Велика Србија

БРОЈ 721.

СОЛУН, ЧЕТВРТАК 12. АПРИЛА 1018. ГОДИНЕ

ГОД. 3.

ЛИСТ ИЗЛАЗИ СВАКК ДАН ПО ПОДНЕ ПРЕТПЛАТА ИЗНОСЛ: Месечно 4 50 драхме, тромесечно 13*50 драхми, годишње 54 драхми. РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЂАЈУ

Стаи уредништва: улица Краља Петра бр. 70.

БРОЈ 15 лепта

I I

Уре-ђује О Д Б 0 Р

БРОЈ 15 лепта

ЗНАК НЕМОИ Принудни метод пипкања

Г)

Иа западном фронту поново је иаступио застој, гвакојако лривидан и привремен. Први је обележио прелаз из неуспеха почетног, најсилнијег и са изгледима на успех најповољнијег немачког офанзивног налета—у напад на другом сектору. Тај први нрелаз представља уједно и немачко признаље, да на сектору Соме, где је први налет извршен, нису могли постићиникакав војнички успех. Са овим другим застојем завршен је, опет са немачким неуспехом, други иериод офанзиве, покушан на сектору Ипр-Армантиер-Арас. Извесно ће непријатељ после овог застоја прећи у нови напад на неком треТ.ем сектору. Из овако постављене ситуације на западном фронту види сс двоје: 1). да су два периоданемачке офанзиве на западном фронту завршена без предвифеног успеха.даклеса неуспехом по непријатеља; 2). да је неприЈатељ, не постигнувши предвиЈјени успех, приморан да бира слабију тачку нападног фронта, у нади коцкара, који непрестано губи и стално меће на нову карту док и последњу пару не прокоцка,—даТ.егаједном срс Т.а посложити. Обе ове до очигледности јасне истине утврфују немоТ непријатељеву, да судбину рата реши на западном фронту у своју корист. Досадашње непријатељске операције у току овога рата, нарочито оне које су Немцн предузимали, створиле су једно општеправило: да Немци никада нису могли коначно успети у каквом великом војничком предузећу, ако тај успех нису извојевали за првих петнаест до двадесет дана. Послетога свако њихово инсистирање у напорима увек је представљало лупање главом о зид. Садашља немачка офанзива ни у колико не демантује ово правило; она га шта више још боље утврЈзује. Први неуспех натерао ихје да траже изгледе за други успех; други неуспех завепгће их, свакојако, на тре-ћи покушај. Мефутим, прва немо-ћ требало је да им буде поука, да са другим неуспехом не срљају у још јаче слабљење.јер периодично слабљење води право у — катастрофу. Али Немцима се жури.

Њима Је време скупоцено. Они му, изгледа, дају много всћу важност, но што да ју стотинама хиљада живота. А та нервоза и то потцењивање живе снаге други је доказ о њиховој немоћи. Очигледно је да сс плаше сутрашњице; другојаче сс не може објаснити ово њихово компромитовање садашњице. У пркос тсшких нсуспеха — а неуспех је исто што и пораз — у првим двама периодима ове до сада незабслежене и непознате офанзиве, Немци ће, у то не треба сумњати, покушати нови напад, можда још безобзирнији, а вероватно и много крвавији. За овај евенту

текторат. Аустријска се влада одупире томе решењу. Лондон, 12. — Пз Токиа јављају: Јапански лист »Жижи Шимио« објав.Ђцје чланак, у коме говори о нарочитом сазиву парламеита ради решења отите мобилизиције ј а ч анск е војске.

т ФРАНЦУЗА Фош и Клемансо Поднасловом »Два Француза« Њу-Јорк Трибин об-

као унутрашње питање Аустрије«. Председник општине у Жалецу распустио је овај збор са узвиком: »Устани,Југославијо!«.Присутни послапици уверили су народ, да Ке се за осгвар|.л.<: Л борити на смрт и жиног, »сада или никад«.

