Велика Србија

БРОЈ 628.

СОЛУН, СРЕДА 10. ЈАНУАР 1918. ГОДИНЕ ■ 11.1. I 11 јТГ |- .|>6Ј7~Ш ■•ДЈЈГ. ПГјТј ГГ. ГмијГТГ;

ГОД. 3. =^тдп» адад ЛИСТ ИЛЛАЗИ СНАКИ ДАН ПО ПОДПЕ

ПРЕТПЛАТА ИЗНОСЛ: Мессчно 3 драхме, тромесечно 9 драхми, годииш.е 36 дракми.

1'УКОПИСИ СЕ IIЕ ПРАЋА.1У

Ц\ 6КПМПЕ 8ЕКВ1Е

БРОЈ 10 лепта

УреЦује О Д Б О 1’.

БРОЈ 10 лепта

ЕНГЛЕСКА И СРБИЈА Српско изасланство у Лондону Крф, 8. јануара Сер Алгернон Фирт, 'председник удружења трговачких комора, приредио је закуску српском изасланству, које се сада налази у Енглеској. Напио је здравицу Краљу Пегру, кога је назвао једном од најхрабрнјих личности. Здравица је била топло поздрављена. Г. Фирт је рекао да су Савезници Срби увек добродошли у Енглеској. »Ми смо пуни дивљења према јуначком атпору. Срби\е. Једна од највеких чињеница у историји јесте то што је Србија у три маха одбила непријатеља. Ми желимо да будемо Савезници Србије и да је и са трговачког гледишта боље упознамо. У будуке Србија не може бити једна непризната чињеница за нас. Говорникје затим говорио о усамљености трговачкој и географској Србије и изјавио да је апсолутно потребно да оиа осигура своју економску, самосталност, »Ми смо се обавезали да видимо Србију ослобокену од њених ланаца и да никад вшие нс допустимо да буде подјарм.ЋСна.џ . Говорио је после тога, симпатично о начину на који би Србија повратила свој трговачки положај. Истакао је интерес који се има да се од Србије створи једна држава која би била у стању да спречц нове насртаје. »Србија заслушује иризнање целе Европе што је препречила пут Немцима.« Српски посланик је, одговорио, изразивши наду, да 6е у будуће оба народа имати тешњ.е односе. (Пресбиро) ЗНАЧАЈНА ПРЕДВИЂАЊА ■ Псглед на прилике у Немачкој

Из Швајцарске стижу вести о новим нередима, који су се десили у многим градовима Аустро-Угарске и Немачке. И ако- вести свакве врсте треба врло често примати са приличном резервом, може се из њих и из писања непријатељске штампе извести закљу* чак, да је у земљама централних сила стање далеко од доброга, штавишепоремећено ирови то. Несумњиво је, да из свега, штосе последњих месеца, а нарочито кра,јем прошле годипе, дссило у Немачкој и Аустрији излазе врло не-

повољне копсеквенце по наше непријатеље. Многобројна писма немачких војника са фронта, искази заробљеника и дописи немачких коресподената са бојишта сведоче нсоспорно, да је морал непријатељских трупа знатно опао, и да је жеља за неодложним закључењем мира надвладала све остале обзире, То ее нарочито наставља у огорченим протестима против пангерманиста, ко>и траже настављање рата и својим захтсвима а некси 1 а ун иштавају сваку могућност за мир.

Очсвидно је, да је ее покрет нсгбдовања из унутраш њоети земаља пренео и на фронтове. Бурнеи крваве демонстраци ј е стан о в н и ш гва великих градова нашле су одјека и мефу трупама на бојиштима, које су се тојопштојстру|и придружиле делимичним побунама, учестцним дезертирањем и изразима негодовања у свакој прилици. | У овом погледу нарочито је карактериегичан тон социјалистичке штампе, која је у последње време осула д})пље и камење на полити купа нгерманиста, ка о и на држање немачкс владе. »Форвсрц« напада жучно фон Килмана, и оптужује га, да он својим издајничкпм држањем не само спречава могућност засебно! мира еа Руенјом, 'већ »])уши спе мостове, који би могли одвести ка преговорима о мир-у«. Орган социјалиста иде Јдотле у своме гневу, до предвифа и могућност револуције. У сваком случају јасно јс, да је у Не.мачкој покрет народа сваким даном све јачи, и да се он нарочито гшоштрава огромним наметима и тешком економском кризом. Зато могућности, које предвиђа »Форверц«, нису невероватне.

