Велика Србија

БРОЈ 738.

СОЛУН, УТОРАК 1. ,\ АЈА 1918. ГОДИНС

ГОД. 3.

ВЕЛИКА

Г' :

ЛИСТ ИЗЛАЗИ СНАКИ ДАИ ПО ПОДНЕ

ш

БРОЈ 15 лепта

I I I I

8Е11В1Е ■■■V,. У :Т (\ 1ГГЛО

ПРГТПЛАТА ИЗНОСЛ: Месечно 4 50 драхме, тромесечио 13-50 драхми, годишње 54 драхми. РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ Стан уредништва: улица Краља Петра бр. 70.

Ш О Д Б 0 Р

I I

БРОЈ 15 лепта

СИТУАЦИЈА У АУСТРИЈИ Везизлазан положај Двојне Монархије

Унутрашња политичка ситуација у АустроУгарској иије доора. За њу би се пре могло казати да је р-ђава, веома тешка и по Монархију врло опасна. Сем тога, ова рђава и тешка унутрашња политичка ситуација почињепоступно узимати пресудан утицај на спољашње односе Монархије. У томе и лежи њена велика опасност, не само по Монархију, него и по цео централни савез. Откуда и како се об јашњава ова и оваква ситуацша? Аустро-Угаска је, пре свега, једна неприродна и по савременим поЈмовима о др жави глупа комбинација од хетерогених елемената, са супротним и изукрштаним интересима и антидржавним тежњама- То је, свакојако, главни разлог. Поред њега долазе други, не можда толико важни, али несумњиво исто толико, ако не и више, пресудни иразорни. Ве•ћина народа Монархије постављени су у положај робова према двема народностима државе, бројно мањим, али у угњетавању и насиљима привилегисаним. А тај положај робова погоршан је у току садашњег рата до такве мере, да су потлачени народи.пригрливши принцип самоопредељења као једиии свој спас, готови и дефинитивно и непроменљиво решени на безусловно раскидање државне заједнице. ЧесииСловаци,Југословени, Пољаци, Малоруси, Румуни и Италијани отворено траже или самосталну и независну државу или уједињење

у независну државу са својом слободном браћом изван Монархије. Другим речима: ниједан од ових народа не жели и неће да остане у досадашњој заједници. А ови народи представљају велику већину становништва Монархије. Незадовољство разних народа у Аустро-Угарској појачано је још и страховитим малтретирањем и бескрајним запостављањем у сваком погледу, а потенцирано је и апсолутним убеђењем, да своју слободу не могу постићи у Монархији и са Монархијом, него једино противу Монархије. Под таквим околностима, меродавни фактори Аустро-Угарскедоведени су у један врло тежак и у данашњим приликама безизлазан положаћ Њима се намеће улога: да спрече расуло Монархије од разорног дејства незадовољства потлачених народа и да одбрану Монархије споља повере тим истим народима. Ствар је и сувише неприродна и апсурдна, да би се могла ма и приближно извести до краја; болест је толико подрила организам Монархије, да је оздрављење немогуће. Овакво стање у Монархији и у односима према њеном положаЈу споља, до неиздржљивости погоршавају и ужасне економске прилике, као и пристрасан инеједнакначинснабдевања са животним намирницама. Док се једни крајеви снабдевају, бар у мери потребној да становииштво очувадушу у телу, дотле се дру-

гима одузимље и оно што им је за најкраће време најнужније. Сви изложени разлози допуњују се још и осва јачким апетитима аустријских пангерманиста, другим речима аустријских меродавних фактора. Наш народ каже: »Кад некога Богхоће да казни, он му најпре памет одузме«. Ако се ни у којој прилици ова народна не можебез ограде да примени, одиста можеуовом случају. Аустро-Угарека ишчезава поступно у унутрашњем пожару, а њени меродавни фактори мисле о отимачини и пљачки. Па да човек са највећим зпдовољсгвом не каже: »Пропаст твоја од тебе, Израиљу!«

ПШТ8ЧНЕ ВЕШ Лондон, 1. — Јављају из Токија, да је образовина сибирска влада, чији су шефови антимаксималистички генерали Ервергп и Семенев. Париз, 1. — Четрдесет социјалистичких француских посланика тјавили су комисији америчких радника, да су они потпуно сложни са њиховом резолуцијом да се избегава свако сусретање и договарање са немачкам социјали стима. КОНГРЕС У ПРАГУ Накнадне иојединости Лондон, I. маја. Еајтерова Агенција објављује накнадне интересантне податке о великом конгресу држаном у Прагу. Конгресу су присуствовали сви чешки посланици у бечком парламенту и чешком сабору, изасланици чешког универзитета и академије, радници, гра^ани и многе вићеније лич-

,10, I И. ј\ стављала '/ тосланика, измећу којих ' н председнин југословеиг :ог клуба Др.

