Велика Србија
БРОЈ 725.
СОЛУН, ПОНЕДЕЉАК 16. АПРИЛА 1918. ГОДИНЕ
ГОД. 3.
ЛИСТ ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ПО ПОДНЕ
ПРЕТПЛАТА ИЗНОСЛ: Месечно 4 50 драхме, тромесечно 13-50 драхми, годишње 54 драхми.
РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ
Стан уредништва: улица Краља Пегра бр. 70.
БРОЈ 15 лепта
НОВИ ПЛАНОВИ Швајцарска ихоландска неутралност у опасности
На помолу су, изгледа, нови догаЈзаји. Немачка озбиљно прети Холандији и Швајцарској, доводеки у питање њихову нсутралност и безбедност њихових грађана. Откуда толика смелост Немачкој и какви је разлози руководе да намерно и с планом изазива нове сукОбе, и то у часу кад су скоро целокупне њене снаге ангажоване на енгле-
хом садашње немачке офанзиве. Мефутим, немачки војни кругови немају могућности да ту узнемиреност ублаже и отклоне каквим војничким успехом, јер су сви досадашњи покушајипропали, ас тим и изазвали узнемиреност. А ипак им је потребно да ма чиме и ма на који начин отклоне последице опште узнемирености. На тај начин би се дала разуме
ско-француском фрон- ( ти евентуална решеност ту? Само су две прет-, Немачке да »победи«
поставкевероватне: или Немачка рачуна да -ће својом пресијом увуки две граничне, суседне земл>е у своје друштво, или јој је потребна, у часу немогукности да победи Француску и Енглеску,јевтинија»победа« над малим и слабијим државама, па да потом преко ових зада ударац главним својим
Холандију и Швајцарску. Са том и таквом »победом« била би привремено нахрањена незајажлшвост немачке масе. С друге стране, немачки војни кругови могли би се одиста одлучити на напад на Холандију и Швајцарску извиших војничких разлога, да би, немо-кни
непријатељима. Питање да на век организова освајања холандских и ном фронту туку Франшвајцарских територи-цузе, Енглезе и Итали1 а, независноодвеликих ! јане, створили нове секвојних операција у јторе и преко прве заФранцуској, не може грозили Енглеској, а важити као разлогдасе преко друге Француској
Немачка реши на сли чан корак, јер решење
и Италији. На први поглед ствар изгледа при-
тога питања зависи од лично невероватна; али коначног исхода овога 1 кад се размотри са свирата; победом у Фран-’ју страна онда се види цуској и то би питање‘ ; да је не само могу1ш, Немачка решила у сво-^него и да о њој треба ју корист, јводити рачуна. Могло би се одмах ка-ј Ако се Немци одиста зати: да је Немачкој о- одлуче на повреду ходисга потребна Јевти- ландске и швајцарске нија победа, као штоЈ неутралности из разлојој је потребан и нови га војничке нужде, а без пут за »ударац« њеним икаквог стварног повопротивницима, а у пр- да, они Ее извесно наивом реду »непомирљи- ки на озбиљан отпор вој Енглеској«. Двеју нових, не бројно У Немачкој су духо-; великих, али несумњиви прилично з^знемире-јво способних војсака. ни очигледним неуспе- ’А сем тога, они Ее иза-
звати озбиљне мере од послова г. Лаасинг дао Је стране својих против- новинарима следећу изјаву: ника. Због тога још ни-1 »Савезиичке су армије чврје убедљиво, да ли би сто спојене и сачин,авају они томе своме новом ' гакву брану. да пруски бес потхвату постигли и није у стању апсолутно онај први успех, да ли ништа да учићи. Човечанби, дакле, дошли до по-Јска сгвар тражи да ми у требне им јевтине »по-Јовом гигантском рату побебеде« над малим држа- димо онога који хоке да вама; а да не би по- управља целим с.ветом. Прустигли оно што 1 е од ски милитаризам спутава
пресудног значаја, т.ј. да не би успели са сво-
слободу свих Људи у циљу да их себи потчини. Нем-
П01КТ8ЧИЕ тп
