Велика Србија
СТРАНА 2.
»В Е Л И К А С- Р Б И .1 А«
БРОЈ 645.
толико земљорадничких производа :п је зпатан део иашег стцновкишгка обезбеђен са и лртку до пове сстис својим сокственим производима, а ммоги бар донекле; а еем тога прои;вађенс су и великс количине поврђа и за народ и за војску. При свем том оскудица није отклоњена још ни за зрнастој људској храни а још мање у поврКу. Али за то време проучавање је довршено, набављено је семе за сејање, добављеиа је огромна котичина савршених пољопривредних справа, народу је уливено поверење у успех од свога рада; све је приступило на посао. Јесен.а сетва извршена је, с погледом на све тешконе које је требало савладати, обилато; за пролетњу сетву спремљепо је и спрема се све шго грсбз, тако да Ке она јессњу и надмашити. Али две нове ствари које се огде уводе, од огромне су вредности и значаја : Баштенски усеви који су били скоро непознати у селима овога краја почели су се развијати, гако да је и најудаљенији зсмљорад ник Јвидео користи од то га и сам се дивио у прошлој годиии величини гланице купуса на његошј њиви произведеној, уз паметна упуства привредних и полицијских органа. > изгледу су да Не у овој геди ни ти баштенски усеви достиКи сној врхунац, и т > како у шоломе — баштице око ку!>а на чијем усавршавању належни органи, привредни и полицијски, ве!-, настојавају, тако велике баште за које се показало већ ингересовање јаких снага способних да га помогну и изведу. Друга је нова ствар овде у томс штосе у наш народ уносс модерне и најсавршеније пољопривредне моторне справе. Те справе, као што знамо, предсгавници су тзв. »великог гаадовања«, које се бори за надмоћност са »малим га адинством«. Код нас ће 6ити, како изгледа, врлобрзо, лако и лепо решен тај сукоб, помирљивошћу. Пољопривредне справе, које су подесне махом за обраду, већих комплекса имања, вршике свој посао не само нс ометају ћи обрад\ имања у маломе већ и
помаасући је колико је то могуће. И тако се код пас развијаги зсмљорадша по мајповијим и иајсаврше нијим начипимп, а то пи шга нећс сметати малим газдинствима. Пспосредпа користоддосада предузстих радова ма прнвреди у ослобођемом делу наше отаџбине биће та, шго ће од пове жетве овогодишње, ие само изостати погреба за увођењс хране са страпе, већ ће се добити хране много више него и што је потребпо зз исхргиу стаповништва м сног, тс ће ту бити кас пска основица за исхрапу нашег становништва још неослобоћеног, кад буде ослобођено; а сувишак модерних пољопривредних
СА РАТНИХ
справа всома ће кориснО послужити за што брже и оби.шије обпаг.л.ак.еземл.орада у С-рбији кад будс ослобођена, тс је пслика ва роиатиоћа дм 1.е 1 -арод у Србији за нрло кратко време мо ослобођењу моЈ.п да се хрмни сопствепим средгвима без увоза са стране без оних артикала који су се и до сад код нас производили. Господину Министру Народнс Привреде дугујемо призн.аље и захвалност за ове снергичне радове. а тако и његовим сарадницима и органима, желимо им да истрају у овим започетим пословима и да остваре тако добре и кориспе намере. »С.« I
ФРОНТОВА
о ослобођењу интернираних румунских поданика у Молдавгјн. Прна група од .">()() л.уди предата је Буга рима Г’>. јинуара. Жеиена. — Из Пстроград .1 се сазнајс за Керенског. Бипши прсмијер је заиршио изнснпај о своме ра.п , док је био мипиетар војни п генералисим и ноднеће га Скупшгини ради оправдања сиојих поступака. Рнм. — Ватикан јс изразио тслеграфски задово.ђсгво председнику Нилсону поводом његових и!зјава. Цирих. — Једаи руски комитет, састављен искључиво од жена осудио је на смрг Лењина, Троцког, Балабанова и још 20 максималиста. Петроград. — Железничка дирекција је изв: шгена да на Кавказу бесни куга. УПетрограду се,свакодневно појављују 300 случајевв тифуса.