,оиене супред- иеће употребити § 14 Ако се из љубави према ратоборним пангерманистима успостави а псолу гизам Корошец и једап изасланик | и ак0 се Аустријом буде сриско-хрва гске коалицнје. | управљало режимом ШтирПољскн клу,'Ј је послао де-јмера, онда јс радничка клапешу, пуну, симпатија за 08 приморака да се бори рад конгрИеа. Конгрес је^а права својих народа. отворио п^едседник чеш-ј Радници и раднице! Будиког удружења посланик те на опрези! Не грошите Станек, изј ;вивши да кон-ј сво ЈУ снагу у узалудним грес сачињква нову мани-: посебним борбама. Не зафестацију ,*а независност! водите се бесциљним и целог чегак !» еловачког на-'и неразмишљенимпословирода. Он је- оатужио Ау- ма к °ји воде поразу радстро-Маћзр< као виновни- ничке класе, него будите ке овог крвопролића и из- уједињени, пажљиви и бујавио да сви, кадахнути ‘ дите готови да уЈјете у боримпернјалис гичким тежња-^бу, кад буде потребно и ма, продужгвају овај раги кад будете позвани«. одбнјају Д*ј даду Словенима независаост. Хрватскн у посланик Павелић, говофећи у име Југословена, шбећао је верносг Југорловена према Чеснма, каг* према својој браћи.

кала радње у којима је било нешто мало животних намирница.

КАРЛОВО ПИСМО Једно цнтање у Доњем Дому

ГЛАД У ЧЕШКОЈ Цинизам ГЈ'вернера. Чешке

ПРОТИВУ НАСИЉА Апел аустријских социјалиста Дирих, 1. маја Приликом одлагања парламента, оуетрнјска ссцијалистичка странка упутила је радницима и радницама апел и објавила га у Арбајтер Цајтунгу. Апел је прожет великим огорчечењем. У њему се најпре износи, да Аустро-Угарска не мора наставити рат ради анексије. Потом се прогествује против гшлитике која се води у Чешкој. Иајзад се излаже лицемерство немачког елемента у Чешкој који тражи за себе право аутономпје, и ако је у мањини и оспорава једнакс право Словенцима, Италијанима, Пољацима и Чесима онде где су ови иароди у већини. Аиел се завршава: »Плада изјављује да ће ускоро сазвати парламенат и да

Берн, 1. маја У целој Чешкој влада сграховита оскудица у хлебу и другим животним немирницама. Становништво гладује. Има чак и доста случајева смрти од' глади. Праг, престоница Чешке, већ петнаест дана нема

Лондон, 1. маја. Посланик Холт упитао је у Доњем Дому министра спољних послова: да ли ће се објавити у форми званичних докумената информације у француском парламенту односно писма цара Карла принцу Сиксту1тања. БУГАРИ И АУСТРО-НЕМЦИ Оишти закључци аннете Др. Рајса

Бурбонском као и мере које су предузете ? Г. Балфур је одговорио: да то питање још претресају француске парламентарне комисије за спољне послове, за војску и марину, и колико се зна оне још нису поднеле извештај о томе парламенту. Он је додао, да објааљивање тих докумената није могуће за сада, али да ће сс постарати да упознапарламенат са сваком изјавом коју француска влада буде учинила поводом тога пи-

Свему нретходном ваља додати још и једну најнечовечнију акцију одстране ерпских непријатеља: регрутовање српских поданика у бугарску војску. Ово се регрутовање вршило у масама мећу Маћедонцима. У Маћедонији је оно вршено по општем нарећењу и спроведено је свуда. Каквим правом врши Бугарска регрутовања на

