Велика Србија

СТРАНА 2.

»13 Е Л И К А С Р Б И Ј А«

БРОЈ 722

жена, као и мрачну сгра- дине пише кратовски Мину тога лпротеста«. У сви- трополит Михаило писмо ма местима, где је потпи- руском цару у коме каже: еан као и у оним Где тај Родитељи су моји и про»протест« није потписан, родитељи Српске земље граСрби су за време Турака да Кратова кнежеви »(Глас имали своје народне шко- Срп. Краљ. Акад. 58 ('1900) ле, црквено школске оп- стр. 233—4)«. штине, цркве, неколикој »1652 године у дворским гимназија, учитељске шко-’ споменицима записано је ле и богословију, па шта да је 1652 године: »Сербски више а три епархије са Митрополит Михаило« два три Лрхијепископа српске пут ручао код цара. Ово народности ! !је напред поменути митроИ кад су ово имали, не- полит Михаило. (Филолопсумњиво је да је ностојао ческаја набљуденија А. X. неки народ, коме су те Ростакова издал И. Срезешколе, цркве и Архијереји њевски (1865) апр. 184). требали, а да то ниеу Бу- 1685 год., аише скопски гари били, мислимо да је »Архибискуп о Србији и излишно напомињати. За- кзже, да је Скопље главни шго то Б)гари крију и од град (.рбије« (бсорЈа Мечега се боје? Један народ (гороН сН бег\/1а), затим епочија је прошлосг пуна по- миње куће каголичке, а ноеа, који је, такво видно онда »1урске« (т. ј. Мухаобележје дао у културном медовске), а измсђу правопогледу, који је исто тако славних помиње само Грчна сваком кораку, било у ке и Српске »(Сазе Огесће народиим умотворимама, 5егујапе“ (А 1Иешег, Уе(ега било у натписима и спо- топипг з1аV тег 1П5( Ш 11 меницима по црква.ма и ма- ( 1о 7ау сгр. 221). настирима, своје име еа г °Д ане А° ша0 Ј е У вечита времена урезао; не Р У СИ Ј>’ »Сербскија земљи може тако лако преко ноћ 10 Р°А а 1 копиа« мшропонестаги, као што томе те- лит Јефтимије, где је предао же Бугари. Може чекић и м °лбу у којој каже да је длето бугарско и даље чи- он Сербские земли скопские нити да тога трага неста- ЦР кве{< (спомен Сри. КраЈВ. не, али га никад не може -^ ка Д- 38 ((1900) стр. 71.). из душе народне избриса- » 1706 г °Д ине Д° ша0 Ј е У ти. Њихово твр^ење дане- р У си ЈУ Димитријс Петро ма Срба тамо, најбоље се из ок Р и Д ек е епархије да демантује самим овим њи- ‘купља милосшњу и да ховим ридом, јер кад неби А ог Р а Д и ЦР К1, У гв - Д ими ' било Срба од кога се то т Р и Ј а - Димигрије каже: »Ја бране? Од Бугара на сва- ниже и «еновани раб тои ки начин не! Да Срба није ( на Р1 а ) из Сербиске земли било у прошлосги у тим из а Р- чи Д° н е кие епархи и крајевима, неби било ни Крчевскаго города« (г.ј. из њихових потомака, којима г Р ада Кичева). 15 фебруасу школе, цркве, и Архи- Р а Ј авио се У Посолском јереји своје крви и народ- П Р иказ Ј е ^ербенин Диминости требали. Њвхови уз- т Р еои Пе,;, Р овв > а « сбио Ј е вици |< ИЈ е било Срба пот- неки да Р П Р И поласк У в пуно огпадају, јер их ар- сербскоЈу землЈи, (у главном гументи наши побијају. Но а Р* ив У Министарства ИноБугари с фактима нису ст Р аних дела у Москви год. ни покушали то да побију, ј Р" ' ■ п ,од ' пи ’ ше руска царица Јелисаве]ер их немају, д они зОи- ,у- * 1 ; - та: Благородним и почтеним ља, мора им се признати, , господам Сербскиех земел в нису народ који их неби ,, " 1 „ „ . Македони, скандари, чернонашао само да постоје, па . е ^ 1 • , • горњ и иримори, монтенемакар и у најзабачениЈем 1Ј 1 г , ■ . . грискагонарода, гуоернатокутиву, на овој земаљској у у Ј е I ром.вовјодом, књазем и каг питоном також и ним духовЗавршуЈући са њииа о-ј ним и мирским чипоначалвај наш разговор, изнеће- „ икома (Сим . Милутиновић, мо им још неколико исто-.н ја ц г 1835 . риЈских доказа, које нам СТ р уцу на сваки начин не могуј 1789. год. пише црногорпобити, јер су из изворм ски губернатор Ивап Раземље која је увек њима д 0 њић, руској царици и Цаклоњенија билц, кад се К аже: ))Сад ми сви Србц из р ХЈзћедонији говорилц. 5 Црне Горе, Херцеговине, књизи,- »0 Српском имену Бабљана. Дробњака, Куча, у Маћедонији и Старој Ср- Пипера, Бјелопавлића, Зебији«, проф. 1 Вас. 1 Ђери , ћ, на ге> Климента, Басојевића, страни 19, вели: »1651 го- Братоножића, Пећи( Косо-

