Велика Србија

БРОЈ 729.

СОЛУН, ПЕТАК 'ЈР. АПР‘ИЛА 1918. ГОДИНЕ

ГОД. 3.

ЛИСТ ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ПО ПОДНЕ ПРКТПЛАТА ИЗНОСЛ: Мссечно 4-50 драхме, громесечно 13 Г»0 драхми, годишн.е 54 драхми. РУКОПИСИ СН НЕ ВРАЂАЈУ (!тан уредништва: улица Крал.а Петра бр. 70.

БРОЈ 15 лепта

УСПЕХ ИЛИ НЕУСПЕХ Логика садашње ситуације

Ситуациоа на западном војишту све више се окреФе у корист нашихСавезника. Она, додуше, није била ружичаста за Немце ни онда кад им је изгледало да Т.е својом замашном офанзивом успети коначно и да Те наметнути свету свој мир, немачки, пруски, 1 ункерски, милитаристички мир. Чим је промашио први дуго припремани замахњихове офанзиве, они су још тада осетили да -ће »врло тешко успети«; а кад је пропао и други, ла и греТи покушај, рекло би се да су дошли до убеЈјења о немогукности остварења свог и сувише опсежног и према снагама несразмерног плана. 0 ономе што је било може се говорити са пуном тачнош ћу. Да би се ствар јасније схватила потребно је, најпре, на то се осврнути. Тад ће се јасније уочити резултати немачке офанзиве. Истина је да су се Немци дуго спремали за ову офанзиву; истинаједа су у њој узели иницијативу; истина је да су напад извршили онде ■где су хтели и где им је изгледало натефикасније; истина је да су у том •првом нападу имали и највише успеха; истина је да наши Савезници «ису могли, чак ни у почетку самог напада, свестрано итачнознати непријатељеве намере; истина је да Немци нису са првим нападом постигли циљ, што доказује идруги напад;исгина је да су у другом нападу много мање успели и да су се много брже замори-

ли чо у првом; истина је да ни у другом напздунису постиглициљ, што доказује потреба трећегнапада и то са променом сектора; истина је да су у трећем нзпаду имали мање успеха но у првом и у другом,|и да ни са трећим нису постиглициљ; истина је да су предузвли.и четврти напад, али не само са најмање успеха на извесним тачкама, него и са губљењем неких објеката на осталим тачкама нападног секгора; истина је да ни са чегвртим нападом нису постигли циљ, као шго је истина да су у овом нападу врло брзо малаксали и смањили жестину његову. Овако сређене истине о свршеним догађајима и периодима велике немачке офанзиве дају одређену и јасну слику садашње војне ситуације на западном фронту. Она би се могла о бележити и дефинисати са неколико речи: што се немачка офанзива више по времену продужавала, све мање је изгледа на успсх имала. А тај изглед све више је ишчезавао, што су брже америчкс трупе попуњавале празнине у редоЕима наших Савезника, празнине које Немци у својим редовима немају су чим попуниги. Си гуација, како се види, ни 1 е данас р1)ава за наше Савезнике. Врло је важно предвидети каква она може бити сутра. 0 томе се не може са позитивношћу говорити, али се може са вероватно^ом нагађати. КАРТЕ ИЗ СРБИЈЕ

— У нашем уредништву имају карте из Србије: Александар Станковић, пре-ђе у крушевачкој трупи од Данице Станковић из Ниша. Данило К. Спасвћ из 'Грешњевице (Јагодина) (2) од Живадина Митровића из 1’ашевице. Милован Миловановић од своје жене Милосаве из Шапца. Милојко Илић од брата Милосава Илића из Крвавице (Крушевац). Радомир Ивановић од мајке Мире из Залаговца (Крушевац). Александар М. Јосифовић од брата Андре из Миадње. Душан В. Поповић рез. наредник од Мице Поповић из Јагоднне, Бонш Јовановкћ од зта

Ристе Белувића из Јагодине. Велизар Јеремић, полицијски писар (2) од брата Светозара Јеремића из Ужица. — Димитрије Димитријевић има карту од своје жене Драгиње (место непознато) код Драгише Маричића каплара 2—2 п. број 24.