Са солун. фронта Француска коминике Солун, 2(1. јануара Енглески су авијатичари бомбардовали непријатељске депое са муницијом у Богданцима, Поројуи аеродром у Ливукову. Италнј. коминике Гим, 26. јануара Слаба зртиљериска борба на фропту између Стелвија и Мора. У ваздушним борбама између 24. и 25 јануара наши и савезнички авијатичари оборили су 56 непријател.ских аероплана. Франц коминике Париз, 20. јануара Обостраиа артиљериска активност северно од Јлш, V области Шавињон ТарњиФилен и на десној обали Мезе. ^дбијсни су немачки
о.фсдн који су покушали да се приближе нашим линијама- северо-западно од Брејан Мегноа. У АлзаСу непријатељ је, после артил.ериске припреме, узалуд покушзо да продре у францускз линијс код Бан Холца. Оборен је један ие.мачки аероплан. Енглески коминике Лондон, 26. јану.ара Непријател. је покушао напад код пута СкарпеКамбре. Изгубили смо једног човека. Јако артиљ. дејство јужно од Маркоена и сев. одпута Бапом—Камбре. Наши аероплани су бацили преко четири и ио тоне еке.плозива иа депое муниције, аеродроме истаницу Менен. Оборено је 5 немачких аероплана, а три су принуђена па спуштање. Један наш апарат изгубљен је.
ЈНЕВНЕ ВЕСТИ Биро изјављује благодар-
«0Ј< СЛ08ЕНИ« > ( ловснскп Народ«у бро ју од 27 децембра (п. н.) од прошле године, саопшгава следеће: »У возу за војпикз седео је Мосгарац, Србин. Са њим су се возили даље од Зиданог Моста (б^етбгиск) војници Словенци и певали »Ој, Словени«. Србин је слушао зачуфен. Када су га питали што се чуди, рекао је: да би у Мостару грађанина који би певао ту песму обееили а војника- стрељали«. БЈ1АГ0ДАРН0СТ Треће завојиште Дунав ске дивизије актомбр. 8521 од 13. овог мца послао је ово.м Бироу на име прикупљеног прилога Црвеном Крсту за заробљене и интсрниране ђаке 20 динара у Срп. монети и 10 драхми.
ност дародавцима. Из канцеларије Обзвештајног Бироа Српског 1Др веног Крста у Солуну бр. 301 од 23. јануара 1018 г. ДА СЕ ЈАВИ Г-ђа Беловуковић да се одма.ч јави оделен.у службе безбедности с. позивом на бр. 188.
ВАЖНЕ ЈЕСТИ БазеЛ. — Из Софије јав љају: После дугих прсгово ра, предсгавник бугарск* владе у Букурешту потписао јс у Фоксканиу, са де леппима румунске владе \ Јашу, једну конвенцију о ослобођењу и повратку у стаџбипу свију Бугара гз Добруџе и Румуније као и
ДОГАЂШ У РУСИЈИ Штокхолм. 26. »Тиднинген« 1 нвља да фински социјалисти при премају рсволуцију. Ако покрет успс, ониФетражити да Финска уфе у састав федератипне руске републикс. П1токхолм, 26. У Галцу, Руси су се са 50 митраљеза предали Румунимо. Ттокхолм, 26. Избори за петроградски Сонјет настављају се. Социјалисти-револуцио нари надмоћнији су од максималиста. Петроград, 26. Ук])ајинске трупе угушиле су максималистички покрет у Кијеву. Цела је украјинска војска пришла Ради која се изјаснила иротиву немачког и максималистнчкогпокрета. Др. Хсјибевић образовао је н о в у к ра ј и н с к и каби н ет. 11 иј еда н ма кси м а л и ста ниЈе примљен. Украјинске трупе заузеле су Карков. Петроград. 26. Румунске трупе стално напредују ка Бесарабпји. Руски комитет у Бесарабији тражио је од Румуна да пропуете руске снаге са оружјем и ратним материјалом. Петроград, 26. Шеф максималистичких трупа у области Дона тражио је одмах из Москве појачања услед притиска Калединових трупа.