СРПСКА КЊИЖАРА И. РИСТШЗЕВИЋА Код Беле Куле Препоручује поред осталих књига: Роман »Хању« др. 3. »Српску Драму« др. 4. »ЕнглескиЈљу у срдској Јјојсдц« др. 3 : §0. Доживља : ји Наредника Миладина са додатком слика из српског повлачења кроз Албанију др. 3. »Југославију« др. 2 50. »Изгнаник свеге жртвее др. 2. »На Каиији Будућности« црееод од Анатона франса др. 1 " 50 . »На Рекама Маћедонским« др. 1-50, »На Помолу« др. 1-50. »ПодТућим Кровом« др. 1-50. Велики календар »Домовина« др. 1. Календар џепни др. 0-40. Учитељ енглеског језика од Ђ. Петровића у меком повезу др. 3-50 у тврдом др. 5. Уџб>еник француског јеаика од Алкалаја др. 4 — од Плеца др. 2-50. Свеске »Мале Библиотеке« комад 0.40 др. Венеричне болести др. 2. Нови Завјет у фином повезу др. 1-50. Тајна Организација др. 5. Н О В О: Мплц џепни речник који садржи 46 сграна вајпогрсб-

јкијих разговора Српско; Француских, Талијанских и Енглеских писано српски др. 1-20. Роман «Наше Срце« са сликама др. 4. Ррчникв од СтевовиКа српско-Француске н Француско српске комад 6-50 драхми. Књижара моли поттовпне муштерије са фронта да поруџбину врше преко курира пошто јој немогџће сдати робу преко поиипе.

СРПСКИ МАГАЦИН ДУШДНА СТ0ЈАН0ВИЋД Навахија Лимбо ул. бр. 36 пошавши од хотел Париза ка Покривеној Чаршији прва улица десно у непосредној близини Бурмали џамије Има на стоваришту разне сорте гарантирано чистог природног вина у бурадима и флашама, које нарочито препоручује српским менажама. Магацин је обилно снабдрвен кошаком, ликерима, ракијом и осталом робом. Продаја на велико ,и на мало. Цене умерене * 15 30

ва, ГГризрена, Арбаније, Ма-ћедоније припадамо вашему величанству и молимо да као наша милостива мајка пошљете к нама књаза Софронија Југоваћа«(Гласник Српског Учеиог Друштва 72 (1891.) Стр 297) Из ово неколико примера видеће се: колико је тачан павод »Потписника« да је српска литература признавала бугарско име до 1870 године у Маћедонији. Затим ће Бугари ви дети; чијом се земл.ом Маћедонија сматрала, — а на-

Њујорн Трибин вели: да је реченица г. Клемансо-а: »Чернин лаже!« потпуно 1 ачна. Он не лаже само односно питања о Алзас Ло рену, него нарочито у питању држања централних сила према миру. Његови преговори о мору су чисте лажи, чији је циљ да С Д Р А Т Н Н X Са нашег фронта Српски звоничан извештај Солун, 13. априла