јим планом угрожавања ци су апеловали на своју Енглеске с једнеиФран- снагу, а наша је света дуцуске и Италије с друге жност да се успротивимо и стране, — то је скоро да се одупиремо до победе. извесно. Због чега би Америка, колевка слободе, онда Немци стварали и испунике своју дужност и тражили нове неприја- учинике све што је могуће теље? На то питање мо- само да се постигне победа. гу г к је само једанодго-> Чврсгим поуздањем глевор: Због безобзирно- дамо у будућност, јер знасти у избору средстава мо да се налазимо на страи безизлазности свога ни великих демократија коположаја. је су се храбро бориле и .г^—■ дуго осујекивала тежње Немачке. Потребне је наста, иити борбу до остварења . циљева које је председник Вилсон објавио. Наша је Ш4 Ј СХСЈ.ЧУ1 *Ј Ч > с/1.4 Ј и. 11^1.1,1111(0 “ ” ник макс.има.шста Јон при- ДУ ЖНОС1 ' Д а триумфујемо и спео у престоницц. Идуће триумфовааомо. Овајсерат нсдеље 1\е иредапш своја м 0 Р а свршити једино на акредативна писма кајзеру. та Ј начин«. Немачки минастар спољ- ј них послова ирисуствоваке ; аудијенцији. Верн, 16. - Преми по- п Р изна н»е немачкогкри. ) тичара следњим извеиипаЈима из Берлина, потврђује се. вест да су једновремено поднели оставке кпнцелар Хертлинг и Килмак. Кајзер није уважио оставке, очекујуки ре -
Цирих, 10. — Из Берли на јављају, да је престав
I
Цирих, 16. априла 1 Познати немачки публициста, капетанПерсиус, којментаришуки догађаје на ,. , 'западном фронту, пише1 зцлтат офанзиве на запад -. , гт 1 Ј г »Шта ном фронту.
се може догодитиако > континенталме снагеСпораЛондои, 16. — Рајтеро- 1 буду тучеН е? Чак ако ва Агенција јавља, да је сувоземни р ат и лрестане, холандска влада одбила да ми не можемо пребацити се потчини економским м-ј наше трупе у Енглсскусве
хтевима Немачке.
РАТ 20 ПОБЕЛЕ Изјава америчког министра спољних послова Лондон, 16. априла. Из Вашингтона телеграфишу: .Министар спољних
донде док јебриганска флота господар мора. Погребан нам је, дакле, сумаренски рат, да би умањили активност енглеске и америчке флоте. Али коли ко времена треба. па дасе та) циљ оствари? Нико није у сгању да предвиди свршетак рата. Па зар се, нај-
зад, не може поегики озбиљаи компромис измеку заракених држава? Апсолутно је потребан споразум, јер сваки одпротивннка зиа да не можеуништитидругог. Измирење би лакше било сада пошго су нас фон .Тагов и кнез Лихновски уверили, да Енглеска није одговорна за рат, као што је до сада цсо немачки народ веровао. Треба радити на томе, да се са свршетком рата на суву заврши и рат на мору«. Ко је смео писати у Немачкој на овај начин, пре садашње офанзиве.
тт екглеске Енглеско учешће у рату Лондон, 16. априла Коментаришуки војну ситуацију и учењгке Енглеске у рату, Дејли Мел вели: »Велика Британија ангажована је на разним фронговима и на разне начине и на сваком фронту она про лива обилно своју крв. На западном фронту милиони енглеских војника, са француским армијама и америчким трупама, одупиру еенавали Немаца. На фронтовима у Турској Енглеска иодноси исти ратни терет. У Источној Африци она Те ускоро онеспособити и последње остатке немачке колонијалне војске. Њена марина од 450.000 људи на вечитој је стражи. Трговачка енглеска марина од200.000 људи узела је на се одговорност да транспортује људе, животне намирнице и муницију разним народима и савезничким војскама. Велика Британија нема разлога да се стиди онога што је учинила. Ми знамо да исти дух пожртвовања влада и у
Америци.Сједињене Државе и Савезници усталису радиодбранеправ-
де и права. Међутим Немачка хоке насиљем дауправља светом«.