С АОПШТЕЊА

— Илија Беара, каплар проф. кол. 2. одел., п. бр. 711 моли да му се јаве ради пријема извештава о својима: Чока, Душан, Миљенко Гвозденовић, Ђорће Беатовић и Александар Златић. сви добровољци. — Радоваи Ђорћевић, да се јави Владимиру Грујићу, болеснику 41. Енгл. болнице, шатор п. бр. 1, извештава о својима у Србији. Уре-ђује -О Д Б 0 Р

Ако се дога ћаји буду развијали својом всн примењеном поступношћу, онда ће ее изменити улоге. Немци су најсилнше напали у почетку;тад су имали највише ц.анса на уепех. Шго се ствар више одуговлачила, све су били слабији у односу према снагама својих противника; а у односу према тим снагама данас су на нрекретници. Дакле, стално су биш у опадању. Ако сс то оаодање не спречи, они 'ће, сасвим логично, са данашње прекретнице прећи у инфериоран положај, а у продужењу — право у катастрофу. Садсенамеће питање: да ли -ће се ствар развијати оваквим начином, путем поступности? Тешко је предвидети. У сваком елучају, овакав досадашњи развој дога-ђаја представља исто толику добит за нашеСавезнике, колику шгегу за наше непријатеље. Та се доби г испољава највише у врсмену: Савезници су у времену добили врло много, а Немци су још зишс изгубили. Садангња прекретница, са које ситуација може за непријатеља ударити низбрдицом, даће нашим Сапезницима још више времена. После тога непријатељ Те доћи у многотежи положај. И, ако непријатељ не удари нагло низбрдицом у катастрофу, он ће ударити лагано али сигур-ј но. То неће моћи избе-Ј ћи ни због тога, што овом својом офанзивом није могао постићи успех. Ствар је до очигледности јасна: или ( успех илинеуспех. Прво Ј није могао извојеваги;; под другим Те се мо-ј раги сломити. Трећег. излаза иема.

ШХТПИЕ ВЕСТИ Париз, 2'К — Јуче су почеле. седи цс француског парламеитс■ Сви посланаца 1 јј унут/ашњости тврде да је ЛОј./л француског народа јго: нствен. Свуда се одушеел* <<о прима одлука, да се непријатељ про тера из зехље. П редседнчк владе, г. Клемансо, и минчстар спољних послова учиниће важће изјаве. Цирих, 20. —=• Огорчена кампања и даље. трајепро ншву Килмана. Пангерманисти пребоцују министру спољних послова, да није довољно штитио економске немнчке интересе у Ђрест-Литввску и Пукурешту. Говори се о инциденту између Килмана и Хелфериха. Листови говоре да се не молсе предвидети сврше.так оорбе. Базвл, 20. - Мађарски листови Карољијеве и Ан драшијеве странке. огорчена нападају наименовање графа Буриана за министра спољних иое шва. Они јављају, да ће се у делегацијама извршити најенергичнији нротест иротиву ње. гоаа наименовања. 1 гјф* *• к * * А

■а Штппј Повећање војске н транспортних лађа

Париз, 20. априла Пре неколико дана јавл,ено.је, да су се Сједињене Државе решиле да знатно повећају одашиљање трупа ва западви фронг, како би одговориле потреби сигуације. Ова је одлука имала врло хитан карактер и одмах је примљена. Наши Савезници се нису задржали само на томе. Они желе да установе армију, која би била израз њихове инду стријске и финансијске си ле: велику армију. Г. Шелтонбергер, предсгавнак државе Небраска и члан комисије завојне послове, из

— Зафнр Јовановић, учитељ, в. п. бр. 11, моли да му се јаве: Душан Поповић, суплент, ради извесног саопштења и Петар 'Гадић — ради пријема карте од Делетићке, поштарке. — У нашем уредништву имају карте: Андрија Јовановић, полиц. чиновник из Тегова, има карту Мике Јовановића, ратног заробл,еника из Нежидера. — Ранисав Тимотијевић, наред. жандарм од брата Мијајла с положаја. Алекса Јанковић, поднаредник од шурака Душана Томашевића, из Седеса. — Влада Петровић, поднаредник из Велике Плане и Љуба Томић, имају извештај од својих породица код Драгомира Анћелковића, 3—3, п. бр. 92. — Владимир Аранћеловић, кројач има извештај од своје породице код Душнна Ст. Мидовдевића, ре-

