе пријаве преко својих команада — односно комесара за избеглице. Напомиње се да пријаве треба да буду тачне и истините, јер Ке се поред проверавања, по потреби, полагати заклетва. Рок пријаве до 15. јануара 1918 године закључно. Из канцеларије комисије за извићај и процену штете проузроковане солунским пожаром Српској Држави и њеним државјв^пима, 12. децембра 1917. го дине, бр. 1. Солун.

НАЈНОВШЕ ВЕСТИ

Париз, 14. — Г. Клемансо председанао је у минисгарству спољних послова конференцији којој су присуствовали лорд Милнер, лорд Сесил, Фох иПишон. »Ехо де Франц« тврди, да 1 е постигнут потпун споразум по свима питањима. Решено је такоЈјс да се ратни материјал који се израђујеу Француској за Румунију, употреби за француску војску. Берн, 14. —«Франкфуртер Цајтунп) јавља, да Пемачка намерава

поднети зараћеним државама нове предлоге за мир. Париз, 14. — Румунски министар Антонес ку дема нто ва о ј е подметања немачке штампе одноено евентуалне абди кације румунског краља Фердинанда у корист његова сина, принца Карола. Амстердам, 14. »Форверц« јавља да су радници фабрика у Есену по други пут приредили манифестацију у користмира поравнања Манифестацији је присуствовало 7000 људи. Париз, 14. — Хавасопа Агенција јавља да ће Немачка бити приморана идућегпролећа да капитулира. Победе у Италији и догафаји у Русији нису побољшале унутрашње стање земље. Лондон, 14. -- Рајтерова Агенција јавља: Савезнички посланици у Пекингу састали су се ради дискусије односно успостављања реда у Харбину и одлучили су, да ту мисију повере кинеским властима. Два кинеска батаљона послата су из Кирне у Харбин. Париз, 14. — »Фигаро« сазнаје, да у Берлину влада велика узнемиреност због великих тешкоћа у преносу трупа на зап. фронт, које долазе услед недовољног материјала. Лондон, 14. — За време последње офанзиве у Палестини Енглези су задобили 12.036 заробљеника, од којих је 652 турска и немачка официра.

жснске ципеле плитке лакованс 40'— драхми, чизме лаковане 100'драхми, чизме шевро-лак 101)'драхми, дечије ципеле од X- 20 до 25, 25'— драхми, дечије ципеле од X- 25 до 30, 30'— драхми, дечијс ципеле од X- 30 до 38, 35.— драхми. Оправке: пенџета и штикле за мушке ципеле 7 50 драхми, пенџета и штикле за женеке ципеле 7 - — драхми, пенџета и штикле за дечије ципеле 5' херцлове и пенџета за мушке ципеле 18'— драхмн, херцлове и пенџета за женске ципеле 15'— драхми, херцлове и пенџета за дечије ципеле 12'— драхми. Предње се доставља српским избеглицама, како би

што јевтиније дошле до нове обуКе и оправке сларих. У -исто време позивају се обућарски радници српске избеглице — да се пријавс и приме на рад у радионици. Плата Ке им бити солиднија но у вароши. Из каицеларије Комесаријата за избеггицеј 12. децембра 1917. годиие, број 969, Солун.

Новаамериканска зубна клнника Д р ПАРАСКЕВОПУЛОСА ул. Егнатија бр. 357 на углу »К амар а<< Једини атеље иове американскезубнсклинике, где се могу излечити болесни зуби и начинити вештачке американ. десни са зубима. За г. г. српске официре и војнике знатан попуст у ценама. ' 3—12

У неЛеЉу, 17. децембра ав. год. онншрам Гостионицу „ВО ЈВОДИНА“ у Игњатијевој улицп-бр. 242, други тримвцјека еишница идући од Римеке кшшје ка жслсзнччкој станици Умољавам поштовану пуб.шку .ш посету. а ја ћу ес трудиши да их услужим што бољим јслом и пићем као и раније. Споштовањем ТјУРА ЈОВАНОВИЋ, Росмианац бив. гостчоничир код Нолумбо 2-4

Велико стовариште КИСЕЛОГ КУПУСА и разне туршије, ул. Битољска (Монастириу), бр. 31. Продаја на велико и мало. Продаје Александар ТодоровиК, ресторатер »Нове Смирне«. 5—15

ПРОДАЈУ СЕ 6 фотеља и 1 канабе, потпуно нови. Обратити се у канцеларији » Пари ■Балканаа од подне до 4 часа, с позивом на 14. Ф. АСТОРИА ПАРК ресторан првога рсда. Ај Лајф. Приватпи салони за банкете. У 5 часова сваког дана те консер. 7-10

СИФИЛИС и све венеричне болести лечи са потпуним 3 ’спехом директор болнице венериЧних болести у Солуну Д-р ХРИСТ. ХРИСТОДУЛУ прима у својој клиници: од 3 до 6 и по час. по подне ул. Егнатија бр. 314, улаз из ул. Методио 15. 11-30

I велики синемд ПАНТЕОН * Булевар Пародне Одбране бр. 31. & ј®ј Отвара се врло скоро са најлепшим досадашњим филмом. 1-10 Одговорни уредник Бошко Богдановић Штампарија »Велика Србија«