НАЈНаВИЈЕ ВЕСГИ
Берн, 26. — Полу-; званична немачка штам па оптужује мзксималисгичку владу која спрсчава правилан ток преговора у Брест-Литовску, желећи па тај начин проузроковати социјалистичку револуцију у Немачкој. Берн, 56. — Из Кила
Јавља^у, да су пољске трупе заузеле Мохилов седиште руске нрховне командс и заробилс генералисима максимал истичких трупа Криленка и цео његов ш габ. ТХетроград, 26. Лењин јеобјавио дскрет којим прокламује одвајање црквс од државе, дпјући слободу свима вероисповестима. Петроград, 26. Француска је узела па себезаштиту румунских интерсса, после одласка Диамандиа. Мадрид, 26. — Изј Барселонејављзју: Иовп Ј нереди избили сууПортуга л и ј и. П ут н и ц и, ко ј и
стижу из Лисабона саопштавају, да су жељ. везс Португзлијеса иностранством прекинуте. Берн, 26. — Забрањено је шест иемачких лиетова због објављивања појединости са процеса против Дитмана. Потврђује се, да су у гокт нереда ргдници бацили бомбе на кајзеров двор. 5 хапшеноје том приликом 25 лица.
!
г
Мадрнд, 26. — У целој земл,и је врење. У Барселопи .је стање све горе. Један члан владе изјавио је, да су жандармеријп и полиција довољни ;а угуше покрет. 3 Барселони и Тареу настављен је оад. Лондон, 26. — Положај Румуније постао је врло тежак због пре-
кида дипломатских односа Земља Фе се наФи са свим у с а мљ е н а ако Украјнна закључи мир еа централ-
ним силама.
Штокхолм, 26. ИзБрест-Литовска: граф Чернин, аустријски министар спољних послова изјавио ш једном новинару: »Минетражимо од Русије теритој)ијалне накнаде нити одшгету. Ми желимо »едино, да се измефунас успоставе трајни односи засновани на узајамном поверењу. Лондон, 2(). 1 — До-
дарм има фотографију своје породице — код г. Милоша Матића, жандарма Битоља. Жанд. одред у Битољу. - Драгомир Миладиновић, од оца Милоша из Великог Орашја (Смедеревског) — код капет. Милете Кршљанина, 2 пољ. батерија, п. бр. 414. Код г. Милорада Ранковића п. наредника, 2 чета, 3 бат. п. бр. 92: 1. Јован Ђорђевић, наредник од сестара и 2. Радивоје Радопановић, наредник од мање. — Код г. Косте Динића, обвезника поште 6р. 999: 1. Коста Јовановић, архитект од Зоре Јовановић из Београда.
2. Марко Љ. Мишковић од мајке Милеве удове из Београда. Код Воје Стевановића, поштара 2 заробљ. пука Бугарског, бр. 80. 1. Антоннје Миљковић, порезник од Милке Миљ ковић из Београда. 2. Павле Крсгић, резерв. капетаи (писмо). од Благоја Гроздаповића из Ораиа. - Код г. Ми.ч. Ј. Манџукића, п. бр.16: 1. Миле Симић од сестре Зорке Вукајловић из Обреновца, 2. Павле Граћански од сестре Вукосаве Милић из Обреновца. 3. Цвегко Цветковић од оца Тихомира из Бањања. срсз тимочки.
4. Милутин Нешић од мајке Кате из Сколе, срез посавски. 5. Милорад Миленковић, од жене Критсе из Скеле. 6. Милорад Гакић, од Димитрија Вучићсвића и з Оклетца.
