Велика Србија

БРОЈ 639.

СОЛУН, НЕДЕЉЛ 21. ЈАНУАР 1918. ГОДИНЕ

шт шшшшшшвшшвшшшшшшшшвшшшт^шшш I,Н 6КНИ0Е 6ЕКВ1Е БРОЈ 10 лепта | | УјИзујс О Д Б О Р

год. 3. ! ЛИСТ ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ПО ПОДНЕ /

ПРЕТПЛАТА ИЗИОСЛ: Месечно •'! драхме, тромесечно 9 драх* ми. 1 одишн,с '$Г| драхми.

РУКОПИСИ ГК III-: НРАЋАЈУ Стаи уреднииЈтва: удица Краља Пстра бр. 70.

БРО.) 10 лспта

ЗНАЧАЈНИ ДОГАНЈИ

— Поводом штрајкова у Аустрији —

Немачкој и

После штрајкова у Аустро-Угарској појавили сусе раднички покрети најве'ћих размера и у Немачкој. Из Швајцарске се сазнаје, да око 800.000 радника штрајкује данас у Немачкој. Покрет је врло замашан, и његове последице могу бити врло значајне. У осталом, овај радничкипокрету централним земљама није изненадио много. Он се може сматрати као резултанта догаЈуаја и околности, који су се стекли при крају прошле године. Ш гампа Споразума прсдвидела је у многоме ове догафаје, и коментаришући преговоре у Брсст-Литовску и све што с н>име стоји у вези, она их јсзнатним делом и предсказала. Од интереса јс данас чланак лондонског Тајмса, у коме је п])е месец дана од прилике стајало следеће: »Ма како се свршили преговори )' Брест-Литовску, всћ сад се мо;ке донети закључак, да руска револуција не можеостатибез утицаја на централне силе. У овима 'ће избиги кроз врло кратко време социЈали•стички покрети најшијрих размера, који се вишенећемоЈгИ обуздати«. Угледни лондонски лист имао је право, Он је прорекао догађаје, ко»и се ето данас остварују. У обемп централним земљама избили су јакисоцијалистички покрети, који се каракте])и шу ј ед н о м жељом,ј едном идејом: мир без анексија и одшгета. У

обема земљама подигле су се радничке класе против завојевачких тежп>и пангерманиста, прокламованих од немачке војне клике на челу еа кајзером, кронпринцом и шефовима гл а в но г генерал шта ба. Силе Споразума су тачно предвиделе ове дога'ђаје, и њихов постанак и развој наговештен је до саду толико прилика у савезничкој штампи. Ма са колико резерве примали вести о дога■ђајима у Немачкој и Аустро-Уга рској, ис гавља сс пред нама једна битна чињеница, да доиста у централннм државама постоји велико расуло, које се манифестује штрајковима огромних размера и врло озб и љ н и м негодова њем народних маса. "'{д ј гра ј ко ви )■ цс нтра л ним земљама и манифестације и нерсди, изазвани њима потичу из две врсте разлога. Први су чисто економског, други политичког карактера. У Немачкој, као и у Аустро-Угарској влада стра^пна оскудица у животним намирницама, која радничке класе нагони на протесте и побуне. У вези с тиме постаје све већа и жеља за штоскоријим закључењем мира. Мгћутим. стечено је уверење, да сс овај всликн рат може једино запршити миром бе: насилних анексија. И зато видимо, где радничке класе Немачке и Аустрије подижу громко свој глас у корист за кључе ња га к вога м и ра

Овај последњи покрет у централним зем-' љама неможе остатибез последица. Он их је већ почео испољаватн. Бечка влада показује чудну помирл>ивост, а Немачка је већ почела да смањује своје захтеве и да води кампању против па нгерма н с ки х захтс ва. Ма како сс догафаш развијали, једно је јасцо, да се данас палазимо у најозбиљнијој, можда критичној фази рата. И док централне силеуслед ових унутрашњих трзавица иду сигурно и рапидно своме слому, ми морамо данас вишс но икад нап|>сгнути све своје снаге и истрајати на великоме делу, са дубоким уверењеж, да једино од нашс истрајности и непоколебљивости зависи и успсх нашсг грандиозног предунећа. I ПОЛИТИЧКЕ ВЕСТИ Дирих, Из Бер.шна јпвљају: Баварски мчнистар фон Вилс наименован је за прсдставника Баварскс на конференцији у Брест-Литовску. Лондон, 20. — О дговара\јуки иа једно питање, г. Балфур је објавио у Д оњем \Дому, да је енглеска алада дала инструкције своме генералном консулу у Хелзинфорсу, да стварно ступи у односе са властима финскс републике. ј Лондон, 20. — Из Сидне\ ја јављају: Прсдседник ау\стралијанске владе Хјус поI сетићс Енглеску мартамесеца оае године, у цнљу да се посаветује са савезнчч ким владама о ратним проблемима и о ситуацијп т>сле закључењи мира. Њујорк, 20. — »/Бујорк Хсрилдч доноси: Поред покушаја званччних агенција

