Велика Србија

Б1 Ј 0Ј 711.

СОЛУИ, ПОНЕДЕЉАК 2. АПРИЛА 1918. ГОДИНЕ

ГОД. 3.

ЛИСТ ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН Г10 ПОДНЕ ПРЕТПЛАТА ИЗНОСЛ: Месечно 4 50 драхме, тромесечно 13*50 драхми, годишње 54 драхми.

РУКОПИ( И СЕ НЕ ВРАЋАЈУ Стан уредништва: улица Краља Петра бр. 70.

БРОЈ 15 лепта

УреЈјуј« О Д Б О Р

I I I I

БРОЈ 15 лепта

У ПРБДВИЂАЊУ ОФАНЗИЕЕ Ко ће плаћати »полупаие лонце«

Стигли су нам неки бугарски листови из времена последњихприпрема засадашњу крваву офанзиву на западном фронту. Сви су пуни написа о страховитој игри, чији резултати имају да унесу нов ред ствари у свету. Написи су сами по себи интересантни, а сви од реда дишу духом бугарске покварености и одевени с}' у отрцани плашт бугарскс надутости. Иначе, нису најутешнији за бугарски народ. Орган садашње б\ гарске владе, '•■Јародни Права, велн: »Блиска ]е будућност пред нама.... Маше савезие државе... руководе сеједино великом истином ( : ), да Споразум траз-.ида уии ШТИ ЊИХОЗу ..удуј,!10СТ и њихов - 'Т Оме знају да треб". или победе или дс у . : /, , .. више што Т 1 чс\ ■ ше • рок рата, ни)И тр:

ња Препорца: »...Кад се загледа споља, једини

кав »утисак« (зјс!), пред хсојим ће све интриге умукнути«. А какав 'ће бити тај бугарски »утисак«, Диевник овако излажс: »...Нова Јхе се

могућан засебан мир;игра морати платити, био би прекраћивање! пошто ми немчмо ковојних наступања на и Длонијалне војске, која стоку, докле се не до- сс бори за » слободу мабије победа на загтаду. јли.г народаа, а да не Јер, ма какав мир да се 1 разуме, да ће на кразакључи са заступни-| ју крајева она цима Лењина или Ви-’плаћати полупане ниченка, такав мир нс : лонце«. може да буде друкчији! Читајући овај послед до прелазан и несигу-; ц,и став, нисмо вероваран; обавезно и сигур-| Л и својим очима, насмо но(!)налази се на за-јчитали пет, десет и пепаду, а за сада то зна-'десет пута, и сваки пут

СШ У РУМУНИЈИ Вера у Силе Споразума

се из овог.на белу, да ћ ћ Бугари _су • крајлиа буга

чи — рат« Као што цитата види свеснп, да мир са сијом, какав /е закњ\ гчен у Бреет-Литовскг • ,

!смо лепо

Р|гјска

видели, црно ће на крају оугарска војхлаћати полупане

со-

предвифање није тр?Јон; они пред л . Д невники пре виФ>а,у да ће се Руеи ( Г1 ц ; ^, ка „емачке офан-

морати освесгиги нодс <М1 , ударцима нанесене им ј ( ,',. срамоте. Зато и пледи- , . ра,у за ттоеиергичнијцј ц иамлд на запад} г ; затој Нарадни Права и вели

{Пј о

проливан.е лл • вов извесно није видео многе чињенице, па ни сензационалнаоткрића кнезаЛихновског! Под насловом »Споразум наставља рат«, Зарја пишо: »Упорство Споразума не значи да он одиста очекује основну промену на боК ним пољима«. Ова утеха Зарје може да се накалами на нешто одрефенију констатацију: »Споразум може да победи, али, зато што може, не значи и да хоће«. А чим она дозвољава могућност побсде Споразума, значида јој није најтоплије око срца. Да Бугари нису уверени у својупобеду још лепше се види из писа-

бугареким »Споразум ј( . )лу сДашњу нег

теладима;

1 'Р -јземљи 1 ' , I Г.< -'I пред-

кугл и!«

га:

кц. зло за це-?. на| 1.1 ■рећу

што < .. дшвминвНН1НИ изразити,и оес срдите| де1 . и немоћии пуну одговор-’' ност Бугарске за сва злочина дела свију централних држава. Од свију ових листова с.офијски Дневник је најинтересантнији. Он пише! »...Али Споразум *ће се ускоро уверити, да су победиоци увек били они народи, који се боре за своје одржање и своју слободу«. Изгледа да је Днсвник заборавио, да то Споразум истиче од почетка овога рата. Вероватно због тога Дневник наставља: »Он (Споразум) ће се сам ухватити у замку,спремљенуза нас, јер *ће његови народи ускоро добити од нас та-