ведени примери нису из српског извора, па да би нам могли потурити шовинизам. Бидеће где се ова места палазе која се у овим историским докумен тима помињу. Бугари ће по својој уобичајеној практици избегавати ова факта и остати при својим фалсификатима. Крајње је време да и они к себи доћу и да се не машају за туђе, јер верујемо да им још лебде пророчанске речи њиховог обожаваног пок. егзарха Јосифа, изговорене 1912 године у Цариграду. »Маћедонија и Маћедонци биће гроб Бугарске«. Нс\дати се да ће блиска будућноег утврдити тачност егзархових рочи, с тим, шго Не незајажљивост Бу!гарске за тућим — гроб јој ископати. Ћ.

ПОЛИТИКА ЛАЖИ Коментари америчке штампе Њу-Јорк, 13. априла Циничке изјаве графа Чернина изазвале су заирепашћење у Сједиљенам (Државама. Сви се пцтају; ■ да ли је Черннн луд или јпосмагра свој народ као јстадо слепаца и глупака? Њу-Јорк Тајмс се пита; [да ли се Чернин исмејава | са светом, имајући ту смејлост да још говори о чејтири услова за мир које је ! председник Билсоп изнео као могућу основу за преговоре? »Постоји — вели лист скорашња изјава Билсонова, који је, на нитање Хендерсона: да ли је увек миш-

Ноћас смо ватром расгерали непријатељсно оделење иешадије у изворном делу Трнавског потока. Са солун. фронта Ф))аицуски коминике Солун, 13. априла Лктив ност артил ср ије иа фронту измефу Црне Реке и Маларупе. јСрпеки одреди извршили сууспешне препадеј на разним тачкама' фронта рушсћи пепри ј а тељс. ке о р га н и за циј е. Оборена су два непријател.ска аероплана. Наши су авијатичари бомба рдовали непријател.ске логоре у долини реке Девола (Албанија). Фракц. коикнака Париз, 13. апрнла Претпрошле ноћиборба се је наставила око селаАнгаранСаптер где је непријатељ коицентрисао све сво!е напоре. Француске су сетрупе храбро одупиралеи успешно против-нападале. Село, које )е прелазило из руку у руке, остало је поседу Немаца који су претриели огромне губитке. Ми држимо ивице села Анга ра, где Немци, у пркос учестаних напада, нису могли продреги. На о балама Авре јака артилеријска борба. Извршили смо многе успсш не нападе западно од Ласињи-а јужно од замка Куси и у Лорену. Активност ортилерше у Вевру у области Флири Ришевил.

> љења »да је немачка сила |несавесиа и нечасна и да ; као таква мора бити униI штена«, одговорио: да те (речи изражавају » 1 вегову непоколебљиву мисао ињејгов свеги циљ«. Ово је у (ствари одлука свих Савез• ника.

С тан за самца и за двоје издаје се у главпој улици Егнатијевој бр. 339. За услове упитати на прво« спрату. 1—2 Кова американсказубна клнника Д р ПАРАСКЕВОПУЛОСА ул. Егкатија бр. 357 аа углу »К а м а р а« Једини атеље нове американске зубне клинике, где се могу излечити болесни зуби и начиниги вештачке американски десни са зубима. За господу: српске официре и војнике зиатан попуст у ценама. 11—12

СИФИЛИС и све веиеричне болести лечи са потпуннм успехом директор болнице венеричнкх болести у Солуну Д-р ХРИСТ. ХРИСТОДУЛУ прима у својој клиници: од 3 до 6 и по час. по подне ул. Егнатија бр. 314, улаз из ул. Методио 15. 12-30