конвелесцелетно Одељ. п. бр. 333. — Ђурица Димић п. наредник, молер из Београда има извештај од своје породице код Живојина Д. Ристића, обвез. I Телеграфско Одељ. п. бр. 999. — Светолик Д. Јовановић, рез. инж. наредник има извештај од Вишње из Годечева—код Миће Марковића, типографа, редакције листу »Велика Србија«, п. бр. 999. — Наредник кројачке чете Јеврем П. Видојковић пошта бр. XX, моли свакога брата Србина, који буде шта знао, о његовом шураку Драгољубу Костадиновићу трг. помоћникуиз Књажевца који је раније био у нишком депо-у а на служби у нишкој пошги и са ис-том се евакуисао, по сазнању дпциије је придодат првој брдској батерији Дринске Дини се је евакуисала вице Пећи и - члоне, да ме и ‘Шта ћу му бити у -ЈДаран. -3

БРОЈ 15 лепта

[јавио је: да ће се војна обавеза прошити на људе до 40 годана и да ће се позвати 10 милиона људи под заставу. Програм о граћењу лаћа је систематски урећен. Г. Вилсон је обратио на то нарочигу пажњу. Пошто

тонажа месеца марта није достигла нредвићену циф ру, он је предузео мере које су у априлу надокнадиле дефицит од марта. Све је удешено, како 6и сагра ћене лаће у току ове године представљале депласман од шесг милиона тона.

ПОКРЕТ У РУСИЈИ На помолу велики догађаји

Берн, 20. — Дописник»НаЈс Ф раје Пресе« I) Кијевц јавља 1 да су се гсиерал Филемов и његове трупе придружили Корнилову у Екатеринославу и да је велики кнез Еиколајевик и. 1 јавио да је готов да узме команду целокупне руске армш'е у борби противу Немаца. Париз, 20 .— Лсмачкч листови јављају, да су се водиле крваве борбе по петроградским улицама измећу монархиста ч црвене гарде. Еенерали Алексијев и Корнилов, шефови кадета, бивши министри Еучков и Миљуков приспели су у Петроград. Очекује се такође бивиш председник Думе нод Керенским. Совјети и Црвене Гарде укинуте су у многим руским варошима. Уставотворна Скупштина усиостављсна је. Лондон, 20 . — Очекује се званична пот врда вести листа »Лхурнал дс Лхенев « о нрокламовињубшвшег царевика за цара целе Русијс.

СТДЊЕ У БУГАРСНОЈ Има доста трулог у дрзиави татарској Цирих, 20. априла Приликом дискусије о ратним кредитима у бугареком Собрању министар војни Најданов изазвао је својим говором о моралним и материјалним приликама војске бурну дискусију. Најданов је пребацио посланицима из оиозиције употребу у Собрању извеених аргумената, тврдећн: да је данас сваком Бугарину дужнест да не говори све оно што мисли, да не би изазвао негодовање и деморалисање код војника. »У овоме моменту - рекао је Најданов — наша је дужност да спречавамо негодовање и растројстно код војника. Многобројна апеловања, растурана из-

мећу војника са циљем 'стварања узнемирности и .забуне, нису се могла подносити. Творци тих напи| Са су егзалитир.ши људи који желе да униште дис'циплину на фронту. Шта би се из тога могло догодити? Ако Руевја може ’ да поднесе преран мир, Бу' гарска то не може«. I Карлаков, посланик из

опозиције, прекинуо је Најданова у говору констатовањем бугарских губитака у балканским ратовима и тражен.ем да се тачно каже колики су бугарски губитцич у садашњем рату. Министар је одговорио: »Говори се, да смо код I Бигоља изгубили 150 до '200 000 људи. Али ова циф-

ра представља велики број лакорањених војника, који

■су се одмах врагили на !фровт. У овоме рату изгу-

били смо једног генерала, 1163 официра и 51.809 подофицира и војника«.

