Велика Србија

БРОЈ 730.

СОЛУН, УСКРШЊИ БР0.1. 22. и 23 АПРИЛА 1918. ГОДИПЕ

ГОД. 3,

ВЕЛИКА

ЛИСТ ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ПО ПОДНЕ ПРЕТПЛАТА ИЗНОСЛ: Месечно 150 драхме, тромесечно 13-50 драхми, годишп,е 54 драхми.

IЛ еКНМВЕ 8ЕКВ1Е

РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ Стан уредништва: улица Краља Петра бр. 70.

БРОЈ 15 лепта

I I

Уређује 0 Д Б О Р

I I

БРОЈ 15 лепта

НАРЕДБА О.ВР. 24.545 Врховног Команданта за сву Војску за 22 април 1918. годнне у Солуну Јунаци, Светле празнике Христовог Васкрснућч дочекујемо и ове године усред крвавих ратних догађаја. На западу, на лепим пољима Француске,нашидични Савезници, Французи, Енглези, Америкаици и Белгијанци, својим чврстим бедемом ломе најбоље нспријатељске снаге, чскајуки свој моменат да поку напред и да их дефинитивно сруше. Ове џиновске борбе. у Француској,здружене са наишм и наших Савезника херојским напорима на Македонском фронту, створике нате народно у/едињење и донекс Правду и Слободу нашем троименом народу Србима, Хрватима и Словснцима као и целом човечанском роду. Велики регултати захтевају велике напоре, велике жртве и пстрајност до краја. У томесе огледају врлине једног народа и п,егово право на живот, као што смо ми то небројено пута посведочили пред целим светом. Ми се не боримо само за нас, век и за нашу децу, за наше потомство, за будуки поколења. За њих ми подносимо и подносипемо до краја све потребне жртве, као што се и Христос добровољно жртвовао за род човечији. Будите уверени да те иаше жртве неке бити узалудне. Божјом помоку, оне ке иам донетп Васкрс наше лепе Отаџбине и Уједињење са осталом нашом дичном браком југосло•венима. У то име, Ја вас иоздрављам, ио носни Јунаци, са »ХРИСТОС ВАСКРС&Ј« АЛЕКСАНДАР с..р. НАШЕ П0К0ЛЕЊЕ Поводом празника Христовог Васкрсења

И ове године дочекујемо светле празнике лриетовог Васкрсењау нзјлепшој нади на скори повратак у своју 0таџбину и на слободу своганарода; и ове године,са бременомсвога крета,пењемо сеуз Голготу у непоколебљивој вери на своје народноваскрсење и обсзбе-ђење лепше будућности народче;иове године присуствујемо страховитом рвању Светлости са Мра-

ком у уверењу на безусловно јављање зоре напаћеном човечанству! ★ Пред своје страдање Исус се одвојио од ученика својих и помолио се Богу: »Оче мој, ако је могуће да ме мимои1>е чаша ова; али не опет како ја хоћу него како ти!« Предосећао је тешке муке и страдања, да би се испунила божанска мисша Његова; алије Своју мисију прет-

постављао свима мука ма и страдањима. А ње гова мисија била јс на мењена добру и будућности човечанства. »Али опет не како ја хоћу него кмко ти!« Не, дакле, како би Њему било лакше, него како је за човечанство боље; не страх од страдања и смрти, него љубав према ближњем и човечанству. Он је испио своју чашу жучи, да би роду људском осладио чашу живота. Смрћу је искупио грех предака, да би васкрсао и васкрсењем донео нови живот потомцима. ★ Ако је уопште дозвољено ма какво упоређењс са божанском мисијом Христовом на земљи, онца се за Српски Народ може казати: да јепретрпео мукеХрисл'ове и леликим жртвама заслужиобољи живот својим потомцима. Он јеодисгаиспио страховиту чашу жучи, да би поколељима обезбедио слађу чашу будућности живота. Ничег претераног у његовим Нодвизима, ничег 4 ј гои стичког у љеговим надама! Чаша, горка чаша није нас могла мимоићи. Виша воља је била да је пијемо и лспијемо до краја, и ми смо се то) вишој вољи, представљеној у лепшој и бољој будућности народној, повиновали. Кућу нико не подижс само за себе, него и за децу своју, јер појединац живи у деци и после смрти своје, каошто и једно народно поколење живи у мла^им нараштајима његовим. * И овогодишње светле празнике Хриетовог Васкрссња наш оружани

