Велика Србија

БРОЛ 649.

ГОЛУН, УТОРАК 30. .1А"‘УЛР 191». ГОДИНЕ ,#«»ПСИЛАВ« -*М*<*х-4*Л1* <ВВЧ*<

Ш 6КШ0Е 8ЕКВ1Е

ГОД. 3.

ЈШСТ Р.КЈА31Т СНАКИ ДАН ' |ЈО подне

ПРТ ТПЛЛ Ј Л ИЗНОС.1: Месечно 3 драхме, тромееечно 9 драчми, годишн.е Збдрахми.

РУКОПШ И СЕ ИЕ ВРЛЋА.1У 1'тнн уредниапна: улици Кра.г>а Петра 6р. 70.

БР0.1 10 лепта ! ! .Vре-Нује <) Д В() Р

ПРЕСТОНА ВЕСЕ1А Краљ Ђор^е о сктуацији

Лондон, :и). јануара Краљ Борђе отворио јс седнице ларламента престоном беседом. У беседи је нарочито истакао учеш-ће Сједињеннх Држава у рату у корист права и правде. чИнтервенција ('Једињених Држива — рекао је краљ — цдрцжи.ча је цео култцрни свет протич неправичног наертдја и придавила је снаге које иза.швају поверење ;/ триумф борбе. Нусија, услед цнутраиишх дога1шја нијемогла да настави борбу. Почела јепреговорео миру еа непријатељем. Али су преговори пакалили, да тежње које су проузроковале рит постоје. јот. Овч трагччни дога]>аји повећали су терејп остсишх Овм&ншт, али нису емањилч њихову одлучност. Војне и номорске снаге показалс с 1 / одиажност, која је изазвала дивљенх. Непријатељ је потиснут са више делова француске територије. Ја гледам у будуНност са поверењем, Ми смо одузели од непријате.ЂО значајне вароиш I / Палестини и Месопотамији. Свч нчиш народи узели су подједнако учеигке у борбии,

Црном Горо.м. Ми се нс усућујемо ни помис.чити да има правих руских револуционара и демократа којм 6и напустили осноину идеју руске револуције и сепарачним миро.м изневерили наш револуциоНарно-демокрагски и свирепо прогоњени народ. Ми не можемо помислити да руска демокраиба можЈГ заборавити аиекснје јучераиле ):оје памти садања генерацмјв. нити да може употреб.Ј>аадти аустронемачку еофнсг:.ку о застарелости насилнух и преварних анексија, да еакрије своја страшна недела почињена пре и у 1 'оку овот рага над нашим ненаоружапим народом којн пикада није хтео признати тозастарелостн, и крји се бориодобровољно уредовима. Савезника за своје и олште ослобофење. Итт зар идеја застарелости доб: да се лримени на иароде ј' Верујемо у ЧЈуту и иле.мсниту душу велш ог р’ с ~-о г на])Ода и верујеме. да .<■ >■■.’ остати увек ка< саб)

УГОСЛОВЕНСКИПОКРЕТ Југословенски скуп — Русима

Жеиева, 26. дец. 917. У еуботу, 23. он. мес. овд. лисгови објакили су текст иоте, коју је народни комесар за спо.вне поелове у Русијн, г. Троцки, упутио владама савезиичких земал.а, позивајуки их, да приступе преговорима о миру, којмЈсу отпочели између Руси је и централннх сила. Нота је учииила болан утисак на сав наш свет. ]>сз нарочитих, пиемених, лозива тога дана V вече у овд. ресторану > Ои Кћопе« нскупило се иреко стотипу лица махом из овд. југословенске колоније.да даду израза једном протесту, што се у ноти о легитимни.м ингерееима нашег народа не води довољно рачуна, и што се за решење нашег питања хоће да усвоји солуција, која је директно одрицањс принципа народности. У 9 сати збо)> је отворио г. Љуба Поповић, финансиски чиновник из Нагреба, изневши мотиве, који су њега и неколико другова — емиграиата из Лустро - Угарске, руководили, да на једном скупу јавно протествују у име живогних интереса српскохрвагско-словеначког народа. После тога, г.Поповић је предложио и збор је усвојио, да збору председава г.др Милорад Грба, професор. Г. Грба, захвалио се на избору за председника и изнео је, како се наше, југословенско питање мора рештн у духу принципа народносги тако, да једном за свагда будс скинуто са дневног реда, и да предлог руеких максималиста не одговара таквом сгању. Напослетку. рекао је, да су се он и осгали иницнјатори оиог скуил, сложили, да прсдложе скупу, да усвоји јену резолуцију, којом ба ее дигао протест против предло га руских максималиста. Дао је затим рсч г. Поповићу, да саопшти скупу пројекат ре-

