Велика Србија

БРОЈ 735.

СОЛУН, СУБОТА 28 АПРИЛА 1918. ГОДИНЕ

ГОД. 3.

шшсГБШ БН 6КНИБЕ 8ЕКБ1Е

ЛИСТ ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ПО ПОДНЕ Г1РЕТПЛАТА ИЗНОСИ: Месечно 4 50 драхме, тромесечио 13-50 драхми, годитње 54 драхми. РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ

Стан уредништва: улица Краља Петра бр. 70.

БРОЈ 15 лепта

Урсђује’ 0 Д Б 0 Р

БРОЈ 15 лепта

НА ПРАГУ КАТАСТРОФЕ Стање исхране централних држава

штина о његовом раду и ;успеху на гзднгресу. Изме'% осталога' питали су га интерпелан- и, колико је уговорима 'слопљеним с Француском и Енглеском пре уласка Пијемонта у Кримски Раг, обезбедио разне интересе своје земље. На то је одговорио: »Владт је-сматрала, као шго и сада сматра, да и појединцима и народима, углед, утицај зависи много више од њвхова понашања, од стечсног гласа, него од одредаба дипломатских. И доиоа наше нас очекивање није издало ни на бојишту ии на конгресима мира«. Ковур то погврђује једним примером: »И ако ништа није било угонорено какав ће биги положај наДгега главнога команданта; вама је, господо, познато колики је он утицај вршко, не само на бојишту, н.-го II у ратним савегима јевропским; а тај утицај није имао толико због положлја на ком је био, колико због лепога гласа који је стекао; гласа који је појсгао јевропски и такаа, да се већ може назвати нашом народном славом«. Пијемонтски је парламенат те речи поздравио изразима великог одобравања. Тако су о стеченим заслугама и угледу народа и његових во4>а мислили они који су остваривали ослобо-ђење и уједињење талијанскога народа.

бама. Они износе 4,089.511 [Савесницима 505 милиона људи. Исти критичар ра- Јенглеских лира, док су Сје чуна губитке од 1. августа дињене Државе позајмиле

1917. до 31. јануара 1918 године на 367.450 људи. Свега 4,456.961. У овај број нису урачунати губици од болести или од задобијених рана, као ни губитци у марини и у колонијама, нити губици за последња три месеца.

СТАЊЕ У АУСТРИЈИ

нама и Савезницима 950 милиона енглеских лира. ПовеЗгање наших прихода је задовољавајуће. Али наша ће се финансијска ситуација сасвим побољшати онда, када не будемо зависили од зајмова. Целокупна емисија за прошло време износи 2.696 милионаенглеских лира. Целокупна сума прихода износила На путу ка катаетрофи 'Ј е ^ (|/ милиона енглеских јјлира. Разлика од 1.989 миЛондон, 28. аирила лиона мора се покрити зајДописник Дејли Кроии- : мовима.

кла у Амстердаму телеграфише: да немачка шгампа врло мало говори о догаћајима у Аустро-Угарској. Али оне вести, које немачки лиггови ипак објављују, изазивају општу бојазан у Немачкој. »Аустро-Угарска — вели Ф осише Цајтунг — налази се у очи пропасти; она иде ка катастрофи«. Наје Фраје П ресе тражи, да се предузму енергичне мере противу претњи северних Словенаи са озбиљном узнемиреношћу посматра политичку сарадњу југословена и Чеха, додајући да је то велика опаЈсност за Монархију. Тон Зчланка иаговештава да је ситуација јужног дела хабсбуршке царевине много озбиљнија, него што јавност мисли.

СТРАШНИ ГУБИЦИ Колико је Немачка изгубила у људима Берн, 28. априла Немачки војни критичар, Карло Блајбен, износи стагистику немачких губитака од 2. августа 1914. до 31. јула 1917. годиие. У овој статиетици урачунати су само стварни губици у бор-

ЕНГЛЕСКИ БУЏЕГ Образложење министра Финанснја Лондон, 28. априла Енглееки министар финансија г. Бонар Ло поднео је у Доњем Дому највећи буџет што је познат у светској историји. Говорећи о финансијској помо•ћи Сједињених Држава Савезницима, министар је рекао: »Оно што смо ми предвидели, испунило се. Ми смо у току рата позајмили

Садашњи ириходи и расходи — рекао је министаризносе 972 милиона и 197 хиљада енглеских лира. Приходи износе 842*5 милиона енглеских лира. Газлика од 2.130 милиона и 142 хиљаде енглеских лира морасенокритизајмовима«.

