Велика Србија

БРОЈ 710.

СОЛУН, ПОНКДЕЉАК 2. АПРИЛА 1918. ГОДИНЕ

ГОД. 3.

ЛИСТ ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ПО ПОДНЕ

ПРЕТПЛАТА ИЗНОСЛ: Месечно 4 :ј0 драхме, тромесечно 13 50 драхми, годишње 54 драхми.

РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЂАЈУ

Стан уредништва: улица Краља Петра бр. 70.

БРОЈ 15 лепта

Уређује 0 Д Б 0 Р

БРОЈ 15 лепта

РЕЧ П0ТЈ1АЧЕНИХ Резолуција конгреса у Риму

1

Конгрес представника потлачених народа у Аустро-Угарској, држан ових дана у Риму, довршио је свој рад. И циљ и резултат овога конгреса изложени су у једнодушној општој резолуцији са специјалним додацима у примени и односу на питања додирних интереса појединих потлачених народа. Резолуција уједно предетавља програм свију тих народауборби Права са Силом. Основна иде>а резолуције своди се на констатацију, да је Аустро-Угарска средство немачке превласти и главнапрепрека остварењу народног и државног јединства потлачених народа, као и њихове државне независности, и на решеност за солидарну борбу потлачених народа до потпуногостварења њихових националних идеала. Самој резолуцији, онаквој каква је, не бисе имало ништа додати, сем жеље да се њена одлучност и безусловност примени на дога^ђаје и њене идеје претворе у стварност. Њу 'ће, као гарантију да солидарна борба потлачених народа у Аустро-Угарској неће бити узалудна, поздравити, свакојако највише, они народи, чија је судбина дотакнута и у резолуцији формулисана. Наш народ сва три имена, у првом реду онај део у границама Двојне Монархије, поздравиће решење конгреса још и због начелног споразума итало-југословенских представника по свима питањимајугословенско-итали- јанских додирних интереса. Он ће то решење у толико пре поздравити, што досадашњи рад и исполински покрет за своје ослобођење и уједињење у једну независну државу није доводио у сумњу ни најтањом жицомма какве империјалистичке илишовинистичке тенденције, и што је, сво 10 м одлуком да се за своје поседе,далеко од тога да и најмање задире у туђе, бори до краја и противу свакога, можда нашише допринео, да се одржи конгрес представника потлачених народа у Аустро-У га рској. Несумњиво је врло симпатична главнацрта итало -југословенског споразума; »Уједињење и независност Југословена сматра се као животни интерес италијанског народа, а уједи-

њење и независност италијанског народа као животни интерес Југословена«. Овако формулисани италијанско-југословенски односи представљају најтешње братстводвају суседних народа имогуда послуже као најсолиднији темељ свакоме савезу. Ови односи, тако формулисани, могу врло лако, а уверени смо и да хоће, много допринети, да се заљуља и сруши целазграда Двојне Монархије. Она је већ делом подривена; њу је уздрмао чешкојугословенски покрет, у пркос неприкривеном незадовољству, изазваном интригантским ровењима аустршскихагената. А сада, после констатовања идентичности југословенско-италијанских интереса, са предвиђањем братског отклањања свиј)' евенту алних несугласица, свако незадовољствомораће ишчезнути и нациопалиипокретЈугослове надобиће.свакојако, карактер отвореног, па чак и оружаног непријатељства и према интригама и према извору тих интрига. Што важи за Југословене и Италијане, важи исто толико, са глсдишта одређености циља свију потлачених народа у Аустро-Угарско 1 и сваког од њих понаособ, иза свескупа. Сасвим је природно, да ће се сваки народ борити и са више одушевљења и са силнијом вољом и са највећом истрајношћу кадазна зашто се бори. Решење конгресапотлачених народа у Аустро-Угарској, донеће, несумњиво, добрихплодова. Оно може ставити у покрет све потлачене народе; а тај покрет може, с друге стране, у одсудном момент}', на пречац срушити Двојну Монархију идонети слободу потлаченим народима и мир целом човечанству. Колико је ствар могућа, исто толико је и вероватна. Кад потлачени говоре, тиранија се руши и уништава; а потлачени сувећ почели говорити.