золуције. Г. Поповић јс затим, прочитао скупу текст тога нацрта резолуције и скуп га је ј ед н о гл а с н о у с в о ј и о. Ре.чолуција гласи: "Пре гри дапа Аустријанци су јавили да је руска демокрагија напустита принцип самоопредел>сња народа и усвојила гледиште империјали стичких плада гредње Европе. Данас ног.ине публикују до куменат комесарп владама Са везничким од 29. децембра 1917. год. Понодом тога скупштина Срба, Хрвата и Словенаца. емнграната из Хабзбуршке моиархије одржана у Женевн 5 јануара 1918. године коистатује да су сви словенски народн V Аустро-Угарској с одушен.г>ењсм поздравили руску револуцију јер је она прокламовала принцип самоопреде.вења народа, од кога су се они надали ослобођењу од туђинског господства и да је покрет у то.м правпу развијен код Украјинаца, Чеха и Југословена, узео великог маха, који аустро-угарске власти спречавају свима средствима и загајавају. Сви ти словенски народи неће моНл никад разумети никакво, пи делимично напгштање принципа самоопредел.ење народа који је био слава руске рево.тгдије, а нарочиго ће нм увек изгледати неразумљиво ако руска демократија дозволи да Аустро Угарска гази у свбјој земљи прииципе кпје Русија примењује код себе. Разрчарани Словени у Аусгро-Угарској постали би онда поступно робовн германског милитаризмакојиби солдатеска послала првом згодном приликом поново V Русију, да угуши слободу руског народа. Ми Југословени као јединствен народ, глачен и завараван кроз векове од АустроУгарске хоћемо нашу слободу и уједињење са Србијом и

шег малог наро . т « д од свих народа н. вина- ;■ ■ ■ (> пео у овој ве.тикој борбн п који поред свих.. •гр.чдања хо•ће да продужч • чрбх до п6г-> пуне поббдеправа и правитм. На предлог г. Милана Чемериконика, професора, збор је усвојио, да резолуцијупогпишу )10 два шца, из свих југослокенскпх покрајина и да се са тим потписима достави Влади у Русији.

П0ЛИТИ4КЕ ЕЕСТК Лондон. 30. — Лтпванов јс 1 цшмнп оО макснми.тапичис владс таничнс исправс са потиисом Уроцког, који ги акредтШЈЈе за отправника послова Русије код енглеске взаде. Лондон, 30 — Пре неколики дана адржане ец прве седнице иоморског сипсзнччког савета нод председншшивом праог л орда идмирплитета. Седницама сц присуствовали енглески адмирали сер Ечрик Џсдс и Рослин Ђемис, <рранцуски вацеадмпрал де бин, италијински аомирал Таон, ди Ревел, јапански адмирал Кунакосхи и амерички вицеодмирол Симс. Лондок, 30. — Дописник »Дејли НмЈса« сазнаје да је. савезничка конферен ција у Версаљу изради.ш колективиу ноту у којој је изне.т птчне ратне циљеве Савезнпка. Н>у-Јорк, 30. — У добро обавештени.ч америчким круговима влада уверење, да је. Аустрија не спмо уморна него јс и исцрпљени. Аустријч би била врло срсКнп да прими услове мира од стране Сааезника како би их иривукла у посебне преговоре који бч по том поста.ш отпти. али < авезници нису вдљни да падну у такву замку.

СТРАНА ШТАМПА У Врест-ЛитоЕСку Морнинг Г1 оет: »Избнле су нове сметње у преговорима измећу Русије и Немачке. По свему изгледа, да Ке конференциЈе у Брест-Лиговску о-

БРОЈ 10 лепта ! « " — ~

стати без резултата.« Манинг Стандард: »Троцки је довео у забуну Килмана и Чериииа. Изгледа, да је њему циљ општи мир и зато омета иреговоре у Врест-Литовску.« НрЈЈорк Тајмс.: »Кад се озбиљно ироцени развој дебала у Врест-Литовску, мора се до •ћи до закључка, да је споразум између максималиста и централних сила немогућ«. Савезничка конФеренција Иманчше: »Савезници су у Версаљу још једном консталовали солидарност и сагласност у сваком погледу. Изнад свсга стоји њихова непоколебљива решеност, да у борби за своје принципе истрају до краја«. Д ејли Мел>: »Версаљска .конференција је најважнија и најлресуднија. Уверени смода ће се њени резултаги ускоро осетити. уосталом, она ј< прсу.ч ономе пгго се зна, ј. р<нашла начип п средства, д: ге реагује на прс-тње Нема пе к да се предуз.му мере ..а што поаољнмје свршавкње ЈШТИ«. Тпјмс: Измсна ммсли ч. .међу савезничких преде «.■>пики у Иерсаљу' пОка ј< НР рантија, да се у скорој будућности можемо надати озбиљ-

ним и пресудчим догафајима по светски рат«.