народдочскује на мртвој стражи, епреман увек да с оружјем у руци извојује слободу свој'ој поробљеној и потлаченој браћи; ал)- овога пута, благод:«;- \а незапамћеним хер »јским подгшзима својих великих и моћних за ладнихСавезника, са извесношћу у коначан лриумф своје праведне отвари. * Велике су жртве које је наш народ принео на жргвеник своје слободе и с.вога уједињења, али је велико и дело за чије су остварење оне ггринете. Без муке се песма не иепоја! Народи не живе од данас на сутра. Они предста вљлјуланацмногих поколења. Нашем поколењу додељена је тешка и часна улога, да у том ланцу буде беочуг измефу тешке прошлостг и лспше будућноети. Синови овог поколења лшвеће беск р \ј н и м животом н а родним, а »Виле ће се грабит' у секове, да им венцедост. јнесаплегу«.

КО ЈЕ ХТЕО РАТ Чланак Максимилијана Хардена Базел, 21. априла Немачки публициста Максимилијан Хардеи пише у своме листу Цукунфту, поводом гшсма Муенло-а о томе да је Немнчка хтела рат, и ово: »Ја не налазим ниједан знак интелектуалне слабости у огвореном писму Муенло-а. Чему служи толико ларма и апел на психолошко посматрање? Продужеље рата почело је, изгледа, да слаби сећаље код многих људи. Није овде важно знати, да ли је кајзер говорио са надвојводом или генералом, да ли је немачка банка повукла своје злато из саобраћаја, да ли је Сухомлинов слагао и да ли је Русија почела поново да мобилише, нити је пак потребно знати, кадаје Берлин сазнао за ултиматум оустријске владе. Оно што је главно, Бетман Холвег је признао у Белој Књизи. Он је веровао да су животни интереси налагали понижеље Србије. Он је из г*""? срца одобрис. циљеве

•Гд/и акс јг зчпУ -Да ће крсења, а без жртавај. ући Русију у рат, па по

нема ослобођења! Христос васкрсе! ПОШгаЕ В&еТИ

Рнм, 21. — Председник италијанскевладе г. Орландо отпутовао је у Парш да присуствује Савезничком конгресу. Еерн, 21. — Макарски лист ».!ј Ешт« сазнаје из {цЈкурелџгпџ, да је Маргило ман одбацио цове ауртробугарске захтеве о гранџцама и да је запретио оспшеком у случају ако аустријски џ бугарски делегати остану при рвоце захтеву. том Пемачку и Француску. Чему служи, дакле, толика ларма? Др. Муенлое није ништа вишерекао, као што ни кнез Лихновски, са своје стране, није ништа претерано доказивао о одговорности Немачке. Са свим је јасно, да је Пемачка хтела рат и да је тај злочин одавна смишљен«.

НАЕИЈВЕ Какав изгледа неприја тељски мир

Париз, 2ј1. арр#лз 'Ган сазнаје из Јаша: Изгледа да се је румунска влада сложила са централџим силаца односно текста утовора о миру. Задоцње-

ље је изазвано потребом да се уговор преведе на пет језика: француски, немачки, турски, бугарски и румунски. Стаље окупиране територије, по уговору, остаје мање више исто као и за време рата, г. ј. шест немачких дивизија остаће у окупираној зе.мљи, а коитролу над администрацијом вршике Немци. По уговору Немци ће имати право на реквизицију у целој Румунији. Мећутим, ради се на томе да се Букурешт ослободи овог режима, како би се краљ, влада и представници сила могли вратити. Сви кругови у Јашу изјављују да је овај уговор превазишао најпесимистичнија предвићања. Јасно је, да се иде на то да се Румунији одузму Карпати и Добруџа без компензација. Овде се најбоље види како пролазе оникоји суприморани да разговарају с Немцима о миру!