АУСТРИЈСХЕ НЕВОМ Кад не помажу тоаови, неБе ни запушачи Аустро-угарске војне власти упутиле су граћанству преко подрећених им оргајављује одушсвљени чланак:на ов_\ наредбу: о генералу Фошу и г. Кле-ј »Ц. и к. онруж. заповед-

мансоу. »Нико не пориче — вели лист —- да јс генерал Фош најспособнија личносг за положај који сада заузима. Америчани гаје нарочиту љубав према хероју на Млрни. Измећу осгалога, они нарочиго цене отнореносг генералисима Фоша, чије речи пр\'алнитрећи нокушај опи 'жају велико поулдан.е. Али ће свакојако изабраги су наша л.убав и наше нови сектор. Који и’дивљен>е тако исто велики где‘. ,) Го се само можеЈи нрема другом Французу нагаЈјати. Не губећи из великог срца, који се зове вида досадашњи немач-. Клемансо. Он не симболики избор сектора и у -^зира, у овом критичном зимљући у оцену факта: ’ моменту, само отпор ФранДа су ПсМЦИ, добивши цусге, него и отпор ч раније достојну лекцију 'Саве8ника. Он представља од Француза, покушали , највећу одлучност. ПосмаП])ви напад на енглеску ( трајући Клемансо-а, ми равојску, па, претрпевши зумемо дух Бердена. Што и ту неуспех, пренелиТа више посмаграмо, у тога доцније севеЈ)није, *лико више имамо поверевероватноупретпостав-’ња у победу наших заци да 'ће тамо наићи на става« много слабије снаге, није искључено, да т])ећи наггад покушају на сектору јужно од Соме, дабиодржали конгинуитет нападног фронта. Претпоставка је, додуше, произвољна, али

нииииво (окружно м/сто) В. од бр. 301> 1918. Скуиљање занушача. У смислу наредбе В. Г. Г. од 5, б|). 59.-1 од 3. марта 1918., реквирлрају се ниже означене врсге запушача и

лења победоносно захвата и најнЈире слојеве народа. бдара одсудни час и за шии јединствени народ Xр вата, Срби и Словенаца. Соколи! Браћо! У раду и борби за народно ослобоћење и самоопределење хрватским соколима је место у нрвим редовима. Где год вас има, н само један, тај један нека буде одважни и активни члан иародне заједнице; нек буде апостол мисли јединстви и уједињења нашег јединственог народа Хрвата, Срба и Словенаца. Без етраха и грепета ми смосоколи дужни у томе бити први. У прве редове дакле, Хрват -

ВУГАРСКК - „МАШОНСКИ ПРОТЕСГ

ски Соколи ! Ово је хтватска иорука браћи да нико не заборави иа своју дужност. Здраво! Др. Лазир Цар, Јосип Хи нум, Арх. М артин П илар, плу ге. Оне ће се за новац \ у , 1ЧНШ{< ф Суш _ ! ,Р Т^? РеА . ИШН , ОЈ .:' Г1|Ј Т I ннћ, Др- Иван Крстељ. Др. Б. Г. АнђелиновиА, Др.

НАРШИ ПОКРЕТ Са једног словеноког скупа

Цирих, 12. априла У малој варошн Жалецу ипак није невероватна, У Штајерској одржан је најер се дављеник и заР°л ,ш СК У° Словенаца * ко * сламку хвата; а Немци- ме Ј е присуствовало више ма, односно немачкој 7л,ш лица * 0ва Ј велики врховној команди, по- ск >' п ’ коме с У, л »редседава1 . птж Н 1то 1лг\ Рппинкоп чм.

требно је да колико то лико повраги и сачува веру немачком народу у победу. У сваком случају, Немци ће тражити важнију тачку западног фронта за свој нови напад. Ово немачко пипкање, које се ни у ком случају не може узети као насилно рекогносцирање у великом стилу, већ као напад највећих Ј)азмера, несумњив је доказ о немачкој немоћи и предзнак немачког слома.

