Велика Србија

фтт/14

СТРАНА 2.

БРОЈ 623.

»В Е Л И К А С Р Б И Ј А«

Ч-СТИТКЕ 0 НОВОЈ ГОДИНИ ЊЕГОЗОМ ВЕЛИЧА.НСГВУ КРАЉУ СРВИЈЕ С о л у н. У тренугку када наступа Новп Година с,маграм за своју дужност да упутим Вашем Величанству најсрдачније же.ке које гајим за Њега и Његов племенити народ. Рејмон Ноенкаре Господину ПреДседннку Републике П а р и з. Веома дирнут честиткама које сте ми изразили приликом Мове Годинс. ја Вам искрено захваљујем на њима. Петар. ЊЕГОВОМ КРАЉЕ ВСКОМ ВИСОЧАНСТВУ НАСЛЕДНИКУ ПРЕСТОЛА СРБИЈЕ С о л у н. Приликом Нове Годинеу пућем Вашем Височанству ватрене жел>с које гајим за Њега и Његову храбру војску. Рејмон Поенкаре. Господину Председвпку Републике Париз. Из свег срца Вам захваљујем на честиткама израженим приликом Нове Године као и на писму које ми је јуче прсдао Господин Де Фонтене и у коме сам паишао на истсдоказе симпатије Француске и њенога Поглавара, доказе који су увек тако драги и Мени и Моме народу. Александар. ЊЕГОВОМ ВЕЛИЧАНСТВУ КРАЉУ СРБИЈЕ Со лу н. Молим Ваше Величанство да прими приликом Нове Године све лепе жеље које гајим за Њега и Његов народ. Алоерт. ЊЕГОВОМ ВЕЛИЧАНСТПУ КРАЉУ ВЕЛГИЈЕ Искрено захваљујем Воше.м Всличанстпу на депим жељама изранхешп гјшликом Чове Године. Петар. ЊЕГОВОМ ВИСОЧАНСТВУ НАСЛБДШ1КУ ПРЕСТОЛ\И РЕГЕНТУ СРБИЈЕ С. о д у н. Нриликом Нове Године молим Вагм Виеочанство да благоволи примити ватрснс ,кс ».е које гајим за Његову личну (рећу и за напредак Јуначког Грпског Народа п))ијатеља и Савезника, Ч 1 пе потпуно и коначно ослобофење биКе, захваљујући спгурној победи ствари на којој се заједнички ради. једно дело Нравде и Цивилизације. Венизелос. Његовом Превао-ходетву Гое.подину Венизелосу Атина. Искрено вам благодарим Драги Председниче, на честиткама и лепим жел.ама приликом Нове Годинекрја 1н то и;< с егсрЦа желим, видети остварење и правсдне тежње Јелинскога Народа. Александар.

СА РАТНИХ ФРОНТОБА

бави, они су еазидали своје царство крвљу н гвонсђем. На некад први и најслободнији немачки нлродХоенцолерни навукоше само беду, раг и ропске ланцс. Смешно је и помислиги, да немачки народ за своју славу и величину има само њима да заблагодари. Ако има коме да захвали, то је само себи и својој урође ној вал.аности. НајвеГи људи Немачке, као што су један Шилер, један Гетс, нису изданци Пруске, вен нам и.\ је дпла јужна Немачка, у доба када још није стењала под игом Хоенцолерка. Никакве везе нема са Хоенцелернима оно што је Немачку наново подигло, н.ени научни радови, индустрија и грговина. Хоенцолерни му ништа нису дали, али су му зато невукли непријатељство цслога света. Немачки народ дугује Хоенцолернима за своју несреГу ане за своје благостање. Виљем Други, последњи тога рода, рекао је у једној прилици: »Водим- Вас сјајним врсменима!« До ужашних часова нас је дотерао! Ннстави1,е се —