из Берлина и Беча, да с.акрију ис.тину, у Холандију је приспела вест, да се у ПрНеу ризвији врло важан раднички нокрет у циљу да се образује чешка држава, поћтуно независна од аустријске круне. Берн, 20. — Штрајкачки покрет узиМа ■ огромне размере у Немачкој и Аустрији и изазива озбиљну узнемиреност код владајућих кругова централних сила. Цирих, 20. — Турски премијер Талат паиш, у друштву манистра марини Нсмал паше, приспео је у Берлин, да'се споразуме са Немцима о стварима које интересују Турску и чији резулташ зависи оо I Немачке. 1 Ј млк-ммлаппг. • и • т» ~иТЦ п " ттмм * у - * СТРАНА ШТАМПА ! ; I Лењин Ом Јибр (оснивач г. Клсмансо); »НемогуНе нам је |'.еровати у искреноет човека, чији су сви л>уди вер-ј но служила имтересима Не-ј мачке. II данас, упркоспри-ј видној независности, он ра I ди на иемачком миру. Не-Ј ка он данас вара 180 милиопа Руса, увераиај)1>и ихј да п.поручник Криленко држи под својом чизмом немачкс генерале, то су само жалосни снови, који могу бити довољни кукавним мистичарима, који верују у Лењина, као што су веровали у Распућина. Независност Финске Национал Тиденде (Копенхаген); »Нигде нова финска република пеће бити примљена са више задовол>ства него у Дапској. Скамдинавија добија повсКање од три милиопа л.уди. Ми иис.мо више три, всћ четири бјкпска нмрода. Ми срдачно поздрављамо нову сру независно сти у Финско.ј, у чврстој

мади, да ке фински политичари извести земљу из хооса беде и анархије.« Ратни циљеви Ђорнале д‘ Италиа; »Ваља желети, да се на будућој конфереицији сасгави докуменг, који ће коначно определити Савезничке услове за мир, који чине сасвим часне и оправдане тежње Савезника.

БРИТАНСКИ НАПОР Искоришћавање свих снага

Лондон, 20. јануара У току говора о питнљу ефектива, сер Асквитјерекао; »Отпадање руске војске даје овом питању хитан карактер. Потребно је, да можемо повсћати своје рсзерие, како би их искористили у жел.еном тренутку. Псто тако је потребно, да помислимо и на све већу потребу радне снаге за граћењс бродова. Ми морамо упоЈребити техничка

знања свих људи, чак и оних, који су већ под оружјем. Лојд Џорџ.истиче, да он сматра повећање броја радника, употребљених за поморска графења, као прву потребу садашњице.

ЈЕДАН МАНИФЕСТ Максималисти противу Немаца Лондон, 20. јануара Манифестмаксималистичке владе осуђује Хертлин* гове предлоге о миру и одобрава одустајање сила Споразума да учествују у преговорима у Брест-Литовску. Манифест излаже максималистичке тежњеНемачке у Белгији, Француекој и Русији и додаје да такви предлози нису повол>но примљени од стране Савезника. Чим је руски народ разумео лицемерну тактику немачке владе, прибраоје своју снагу и није пао у руке л>уди који гаје освајачке тежње.

ДОГАЂАЈИ У НЕМАЧКОЈ Штрајкови узимају велике размере Верн, 20. —. Број штрајкача у Бсрлину износи 400.000, а у Килу 50.000 људи. Штрајк се проширио и на Банарску. Листови не излазс. Манифестације се организују сваки дан.Манифестанги носезаставе са натписом: »Мир! Хлеб!« Штрајк је избио из разлога што је влада одбацила захтсв радника да имаЈу свога представника на преговорима у Брест Литовску кош ће надгледати да се закључи мир без анексија и одштета. Немачка је влада обекала раднчцима да ке мар еа Русима лакључити у размаку од десет дана, али радннци траже отити мчр. Цирих, 20. — Кајзер је позвао све шефовс странака у Рајхетагу. Постоји бојазан да не избије министарска криза услед садање ситуације. Очекује се долазак маршала Хинденбурга и Кронпринца. Лондон, 20. — Према вестима из разних извора, у Берлину и предграђима штрајкује преко 300.000 радника. Међутим један теле-