ШИТИЧКЕ ВЕСТИ Штокхолм, 1. — Уста новљено је у Петрограду пољско посланство. Амстердам, 1. — П рема једном телеграму из К ијева, чланови нове украјинске владе јесу: председник владе и министар спољних послова Толубовић; министар унутрашњих дела Ткачиевко;

минпспшр правде Скелушин; министар војни и марине Шулковски; министар саобраФигја Сајовик; министар поиипа и телеграфа Сидоренко; министар привреде К овалевски; министар финансија П ерепелица; министар просвете Прокоповић; министар трговине и индустрије Фешенко; министар рада Михаилов и државни подсекрешарза спољне послове Лиуниски. Цирих, 1. — Из Бечо јављају: У политичким круговима кружи вест, да се

СОЛИДАРАН РАД Говор председника италијанске владе

Рим, 1. априла Председник италијанске владе, г. Орландо, држао је приликом пријема представника конгреса значајан говор, који је бурно поздрављен од свију присутних. Он је између осталога рекао: »Италијанска влада ирати са великим симпагијама споразум са потлаченим народима у АустроУгарској и љихову племениту тежњу за ослобоћењем. Природно је, да ми водимо политику—супротну аустри ској политици изазивања народности сукоба код потлачених народа са циљем да с њима лакше управља. Измсћу Италијанп и Југо-

граф Чернин, због неслагања са својим колегама, решио ди поднесе оставку. Берн, 1. — П олузваничне вести из Аустријс јављају да је данас положај Ч ернина мање критичан него пре два дана. Међутим тешкоће су увек велике. Чеси су индигнирани противу његова говора. Сумња се у успех ' преговора које је Сајдлер по наредби цара отпочсо са чешким шефовима. Организују се за сутра великс демонстрације Чеха у Бечу.

словена потребна је солидарност, јер измећу њих не постоји никакав спор. Споразум се може обезбедити узајамним уступањем извесних етничких група у неким зонама. Италијанска је влада задовољна донегом резолуцијом од стране кон« греса. Италијански народ гаји највеће симпатије према потлаченим народима, јер је упознао и познаје једнаке болове и има једнаке наде. Историја Италије и ваша историја очекују оправдано остварење народних идеала. То важи и за Пољску, Чешку, Југославију и Румунију. За ваше је народе данас бити или не биги. Треба радити и имаги поуздања, и — ми ћемо победити«.

СРВИЈА И АУСТРИЈА Одговор Госиодина Пашића на интерпелацију г. Трифковића Крф, 30. марта. На данашњој скупштинекој седници народни посланик г. Марко Трифкрвић интерпелисао је Министра Председника поводом Чернинова говора и тачности његових тврђе'ња односно Србше. Председник Министарског Савета г. Пашић одговорио је, да је оповргао дотична Чернинова твр г ђења, чим је сазнао за њих из једне амстердамске депеше и да понова изјављ} т је пред Скупштином, да су та тврфења нетачна у колико се тичу Србије (узвици на десници: Чернин лаже!) Г1редседник г. Пашић изјавио је затлм, да гроф Чернин није никада чинио Србији предлоге о миру и да их она никад не Ои ни примила. Сва Чернинова тврђења су просте интриге Аустро-Угарске. Председник Министарског Савета је потом прочитао део Чернинова говора, у коме се каже, да Аустрија не жели уништење Србије, већ да хоће да хшаи са њом на миру, желећи само да је морално победи и да је економски привеже за себе. Председник је изјавио да се Аустрија и Чернин варају кад тако мисле о Србији. „Они је не познају. Она никад не би пристала на један такав мир“ (0добравање и узвици: »Чернин лаже!“). После тога интерпелант је изјавио, да је задовољан са одговором председника г. Пашића, делећи његово мишљење о томе, да се Аустрија сл}оки једино интригама. Она не интригира само противу једне велике земље, као што је Француска, всћ и противу једне мале, као шго је Србија (усклици: »Живела Француска! Живела Србија!«) Аустрија је интригирала исто тако још од почетка самога рата, да би одвојила Русију од Француске. (узвици: »Живела Француска!«). Све те интриге противу Србије само појачавају њену слогу са њеним великим и моћним Савезницима«. (Иресбиро)