ПРИЗНАЊЕ Неуспех немачке сумаренске акције

Берн, 2'. априла ГлатЛга к-ОмноиЈа 1 '.чјхегага претресала је извештај о сумаренском рату. Социјалиста Но^е истакао је, да су се увек појављивале политичке- реперкусије сумаренског рата, као што су неки и предвићали. »Америка — рекао је он — није расположена да измени своје држаље. Сви рачуни о тонажи бескорисни су. Адмирал фон Капеле преварио се такође врло много у своЈим предвићаљима. Није сумаренски рат спречио да Америкајаче учествује у борби. Сумаренску акцију је иодржавао врло цали број људи. Једини коцсервативатд Вестарп бранио је адмиралитет. Штренман је критиковао Х.елферика, износећи да је

он одговоран залажна прсдсказаља о успешности ( умаренског рата. Посланик Ерцбергер . з центра изјавио је : »Све с / комбинације поморски власти добре да се баце кош. У својим рачунима ја сам се наслаљао на цифре нашег адмиралетата. Нисам ја крив што извештаји наших разних зласти противурече. Будућност ће показаги ко има право. Нису нам далг довољно доказа о томе «а је учињено све што је мт гуће да се развије граћен е сумарена«. РИМСКА ОДЛУКА »Тан« о конгресу у Риму Париз, 21. априла. Поводом конгреса представника потлачених народа у Аустро-Угарској Тан пише: Монархија Хабсбурговзца примењује свој принцип сНуЈНе еНтрега како према својим поданицима тако и према протинницима. Словенски и латински народи морају се сложити и на тај начин издејствовати своју слободу. Ради остварења тога светог циља, одржани конгрес у Риму донео је одлуку: да сваки од тих народа има право на своје национално уједиљење. Сви представници тих народа признали су, да је аустро-угарска монархија германски инструменат и велика препрека о коју се спотичу тежље и права потлачених народа. Конгрес у Риму прокламовао је потребу заједиичке борбе противу угљетача док сваки од тих народа не посгигне своју потпуну националну и политичку слободу. .Открића о стрздаЈру тиу народа, која су многи словенски посланици изнели у аустријском парламенту,

КАРТЕ ИЗ_СРБИЈЕ — Код Малише Марковића наредника, 1—1 п. бр. 8 имају карте: 'Гома Костцћ инжињер . од Виде (место непознато). Милан Богосављевић арт. наред. од Десанке Богосављеви-ћа из Крагујевца. Владислав Петровић од жене Персиде из Београда. Живан Бугарчић од Милорада (презиме и место непознато). Риста Ђокић, жандарм. наредник од Радише ВуковиН из Београда. — Радомир ПешовиН гранични наредник има фотографију и карту своје кћери Данице из Београда код Радомира В. Мацановића, 1—2 п. бр. 40. — Тома Костић (фотографију) од своје жене и деце Милеве и Даре (место непознато) код Томе С. Костића комесара 2 чете'

пионијмјког полубатаљона, п. 711. — Милован Аврамовић карту од кћери Каје из Крагујевца — код Ми.тана И. Симића писара штаба Заробљеничке Команде, п. бр. 999.

САОПШТЕЊА — Трифун Мишић из Вишњице ('београдски) и Милан Сретеновић из Кло* ке (крагујевачке) нека се јаве Милутину Прокићу, Делегација п. бр. 801 ради пријема извештаја од и својих породица. — Вељко М. Маричић из Београда 5 чета неборац п. бр. XX моли сваког онога, ко би што знао о Миловану Марковићу трошаринском контролору општине београдске, Јанку Димитријевићу, зидару и Здравку Урошевићу, марвеном трговцу из Новог

Села (Београд) да му ,јави на горњу адресу. — Димитрије Шпунчевић наредник 4 митраљ. одел. пошта 88 моли Аду Стојковића санитетског контролора општине београдске да му се јави. — Николу ЗдравковиНа из В. Градишта тражи његов шурак. — Станко Станбук из Селца на Острову Брачу (Далмација), који је био заробљен од српске војске 8 децембра 1914 год. па као заробљеник био неко време у Чачку, а затим послат у Ниш и одатле се више није јавио или ко би ма шта о њему знао нека јави преко администрације овога листа. — Пешад. п.поручник Мило Радуловић да сејави Јагошу Радуловићу добровољпу, 2—2, п. бр. 28. — Тоша Филиповић рез. инжињерски капетан II кл. има извепггај од евоје пр-