СДОПШТЕЊД — Димитрије Стојановић вој. адмии. чиновник, рачуно испитач, извештава своје сродникеи познанике да је његова мила мајка Станисава умрла V Крагујевцу месеца Новембра прошле годиие,
ДУВАНЏИНИЦА у кафани « СпнНе.шћ« преко пута Битољске желгзн. станице предаје се са свима првнад«ежностима. Упитати у истој кафани. 3—3
СРПСКА КЊИЖАРА №1. РИСТИВОЈЕВИЂА до Беле Куле ПрепоручЈЈе поред осталих књига: »Српску Драму« др. 4. Ромам »Хању« др. 3. »Горски Вијенац« др.З 50. »Енглеекињу усрпској војсци« др. 3 50. »Југославију« др. 2-50. »Србијански Венац« др. 2. »На капији будућности« др. 1-50. »На Рекама Маћедонским« др. 150. Граматике Петровића Метода Гаспеј-Ото-Сауер комад др. 6 - 50. Свеске »Мале Библиотеке« др. 0 40. Мали џепниженевски календар др. 0.40. Књига Берлицова метода за учење француског језика др 5-50. Доживљаји Наредника Ми.тадина др. 3.
ПРОДАВИИЦА ДУВАНА ДИМИТРИЈА ВУЧ08ИЋА Београђанина Налази сс и сада преко пута главне станице железничке кафана Битољ Српској војсци дајем већи проценат од осталих продаваца ко купи од 10динара па на више. Купујем и продајем српски новац по дневно.м курсу. Нродавница јеснабдевена увек у великој количинн дувана, цигар-папира и цигарета, а утовар је у непосредној близини у воз. 5 10 ОГЛАС Кафана са једиком и осталимкафанскимприбором издаје се под кирију, за уолове и погодбу обратити се у хотел »Марсељ« улица 26. октобар. 8—10
писник »Тајмсп« V Риму телеграфишс, да положај министра спољних послоиа г. Соиина заниси од изјавл, које ће. учипити г. Орландо у плрламепту. Социјалистичка група и више Д|)угих чланова парламента врло су незадовол.пи политиком г. Соиина. Атина, 26. —Јучсје извршена смртна казна над двојицо.м поднаредника, осуфених због побунеу Ламији. Побуњеннцн се враћају у касарне. Јуче се вратило 65. У Ламији 'ће се данас одржати ма нифестација, на ксјој ћс се прогествовати против побуне. Петроград, 26. 5 дипломатским кругонима гов )|>и се о могућности одласка свију са вез н и ч к и х п ])едста в ника поводом инцидента измефу максималистичке владе и Румуније. Лондон, 26. — Румунски посланик Диаманди са целом мпсијом, приспео је уједну варош Финске. Рим, 26. --- На последњем са всту у Берлину одлучено је да кронпринц напусти команду на зап. фронту и да се посвети са.мо унутрашњој политици. Исто тако рсшено је, да генерал Макензен иде на зап. фронт, док се потреба за њега не појави надругом фронту Берн, 26. — Немачка штампа ободрава владу да убрза ако устреба силом преговоре са максималиетима и до по то.м објави рат Украјини, која је непријатељ централних сила. Берн, 26. — Г. Векерленаилази на озбиљне тсшкоће у образовању нове владине странке, и то нарочито код независне групе и народних католика.
Мита Бунтић из Крушсвца позива се да доће у овај биро ради пријема новца. Из канцеларије Обавсштајног Бироа Сри. Црв. Крста у Солуну бр. 380 од 24. јан. 918. год.
ВОЈНИМ КУРИРИМА Од 16. ов. мес. отворена је кафана и ресторација „СРПСКИ КУРИР“ улица Јилдиз Отел Орој 18. позади хотел ,,Марсел>а“ и В. Србије. Поред изврсног пића и укусног јела врши снабдевање курира сваковрсном робом и свима војничким потребама. Цена посве солидна, услуга брза и тачна. Курирске ствари прима на оставу. Душан Марковић о—10 ' инвалид
Одговорни уредник Бошко Богдановић
Штамп. »Велика Србија«