Ф лрећи ће сада, ■" очигледног неу*. у сгварносг, и п ће много дон г. ги томе, да Бу.л.ч одиста плати, на Крајева, многе »по■'лонце«. Противу ш нећ.емо имати нитп ћемо Бу* •'■'»мг завц-

ШШТИЧНЕ 8ЕСТ8 Берн, 2. — Немачка штампа нааи<)а министра спољних послова Килмана, шгпо је жртвовао немачке инпгересе у Русији и на Балкачу. К руже вести да ће Килман одступити и да 1\е на тегово место доЈш Бнлов. Берн, 2. — Преговори измеЈу Турске и Бугарске прекинути су због нспомирљивости бугарске в.чаде, која не&е да уступи једин део Тракије. Пемачка штити Турску и врши притисак на Бугарску ради попуштања. Цирих, 2. априла Рум)’нск» станонниш гво није се, као што се мисли, осећало угучено и понижено за времс преговора с-а централним силама. Догшсник Наје Цирхер Цајтунга тврди, да је цео румунски народ уверен да наметиути млр може биги само привремен. Конференција за опнпи мир водиће рачуиа о РумуниЈИ. Многе вифеније личности изјављују, да се Румунија не осећл побећеном, јер су јој Енгле-

гледу надмашила чак и Ро беспиерове подвиге. То траје већ преко три године«. Интерпелација се обраћа министарству војном, које је за та гањања у првом реду одговорно. Помиње незаконвте финансије, оснивање »централе за организацију и вођење терора против Југословена« и свих других незаконитих мера. »На основу тих нарећења хиљаде и хиљаде Југословена беху затваране на све могуће начине... Многи су помрли, или су били осакаћени, или су чак полудели услед недостатка храие и мука. Сваки поједини

ска, Француска, Италија и Сједињене (Државе, које се случај чини у првом реду још боре, обећале ревизију ј злочии јавног насиља по уговора. |§ 371. вој. каз. закона«. Савезници не симпатишуј »Иаравно да је за све те Маргиломавовом кабинету,јхиљаде и хиљаде злочана али румунски нмрод налази}главни одговорни кривац

министар војни...«. Тај систем подупирао је »граф Штирк, који је своје злочине платио својим животом...... »Својим терором хтело је војно министарство, односно врховна комаида, Југословене политички, економскн и културно поиизити на ииво хеј лога, чиме би се испуниле гераманизаторске, центраЗЛШАЧКА ДЕЛА | апсолугистичКе аспирације твораца терора...... У Далмацији, где еу умиралн људи од глади, сваки

да Је го мниистарство потребно да се закључи мир и да се спречи немачка инвазија. Једпа од највећих тешкоћа овог уговора јесте захтев румунске владе, да централне силе одмах екакуишу Румунију. Још није објављено, да ли је Немачка усвојила Маргиломанов з;гут»«

Рат за уннштење нашега народа

Под насловом Рат за унтитене нашег народа, доноси љубљански Словенски Народ једну опширну ингерпелацију Југослоиенеког Клуба, поднету у бечком

који се жалио да народ гладује дошао је пред преки суд. »А људи су морали при том јести граву. Исто то је било и у Босни и Херцеговини.

парламенту. Сва важнија и Наводи се гањање Г>океоштрија места цензура је[л,а после одласка Црногораца. Затворено је скоро све мушко становништво. Око 70 од њнх ссуђено је, без доказа, на тешке казне због велеиздаје. »Многи су

забранила. Али се и из оног пгго је оставила може да назре оно што је у њој главно, па преносимо пропуштене ставове:

»С мобилизацијом отпо-Јбили осуђени на смрт, а чело је гањање Југоелове-јнеки су добили помилована по примеру Вартоло-јње па тампицу од 12 до мејске ноћи. Из тог се га-[2() година«. њања развила тако ужасвај Интерпелација наводи, влада, да је у многом по-Јкако је затворен председ-

ник вароши Будве, и случај једног старца. »Преким судом је осуђен на смрт неки слаби старац из Боке Которске, коме је било 9.4 године.... Другог, 78 година старог човека из Боке, ставили су пред преки суд и

стрел.али га, пошто су га држали иет месеци у гамници Кад су се такве ствари догафале у Далмацији, може.мо замислити, шта је тек бивало у Босни и Херцеговини и у близини фронта......