ДОГАЂАЈИ У РУСИЈИ Лондон, 4. — Примање представника Украине на конгресумира у Брест Литовску показује да су Немачка и Русија признале независност те земље. Штокхолм, 4. У Одеси су избили нереди. Опљачкани су маг гацини и куће. Сазнаје се да има више мртвих. Лондон. 4. — Тијмс јавља: Немци су во.вни да признају украшнску '*Раду и да закључе сј К и) евом п)) иј а те љс к и споразум под следсћим условима. 1. Уступање Цемачкој велике количинс животних намирница; 2. Признање немачкихекономских интереса у Украјини. Ове услове не прима Украјине. Лондон. 4. — На седници, 2. јаиуара руско- н е м а 1 1 к и п редста в ници усвојили су у принципу евакуацију заузети х те |) и т< > р и ј а. Али су немачки делегати изјавилп да Пољска нс може ући у овај|споразумпошто она не чини више саставни део Русчне. Троцки је протествовао.Седница је бн ла прекинута. Сутрадан немачки делегат Хофман је био протипан е ва к у а ц и ј и К у рл а н д и ј е, Литваније, Риго и балтичких острва. Рим, 4. -— Кориере дела Сера сазнаје из Берна: У току п)>ве конференције у Брест Литовску, фон Килман је тражио од бугарских делегата да се покажу помирљивији према извесним руским захтевима. Франц. коминике Париз, I. јануара Доста жива каноиада у Алзасу, нзмеђу Тира и Долера. У препаду код Бандувилиера Французи су заробили више од четрдесет војника и једног официра. Енглоски коминике Лондон, 1. јануара Палеепхина. — Јака патролска активност па сектору код Јерусалима. Наше су трупе извршиле успешан напад код Мукнаса и заробиле војнике. Воде се борбе у обалској области. Било је сукоба код Арсута. Наши су авијатичари бомбардовали непријатељскн аеродром код Јенина и станицу Амана. Доцније. — Енглеске су

трупе одбплс непријатељски препад северо-ипочно од Армантијера. Северно од Армантијера наши су одреди заробили неколико војннка. Италиј. коминике Рим, 4. јануара У области брда Азолоне непријатељ је, после артиљериске припреме вршио нападе на наше положаје. После кратког времена ситуација је постала нормална. На источном сектору платоа Азијаго и код брда Солароло активност извидница. Одбијен је противнапад источоо од Капозиле. Енглески су авијатичари оборили три непријатељска аероплана а наши један.

АПЕЛ ЛОЈДА ЏОРЏА Упућен британском народу

Лондон, 1. јапуара. Б))итански премијер, г. Лојд Џојзџ упутио »е манифсст енглеском народу, у коме вели: »Упућујем целој земљи апел, да све могуће . напоре употреби у овим последњим данима искушења за ства)), ради које су демократије удружене. Ми сви знамо жртве, које жене и људи прнносе на фронту. Ниједна наша жртва у позадини не може се ) т поредити са онима, које опи чине сваког дана, сваког часа. Помозимо их у њиховим напорима. Нико није сувише стар, ни слаб да игра јсдну улогу. У овом тренутку дужност је свих, да сваки штсди, колико #оже и да даје д))жави, што може. Ја велим свакоме: Ваша борбена линиЈа је фабрика или канцеларија, где радите; дућан или кујна у којој т))ошите или штедите, банка или биро, где уписујете зајам. Пут дужности и патриотизма обележен је јасно пред вама. Следујте њима и он ће вас ускоро одвести сигурнобти и победи.

ШВНЕ ИЗЗЕШТАЈ СРПСКЕ БОЛНИЦЕ У прошлој недел>и боловало 26 лица од којих 5 пуштених као оздравела, остало на боловању 18. Из канцеларије Крал>. Срп. Генералног Консулата у Солуну бр. 7978 26 децембра 1917 год. КРАЂЕ У СОЛУНУ Последња два дана обијене су у Солуну две воћарске радње.једна кожарска радња, очувани део цркве Св. Димитрија и зграда Хаеапа Али, и из њих украдеио стпари у вредности око 1100 драх.1И Полиција ТЈпчга за лоповима. Да исто вре.ме ухапшено је 18 лица за друге крађе, а пет лица подоправдаком е\ мн.ом да су вршила крађу. 0П7УЖЕНИ ЗБОГ СКУПЉЕ ПРОДАЈЕ Оптужено је јуче и п]>екјуче пет трговаца због скупље продајс намирница. ПОМЕН У недељу 7. ов. мес. у 10 и по часова пре подне д а в а К у четрдесетодневни помен моме иашсногу почившем артил>. пуковнику Андри Миливојевићу па гробу у српском гробљу у Зејтин.шку. 0 предњем извештавам своје и покојникове пријатеље. Пуковник, Ноја ЖивановиК. СРПСКО ТРГОВАЧКО ДРУШТВО Обавља све баккарске послове. Врши размену новца по најповољнијим дневним курсевима. Прима новац на штедњу и чување. Канцеларија ес налази у улици Александра Великог бр.' 7, у згради хотела »Кавала«, преко пута бив. грчке централне поште.

Благодарност Г. Нестор СефоривиК инжињер приложио је 100.француских франака да се на дан његове славе Св. Василија подели сиротним српским избеглицама. Комесаријат за избеглице и овим путем у име сиротних српских избеглица изјављује своју благо-

ВЕСТИ дарност дародавцу. Из канцеларије Комесаријата за илбеглице 2. јануара 1918. год. Бр. 17, Солун.