НЕПРИЈАТЕЈБСКА ЗЛОЧИНСТВА Из најновије анкете Д-ра Рајса

Из статистика анкете види се огромна разлика изме-ђу плаћених и неплаћенихреквизиција; као пример: само на основу личних саслушања сељака ослобо-ђених села, узевши у обзир да они говоре само о својим губитцима а не о тхфим, да их је врло мала мањина могла бити испитана, и да цифре у стварности премашају дате цифре, као и да нису сва места ушла у рачун, има следећих разлика: реквнрирано пла-Кено непла-ћено 17.785оваца 51-0 12.605 1,514975 к.сена 1000 1,313975 20(7 свиња 65 1947 нтд. Из овако недовољнихцифара, однос ипак постаје довољно јасан. Вариације цена плаћених реквизициЈа: За волове: од20 до 100 д. За краве: » 15 » 35 » За телад: » 12» 17 » За овце: » 1 » 11 » За жито: од 0 07 » 0 30 » итд

(4)

Из овога је јасно да се плаћањем реквизиција у највећем броју случајева терала само шега. У Битољу је опљачкано 355трговаца, штета: 791.183 динара. Али, најбогатији су одведени од стране Бугара, или су са њима драговољно отишли (Грци и Турци), или су се растурили као избеглице по Солуну, старој Грчкој итд. Сем тога, званична статисгика је из појмљивих разлога непотпуна. Бугари су оправдавали своју пљачку пред Сотиром Секуловићем, трговцем из Битоља, старим њиховим привржеником, рекавши да им је сва роба коју су попљачкали била од потребе у Софији где је недостаје! Очевидно, извињење није ни од какве вредности: Бугари су напали на Битољ као гладни вуци, као и на сва окупирана места у Маћедонији.

Економскоста њецентралних држава није добро; пре би се могло казаги да је врло рфаво. Оскудица у живогним намирницама и разним сировинама притисла их је и не да им да дишу. Трговина и индустрша потпуно су им руиниране. Али то сада за н>их и није главио; много важнше је питање исхране гладногстановништва. Ово није насумце речено, нити 1 е ствар овако изложеназато што се она жели. Стањецентралних држава у овоме толико је рфаво, да је постало очајно. Многи су до сада, читајући понекад непријатељске листове и налазе-ћи у њима утврђене релативно врло ниске цене за поједине артикле, изводили погрешан закључак о економском стању и ис,храни слановништва непријатељских земаља. Мефутим, они су увек губили из вида, да у данашњим приликама вредностједногартикла није у томе, да ли му је утвркена најнижа цена, него у првом реду и скоро искључиво: да ли се дотични артикал уотите и ма по коју цену може добити. Кад се пође са овог гледишта, онда се најбоље може да оценипитањс снабдевања и исхране у централним државама. Да иаведемо један пример. Док су аустријске власти утврдиле за Беч цену хлеба на 80 пара, дотле једно лице не може да добије, па ма плаЕало 100 круна за један килограм, више од 125 грамадневно; а многи га чак ни

САОПШТЕБА — Милисав М. Петровић, 3. батаљ. п. 92 родом из Зуца, срез врачарски, округ београдски, моли свакога који ма шта зна о његовом брату Мијаилу М. Петровићу, родом из Зуца, да јави на горњу адресу. — Милован Ј. Тановић, родом из Банића, срез чајниче (Босна) добровољац, да се јави своме брату Алекси Ј. Тановићу поднареднику — депо инвалида — Бизерта — Африка. — Петар Ј. Грујић, 2—1, пошта 56 моли за извештај о његовом брату Лааару Трајила Рајчића из Миријева — пожаревачки, који се до данас није јавио. — Милован Јешић, војник 2 позива, да се јави брату Јеремији Јеши-ћу каплару 1 батаљона пошта 16, — Добривоје Савић, муНицпсна колона пошта801,

