Велика Србија

ГОД. 2.

ЛИСТ ИЛЈЦЗИ СВАКИ ДАН 110' ПОДНЕ ПРЕТПЛАТА ИЗНОСИ : Мессчно драхмс, тромесечно 9 драхмс, год| 1 шн>е '5Г) драхме. рукопи 1 ;и се нк ирлт.лју

Сгач) уредништва: улица Крал.а Петра бр. 70.

БРОЈ 10 лепта

УрНзује О Д Б О Р

I I

БРОЈ 10 лепта

0ДЛУЧНА РЕЧ Поводом говора г. Пишона

Ономаднеје фра 11 дуски министар спољних послова, г. Пишон, освр-кући се у парламенту на махинације Централних Сила у питању о миру, изложио, у колико је нашао за потребно, циљеве рата Француске и њених Савезника и услове, под којима ове уопште могу разговарати о миру. »Само—рекаоје г. Пишон—једна мисао, једно одргђивање циљева: ослобо г ђење територија, повраћање одузетих територија силом, према томе повра-ћање и Алзас-Лорена (ту се подразумева и Босна и Херцеговина), праведна накнада штета и никаква помисао на поробљавање других народа«. У овој јасној изјави француског министра сцољних послова поновљени су циљеви рата наших Савезника, изложени пре годину дана у одговору на ноту Предссдника Сједињених Америчких Дршава о циљевима рата зај)аћених страна. Док се код Централних Сила опажа извеена колебљивост и попустљивост, свакоЈако више због тешког положаја него због очите тенденциозности, изазване и наметнуте општим положаЈем, дотле се из изјајзе г. Пишона јасно испољава доследност у п о ста вљени м ц и ље ви м а. Нема сумње, то је резултантна захтева правде и права; сваки компромис представљао би повреду, чија тежина не би могла да правда огромне жртве и многу проливену крв.

Ови и овакви циљеви рата, како их је формулисаог. Пишон,прстпостављају, судеЈзи по пресудном утицају непомирљивог милигаризма у Немачкој. стварну победу. »Најпре рекао Је г. Пишон победити. као што је казао г. Клемансо кадје узимао власт и као ш го је . јуче поновио Лојд Цорџ... Али победити не ради освајања, ради угњставања и ради господарења, него радиобезбефења иравде и часности«. А у односу према нама он је додао: »Ми имамодужност према Белгији, Србији и Пољској«. Остале је обухватио у постављању општих потреба, захтева и гарантија. Он предвифа апсолутну победу. »Немачка и њени сателити — вели г. Пишон — узели су на себе један немсћан посао. Свет ће слобедити Потребно је бити стрпљив и одлучан. Помоћ Америке ве - ћ п[)илази; т|)сба времена, да из ње извучемо користи». За наше Савезнике прва погодба, да се добије мир, поуздан и трајан мир, лежи у стварном признању права свију народа, у евакуацији туфих територија и у накнади штета, почињених варварским начином воЈзења рата. Мефутим, Немачка и њене савезнице нису још приступачне овим условима права и правдс. Оне, истина, чсзн) г за миром, али стално раде и роваре у нади, да - ће моћи добити свој мир, завојевачки мир, мир насиља. Отуда код

француског министра спољних послова увердње, да се »Немачкл не може сложити са Русијом односно евакуације тсриторија, признања независности народа и накнаде ратом п роузро ко ва 11 е штете«, јер би то било стање пре рата, то би био немачки мир, а на такав мир Руси не могу пристати. Изван сваке је сумње, да на такав мир наши Савезници неће иристати. ★ Тоје, управо, сушгина изјаве француског министва спољних послова. Она је јасна и одлучна. Из ње и.звире непоколебљиво поуздање у крајњи успех, у потпуну победу. Она крепи и подиже дух, јер потиче са места, које не дозвољава сумњу у свестрану процену ситуације и сваке евентуалности. Њена вадшост у толико је ве•ћа и солиднија, у колико долази као актива биланса најкрупнијих и најразноликијих догађаја у току целе једне године. Врсдност и позитивност подижс јој изгласано поверењс у парламенту, другим речима: солидарностцелог француског на[)Ода. Атој солидарности придружена је и солидарностосталих Савезника. Према приликама и стању ствари, францу* ски министар спољних послова добро је обележио завршетак једне тешке године, преносе'ћи у идућу најве'ће наде и најозбиљније изгледе. Извесно јс, да сс нспријатељи неће томе обрадовати.

