Велика Србија

ГОД. 3.

БРОЈ 631. СОЛУН, ПЕТАК 12. ЈАНУАР 1918. ГОДИНЕ

ЕЛ 6КНШЕ 8ЕКВ1Е

СРОЈ 10 леита

У[)С'1зује 0 Д Б О Р

.* - I ЛИСТ ИЗЛАЗИ СНАКИ ДАН ПО ПОДНЕ ПРЕТПЛАТА ИЗПОСЛ: Мссечпо 3 драхме, тромесечпо 9 драхми, годишн.е 3(* драхми.

РУКОПИСН СЕ 11Е И1’АТ.Л.1У

Стаи уредчиштва: улица Крал.а Пстра бр. 70. ■ЈБР0Ј 10 лепта - — -

АУСТРИЈА И НЕМАЧКА Сукоб у питашу мира

ГТоследњих дана поди се огорчена полемика између аусгријске и нсмачке штампе односно ратних цил.сва и политике мира. Некина бечких лиетова напала јс жучно пангерманску

држи. да се том пангерманском утицију може у многоме приписатикривица, што преговори у Брест Листовску нису довели ни до каквих ПОЗИ1ИВНИХ ре- №)Ј 1 / ими п/>аво с)а очекцје.. зултата. Немачки ми- , г '... Ј Париз, 12. 1 гнсЈ>аЛ пропаганду у корист а- нистар спољних посло-| Нивел. шишеновач је, с)ева фон Килман подлегао

ПОЛНТИЧКЕ ВЕСТИ Цирих, 17 . »Кјјојц Ц ајии/нг«, као и сви пангсрманпстички листави, жаво критикујс Чернини услсд њсгове изјавс да је Аустрија вољна да зак.м/чц мир бсз одиипетс и ансксија. Шталиш св жали што нс можс наћи код ацстријскк аладс потиору

иексија и одштета и истакла је гледиштс, да ка м п а ња па н ге рм а н и ста чини највсКе сметње закључењу мира.

Је утицаЈу пангерманиста, и дошло је до тога, да>Немачку на тим кон-| ференцијама

Бечки Арбајтер Циј- ј предстанља трнг^ напада најжучни- приврженик анексиЈа.ј је немачку политику а- генера-л Хофман. нексија и позива енер-ј Јасно јс, дакле, откугично аус; ријску владу да је потекла диференда утичс на Немачку у јција .измефу Аустрије и циљу што скоријсг за-јНемачкс. Аустро-Угаркључелва мира. Послед- ска преживљује врло њи догафаји у Аустрији обЈашњавају речити-

крстом министарског савета, за команданта 19 корпуса. Амстердам, 12. — Санајвише| ,?нп ./' <! се г)а 1,е г Р а Ф Ф он ппшјоти I Гогенбцрг образовапш нов с I кабинет у Аустрији.

ИЗМЕЂУ САВЕЗНИКА Аустријскн иротестн ■V Лондон, 12. јануара ПотврЈјсио је да је аустријска влада, последн.ег лета, п|)сдузсла кораке код нсмачкс владе ради аакључен.а мира, јер је монархији претила велика опае-

свсстан иаплованог положаја Немачке распросгро следсКи циркулар: »За оне меЈју трговцима и иидустријалцима, који имају интересе у иностранству било би паметно и корисно, да у поједине странс аемље пласирају личности, које бп се могле увуКи као енглески и

чки агенти и трговачки

јс но ишта друго, колико јс витрсна жеља аустријских народа за миром. Оргац немачких социјалиста Ф орвгрц кон статовао је правом, да главна разлика измсђу аустријског и немлчког гледишта на проблем мира лежи V питању анексија. Аустро-Угарска је, вели поменути лист, п рихватила потпуно принцип безанекеија и одштета и изразила је своје гледиште, дслом преко графа Чернина, а највише путем општих народних маиифестација. МеАутим неМачка плада остала јс и Даљс робимвесних струја, нарочито панГсрмаНске и може се ])е1ш, Да је она данас па путу да ттостане просто ору1зе војничке страпке на Челу са Хинденбургом и Лудендорфом. ИерЛинер Тагеблит

НЕМАЧКА И МИР Канцеларовз изјавв Цирих. 12. јануара. Полузванични лисг

ност. То је била у иремену када је Италија пред\ '|Фрннцуски поданици. Ие зела офанзиву. Мали усне' Г си, у почетку, проузроковали су у Аустријп. страх, шго сс је из оидашњег гоко|^Т,Ффа Чбрнина. Аустро Угарска‘се иалази у истом стању сада. Ау-

путници наилазиће вероватпо у току извесног времена после рата на тешкоКе при закључивању послова не само у испријајбтељским, веГ. и у неутралним земљама.« Хер 1исен завршава сетно, да су слаби изгледи на успех таквих агената, пошто су Немци постали у иностранству тако омрзнути, да иико неће желети никакве послове с њима.