хлеба. Варошке улице пуне тућој територији, освојв' су изгладнела света. Маса*ној, која се само привретражи хлеба, али хлеба мено налази у њеној вланема. I сги, не знајући шта ће мир Ономадне је једно наро- донети н да ли ће она о-

чито изасланство изгладнелих отишло до гувернера за ^Јешку р молилр га да нафе начцна како би народ

стати господар земље? Ни по каквим до сада познатим правилима и правним одредбама! Али регрутова-

додаао до залргаја хлеба иЊе цостоји и у осталим отклонио од себе ужасну јокупираним терцторијама: катастрофу, која ће иначе и род Аустријанаца. Цма

морати наступити. Гувернер за Чешку саслушао их је пажљиво и по том врло озбиљно уверавао: да оскудица у хлебу долази искључиво од оскудице у брашну и да је потребно, у циљу да се отклони оскудица у хлебу, најпре отклонити оскудицу у брашну. Ова гувернерова изјава

ли гаднијег плана и пакленије идеје него оружати брата против брата, оца против сина, роћенрг и свог против роћвног и саог? Има доказа да је то раћено свуда но ркупираицм територијама; Аусгријанци су ишли тако далеко у томе да је чак њихов конзулат у Женеви званично по-

огорчила је изгладнелу ма- слао позив једном Србину, су и она је приредила бур- избеглици тамошњој, да не демонстрације и опљач- предстане ради прегледа за

војну обавезу и да неизвршење нарећења повлачи собом законске последице!! Како ли је тек онда онде где су они господари, кад нису имали призрења према неутралности Швајцарске. Циљ је и овде јасан: упропашћивати расу шаљући браћу против браће. У исти ред идеја улази и шиљање ратних заробљеника у зону вагре на тешке војничке радове, поступак који је забрањен свима конвенцијама. Али га Аустријанци примењују систематски: мање се заробљеника храни, а Срби гину! Типичне примере таквога система имамо на аустриском фронту у Италији. Сувише је јасно и провидно овакво поступање: цп'о рише српских губатакц. 0 животу интецирацих и 0 животу у логорима зџробљенцка имц се података који показују исти систем и исти план. Третирање заробфеникц је у опште и сувцше нецрвечно и покцзује сво презирање непријатеља према нашима, сву мржњу и сав стари страх. У опште, резултати анкете показали су да су сесрпски непријатељи понашали

КАРТЕ ШРБИЈЕ У Команди Места имају карте из Србије: Драг. Павловић мајор од Босе Павловића из Београда. Драгољуб Антонијевић ппоручник одМилована Веселинића из Крагујевца. Добривоје Михаиловић артиљ. поручник од своје деце (место непознато). Димитрије Михаиловић резервни капетан, учитељ од Ружице Михаиловић из Београда. Димитрије Вујић, поруч. од Михаила Вујовића из Ашаха. Ђорће Јанићијевић мајор од Стане Јанићијевић из Младеновца.

СДОПШТЕ&Д — Пажља занатлијама. Моле се сви председници Еснафа (а у случају њиховог одсуства који од часни№), Д8 ј аае своје тачне

адресе г. Животи Лазаревићу, шефу Кројачке Радионице Војне Задруге у Солуну. 1—2 — Трджи се Ђорће-Ђока Атанацковић, син Анке и Јоце Атанацковића, бив. кафеџије и закупца риболова у Земуну. Он је до евакуације из Србије био обнезник 1. чете, 1. допун. батаљ. вардарске дивизије, а од тада се незна ништа о њему, нити је се јављао својим родитељима у Београду који су за њим у очајању. Моли се сваки онај који би ма шта о њему знао а нарочито његове старешине и другови из вардарске дивизије, да о томе известе г. Михаила М. Петрића рез. артиљ. поручника, пошта 999/103, на чему ће им бити веома благодаран. — Лазо Шијак, добровољац из Америке, сада 2. чета 2. бат. I, Југословенског

ља, познаника и брата Србина или Југословена, да га извести, ко шта зна о његовом сину Милу Шијаку из Баштре, котор Крупа у Босни о коме ништа не зна од 14. августа 1914. год.