ШНТИЧКЕ ВЕСТИ Петроград, 18. — Сер Жорж Буканан овдашњи енглски посланик. примају'1ш представнике руске штампе, рекао је изме1)у осталога: »Мар, који снглеска влада жели, јесте мир заснован на демократским принципима, мир који се слаже са животним интереспма малих народа и одстрањује идеју о насилном одузнмању земље и потчињавању народа којима је ова мера сасвим одвритна«. Цирих, 18. — Из Берлана јављају: На ссдннца у нруској скупшптни посланак Корфанти, Пољак, изјавио је: »Ради се на томе, да се По.Ђска искључи из преговпра о миру. Мсфутим не треба заборавити, да 100.000 радника Пољака, радс1ш у Немачкој, помазнчј овој у ' њеним тежњама и намерама«. Рим, 18. — На једној манифеетацаји, која је организована у Риму у част Сједињених Др.жава, г. Јагвардиа, амерички посланик, а г *ег 1 ц капетан авијашичар, изјавио је: »Сједињене Држаре помо1ш 1>с Италију не само својим благом а индустрнјским средствима, него и моралном помоћи. Ми 1\смо до1ш да положимо наш живот и да пролијемо нашу крв. Ми смо, одазивајукч се својим обавезама према Италија, у рату са Аустро-Угарском«.

СТРАНА ШТАМПА

З&блуда пациФиета Фигаро (Алфред Кари): »Влада велика заблуда код љуДи који усвајају теорију лорда Ландсдовна о ревизији ратних циљева и који мисле да философска и друштвсна расматрања могу п роу зр ок о вати и л е м е н ита оссћања код нсмачких управљача. Немачка је ушла у рат у циљу завојевања и

) потчињавања многих народа. Она то постиже где јој оружје помаже и једнога Т.е се дана зауставити пред супротном судбином. Ми се варамо, акомислимо да ћемо јс разнежитиј правичношћу и скромношћу. У колико би ми одустајали од наших ратних циљева, у толико би она више увеличанала своје незасите тежње«. Изјаве Хертлинга и Килмана Лајпцигер Фолксцајтунг: »Изјава царског канцелара Хертлинга са свим је нејасна. Памере су ценгралпих влада мистсриозне. Сада је моменат захтевати да се преговори о миру воде отворено. Кориере дела Сера: »Пошто немачки мииистар спољних послова Килман, изјављује, да Споразум греши, што тражи тачност програма о миру централних сила, имајући увек слободан пут за тајне преговоре, Споразум треба да истакне »иикад«, реч истог говорника. Силе Споразума нису у таком положају, да су примораие да траже ма шта било од г. Килманал Рђав утисак у Мемачкој . Ф орверц пита: »^г ли Хе|п‘л'ин 1 ‘ови в.тада‘ _\ :ЛГ..т« 11 У’ се одговорност за кајзеров говор, који је проузроковао врло рђав утисак у целој Нсмачкој. Независни социјалисти намеравају да интерпелишу пруског министра војног у Рајхстагу и да граже од њега објашњење«. ПОРАЗ НАСИЈБА Предвиђања једног Немца Женева, 18. децембра. Професор университета у Минхену, Форстер, пише у Минхенср Најс Нахрнхтсн: »Сваки Нсмац, који про*бави неко време у иностранству, мора се вратити у сво^у земљу са апсолутним уверсњем, да су Енглеска, Америка и Француска

решене да се боре годинама, ако ми продужимо да вршимо насиља над народима. Противу ове насилне политике устао је данас цео свет са неким побожним фанатизмом. Ако народи Споразума не постигну оно што сматрају као једину могуФу основу једногтрајног мира, т. ј. ако не остваре друштво народа.засновано на правди, и, ако управљајуФи кругови у Немачкој поставе као једину озбиљну гаранцију за национални живот принцип насиља, — онда је више него сигурно, да Фе се противу Немачке организовати економски блок. Никаква клаузула трговачке политике не би могла спречити тајне уговорс који би бојкотовали немачке производе«. Потом Форстер наводи Наполеонове речи: »Знате ли чему се највише дивим у свету? То 1 е да насиљо није способно да ма шта створи. Временом разум увек надвлада мач.« Нека Хинденбург и његови обожававаоци промисле о речима једног човека који је знао зашто је говорио о поразу мача«.