ИЗГЛЕДН ИШИЈДНА Репингтон о евентуалној ауетријској оФанзиви

Лондон, 1. нприла Коментаришући евентуалну аустријску офанзиву на италијанском фронту, пуковник Репингтон пише: »Маршал Конрад фон Хецендорф мисли да употреби исти метод операција као и у последњој офаанзиви: јак и брз напад уз суделовање тешке артилерије. Он је активно радио на проширењу борбеног фронта до кланца Тонале и швајцарске границе. Последњи италијански извештаји јављају, да су Аустријанци концентрисали 60 дивизија. Аустрија гежи сада да повуче своје труне са западног фронта и концентрише на италијанеком фронту. Аустријске операције зависиће, пре свега, од успеха или нораза немачке офанзиве у Француској. Генерал Диац пажл>иво је пратио аустријске припреме и сада је спреман да осујети сваки непријатељски напад. Он је имао времена да реорганизује своје снаI е. Сваки италајг»ее» *ај-

ник је обузет жељом да се разрачуна са Аустријом и да поврати изгубљенеобласти. Акција генерала Диаца биће, несумњиво, крунисана успехом, пошто је цео народ увидео погребу крајње победе«.

ВУГАРСКЕ НЕВОЈВЕ Неодобрено трошење Берн, 1. априла Поводом дискусије о законском пројекту за накнадно одобрење без одобрења утрошене суме од једне милијарде и стотину тридесет девет милионалева дошло је у бугарском Собрању до бурнихсцена. Посланик Љапчев изЈавио је, да утрошена сума треба да падне на терет Немачке, јер је она систематски извлачила и из Бугарске извукла све намирнице и разне сировине, због чега је у Бугарској наступила страховита оскудица и скупоћа, а исхрана доведена до немогућности, и да овај ноии дуг, уз огромне старе дугове, Бугарска не може никада платитк. • - . .••I

бугарског митрополита у Пироту, одмах после оснивања Егсархијс 1872. год. 38) Трпко Гиновски старац од 78 година — братанац Крсте Петрова, који јејош 1840. године био бугарски учитељ у Галичнику. Син Трпка Гиновског — Иван убијеи је као учесник у бугарском комитету. 39) А. П. Христов иконописац — познате породице Фортовци, која је 200 година радила иконописачки занат. Бно је главни руководитељ револуционарног комитета. Из Дебра: 40) Иконом Т. Симовски, «тарац од 65 година, бугарски свештеник у томе крају од 1875. године до сада; учио је код бугарског учитеља Хаџи Поп Теофила — био је угледан раденнк на бугар. ствари. 41) Димитрије Н. Куновски старац од 81 годину. Учио је бугарску школу код учитеља Јосифа Куновског — био је дуго година црквено-школски стараоц и радио на бугарском црквеном питан.у у Цариграду. 42. Христо Атанасов био је четири године руковаоц ревокуционарног комитета. .: Л'у. - О&р&де. 4 3 . }. ни:;