БУГАРСКИ - „МАШОНСКИ. ПРОТЕСТ"

IX И ако су бугарски »докази« о њиховом праву на Маћедонију више пута обарани са аргуменгима, који се оснивају иа прошлост народиу у томе крају, на његову историју, језик и обичаје, као и споменике који и данас јасно обележавају српску прошлост ипак остају упорни при својим фалсификатима. Не тиче их се, што их је маса интелектуалаца наших као и велики број странаца, који су, незаинтересовани за Маћедонију — својим доказима у лаж утерали. Они знају једно и при томе остају. То — без обзира на објективну критику и даље гврдоглаво заступају и по хиљадити пут износе да су Маћедонци »Бугари« и снршсно. Шго су им »докази« једно ругло : ' Т V г» V ОЈ ■ **ј л 1А.ТР I* и П' V!'««, Т /Д ко их Вендсл назва, њих се то нетиче. Код њих је чист полигички рачун а литература и истина споредна ствар. Вачунају, да ће ипак по некога одвести ка странпутици, а њимаје то заувар. Њихов је рад и пре у том правцу био; они од њега и данас неоступају. Обманути и превариги странца, који било из незнања језика, или непознавања историје и обичаја •гога иарода залута зи њима, главни је задатак бугарског рада. Па жалост, у прошлости наилазили су на доста гаквих наивчинакоји се на штету свога имена нису устезали залагати, за ствари због којих ће данас на лице места многи њи-

ховземљак поцрвенсти. Бугзри и данас томе теже. »Маћедонски протест« који никакве везе са Маћедонијом нема, јер је дело бугарске владе, има ј»дини циљ обманути Европл обманути странце и усаех је постигнут. У осталом они го не крију, то им свакодневно њихова штампа износи, постичући владу и комитете да у том иравцу раде. Нада је, да ће им план овога пута омашити, јер Бугари затварају очи пред једним фактом: да је добар део Европе на лицу места видео чији је народ и комеприпада. Није давно било,кад су они жучну борбу водили са »научном експедицијом мафарском«, којаје у нарочитој сврси обишла Маћедонију и која им је јавно рекла: »да су језик и дбичаји народа у Маћедонији истоветни са Србими у Србији, Босни и Херцеговини и у осталим крајевима српским, а како су прошли са Венделом, то већ сви врло добро знамо те немамо потребе понављати. Вендел и данас успешно са њима води борбу. Дакле, то им кажу савезници који им помажу да те за њих, туће земље, приграбе. »Маћедонски протест« вели: да је Маћедонија у старо време дала свесловенском свету словенску азбуку. Са свим тачно, али није тачно да се је та азбука називала »словено-бугарска« као што оии тврде, јер се бугарско име није тада могло ни чути, а ка

КАРТЕ ИЗСРБИЈЕ — У нашем уредништву имају карте из Србије: Илија Јербић, инжињерски ппоручник од Лепосаве М. Павловићке из Пожаревца. Мика П. Ђорфевић, арт. капетан (2) од сестре Тимке П. Ђорфевић из Шапца. Сретен Николић, интендант (3) од Драгиње, Драгољуба и Ангелине Николић из Крагујевца. Душко Крстић од снаје Вукосаве Крстић из Београда. Драгутин Лекић, практикант управе града Београда од мајке Јелене из Београда. Живојин Костић од Љубице Костић из Београда. Милан Пурић, секретар начелства од мајке из Новог Пазара. Божа Спасић од Зорке Милосављевићке из Младеновца. »Код Мите Ристнћа шефа вуче В. Суботско налазе се карте за: Благоја Недељковића,. железн. од Милице Миљушевић из Рипња. Ботољуба Мијовића наредника музике пука од Драгослава Мијовића из Вгаипаи. Бошка Зарића железнич. чинов. од Маре Аранћеловић из Београда. Миту Ристића од ћерке Мице из Београда 8 карата. Николу Димитријевића обућара од Петра Матића бравара из Крезове.

СА0ПШТЕ& А — Ниже именована лица позивају се да предстану Комесаријату за избеглице у Солуну, или ако иису у месту, да достава адресе: Сотир Анћеловић, учитељ из Битоља, по акгу бр. 1954.