ПОКРЕТ У А.-УГАРСКОЈ Све замршенија ситуација

са пуним ззплсте, који ои могли изазвати и њен евентуални е.дом. Немачка

акутну политичку кри- »Берлинер Тагеблач ам зу, која узи.ма тако о-Јујц-гага доноси изјаве бимне размере, да ссјнемачког канцелара у врло лако може пр|-тво-јцар аменгу у којима је рити у рсволуцију. Або!- цсг, ј.-со да не.мачка влагога, она верује, да бр да мисли на оегвајгеЊе зим закл.учењем мнрајслободног определивамоЖеинбеФи непријатнеЈн,-; народа и да пристаје на плебисцит који има да се изврши послс евакуације области од пак покушава да напре-Јпемачкн.ч трупа. зањем последњих снага »Мефутим — додао је одржи у снази своје канцелар први је упретензије, у нади да елов за евакуацију руразним маневрима ча- еких територија, да се мами Споразум на пре- изврши општа демобиговоре о миру. Аустри- лизација рускцх армија. ја, која почиње увифати ()во је наш главни уда га дврлична игра не слов. Успоставике се може донети резултата, уставна аутономија Белбунисе протип Немачке ги>е, Питање о севери отуда се развија кон- ним крајевима Француфликт. који може имати ске решено ;е правом врло кобних последица. самопределивања нароУ своком случају мо-Јда. Ми ке.мо траЖити же се нзиуки закључак, Јповратак свију наших

да су централне силе немопНе да и даље наСтаве рат и да Фе морати ускоро капитулирати предсудбоносним стицајем прилика.

коломијл као и гарап тлју за иитег[)ите г Турске. Ми кемо пристати Да се успостави суд арбитраже и делимично разоруисање«.

Берн, 12. јануара Штрајкови су се проширили и па М.тђарстријски руб шциста Ханс, Радници су напустили рад у Будим Пешти пига сс, д|Г-.:<кИруси иду у и * по спима градовима Чешке. Покрет Захвата поспшено све земље Двојне Монархше. У Прагу је гег^ерални штрајк прокламован јуче. На великом митингу, држаном у Прагу учсствовало је прс-ко 100.000 лица. Многе радње су опљачкале. Јављају, да су у Кракови избиле крваЕе побуне. Председпик бечке општине био је принуфен да призна да престоница располаже хлебом само још за десет дана. Он је илади обратио ,'пажн.у на то. ПРОЕЛЕМ ТРГОВИНЕј— . Жалопојие .једног Иемца ! ДВ0ЛИЧНА П0ЛИТИКА 1.Ј Лоидон, 12. јануара

Брссг-Литовск да потпомогну ааиојсвачке тежње пангерманиста. Некасе потпише мир измску Русије и централпих сила, нсреди се у Аусгрпји пеће смањити јсрје народ, пре сиега прнсгалица сигуриог и онштег мира који Ке привссти крају п.сгоис патње.

; Држање Немачке пре?ла Цољацима

Ј' јавиости се много ко-

менгарише спис г. Ангуста!

Лондон, 12. јануара. Тисена, брата чувеног не-! Дебата, која је у понемачког милионара, позна-Чгинпк вофена у пруском тогкао краља угл.а и гвожћа. ' парламенту, баца јаку светОва публикација је забра- лост на дволичност пемачке н.ена од псмачке цензуре. политшсе и на пруске метоГ. Тнсен изјављује у пред- де премаПољацима. Пољски говору, да је написао ту; посланидс 1 рамлозински дркњигу руководећи се раз- ' жа0 Ј е говор, у коме се излого.м, што представници јаенио за. општи мир и пронсмачке трговине гледају тивсваког мира, наметнутог отворено у стварност чи- силом. У своме говору, он њсница. | јетражио хгећународие кон Пошто је иаложио исто- 1 ненције, организовање аррију вел.тких нпда, које сујбитраже и разорухсање. пемачки владајући кругови Ои је поНушао да пригајили у поглсде Индије, мени арбигр ажу на пол.ско Лу' |ра.| 1 Је, Ктпад« и т. д. • питање и иаразио је приаутор нам саопштава, да тајенН.м