ЛЕЛА МАНИФЕСТАЦИЈД КонФеренција у Риму о Зриаском и Франиопану Рим, 20. априла ПредседнИк Југословенског Одбора г. Др. А. Трумбић одржао је 17. априла објављену- конференцију у великом позоришгу Квирино, у Риму, о хрватски.м мученицима. Конференцији су присуствовали сви предетавници потлачених народа у Аустро-У» а, ској, министар г. Бисолати, многи посланици и сенатори, главни секрегар министарсгва спољних послова и изасланици Сила Споразума. Позоришна сала била је препуна света. Конференцији је председавао г. Андреа Торе, који је држао одушевл,ен говор, истичући да је оно, шгоје некада сматрано као утопај?, данас стварност, т. ј. знак новог рада које италијански и словенски народи морају по сваку цену испунити прогиву угњетавана слободе. »Данашња свечаност рРКАП ЈР ОН. Ч ИР V јо I ве политичке организације. Италија је ушла рат противу Аустро-Угарске, а не лротиву потлачених народа у тој држави. Беч и Будимпештасу пангерманистичка легла и противу њих се ми боримо. Југословени, Чеси, Словаци, Пољаци, Румуни и Италијани имају истоветне тежње. Њихово је братство засновано на општој потреби живота и слободе«, Г. Торе је поздравпо у г. Д-р Трумбићу човека који је изразити непријатељ Аустро-Маћара и као такав он има пуну часг да говори са Капитола. »Аустрија нас је јуче одвајала, данас нас је ујединила« — завршио је г. Торе.

— Са најдубљим болом и неизгладивом тугом за својим сином, јединим братом, девером, стрицем, ујаком и шураком јавлзамо свима сродницима и нашим и шеговимпријатељиматужну вест, да смо изгубили изненада 7. ов. м. нашег доброг ф Николу Радовића кафеџију иа феограда који је као обвезник дринске пекарске чете на Крфу преминуо у Ахилеону после седмодневног боловања у 39. години живота не дочекавши да се поврати у своју милу отаџбину. Захвални смо пријатељима: Недељку Николићу нар. посланику, Гадоју Ускоковићу професору — секретару мин. просвете, Алекси Милошевићу архивару и Авраму Аврамовићу нареднику, који нам први јавише о смрти јадног Николе, као и свима многобројним пријатељима и друговима Николиним, који својим присуством увеличаше му спровод до вечне куће и друговима, који му на одар венац положише. ОЖАЛОШТгЈЕНИ:брат Ми-

хаило Симић резервни пешад. мајор (II батаљ. П. Бр. ј VIII), синовац Момчило студент права, у поробљеној Србији: мајка Танкосава, сестра Јованка, снаха Василија, синовци: Гвозден, Драгомир и Добра, сеетрић Раде, сестричина Ружа, зет Милован. 1—3 — С болом у души јављамо својим сродницима и пријатељима, да је наш мили и никад незаборављени син, брат и т. д. + Димитрије Мерџановић обућпр. и благајннк Закатлиске Кочоре преминуо23. децембра 1917. године у Београду, не дочекавши повратдк својих милих и драгих и васкрс отаџбине. Изјављујемо вечиту благодарвост Управи Занатлиске Коморе у Паризу, на њеној великој пажњи за дати оглас преко »Српских Новина«, о смрти свога члана, и тиме нам бол ублажи. Ожалошћени: мати Кат«? ина, брат Спасоје, снаЈа оманија са шесторо деце и остала родбина. 2—2

ПОШТА ЗА СРБИЈУ

— Поднар. Милан Стојановић 3 чета 2 батаљон п. 4. извештава суд општине Влаховске у срезу добричком округу топличком, да су жизи и здрави: Драгутин и Милан Цакићи, Митар Трајановић, Тодор Момчиловић, Драгутин Стојановић, Ицка Петровић, Све тозар и Јанићије Ристићи, Милутин Коцић, Аксенгије Марковић, Светозар Младеновић сви из Влахова. Петко Маринковић, Чедомир Петровић, Наћо Богдановић, Сибин Вукић. Петко Маринковић, из Лукомира. Петар Стевановић и Стајо Божурко Милутин Ранћеловић Трајков син из Јасенице и брат Миултин Стефановић, Милан Тасић из Пуковца, Милорад Ђурковић из Бегаљина, Јаков и Сава. ибрен Танасковић из Лазаревца, сви моле ва извештај од својих из Србије .