Дацније, — Јака узајамна артиљсријска борба у ооласти Ангара и на обалама Авре. Пешачких борби није било. После артиљеријске припреме Немци су извршили јак напад у Вевру на сектору гењевил, али су били одбијени. Заробили смо неколико војника. Доста јака артиљеријска борба на левој обали Мезе и у Вогезима. Авијаптџа. — Француски су пилоти оборили 10. и 11. априла 7 немачких аероплана и један балон а 10 других приморали да се спусте. Француске суескадриле бациле о.ООО килограма експлозива на станице Несл, Роа и Шолн. Солунски фронт. Нови извештаји потвр■ђују да је извидничка операција на обали реке Девол крунисана лепим успехом. У току надирања француске су трупе констатовале да је непријзтељ претрпео озбиљне губитке. Заробљено је 10 аустријских војника. Енглези су 11. априла извршили успешан препад према Баракли источно од

изазове конф\зију код Савезника и да извипи учињени злочин у БрестЛитовску. Сједињене Државе неће закључити мир све донде док Немачка не попусти у својим претераним захтевима, а нарочито док ) гонор у Брест-Литовску остаје у важност«.

ФРОНТОВА Струме. Па висовима Ветерника српске еу трупе одржале заузети терен и одбијају иове неп ри ј атељске против-на паде. Енглески комиЕике Лондои, 13. априла Воде се јаке борбе око Вилер — Бретоне-а. Наше су трупе, у против-нападу, напредовале и заробиле известан број војника. Вофенесу на целом фронту огорчеис борбе. Нанели смо непријатељу тешке губигке арти.веријом, пешадијом и тенковима. Непријатсл. је у три маха напао наше положаје северно од д р у ма ;Сен - Кантен— ВилерБретоне. Сви су напади одбијени. Немци супретрпели великс губитке. Непријатељ је напао француске положаје сесеро-источно од Бајела, али је одбијен. Немци су поновили напад на том сектору. Напали су такофе енглеске положаје мало источније. Борба се на томе фронту наставља. Активност непријатељске артиљерије на секторима Фестибер и Робеко. Доцније. — Немци сујуче целога дана на-

Д Н Е В Н Е

НАСЛЕДНИК ПРЕСГОЛА У АТИНИ Јављају кн Атипе, да је Његово Краљевско Бисо* чанство Наследник Престола Александар отнутовао из Атиие за Солун. ДОВРОТВОР Амерички Црвени Крст одредио је еуму од 14 000 долара (од прилике 70.000 франака), да 40 српских студената сврше у Швајцарској курс за зубно лекарство и туберкулозу. СТРАХ ОД НАРОДНЕ СВЕСТИ Загребачка, т ј. маћарскоаустријска полиција у Загребу, забранила је већи део програма прославе стогодишњице рођења великог песника Петра Прерадови■ћа, те је услед тога загребачки одбор одустао од сваке прославе. НАРОДНИ КОНЦЕРАТ Данас, у 5 часова по подне, у дворани Беле Куле, прирећује Оркестар Краљеве Гарде, под управом вишег капелника г. Ст. Биничког, а уз суделовање солиста г.г. Јовановића (пиано), Др. Гоно-а (тенор), Јец-а (баритон),Рендла (чело) и Фрајта (виолина), Пети Народни Концерат у корист Одбора Српских Студената у Паризу за помоћ ин гернираним студентимд. Програм концерга донели смо ономадне. Цене су: партер 5 драхми, а ложа 30 драхми. И ради племените цељи и због одабраног про 1 рама, а и ради поанате вешЈ-ине У изноћењу од стране ор-

падали француске и енглеске положаје измефу Бајела и Витшетс. Водиле су се најогорченије борбе на томе сектору а нарочито у близини Дранутра, Кемела и Виерстрата. Савезничке армије биле су приморане дасе повуку са положаја које су држале изјугра. Борбе се настављају. Јужно од Соме енглес.<е су труие извршиле успешне нападе на неп ријатељске положаје око Вилер-Бретолна и знатно п р о ш и р и л е фронт. У току борби заробиле су шестстотина војника. Село се сада налази у нашим рукама. Непријатељ је прекјуче извршио напад на томе сектору са 4 дивизије у намери да заузме|село Каши идрум Ка ши —Фуиоај, али није нш-де успео. Огроман број лешева које су наше трупе нашле на 11 ово заузетом терену показује да су немачки губитци били огромни. Италиј. кокинике Рим, 13 априла После кратке борбе наши су одреди уништили једно непри јагељско оделење код Педескала у долини Астико, заробили изненада једиу патролу у долини Асе и запленили доста ратног материјала на падинама брда Каприле. Одбијена су непријатељска оделења која су нокушала да се приближе нашим предстражама .ча десној обали Бренте. Узајамна артиљериска борба на сектору ПодеробаМонтело. В Е С Т К