у толикој количини не могу добити, јер га нема доволљш, па се оно што се дневно спреми брзо разграби. Служе-ћм се подацима из непријатељских извора, може се утврдити право стање и у располагању са другим артиклима. Тако Сарауевоер Тагблат прима и доноси ову вс-ст из Беча: »Како се овде говори, на меродавним местима баве се мишљу да се уведу карте на месо за целу Аустрију. Карте Ее на недељу и на главу износити на 25 декаграма меса, тако да Ее оброк за 5 грама бити веЕи него у Немачкој«. Ову вест потврђује и М а1)арорсаг: »На дан 8. априла ступа у Бечу у живот карга на месо са количином од 25 декаграма на недељу од главе. Од те количине једна трећина може бити кост, тако да чиста количина меса недељно остаје 16 декаграма«. Ништа боље не стоје централне државе ни у питању хлеба. Као пример може да послужи Бугарска, као пољопривредна земља. У њој је, како Сарајевском Листу јављају из Софије, утврфена количина хлеба на 125 грама од особе. Преко тога нико и ни по коју цену не може да добије. Оваква економска ситуација и објашњава немачко поступање у Русији. Само ни тамо не налазе коликоим треба. Сви аустро-немачки листови жале се како су разочарани у Русији и како су их наде обмануле. Једнако пишу и о стању у Румунији, ма моли за извештај о брату Василију Савићу из Доње Сабанте. — Живота Станишић, војник из села Радовања, среза орашког да се јави Јанку Недићу, штаб пука пошта О. Б. — Богољуб Радовановић, 1—3 пошта 40, моли за извештај о Божидару Вакићу из села Рудника, среза качерског округа рудничког. — Алексије Ивановић, 3—1, пошта 56, моли за извештај о Љуби Радови•ћу, из Славковице. — Илија Ј. Радовановић, војник трупне коморе, да се јави Миленку Јестровићу, 3 митраљ. оделење пошта 40, или ко шта зна о њему. — Драгољуб Петронијевић, да се јави своме брату Чедомиру Петронијевићу брдска дивизија пошта бр. 216. — Николу Здравковића цз В. Градиште тражи ње-

да признају да и руски и румунски сељак крије жито за своју потребу и не да га освајачима. У том погледу не наилазе набољи пријем ни на разним окупираним територијама. Тако, на пример, бечка Рајхспост се жали: како сељаци са окупираних територија вешто крију жито и често га кришом продају својимсународницима по варошима. Ако сви знаци не варају, централне државе налазе се у једном безизлазном економском положај у. Констату ј ући безизлазност положаја, бечка Арбајтер Цајтунг предлаже да Аустро Угарска безусловно затражи мир, ма по коју цену и ма са каквим жртвама, »јер је данас — како даље вели ‘бољи и најгори мир, него сутра сигуран слом, пропаст, катастрофа«.

ШУШНЕ ВЕСТ* Цирих, 28. — Бечки лист » Фремденблат « налази да су Румунији наметнути услови о миру врло тешки и боји се да они не буду сталан извор сукоба на Балкану. Лондон, 28. — Један енглески министар изјавио је представнику Рајтерове Агенције да '!\е Немачка после нропасти офанзиве на западном фронту ггоднети нове предлоге о миру. Министар мисли да 1\е та понуда о миру бити учињена Енглеској. Берн, 28. — Немачки ми нистар спољних послова Килман вратио се је из Букурешта у Берлин.

СТЕЧЕНИ ГЈ1АС Шта Кавур каже Кавур се вратио са парискога конгреса, и одговарао је 6 маја (п. н.) 1856. године на интерпелације у пијемонтској скупгов шурак Воја М. Јовановић, 2—2 пошта 28. — Станислав М. Јосифовић, инжињерСки капетан, инжињер, алат. колона пошта 222, молИ другове његовог брата Богомира М. Јосифовића, ћака — филозофа, за извештај о њему. — Душан Сретић, 2—1 пошта 60, моли за извештај о брату Ћорђу Сретићу, војном лекару родом из села Врдника, срез иришки округ карловачки. — Богомир Секулић, 1—2 пошта 8, моли Чедомира Цветковића, редова брдског артилериског пука да му се јави или ко шта зна о њему, — Василије Несторо&ић, учитељ 1—2 пошта 88, моли да му се јави Цветко Ђуровић, учитељ — ћак наредник, или ко шта зна о њему. — Управа Атинске Банке у Солуну позива војника