ПОЛИТИЧКЕ ВЕСТИ ЛбндоН, 9. ДејлН ТеЛеграФ сазнаје из Њу-Јпрка , да је председник Вилсон одлучио. да се уздржи од спаке дискусије о миру док с< нс увери ди је Немачки вол>иа да нстусти сваку зааојсвачку тежњу. Чим се ова Саентуалност оствари,

имеричка 1\е в.тда ирва ла хтесшти ди се сазоае коигрес мира. Берн?*9. — Сазнаје се из сагурног извора, да су избиле велике размирице измНју Аустрије и Немичке. Аустрији је одбила да п<>џсље своје јакс контигенте на западни фронт, изјав-

л>ују1\и ди су јпј трупе потре.бне на италијанском фронту. Берн, 9. — Из Петрограда јааљају, да је савет комесара ушцпчо питањс Великој Вританији и Јапани одиосио заузсћа Владивостока. ПРЕД ПРЕОКРЕТО Апел генералисима Криленка Пстроград, 9. јануара Геноралисим Криленко упутио је апел војпицима и радницима, у коме је истакао да је мир } опасности и да су нспријате.вски услови пеусвојиви. Апел сс завршава: »Хитна је погреба да се организују армиЈе за отпо]). Почребно је да ее цео народ дигне на оружје. Ми апелујемо на све оне којима је слобода драга. Нека се сви они, који гаје револуционарни идеал, г])упмшу под заставу. Социјалистички парод који брапи стнар једне владе и социјалићтичке власги, моЖе само победити«.

крет противу тежњи аутократије која жели да управља целим гветом. Сјсдињене Државе гледају на преговоре о миру у Брест-Литовску истим очима, као и у Г н гл е с кој, Ф р а н цус к < > ј и Италији.

НЕМА Ј10КАЛА Брест-Литовск нли Вар шава

Берн, 9. јануара. Један телеграм из Пегрограда јавља, да је Ле њин прс три дана сазвао У ста вот во р 11 у* С ку п штиму г . Ова ће решити, да лп Ке се наставити преговоре о миру. Сва руска штампа тражи, да се преговори преместе далеко од Брест-Литовска. Немци су изгледа решени, да учине предлог да се преговори маставе у Варшави. »Берлинер Тагеблат« пише односпо премештања преговора у Варшаву: »Копстатоваио је да Брест-Литовск није ни место, нити има згодпих локпла за нпсгаил ањс преговора. .'ЈокаЛЈ1 су потпуно иедопољми за велики бро' лица, који учесгнују у прсгонорима«. Исти лист јанља. да је Пемачка лрииућеиа, да до-

ПРОТИВУ МИРА Изјава г. Родзјанка Штокхолм, 9. јануара Краковски лист »Јужни Крај,« објавио 1 е интервју г. Родзјанка, који се налази у Новочеркаску: »Шта се може очекивати од преговора у Брест-Литовску? Замислимо да неки максималистички изасланици мисле искрено; шта могу ти нсизвсжбани људи учинити на јлукавиј им немачкнм и аустријским дипломатама? Врло јс всроватно, да Немачка има свој плано мируготов, и да у њему не г ће избрисати ни једну линију. Јавно Фе се врло живо говорити о Аемократском миру, али услови који Фе се потписати биће са свим Дописник »Тајмса« у дру р и- УлогаЈе Јужне Вашинггону телеграфирусиф св0 .Ј им Р а Д° м ше: Овдашњи кругови и својим држањем проверују да Кајзер уви^о тествује противу такнсмогућност Немачкс в °г мира који Те поеа закључи »немачки« Јјачати немачки империмир са осталим Савез- јализам и капитализам. ницима и да је, према Ако народи 1ун<не Рутомс, склон да прими сије схватају своју дужмир заснован на ста- ност* излишно је смату кво анте на западу. трати немачку победу Прсдвиђа се да се пону- на Исто?<у као дсфинида мира такве природе тивну. Ја сам уверен да’ може учмнити ева-коггће западне силе најзад момента преко неке не-|савладати Немачку. И

пусти да делсгати немачких Пољака присуствују конференцији.

ПИТАНзЕ МИРА Гледиште Сједињених Држава Лондон, 9. јаиуара.