родице код Љубише Рајића пуков. митраљез. оделење п, бр. 28. — Љуба МарковиН ,срес. начелник има карту у нашем уредништву од Перке МарковиН из Ајачија. — Стојко И. ТешиН и Љубо К. Радоичић родом из Бајине Баште да се јаве Вешеславу Т. Божићу поднареднику Болничко оделење при главном коњском депоу а. бр. 999 ради пријема извештаја о својим породнцама. — Михајло Борковић има карту од Миливоја Красавчевића из Нађмећера код Михајла Докнића митраљ. одељ. 3 бат. п. 32. — Наредник кројачке чете Јеврем П. Видојковић пошта бр. XX, моли свакога бра*а Србина, који буде шта знао, о шеговом шураку Драгољубу Костадиновићу трт. помоћникуиз Књажевца који је раније био у нишком депо-у а на служби у Н0 шкоЈ поштр и

са истом се евакуисао, по сазнању доцније је придодат првој брдској батерији Дринске Дивизије која се је евакуисала преко Ћакорице Пећи и даље до у Валоце, да ме извести нашта ћу му бити увек благодаран. 1—3 — Са најдубљим болом и неизгладивом тугом за својим сином, једнним братом, девером, стрицем, ујаком и шураком јављамо свима сродницима и нацдим и његовимпријатељиматужну вест, да смо изг) т били изненада 7. ов. м. нацшг доброг + Николу Радовика кафеџију из Взограда који ј.е као обвезник дринске пекарске чете на Крфу преминуо у Ахилеону после седмодневног боловања у 39. години живота не дочекавши да се поврати у своју милу отаџбину. Захвални смо пријатељима: Недељку Николићу нар. посланику, 1’адоју Ускоковићу професору — секретару мин. просвеге, Алекси Милошевићу архивару и Авраму Аврамовићу нареднику, који нам први јави-

ше о смрти јадног Николе, као и свима многобррјним пријатељима и друговима Николиним.којисвојимприсуством увеличаше му спрррод до вецне куће и друговима, крји х?у на одар венац положише. ОЖАЛОЈЈЈЈтрНИ: ,брат Михаило Симић резервни пешад. мајор (Нбатаљ. П. Бр. VIII), синовац Момчило студент права, у поробљенгЈ Србији: мајка Танко^ава, сестра Јованка, снаха Василија, синовци: Гвозден, Драгомир и Добра, сестриф Раде, сестричина Ружа, зет Милован. ’ 1 —3

ПОШТА ЗА СРБИЈУ — Владимир Д. Симић, пошта Ов, извештава свога оца Драгутина Симића, нз Аранћеловца, да су живи и здрави: он, брат Ми.гета, Илија Си.миН, Милан Ј. Станојевић, Драгослав Радовић, Аврам и Лека, Дца Т>ириН, Крста, Милан Снмцћ, ПајовиН, Спасдјр,

т Милан Јовановић, Никола Стојковић, Аранћел Арсић, Сима Војновић, ЈУЈилан .Старчевић, Милан Лупшић, Димитриј.е Симић, Алексацдрр Костић, 'Боле и Лтуба Маскарац, Пеја Ц*>ота.. л .гновић, Жнво«а и Светозар Лазарев^. Пера Урршевић, Дрр^иша СимиН, 'Бура Алексић, Дугцан Карић, Коста и Чеда Живојновић, Света и Илија Михаиловић, Боћо и Мијаило Никрлић, Војо Тико и Дррги Ђокић, Живојин Милоданорић, Поја С, ГЈетковић, Данило 1 \Јиленковић, Драгиша Јанковић, Милан Јеремић, Сретен Јефтић, Воја Јошић, МиНо Вулићевић, Драгиша Радојичић и Мишо Павловић, Драгомир и Д>уба Бошковић, Драгомир Радовић, Никола Ттировић, 'Гихомир Радовић и Жрвота Габренрвић, Драгољуб Ђорћевић, Стеван Арсић, Чедомир Миловаиовић из