јс нсмачки одел.ак за трт

вину са

о-' Иол.ака

иач. шом тсжње из Прууке. Пру-

Дела г. Древс одговорио је брутално, одбијајући свако мешање у унутрашње послове. Он је рекао: »Наши непријатељи покушавају да нас уеколебају. Идеје, да се западној Пруској и Познањекој да нека врста аутономије не може се допустити«. Предлози, унеги у буџет за обезбеду одбране германизма иа истоку, слажу се потпуно са држањем Немачке у пољском питању. Немачка влада је готова да буде расположена према Пољацима под условом, да се одрекну сваке помисли на одвојење од Пруске. »Од пољског станопииштва заииси, каква ће се политика водити у источној Пруској. Пруска је једин-

инос 1 рзнством,) ски минисгар .нуграшњих' ствена и педељива држава^

КАРТЕ ИЗ СРБИЈЕ — У овој редакцији имају карте из Србије: Живота Ђуричић, псшад. капетан има фотографију од деце Драгослава и Драгицс из Крагујевца. Богдан Петровић од сестре Зоре из Београда. Радисав 'Борђевић, полицијски писар од снаје Милевс из Београда Дубро вачка ул. бр. 2. Вукосав Милић има карту од жене Јрване из Бањевца, срез студенички, код Г. Петра Пешовића, пешлд. капсг. 2. кл. в. п. бр. 48. — Душан Јовановић од Емилијс Д. Јоваиовића из

Бсограда ул. Проте.Матије бр. 62. — код Мијушка ОбрадовиНа писара интендатуре, в. п. бр. 711. — Код Момира Венчевића. наредиика музике Крал.еве Гарде, имају карте из Србије: Филип Стојановић, по ручник од жене Лепосаве из Београда. Драгослав Филииовић од Наталије Глишонић из Београда, Макензијева 60. Радош Вукојевић од жене Бранке из Београда. у Јован Костић наредпикод мајке Јустине из Београда Студеничка 53. — Код Милана Т. Ничковића, наредника првог телеф. оделења, пошта 999, имоју карте: Милап Мнћнћ,

из Дубнице карту од своје жене Марије из Дубнице; Тома Кочић, из Прибоја окр. врањски, карту од сестре Драге Маринковић, нз Прибоја,' Атанасијс Костић — »Врањанац«, карту од своје жене Нагалије из Пирота. Ва исте обратити се г. Ничковићу, на горњу адресу.

ОАОЛШТЕЊА

У уредништву »Велике« С.рбијс имају карге или писма: Димитрије Данг.чић, има фотографију од синовца Далила из Ктевеланда (Америка); Виктор Крсгић за Јакова Николића од Жане из Тулона (Француске);

Живочш В. Петровић има каргу у овом уредништву од брата Г. Пегровића са Крфа - / —- 22 децембра 1917. год. у вечс преминуо је у »Водсии« паш добри стриц Сретеп О. Јефтић. дугогодишњи иорезник у Чачку. Што се доставља иашим пријатељима до знања, са речима Бог да му душу прости! Ожалошћени синовци: Милан, Јанко и Миливоје Јефтићи са фронта! — Капстан Момчило Стсвоновић, да сс јави Момиру Всичевићу, нареднику музике Краљеве Гарде, или ако ко зна где се налази, молим да ме извести на горњу адресу.

Г. Милан Данчсвић' јавља из Женевв РајкуМићићу, цензору по ште 999, да је добир изв1 штај од Боре Симоиовића,, из Блаца, да су из Прокупља здраве породицс. 01 их лица: поп Николе Иедел.ковића, али у оскудипи новчаној, учител, Костини, Јовини, Трмини., Боринл.Бндослављеви, Жјикини, Дражшш Ивл.анипови, Милана Рабреновића; мз Куршумлије: Гавре Пшаовића, Спасе Конића и Софија Свет. Протића. Бор 1 , :н је извештај од 5/18 ог.ч обра пр. године. Светозар Јовановић, редов болничар из 1'авеза, срез расински, иха фотографије од фамилије

код резервног капетана Михаила М. Протића п.ХХ. — Божидар Симић, каплар, доб])овол.ац пошта 8, моли за извештај о брату Миодрагу Симићу из Ива’њицо, који се по сазнању налази у Паризу.

ПОШТД ЗА СРБИЈУ — Пикола Јовановић наредиик, болничар, пошта 12, извештава оца Анћелка Јовановића, пекара у 11ироту, да је жив и здрав и моли за одговор. — Сретен НиКолић, 1-1, пошта 48, извештава стрица Радисава Пиколића из с.ела Пољака, срез расинеки округ крушевачки, да су живи и здрави: он, Свето-