кестра и солиста, препоручујемо публици овај концерат. МСТ ЈУГОСЛОВЕНСКОГ КЛУБА Југословенски Клуб у бечком парламенту покреће свој лист у облику ревије, а намерава да покрене и своју кореспонденцију у циљу давања ипформација о словенским тежњама и о својој политици. СРПСКО ТРГОВАЧКО ДРУШТВО Обавља све банкарске послове. Брши размену новца по најповољнијим дневним курсевима. Прима новац на штедшу и чување. Канцеларија се налази у улици Алекеандра Великог бр. 7, у згради хотела »Кавала«, преко пута бив. грчке централне поште.

ВДЖНЕ ВЕОТН

Башингтоа. — Посланик Белгије саопштава, да је краљ Алберг одликовао генерала Першинга великим крстом Леополда и ратним крстом. Лондон. — Рајтерова Агенција јавља, да је у Хангое (Финска) искрцано 40.000 Немаца са 300 топова и 2000 митраљеза. Атина. — Савеаници су ставили на расположење Грчке 100 милиона драхми. Атина. — Влада је решила да резервише за потребе земље сву овогодишњу жетву. Савезницима је достављена ова одлука, НДЈНОВИЈЕ ВЕСТИ

Атина 13. — Прекјучеје овдашњи руски иосланик кнез Демидов давао ручак у част Његовог Височанства Регента Србије Александри. Па ручку су били и сви посланкци савезничких земаља. Париз, 13. — Република Гиатемала објавила је ра г Пемачкој. Париз, 13. — Агенција Радио сазнаје из ГТстрограда, да нсмачкоукрајинске трупе покушавају да поврате Одесу и Николајев. У борби код Знамиенка опе су претрпеле пораз. Рускаје флота одбила немачко-турске бродове који су покушалида се приближе Одеси. Петроград, 13. Руска влада упутила је немачкој влади ноту у којој износи да Турци у своме надирању на Кавказу пустоше земљу и убијају мирно јерменско становништво. Русија протествује противу таквог посгупка и позива Немачкуда екер 1 ’ично интервенише код турске владе у циљу да се спречи убијање невиног становништва. Лондон, 13. — Из Амстердама јављају, да је бугарскн посланик у Берлину, Ризов, умро. Цирих, 13. — Из Букурешта јављају: Бугарски делегат, командант Тонтилов, тражио је да се демобилишу официри и војници бугарског порекла ив Добруџе, који су у румунској војсци, и да се упуте кућама. Лондон, 13. Један Холанђанин, којисеје вратио пре неколико дана из Немачке, изјанио је дописнику Дејли Експреса у Амстердаму сл едеће:» Н е м ач ки ј е н а род прекомерно нервозан. Са страхом посматра праву инвазију рањеника. Све су вароши претворене у огромне болничке центре. Листовима 1е нарсфено да говоре о јаком отпору енглеских трупа и о ратничким особинама Енглеза, како би се јавном мишљењу објаснио узрок о заустављању немачких армија«. Берн, 13. — Аустрија је протестновала код Лењипа противу поступка народних комесара у ометању размене заробљеника и стрељању свију оних који покушавају да бегају, па је запретила Русији да ће за сваког убијеног аустрнјског војника стрељати два Руса. Рим, 12. — Принце за Марија од Парме, мајка аустријске царице Зите, протерана је у Шва јцарску. Она је оптужена да је наговорила цара Карла да упути познато писмо Сиксту од Бурбона. Аустро-мађарска штампа води огорчену кампању противу царице Зите. Цирих. 13. — Народни покрети у Аустрији увнемиравају владу.Зато је заоранила све зборове и политичке манифестације.

Штампарија »Ведака Србија«