ПОШТА јА, СРБИЈУ — Живадин Добричић, редов 2—2 пошта 48, из» вештава своје у селу Козници срез жупски ок. крушевачки да је здраво са браћом Мирком, Чедомиром и зетом Обрадом и моли за одговор. — Живојин Павловић, 3 митр. оделење пошта 48, извештава општину Каменичку, срез гружански, округ крагујевачки да су живи и здрави: он, Војислав Јевћеније и Милија Танасијевићи, Миленко Пантић, Милан Ерић, Алекса,

Светозар, Милорад, Радопука, моли сваког пријате-1мир, Милан Драгољуб.Ста-

нимир и Владислав Кастанићи, Драгутин и Љубивоје, Милорад и Борислав, Драгомир, Живојин, Лазар, Обрен, Драгутин Ђорћевићи, Радослав Стаиић, Милаи и Тихомир Марићи, Илија, Светислав, Владимир Јовановићи, БогданТодоровићи, Живојин, Радомир и Тихојшр Алекснћи, Божидар М!$ринковнћ, Божидар Дим-тријевић, Живојин, Радпеав Раденко, Живадин, Васиљевићи, Петар Милован Николићи и Алекса, Живадин Богосављевићи. Сви моле за одговор. — ВасилиЈе Јездић, болничар пошта 315, извештава своју породицу у селу Заовини, срез рачански округ ужички, да су живи и здрави: он, Василије Јездић, Обрен^Божа, Маринко, ЧедомиЈ? и Десимир Јездићи; Бојд Велизар, Велиша, Здравко Богољуб,

ћи; Лука Мандић, Михаило, Милоје Добросав, Зарије и Јефта Василићи; Рајко, Радомир, Ђура, Михаило, Миладин, Божа Јеличићи; Станко Никола, Вукола, Вукоман, Сава и Лазар Каралићв; Војин Јовица и Милан Крстић, рајко и Милорад Печеницићи; Станимир, Десимир и Јован Николићи, Радосав, Милорад Вељко, Јефта.Милисав и Ранко Ђурићи; Вељко Станишић и Мирко Стошић. Сви моле за одговор. — Врбан Ђ.Петровић.артиљериски наредник пошта 801 извештава своју породицу у Велесу да је здраво и моли за извештај. — Игњаг Поповић, свештеник из Богомина среза велешког округа скопског, извешгава овоју породицу у селу Богомиле да је здраво са Бором и Павлом и моли за одгонор, као и о

Властимир и Илија Лази-'пријецу цослатот норца

— Живојин Вулегић, митрљ. оделење 2 батал,. п. 60, извештава свога оца у селу Раткову, срез белички моравски да су живи и здрави: он, Димитрије Петровић, Јован Петровић, Светислав Богдановић, Живрјин Стефановић, Стојан Миладиновић, ДрагутинМатић и Петар Николић. — В°јислав Ђурђевић, 1—2, пошта 60. извешгава свога оца у селу Праћицу, белички срез окр. моравскц да је са братом Родојком здраво као и Живојип Стојадиновић, Љубисав Јовановић и Велимнр Миловановић. — Светислав Ралић, дунав. обласна команда п. 999, извештава свога оца, у селу Дреновцу, срез црногорски округ ужички, да је са браћом и осталима здраво и моли за одговор. — Михаило Перовић, жандарм пошта 999, јавља својима у селу 1Јвчкову, срез

ариљски округ ужички да је здраво са свима осгалима и моли за одговор. — Чедомир Катић. 1 брд. батерија пошта 216, изве-

јшгава своју породицу у селу Медвећи, срез трстенички округ крушевачки да су живи и здрави: он, ОДанојло Катић, Стеван Ћирић, Димитрије Миловановић, Надосав, ВДилуц, >1>и(јојин, Радрје, Богољуб и Божидар Здравићи, Жиројин и Живан Младеноаићи, Милен и Мирча ЦЈаповићи, Марко Богојевић, Александар Брадић, Андра Недељковић, Мика Бајић, Исидор Мануукић, М и к а Пантић и Миодраг Брадић; Сви моле за одговор. — Чедомир М. РатковиК, поднаредник 3—1 пошта 16, извештава зета Милорада Радосављевића у селу Опољенику, срез морцвички округ чачански, да су здраво: он, Светозар и "ђор^ђе Ратковрћ, Јиосцје