угралне земљс. Допиеник »Тајмса« додаје: Ако Савезници потпомогну г. Вилсона, овај неће пристати на мир док не избије по-

у моменту, када ее оуду нодили преговр])и о општем миру, извршиће се ревизија уговора који еу мпксималистички узурпатори потписали.»

МАЛА БИБЛИОТЕНА У Солуну је покренута .»Мала Библиотека« с иа мером да чигаоцима пружи лепу и добру књигу. Свеск« '»Мале Библиотеке« у почетку доносиће оно што је најбоље и најодабраније у нашој уметничкој и народној књцжевпости. Доцније, ако књигеове »Библиотоке« буду лепо примљене, доносиће се и преводи. До сада је штампано осам сВезака ове»Виблиотеке«а овом садржином : , Св. 1. ■— „Видесава Г.ранкоВи+,ева“, приповетка ЈованаЈоваџовића Змаја. . ев. 2. — „Шаљиве народне приче“, из збирке Вука Ст. Караџића. св. 3. — „Кун,евка“, приповстка Богобоја Дтанацковића. св. Ј. — „Званична исп])авка“, приповетка Светолика Ранковнћа. св. 5. — „На бунару", приповетка Лазе К. Лазареви-ћа. св. 6. —„Прва бразда“, приповетка М. Б. Глишића и „Мали певач". приповетка Јанка М, Вегелинови Ка. св. 7.( — „У добрп час хајдуци!". приповетка Лазе К. Ла.чареви-ћа и ..Добричине", приповстка Јанка М. Всселнновића. св. 8. — „Народне приповетке". из збирке Вука Ст. КараџиКа. У штампи су и биће за неколико дана готове и‘ове свеске: св. 9. — „Адамско 1Ц)лено“. приповетка Ј. М. Веселиношгћа. св. 10. — „Шетња после смрти", приповетка М.Ђ. Глишића. Цена је свакој свесци по 40 лепта.

Књиге »Мале Библиотеке могу се добити код свију војних пошта, а у Солупу у књижчри М. Ристивојевића (код Беле Куле)

У Ћуприји Милева Јелачић или Софија Тодоровић 1-НИ5 лева. Михаило ЗдравковиТ царин. у пенсији 237 10 дева. Даница Ник. 'Годорови ћа, Кевешштрасе бр. 8. 253 :50 лева, 259 20 лева, 145-20 лева, 347 60 лева и 560 80 лева. У Вел. Градишту Станка Љубичић учит. у пенсији 110'50 лева.

илиуУрсдништву)) Мале Би блиотеке«. Поруџбине греба слати Уредништву »Малс Библиогеке« (Солун, ул. Евзон бр. 43.)

Спасоје Селаковић, капетан у пенсији 332 95 лева. У Алексиндровцу Стеван Добричић, учит. у пенсији 183 85 лева. У Средњеву Катарина Јјорћевић, учите.вица, 245-70 лева. У Ињажевцу Никола Вуји-ћ, петан V пенсији, 578 05 лси.., 476 40 лева и 499 05 лева.

Јела Јове Маговчевића, адвоката 24Г05 лева. Б .1 а д и м и р Милошепић, тргбвац Хауптштрасе за Косару — 378 — лева. У Рибар. Б сиш Љубици жени Аце Савића среског начелника 146-40 лева. У Грејачу Паталији Станковић, чипов. мин. фииансија—207-85 лева. У Алекеинцу Немачкој месној команди за Дарославу' В. Ђукпић, 199 30 лева. .V Зајечару Фамилија Ив. Годића рсз. арт. поручника 26.0-50 лева. У Голупцу Пера Козељац 534 90 лева.

5' Пожаревцу' Даринка Мил. Илића трг. 93-25 лева. Дмринка Животс Бранковића мајора 668 50 лева. Даринка Тиме Миловано- вића срес. начелн. 1309-60 дева. Милева удова Јанка Марковића 768 50 леВа. Мара Боже Марковића суд. протоколисте 248*40 лева. Танасије Божић срески начелник у пензији 209лева. Софроније Партенић окруж. економ 42Г20 лева. Петар Антић пошт. чиновпик 242*20 лева. Марко Недељковић срески начслник 242-20 лева.

ПОШИЈЕКЕ НОВАЦА за крајеве под Бугарима