ИЗ НАР02НЕ Крф, 15. априла Јуче по подне продужена је дебата о кредитима. Први је говорио Дража Павловик, замерајуки Влади: што у заступању народних интереса није довољно агилна и што у вокељу наше нацисналне политике није енергична: што није како треба организовала рад на југос.товенској идсји, у ком погледу је .1) госдовенски Одбор много активпији од Владе; што није установљено нарочито министарство за нациоиалну пропаганду; што се со лунским процесом претерало. Са свега гога њего ва група, солидарна са осталом опозицијом, не да тражене кредите. Одговарајући, господин Пашић изјављује: да су замерке Павловића неосноване. Србија је стварно отпочела водити националну политику тек од доласка радикала на управу. Пре њих Србија је познагом конвенцијом са Аустро-Угарском била сва упрегнута у кола Двојне Монархије и служила је само њеним завојевачким циљевима на Балкану. Са уласком радикала у Министарство Спољних Послова ласгупа обрт. Наша просветна акција у Сгарој Србији и Маћедонији јача, број наших школа расте и штетан утицај бугарске пропаганде у овим класичним српским земљама сузбија се. Иако је наше браће било и у Аустро-Угар ској, ипак је сва просветиа акција нашег Минисгарсгва Спољних Послова била управљена на Стару Србију и Маћедонију, где је наш елеменат био културно заостао и наша национална полити-
СКУПШТИНЕ ка првобитно имала циљ: ослобоћење наше браће испод турског Ј‘арма; јер је немогуће било водити усиешно борбу једновремено надвафронта, првоје требало свршити са једним непријатељем, па тек по том, и то тек кад наступи повољна мећународна ситуација, а никако пре времена, покушати осл> боћење наше једнокрвне браће под Аустро-У г а р с к о м. Кад смо 1914. године били нападнути, паш је задатак у првом реду био одбрана, а тек по том рад и искоришћаваље овог момента за осигурање наше заветне мисли о ослобоћењу и уједињењу свију Срба, Хрвата и Словенаца у једну државу. Радикална је политика била национална од свога почетка и таква ће остати. Сви наши национални успеси последњих година дело су те радикалне нациоиалне полигике. .ХЈдноено замерке да је рад Југословенског Одбора агилнији од рада Владе, господин Пашић одговара: да је Влада у интересу саме идеје упутила чланове ЈугословенскгОдбора да се сами лично шго више ангажује за уједињење Југословена и уверавају државнике и јавно мнење у државама Споразума, да смо један народ, у име кога и они граже оно исто што и Српска Влада, те да нам се не би рекло да ми то с а м и тражимо из империјалистичких рачуна. И кад је европска јавност акцијом нашом и њиховом била довољно обавештена, дошла је Крфска Декларација, где су јасно изложени наши заједнички народни идеали. На замер-
КАРТЕ ЕЗЈРБИЈЕ — У нашем уредништву имају карте из Србије: Паја Поповић од Мице Поповић из Јагодине. Миленко Николић, оджене Кадивке из Багрдана. Коста Васиљевић, учитељ од Даринке Васиљевићке из Младеновца. Чедомир и Влада Вукојевићи од мајке Зорке из Јагодине. Љубица Радивојевић из Јагодине пише зету Љуби (презиме непознато). Милан Тодоровић, од Жике Стајића из Јагодине. Станоје Стефановић, од Десе нз Јагодине. Јања Вучковић, од Бате П. Селаковића из Јагодине. Душан Трајковић од Босе Трајковић из Јагодине. Живојин Николић, од Милице Кузмановћћ, вз Јагодине. Живојин Вукић, од своје жене Ангелине вз Јагодине,
I Станоје Магић, од оца Вуче Матића из Јагодине. — Код Михајла Дучића, болничара, реконвалесц. оделење п. бр. 333, имају карге из Србије: Ристо Дучић од Миросава Дучића Симића из В. Жуге (Пријепол.е). Дико (презиме непознаго) од Симе ‘Боковића из Пријепоља. Коста Дробњак од Даринке Ђоловић из Пријепоља. Јелесије Дромљак и Савко Јоксимовић, обаиз Пријепоља, од Наде (презиме непознато) из Гвозда. Михајло Ђерић, од Миланка Дрчеле из Кошевине (Пријепоље). — Милосав Николић, има карту од Живке Николић, из Ниша — код Душана С. Р. Крстића, п.наред. митраљ. одељ. у 1. батаљону п. бр. 56. — Код Миодрага .1. Пе-
тровића имају карте из Србије. Жив. Петровић, рез. мајор од Живке Петровић (место непознато). Милић Будимировић, учитељ од своје жене Милице (место непознато).