КАРТЕ ИЗ СРЕИЈЕ

— Видосав Трепчанин, продавац новина има (4) карте у овом уредништву од Мице В. Трепчании из Јагодине. Живојин М. Петровић има карту од брата Светозара из Прњавора. Карта се налази у Обавештајном Бироу под бр. 1337. — Миливоје Марковић, бравар жељез. радионице има (2) карте од даене Косаре из Крагујевца. Карта је код Михајла ’Г. Николића, п.наредник жичане жељезкице в. п. бр. 111. - — Михајло Фолгић са сиковима има карту од Еми-

лпје Фолгић из Београда. Карта је код Драгутина М. Милићевића, жичана жељезница п. бр. 111. Код г. Душана В. Зељића, 2 завојиште п. бр. 315 имају карте из Србије: 1. Жнвојин Николић од Боре ЛукиКа из Г. Бада. 2. Богол.уб Биљић медицинар од оца Свегозара и брата Јордана из Вал>ева. 3. Бранивоје Петровић, од оца Симеуна из 1'. Бада. 4. Драгић—Бабић одДрагутина Д. Бабића из Коцел,ева-— Шабац. — Милош Маринковић, бравар има (2) фотографије, (3) писма од своје породице из КраЈтјевца, код г. Милоша Маринковића поткивача Брд-арт. пука, в. п. бр, 315.

Милан Радосављевић, регрут има карту од сесгре Даре из Осипаонице—код г. .Бубомира Ј. Ђорфевића рачуноиспитача, в. п. бр. 222 . — Мирко Ивковић, полиц писар има карту у овом уредништву, од мајке Саре из Чачка. — МилутинЛазић одФплипа Лазића из Змињака код артиљер. п.поручника Милорада М. Лаковљевића, 2 пол>. ба' 1 С])ија в- п. бр. 315 — Код Милана Младеновића имају карте и фотографију: 1. Сава Алексић од ,1еврема Алексића из Брајковца. 2. Драгомир Мићовић од Јеврема Мићовића из Брајковца. СА9ПШТЕЊА — Петар Станковић, ескадрила ф 522, моли зу зивештај о брату Стојану Стаменковићу. — Петар Ничевић, 4—2, пошга 56, моли за извештпј и адресу Ристе Вукановића. ди])ектора сликарске школе из Београда. Јаков Поп Симуновић, кап лар пекарсЈге чете да се јави шураку Божи Т. Петровићу, благајнику телеграф. оделења, пошта 216. — Петар Г. Јовановић, 4—1, пошга 40, моли за изаеШтај о брату Милораду Г. Јовановићу, војнику. — 1 Ј адослава Ирмовачког, тражи брат Ђорће Ракић, 1. митраљ. оделење, пошта 32, или ко штазнио њсму.

— Светислав Радовановић, псшад. ппоручник, из Доње Шгипље. Јагодине, да јави своју тачнау адрссу Милану Г. Симићу, нареднику 2—3, пошта 20, ради доставе извештаја од свога оца Владислаца Радоваповића, који је сада у Франнуској. Или ко што зна о Светиславу да јави на горњу адресу. — Светозар Владисављевић, 2—2, пошта 84, моли за извештај о своме брату Владимиру М. Владисављевићу, обавезники, који му се никако нејавл>а. — Свегислав Милић, поднаредник пошта 315, моли за извештај о Јовану Вуковићу, војнику. — Дрпгутин Ж. Милано-

вић, 2-3, Алжир моли за извештај о брату Пауну Ж. Милановићу, као и Анки С. Алексић из Београда. — Преко Вел>е Ф. Павловића писарауправе вароши Београда, Бр. пошта 801, пцтају из Бео 1 -рада за Вука Караџића, пешад. ппоручника; Живојина II. Илића, који јебио раније у 3, 2, 1. бат, 20, пешад- пука; Милана Пашанског, »Лалу« н Чича Аранћела (где му је син Јова?4 жандарме с Дорћола; Николу Вхковића «усташа«, зета" Михаила тишлера, с. Дорћола, и Воју Бољарића, Студента.

ПОШТА ЗА СРБИЈУ — Трајко Стаменковић -Маглић наредник. 1 — 1, иошта 999, пита Стевана С> Валчића, бакалина из Вла-