ЈЕДАН МЕМОРАНДУМ — Одлуке енглеске радничке странке Лондон, 18. децембра На конференцији у Вестминстеру, држаној 15. децембра, изгласала је енглеска радничка странка одлуку о ратним циљевима, који су супротни онима формулисаним у немачким преговорима у БрестЛитовску. У одлуци се

КАРТЕ ИЗ СРБИЈЕ — Имају карте из Србије: 1. Велимир Стојановић, бивши благајник четвртог прекобројног пука, од Илије Трокслера из Крагујевца, код Младена Д. 11иколића, реконвалесцентно оделење павиљон бр. 7.—2., Воден; 2. Драгол.уб Поповић, пешадиски потпоручник, од жене.Круније и оца Војислава Поповића (није означено место), код каплара Душана Николића, 2—3, пошта: осам римско; 3. Михаило Дамњановић од жене Стане из Забојнице, округ крагујевачки, код потпоручннка Светислава Игњатовића, пошта XX;

4. Тодор Јовановић од жене Марије из Забојнице, код потпоручника Светислава Игњатовића, п. XX. — Код Косте Динића, обвезника поште 999, имају карге из Србије: Милутин Б. Бошковић од оца Бранка и брата Воје Вошковића (4 карте). Живојин Милетић од Ђорђа Стојановића из Ћупријс. Крста Јовановић, бравар вазд. жељ. у Обилићеву, од жене Нате из Ћуприје, Војислав 'Годоровић и брат Милован Стефановић од мајке Нагалије из Ћуприје, Милутин Магић од сестре Крстине тз Жабара код Шапца.

— Код Милана Т. Николића, наредника, прво телеграфско оделење, п. 999. имају карте из Србије: Спира Тошић од оца Јована Тошића, из Рагаја, Неша Трајковић од жене Ћурђије из Ратаја, Јанча Неше Трајковића од мајке Ћурфије из Ратаја, Петар Николић од жене Драгице из Ратаја, Ђорђе Стаменковић од жене Јованке и оца Станка Стаменковића, из Ратајп, Станко Стаменковић од брата Мике Стаменковића, нз РаТаја, Стеван Стојковић од оца Дована Стојковиђа из Ратаја, Исаило Мишић од жене Радмиле из Врање,

Малин Мићић од жене Марије из Дупнице, Др а гути н Ста н и с а вљ е в и ћ од мајке Митре из Садерца, Величко и Благоје Мигровићи »Кбзаричими« од Лазара Јовића из Бујковца, Светозар Станковић од мајке Стаиојке из Бујковца, Аврам Митић од мајке Дуде из Ћуковца, Мило Пстровић од жене Станије из Ћуксвца.

ПОШТА ЗА СРБИЈУ — Љубомир и Вукојица Николић, митраљесци, пошта 8, моле Ивана Радовановића из Куршумлије, да извести њиховог оца Гвоздена Николиђа, из села Високе, да су са Драгомиром

и Миленком Драгомировићем живи и здрави и моле за одговор. — Станко ВикиГ, пошта 216, извештава оца Петра С. Викића, из села .Јаб) г ковца, среза брзопаланачког, да су он, Војислав Викић. Ђорђе .1. Маринковић и Димитрије Н. Танасијевић живи и здрави и моле за одговор. — Сава Челикић, наредник, пошта 216, јавља своме оцу Марину Челикићу, у селу Кобишница, срез неготински, округ крајински, да су он, брат Никола, Коста Ф. Пенчуловић, Сава Поповић, Сава Недељкови ћ, Димитрије и Марин Поповић, Димитрије Бузеић, Ни-' кола П. Марковић, Никола

М. Церановић, живи и здрави и моле за одговор. — Глигорије Станојевић, пошта 56, извештана Станоја И. Буртановића, из Велике Врбице, срез кључки, округ крајински, да су он и остали из истог села живи и здрави и моле за одговор. — Димитрије Н. Цокић, пошта 56, извештава оца Николу Цокића, из села Рготине, срез зајечарски, округ тимочки, да је са шураком Петром жив и здрав и моли за одговор. — Јован Г. Бранковић, 2—2, пошта 56, срез деспотовачки, округ моравски, извештава свога деду Стојана Илића, из Исакова, д»