САОПШТЕЊА — Старатељски Судија у Солуну (Краљице Олге улица бр. 95.), позива сроднике пок. Владе Петровића, бив. трг. из Смедерева, који је умро у Солуну 3. овог месеца, да му се с позивом на бр. 648, јаве или лично престану, ради потребног саслушања по маси покојног Петровића. — Ниже именована лица позивају се, да лрестану Комесаријату за избеглице у Солуну, или ако нису у месту, да доставе своје адресе: 1. Влада Сретеновић, учитељ, бр. 2573,
) 2. ДрагољубБ. Кнежевић, званичник среза колубарског, бр. 2547. 3. Стефан Нешић, бакалин — ситничар из Врање, бр. 2319. 4. Обрен Глишовић, општински деловоћа, бр. 2531. 5. Немања А. Урошеваћ, кафеџијаизШапца,бр.2416. 6. Филип Каралић, оп штински деловоћа, бр. 2385. 7. Радивоје Новаковић, адвокат, бр. 2272. 8. Сотир Анћелковић, учител> из Битоља, бр. 1954. 9. Риста Тановић, надзорник свиларства из Ђевћелије, бр. 1775. 10. Ђорће Јовановић, поштански кондуктер из Царевог Села бр. 1650. Из канцеларије Комесаријата за избеглице у Солуну, 14. априла 1918. год. Бр. 2573 — Солун. — Мирко Тодоровић обвезник чете Бр. П. XX извештава све сврје другове и пријатеље да је његов до-
бри и никад непрежаљени брат Стеван Тодоровић, двадесето-четворо годишњи члан фирме Браће Тодоровића трг. из Љубовије, после кратког и тешког боловања испустио своју душу 6 овог месеца у Сакуљеву, као обвезник трећег позива. Извештавајући другове и пријатеље, како моје тако и мога покојнога брата, обавезан сам најтоплије заблагодарити коман данту г. Милошу Манојловићу као и осталима г.г. официрима, начелнику стани це г. Ковачевићу и станичном особљу, свештенику г. Станку Гошићу покојниковом добром пријатељу, подофицирима и војницима, који испратише мога брата до вечне куће и тиме му указаше и последњу почаст са своје стране покојнику. За навек ожалошћенн за својич доагим братом 3—3 Мирко Тодоровић.
ПОШТА ЗА СРБИЈУ
— Вогдан М. Стојановић, наредник штаб Добровољ. Корпуса пошта 999 моли Борисава Луковића кафеџију из Куршумлије да извести његове родитеље да је жив он: Богдан, Бошко, Алексакдар и Стојан Младеновић. Моле за одговор. — Душан Тутулић обвез. 4 чета Ј батаљон п. бр. 48 извеш тава Стевана Тутулића у село Домницу код Крушевца да јк са браћом жив и здрав и моли га да извести фамилиЈе ниже именованих да су живи и здрави и то: Душан, Раде и Стојило Тутулић, Благоје Рајковић, Драгомир, Милета и Здравко Петровићи, Станимир Обрадовић, Бошко Лазаревић, Дража Милошевић, Милутин Алексић Милија Весић, Љубомир Степановић, Мика Т. Миленковић, Чедомир Мила-
новић, Светозар "Милановић, Милан, Алекса Милојко Стеванчевићи, Владимир и Станко Степановићи, Диса и Миша Миљковићи, Радисав Ужарац, Гаја Младеновић, Радојко Илић, Стојило Миловановић, сви из Ломнице. Милован Анћелвовнћ, Велисав Ђорћевић, Драгутин, Драгомир, Милутин, Стојило Живанчевићи, Ђорће Ђорћевић, Стева Живковић. Миленко Милићевић, Михаило Радош, Воја Стеванчевићи, Добросав и Арса НакићРадојко Петровић, Живо, јин Петровић, Радивоје Стевановић, Божа и Миленко Јовановић, сви из Бука. Милија Филиповић, Обрен Милановић, Милан Марковић, Велисав Рашић Александар Богићевић свв из Буковице. — Драгомир Ћ. Васиљевић поднаредник 3. пољ. батер. бр. 801 моли суд општине трмчарске да изве*