ШИШКЕ ВЕСТИ

Цирих, 12. — Пемачка штампа јавља, да ке Папа учинити нов апел у корист мара. Цирих, 13. — Избио је озбиљан неспоразум изме!)у Немачке и Аустро-УустроУгарске због Украјине. Немачка влада хоке да на ту земљу прошири свпј про-

ли Владимир Равникар, чи ји је последњи говор нзазвао дубок утисак у Аусгрији, и председпик југословепског клуба Корошец, имао је за циљ да свечано потврди приврженосг Словенаца покрету за остварење независне југословенске државс. У своме говору, посланик Корошец, изложивши плнн националне будућности Словенаца, рекао је »Хиљаде Словенаца не зазиру ни од каквог осећања страха у својој борби у корист уједињсња народа Словенаца, Срба и Хрвата«. ^ После више одржаних говора од стране српских и хрватских посланика, присутни су изгласали резолуцију, која изражава повереље народа у покрет предузет 8д његових представника. Они траже апсолутно право да одлучују сами о својој судбини и нападају »варљиве поку-|Права народа приближашаје аустријске владе даЈвају се свсм остнарењу. Ирегаи југослоаенско питање деја слободе и снмоопреде

ви за скупљање у (место) 1. Плута (непрераћена); 2. Украспа плута; 3. Предмети од плуте. а) већи прсдмети као плоче, колутов ■, прстенови, ит.д. нови или још употребљиви. б) запуша* и за флаше и бурад: б«“» [>чз 1 И 1 ср величине. ц) отпаци од плуте, т. ј. фабрички отпаци и изломљени запушачи. Ко не поступи по овој наредби, биће кажњеи ноичано до 1.090 круна или затвором до 3 мјесеца. Окружно заповЈедшиитво« Из ове наредбе види се, да је Аустро-Угарској дошло већ до гуше, да се већ дави. Али — кад јој нису помогли топови, неће, бели, ни запушачи! ЗА СЛОБОДУ Позин Савеза Хрватских Соколских Друштава Савез Хрватских Сокол ских Друштава објавио је овај позив: »Браки Соколима После близу четири го дине дубоког ћутања примите хрватски соколски брагски поздрав! Примите га и ви, српска и словеначка браћо, и ви сви словенски соколи, расејани широм света. Свима братски поздрав1 Прилике јаче од нас раставише нас и разбацаше од немила до недрага; опустеше наши домови и наше дворане. Присиљени на ћутање чекасмо час, да се опет окупимо и да поново прегнемо утрострученом снагом на рад за свете соколске идеале: једнакост, братство и слободу! Соколи! Браћо! Наш је народ прошао крваве четири године. Али све што прсживесмо предзнак је само нових и љућих борби.

Ф рањо Бучар, Др. Божо БинковиК, Др. Јурај Брбаник, Др. Иван Рибар, Поп Динко Брањицан. Ј\р. Д рагутин Машек, Д/ј. Б огдин Малец, Д/ј. Б огдан Б радошка, Милан Немљак.

ДОГАМЈИ У РУОИЈИ ПГтокхолм, 12. — Бивши руски министар снољних послова, Терешченко, успео је да побегне из Русије у Шведску. Петроград, 12. — Руска црноморска флога концентрише се у Севастопољу, с намером да браии варош од Немаца. Петроград, 12. — Максималисти употребљавају сва средсгва, да организују војску која ће се одупирати немачком надираљу ка Криму. Лондон, 12. — Рајтерова Агенција сазнаје из Петрограда: Депеша из Хелзинфорса јавља, да је бела влада одбацила предлоге о ми ру поднете од сгране комесара црвене гарде. Чла нови штаба црвене гарде отпутовали су за Ввборг. Лондон, 12. — Многеруеке лаће, измећу којих и Андреја П рвозвани и Република, отпутовале су за Кронштад. Штокхолм, 12. — Немачке су трупе заузелестаницу Лгов 70 вјкта од Курска. Упутиле су совјегу вароши ултиматум да се преда без борбе и да преда власт опшгинском савету пре револуције. Совјет није хтео да се повинује ултиматуму и објавио је општу мобилизацију. Непријатељ је заузео шећерне фабрике у околини Курбка.