БУГАРСКИ - „МЕАОЕСКИ ПРОТЕСТ —

VIII. I лијев стар 80 година, учио Из К рушсва 25) Грчгор (је бугарску школу 1849. г.

Д. Б ожчнов дугогодишњи члан руководилачког одбора месие бугарске организације, члан привремене бугарске управе (револуционарне у Крушеву за време маћедонског устанка у 1903. год. докје град био у рукама устаника). 26) Михаил Станојев дугогодишњи члан бугарског револуционарног комитета у Крушеву и учесник у великом маћедонском устанку 1903. г., као четник из Ресна: 27) Андреја Д. Татарчев старац од 88 година дугогодишњи члан бугарске црквене општине у Ресну. Радник на бугарској самосталној цркви и за егсархију. 28) Јефтим Лзапчев старац од 65 година учио је у бугарској школи у Ресну 1873 год. код учитеља Захарија Чинтулова. Брат је пређ. бугарског министра Андреје Љапчева и брат убијеног у затвору 1903. године за време усганка у Битољу циколе Љапчева. Из Крушја (ресанско) 29. Крсша Т рајков бугарски револуционарни војвода у ресанском крају. Учесник у устанку 1903. год. био се са Србима. Из Теарци (тетовско) 30. Хаџи Серафим Апостолов, из места где се родио познати бугарски просветитељ и писац Кирил Пејчиновић. Старац од 70 година, учио бугарску школу у 1855 год. у селу Лешку. Из Т етова 31) Насто И

код учитеља Наума Иванова из Тетова и Даре Стојева из села тетовског краја. Био је дуго година старалац бугарске цркве у Тетову; 32) Хаџи Григор Серафимов старац од 72 године, учио је бугарску школу у Тегову 1858 год.; био је дуго година црквено-школскистараоц у истом граду; син је познатог тетовског раденика на црквеном питању Хаџи Серафима Хаџи Наумова. 33) Младен Д ољев старац 70 година, унук од сина попа Јакова Созданова који је бугарски свештеник и учитељ у Тетовујош 1836 38. године; био је сам дуго година школски и црквени старатељ, а син му Михаил Младенов погинуо је на Родосу 1905. год., где је био заточеник, као учесник у бугар. револуцион. делу. 34) Младен М ишев једанајестогодишњи члан управног тела револуционарног комитета. 35) Рафаил Столев 70 година стар. Учествовао у црквеном бугарском питању у Цариграду 1870 године. Из Г аличника 36) Нестор Тројанов из града Галичника старац 76 година; иконописац у току 55 година, за које је време живописао многе бугарске цркве у Маћедонији. Син познатог иконопнсца Тројана Негријева из Галичника. 37) П авле Хаџијевски, братанац Хаџи Партенија Зографског, познатог бугарског писца и

Спространов старац од 90 година — учествовао у 1881 год. у револуционарској завери; био је пет година у затвору. Из Струге: 44. Станислав Чакаров члан месног комитета. Син Георгвја Чакарова помоћника Браће Миладинова, који је био народни посланик у Цариграду за време Митад Пашино. 45) Анастас Калајџијеви $1 стар 80 година, учитељ Димитрија Миладинова. Био је бугарски учитељ у Сгрузи 1868 год. и радник на бугарској ствари. Из Охрида: 46) Прогојереј Хр. Маленков стар 70 година; био је свештеник од 1866. год. до сада. Раденик на бугарској ствари. Из Смиљева (битољско) 47) Г еоргије Грујев, брат Дамњана Грујева — шефа маћедонске организације; Из Лахчана, 48) Наке Јанев — бугарски војвода и учесник у устанку 1903 г. Из Прилепа: М. К. Черепенков старац од 88 год. бугарски књижар у Прилепу — познати као скупљач бугарских народних умотворина у Прилепу и околини. И из Штииа — Арсеније К онстансев 75 година стар; бугарски књижар по разним градовима 1867 и бугарски народни учитељ«. Ово су дакле потписници »Македонског Протеста« I Многи наши читаоци, који познају поједине крајеве видеће из овога списка менталитет потписника, али ћемо ми, као што рекосмо, нарочито о њима проговорити опширније, и скинутн лажну образину са овога »Маћедонског Протеста«. Ћ. ЖД^УмТТГДПГТЈи« 1Ј ЈтЈШ