ГЕНЕРДЛ ГНЈОМА БнограФски подаци Француски листови доносе биографске податке о новом генералисиму Мсточне војске г. генералу Гијоми, који је недавно заменио на томе положају генерала Сараја. Генерал Гијома спада у ред најмлађих француских генерала. Родио се 1863. године, \ Бургнефу (доњи Шарант), као син једног пешад. капетана. Као први у класи свршио је војну школу у Сен-Сиру 1882 го дине. Одликовао се у топографској служби у Алжиру и Гунису. Поставши капетан 1893. године био је у Индо-Кини, где је ран.ен при нзвиђању код Тиен Чина. 1903. године постао је професор војне историје V Сен-Сиру. Пред сам рат, 1913. године, наименован је за генерала бригаде. У 1914. години министар војпи г. Мссими поверио му је дирекцију свога кабинета, коју је г. Гијома напустио у почетку рата, да би примио ко.манду једне пешад. дивизије. Пошто је са успехом командовао армијским кором, који сс одликовао нарочито па Соми, генерал Ги.јома замениоје генерала Пивела као шеф једне армије, када је последњи постао г.рховни командант француске војске, 3. децсмбра 1916. године. Као командант армије од лнковао сс при последњим нападима код Вердена, у септембру 1917., када га је председник републике лично наименовао за великог официра Легије части.

ПРИЗНАОЗ СРБИЈЕ У Нишком листу од 5. и 7. новсмбра ове године бр. 119. и 121. одштампан је снисак лица — по местима — која имају новчане пошиљке, и позивају се да их приме од нишке агентуре бугарске Народне Банке. Знајући да ће ово интересовати улагаче, Оба-

вешгајни Биро Г>е све такове спискове редовно објављинати, чим добије лист и то онако како је у поменутом листу изнето. Спискови су као што је речено објавл.ени по месгима где су лица којпма је новац намењен овим редом : У Соко Бањи Иван БабиК и зет за Јелену ТрпковиН 67 31 лева. Петар Ђ. Живковић економ 109 86 лева. Цветко Јанић пензиопер 266 36 лева. Богдан Миленковић тргов. за породицу Живана Д. Јовановића свешт. из Врмце 234 24 лева. Миленко Доцић земљо радннк за РуЖу и Стану 45 30 лева. Петар Јанковић тргов. за породицу Миљка Д-р Томића из Николинца 45 30 лева. — Наставиће се —

НАЈНОВИЈЕ БЕСТИ Берн, 4. — Штрасбургср Пост пише, да ће Пољаци, који не присуствују преговорима за мир, бити ипак позвати, да даду своје мишљењс о решењу пољског питања. Атина, 4. Цео стари персонал двора отпуштсн је. Петроград, 4. Лењин је отпутовао за Штокхолм где ће се састати и споразумети са аустро-немачким социјалистима. Рим, 4. — »Кориерс дела Сера« сазнаје из Цириха: I'. Братјано, председник румунске владе, одбацио је предлог сепаратног мира са Бугарском, понуђсн од Радославова. Петроград, 4. Литванов, нови максималистички посланику Лондону, био Је чиновник у једној лондонској књижари. Парнз, 4. — Листови објављују хапшење бившег председпикафранцуске владе г. Жозефа Кајоа. Хапшење је одлучено по огкрићу извесних докумената у Флоренцији. Хапшењеје извршено бсз инцидента. Истражни судија дошао је око осам часова пред кућу <-. Кајоа, који је видећи га узвикнуо узбуђен: »Дошли сте да ме ухапсите. Очекивао сам то«. После узалудних протесга, г. Кпјо се повиновао и одведен је у тамницу »Ла ( анте.« Базел. 4. Из Кслна јавл>ају да су тамо немачкевласти ухапсиле многе социјалисте из независне странке. Берн, 4. —. Кајзер је конферисао дуго са Хертлингом, Хинденбургом и Лудендорфом. Шенева, 4. — Из Цари|-рада се сазнаје, да су око 30.000 разбојиика организовали чете и пљачкају околие вароши у Анадолији. Власти су нсмоћне протип њих. Париз, 4. — Бразилијански сенатор Махадо изјавио је »Пти Журналу«, да Бразилија спрема интервенцију уз Споразум. 44.000 добровоњаца уписало се већ. Бразилија може подићи војску од два милиоиа људи, од које ће више стотина хиљади ићи на француски фронт. Одговорни уредник Бошко Богдановић ТПтамп. »Велика Србијав