Јосифа Хофмана ради извесног саопштења. — Тражим мога сина Милутина С. Борикића, из Селевца ср. јасеничког окр. смедеревског, који је при одступању био у допуни 8. пука 2. позива дунав. дивизије. — Молим моје сељаке и познанике као и сваког брата Србина, ко о љему што год зна да ме извести, пошто се до данас није кућијавио. Лазар Борикић болничар, пошта бр. 333. — Јосиф М. Пантић, тумач, из Прокупље моли сваког оног код кога се налази његово писмо од породице из Прокупља, а које му је пре месец дана погрешно упутио Алекса Миленковић, наред. трупне коморе пошта 8, да му пошаље на пошту бр. 999 (посг-рестанте). — Са болом у души јављам својим друговима и пријагељима да сам добио

тужну весг из поробљене отаџбине: да су ми умрли сесгра Вукосава, девојка у 23. години и супруга Павлија у 31. години, оставивши са собом чегворо ситне чељади испод 11 година и не дочекавши да види своје миле и драге који се боре за ослобоћење своје отаџбине од непријатеља. Ожалошћени Живота Марковић из Осипаонице поднаредник 6. батерије п. 414. 3-3 —Садубокимродитељским болом извештавам своје сроднике, пријатеље и другове, да сам добио тужну вест из наше узвишене и напаћене Србије, да је наше најмилије дете а најмлаћа ћерка Олгица — Олга испустила своју анћелску душу заклопивши њене миле очице за навек 5 ог марта 1918 год. _ у најлепшем цвету своје младости у 17-тој години, у Ваљеву

у загрљају једине тужне мајке и сестара, а далеко, далеко од милог јој брата Момчила ћака у Русији и тужног њеног тате, који ће је вечито оплакивати, као и њена мила мама Перса, сестре Милица, Вукосава, Стана, Милка и брат Момчило, са осталом многобројном фамилијом. Ожалошћени: отац Владимир Стевановић, артиљеријски мајор,В.П.801. 1-3

ПОШТАјАСРБИЈУ — Величко Цветановић п. 333 извештава оца Лазара Цветановића из Горњег Дужника ср. нишки да су здраво: Величко, Крста, Стојадин Цветаиовићи, Тодор и Милутин Поповићи, Сима Васић и Соколовић, Петроније и Вучко Златковићи, Але,кса Цветановић, Илија и Стојадин Станковићи., Петроније, Алекса

СПОРАЗУМАН РАД За санкцију римскик одлука Рим, 28. априла Италијанска националистичка група држала је збор, на коме су претресаки постигнути резултати на конгресу представника потлачених народа. Многи су говорници узели реч. Професор Роко и г. Доферцони сложили су се у томе да је конгрес морао прнбавити неоспорне користи војног карактера према неприЈатељу и дипломатске природе код Савезника. Збор је једнодушно одобрио узајамна попуштања која су још више учврстила споразум измећу Игалије и Југословена. Интерес Италије није у заузећу неколико квадратних километара, него у корисгима које ће јој савез дати приликом дискусија крајем рата.

и Михаило Станисављевићи, Станко, Бала и Јеленко Петровић, Богдан и Милоје Голубовићи, Благоје Анћелковић и Стеван Цветановић. — Милорад Стевановић, војник пошта 222 извештава свога оца Аранћела Стефановића из села Велике Иванче ср. космајски окр. београдски, да су живи и здрави: он, браћа Радојица, Милован н Војиелав Стевановићи и Драгомир Радовановић. Сви моле аа одговор о својима. — Јефта Кањевац, 4—1 п. 88 из села Кањевца ср. сјеиички округ новопазарски јавља својој породици да је жив и здрав као и: Миленко Лојаница, Обрен М. Пенезић, из села Црнуга, ср. прибојски и Ђорћа Јанићијевић из села Дедилова, срез дежеоски округ рашки и Ђорће Мајдак из Буче, истог среза и округа. Сви моле за одговор.