XVI. А сад коју о потписницима »Маћедонског протеста«. Њих можемо поделити у две групе. Прво на граћане који су »потписали« протест и на оне који су дејствовали да то ови учине, а го су воће бандита, чија имена бриљирају на овоме »протесту«. Како би далеко отишли, кад би о свима понаособ говорили, то ћемо истаћи само оне, које треба да упозна јавно мнење. Признајемо да је 1 едан део — и ако мали — потписника безазлено оружје у рукама бугарских пропагандиста. Има их који апсолутно појма немају о политици а још мање да су се њоме бавили а вероватно и таквих који незнају да су њихови потписи — стављени на тај протест, јер је то стара тактика бугарских баидита, који су дуго година у Маћедонији практиковали. Бугари су рачунали на ефекат који ће произаћи од токорсе њихове дубоке старости. Шго је најлепше има их неписмених и нигде не стоји да их је ма ко другк потписао, као иапр.: Рафаило Столев из села 1 Ј опчишта (гетов. окол.), Крсто Лазов из Куминова, Дончо Анкелов из К ратова, Наке Јанев из Лахчана, Крста Трајков изКрушја, а Андреја Татарчев из Ресна може се потписати само на грчком језику. Ето дакле то су ти: што су прочитали ферман Егзархије; рад цариградске конференције, Сан-Стефански Јч-овор; литературу српску и шга још не и они »протестују« »Борци«, који се помињу да су на лицу места у Цариграду радили »на самосталној цркви бугарској« — то су печалбари који су у Цариграду, као баштова ни, млекације и пиљари били а којима та »борба« ни иа крају памети није била као: Димитрије Куновски из Дебра дугогодишњи баштован у Цариграду и Беселин Георгијев из КривоРечке Паланке, којијеимао своју бакалницу у Цариграду. Има вароши, које су заступљене потписима граћана — док мећутим ниједан од потписника није одатле родом, као што је случај са Кумановом, који су погписали: Хаџи Зафир Тасев из Пчпње, Михаило Бојловски из Козјака и Крста Лазаров из Кошуха (кратов. околина). За Кратово потписао: Дончо Анкелов из села Талишманца, а за Скопље: Петар Шагманов из села Кучевишга, Спиро Гајдаџија из села Катланова и Краљо Хаџи Марков из Кратова, а има и таквих који су цотписали »про

роши, као што Је случај са Ангелом Спространовим из Охрида који је од ире четрдесег и пет година касапин у Софији. Зашто? Где су народпи прваци из тих места — кад се зна да ту има врло угледних? Сем горњег, мећу потписницима има пдаћених агената бугарских које су за време Турака плаћали бугарски конзули — што су се Бугарима призиаиали — такви су: Димитрије Давидов, Анастас Лозанчев, Јован Караборов, А. Хр. Јонов, Димитј ије Вељанов, Павле Хацијевски, Иконом Т. Симовски. Треба признати да ту има којимаје силом узет потпис, мећу којима се мора урачунати А’аци Јозан (а не Иван) Весов из Велеса. Хаци Јован Весовић познаг је на тргов. пијацама Пеште и Беча као фирма: »Јован Весовић« — због чега га је бугарски комитет за време Турака врло често уцењивао, али је Јован остао при гоме до ослобођења. За тим Весовић је предводио депутацију граћана велешких 1872 године у Беогрвд ч молчо да с» не премешта нени учитељ Нешковић, о чему постоје податци у Нс шем Министарству Иностраних Дела. И, дакле, као што се може позитивно утврдити да нема ни јс.дног угледног и че.ститог граканина ни из једне Македонске вароши — изузимајуки Велеса и Ресна (све!'а дзојицу) да су овај »П ротест Македонаца « потписали — тако се исто може утврдити да су га иотписали најокорелији аликовци и убице бугарских биндита којимаје циљ био пљачка и убијање оних, који се нису хтели бугарима називати. Тај је избор карактеристичан. Мора да и он има неко значење код Бугара, јер несмемо претпоставити да би се они у Штокхолму толико заузимали за политичку слободу оних којима је месго у казамату. Ако су Бугари хтели преставити верно њихов разбојнички рад у Маћедонији — онда им •је избор преко сваког очекивања испао срећан ти су: 1 ) Лазар Волков, војвода бугарски прост је човек и неписмен за време Турака крстарио у околини Скопља. У селу Дивље убио је Васиља Чучера и целу фамилију (двоје деце и жену^) спалио у њиховој кући. 2) Крста Лазаров, војвода бугарски у кумановској околини — обичан разбојник прост и неписмен човек. Пљачкао је и за новац по друмовима — за време турског режима — убијао путнике. 3) Аргир Манасијев, по-

тсС 1 «, а нису становници нз-1инз'1И крвоиија Срба у ћсв-