Г-фица Миленија Топало вић, по акту бр. 2017. Илинка удова Сгојана Јовића, избеглица из Градње, округа врањског, по акту бр. 1882. Риста Тановић, надзорник свиларства среза ћевћелијског, по акту бр. 1775. Бошко Митровић, тргов. из Битоља, по акту број 1150. Александар Поповић.пензионер из Чачка, по акту бр. 1386. Ђорће Јоаановић, поштански кондуктер из Врање, по акту бр. 1650. Из канцеларије Комесаријата за избеглице у Солуну, 30. марта 1918. год. бр. 1650, Солун.

ПОШТА _ЗА СРБИЈУ — Јован Величковић, 1. хаубич. батерија п. 801 извештава свог брата Милуиа В. Величковнћа село 0џаци ср. трстенички округ

крушевачки даје здраво са браћом: Милосавом и Стојадипом, Давид, Милан,Миладин, Богољуб и Благоје Бињићи, Стојан Прокић, Крсман, Јован, Владимир Батоћани. Петар и Мијаг Клисарићи, Алексаидар и Милан Равилићи, Трајко, Јован и Милорад Радуловићи, Милосав, Ранко и Светомир Ратајци, Петар Пантелић, Чедомир, Милосав, Јован и Живојин Пештарци, Новица, Радош, Радивоје, Богдан и Влајко Арсићи, Радомир Гилић, Огњан Дубравац, Владимир Рајко, Милеи, Милан Рајо и Милисан Сарићи, Милосав и Мијат Стојковићи, Мијушко Васиљевић, Аиостол Филиповић, МиленЛештанин, Миладин Прибановић, Стојадин, Миљко и Витомир Игњатовићи, Радомир Ђушић, Милан Ђурковић и Јаћим Милутиновић, Борисав, Богссав и Анта Коматовићи, Милан,

Јаблан, Драгомир, Благоје и. Богољуб Карићи. Свинаиред именовани здраво су и моле да им се њихове породице јаве, — Василије К. Јездић обвезник дрин. болн. чете п. 315 извештава судопштине заовљанске ср. рачански окр. ужички да су ниже именоваиа лица жива и здрава: Обрен, Божа, Маринко, Маринко, Чедомир и Десимир Јездић, Рајко, Радомир, Миладин, Ђура, Михаило и Божа Јеличић, Боја, Велиша, Велизар, Богољуб, Властимир-и Станимир Лазић, Здравко и Бранко Спасићи, Лука Божић и Душко, Лука, Алекса, Милоје и Михаило Мандић, Радан, АнтониЈ'е, Велиша и Мирко Јелисавчић, Милорад, Сима, Јевта и Милисав Ђурић. Вељко и РаРадосав Тривковић, Зарија, Добросав, Јевта, Тиосав, Илија и Миламир Василић, Станимир, Де.симир, Ђуна-

сије и Јоаан Николић, Милаш, Рајко и Илија Марић, Динда Којадиновић, Крста, Милаи, Јовица и ВојинРајковић, Милорад и Радомир Печеничић, Никола, Вукола, Сава, Станко, Лазчр и Милош Караклић и Вукоман II. Моле за одговор. — П-наредник—ћак Стеван С. Михаиловић телеф. 2. б. п. 52 јавља своме деди Милошу Михаиловићу у село Рготина срез зајечарски окр. тимочки даје са оцем жив н здрав, као и Живојин Ј. Милошевић и Милан Ж. Милић, моле да им се јаве преко Срп. Црв. Крста у Женеви. — Редов Сгеван Стевановић телеф. 2. батаљ. п. 52 јавља своме оцу Милану Стевановићу у Београду Душанова ул. бр. 12 — да је жив и здрав. Моли да му се јави преко Срп. Црв. Крста у Женеви. — Димитрије Тошић, пешад. поручник из Пирота,

моли Српски Црвени Крст, у Женеви за извешгај о својој снахи Даринки М. Тошнћ из Пирота, калекагшја, која је тамо остала са децом и о којој нема никаквог извештаја. Моли г. г. Николу Митковића и Светозара Ивановића оба из Пирота, који су сада у Женеви да и му и они пошаљу извештај. — Артиљеријски наредник Светозар Љ. Митић, 3. пољске батерије п. бр. 216, извештава своју фамилију у Србији, село Суповац, срез моравски, окр. нишки, да је жив и здрав као и синовац Жива; као и из истог села живи су и здрави: Аврами Добривоје, Боривоје и Божидар Станковићи, наредник Драгољуб и брат Димитрије ДЈвковићи, Цветко, Добросав М. Митићи, Стојан и Миле Савићи, Златан и син Лазар Стојановићи, Живојин и брат Тихо.мир Стојковићи,