ТЕРОР У НЕМАЧКОЈ Царство пакгерманиста

Женева, 30. јануара Журнал де Њенев пишс: Опсадно је стање у Не.мачко; појачано. Цензура )С неумоњииа. Хапшења ее умножавају. Генерали. обласни команданти. евемоћни су. Микистар војни није у стању да ,ма шта предузме протипу оних. Анексионистичкс странке врше велику пропаганду у редовима сојске. Нојниди су потчињенн јаком цритиску. Бро:ауре протис анексија забран.ене су. Отсјјдни су са >; ве ј > зит ет. > етуденти, с.ји су жучно нападали с. нан.су внемачке отаџби|ц ■. Наленгнн. ше(|) циомлног кајзеровог кабине> ■ ',ч> је • ги оетанку, јер није био пангерманиста. БАЛКАНСКИ ФРОНТ Важне изјаве генерала Гијоме 1‘атни доппспик италпјамг.ког листа Сек ла. : Енрико Лели иитерпјуисао је врховног командан га Иеточне Војске генерала Ги|ому о ситуацијн балканског фронта ио војпом удслу Грчке. Пошто је деманговао вести о скраћивању балканског фронта, генерал Гијома је наставио: »Валкангки фронт оспшје такав, какав еам гапри.ччо од свога претходника. Н овде наша деаиза од еада мора бати да уколико је могуће надиреми наиред. .* сваком елучију. како се.у опште мо.же мислтии на екраЈшвањз фронта баш у тренутку, када нашим трцпама на истоку цридо.шзе ноае енаге, мефу оаима и да не поминљ.ч другс, трупе Трчке, ччји војнички удсо ристе. а ниричито 1и после .чога скорашњег шјпш у Атину бтНе и прааилнији и неиргкиднији, у тренутку, кади ее храброј српској аојеци придружујц одреди Југослооени, драгоаољио приспелих из Вусије иреко Француске? Нс! Не! настанпо |е ) енерпл емешеГи се, послс кратке паузе — Никакчо екрчТиаање ни дание, пипш икад. Овлаш1,ујем вае, да то ишворено објааите.« () могуКносви непријатељске офанзиве против нашег фроита изјавио је генерал Гијо.ма: »Могуће, сае је могуће, али ја је смппцмх нееероватном. Иајзад , она је ј една од ончх еаентуалностч, које треба уаек предаићати. Али, ви знате арло добро. ако би сс напад и десио, биће ао заслузи дочекан. Изаесно, код бч себи Пе.чци увртелч у г.тау да поред ових трупа баце против нас још 2—300.000 људи, морали би ситуацију испитати нојбрижљиаије. Али, кио што зноте, колике би огромне тешкоће. сааке арстс кепријатељ морао сааладати Оа скуии и доасде такаа број људи <:а одгоаарајућим материјалом. јер маћедонски терен није подесан за такао преоузећс\ Осчм тога, нрема вестима о унутршињој ситцацији у Немачкој и Аустрији. непри]атељ има дости оругих нсаол>«. на којс мора мислити«. На питаље, да ли су основане вести о нередима у Немачкој и Аустрији одговорио је генерал: »Вероватно је. Може бити да суупр .шзу кроз иеутралне земље ассти нешто мало поеуаеличане, али је несумњиоо, да Нсмачка и Аустрија иреживљују аеома озби.ану унутрашњу кризу.« Пошто је истакао јако опадање непријатељског лрестижа поводом унишгења Вресливе и онеспособљена Тебепа , гснерал је наставио: »Уонпипс, ја гледч.ч нашу ечтуацију опти.чистички. Тваки ствар иде на бол.е.« Генерал је завршио јшзговор речима: >'Да рсзимирам разгоаор, рећи ћу Ва.ч, да ј< моја аери у повољнист сптуације на маћедонском фронту данае много аећа, нсго шшо са.ч миелн<> да !:<■ бити ш«>га даиа када сам из Паризи отпутовар да при.чим Кг.-мпнду.«