Велика Србија

БРОЈ 745

СОЛУН, УТОРАК 8. Јк»:-ЛА N18. I ОД.

ГОД. III.

ЛИСТ ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ПО ПОДНЕ ПРЕТПЛАТА ИЗНОСЛ: Мееечио 4 50 драхме, тромесечно 13’50 драхчи, годишње 54 драхми. РУКОГЈИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ

Стан уредништва: улица Краља Петра бр. 70.

БРОЈ 15 лепта

I I

У реЈјује О / Е 0 Р

| I I I

БРОЈ 15 лепта

ГОВОР ЗАСТУПНИКА МИНИСТРА ФИНАНСИЈА Министра Народне Привреде Господина Дра Велизара Јанкова&а држан у Наридној Скупштини поводом претреса законског пројектч о ратним кредитима

Господо посланици! Кад се отворила начелча дискусија о овом законском пројекгу, ја сам имао част замолитн Народну Сјп/пштину, да саслуша најпре експозе подносноца овог пројекта, ранијег заступника Министра Финансија, мога колеге г. Нинчићз, задржавајуки себи право, дн доцније, по потреби, узмем реч. Ова се потреба, господо, сада указала и ја, ево, вспуњавам обсћање. Ја 1*у, господо, обухватити приговоре од стране говорника из опозиционих група, који су били чињени на сам законски пројекат, а тако исто обухватићу и приговоре који су учињени моме раду, као заступнику Миннстра Финансија, нарочито моме раду у финансиском одбору. 0во је потребио, господо, како би се чула и друга страна, тако рећи оптуже-

гуће што је могу&е више вскрени: јер бар у финансиским питањима треба да скартирамо све наше политичке момеите и да ствар увек гледамо и престављамо онако, како је она у истини. Ево дакле како ствар стоји. Господа народни посланици, који су члановн фкнансиског одбора, имала су збиља довољно обавеш* тења. Она су имала прилику, поред обавештења датих у Скупштини — да и из експозеа господина Д-р Нинчића у Одбору чјчјг и виде данаихње опиипе фанансиско стање Србије. Из тога експозеа господа су могла бити обавешгена, сем у генералним липијама, још и ближе о нашем данашњем финаксиском стању. Тај експозе дао је 1 . ЈЛиччић још прве геднице, 14. марта. Та прва сед-

; Господо! Парллментирни [Одбор послао је мени свој извештај чек посдедњег дана — ради ноеписа иа машини — дак.!.- онда, кад је Финанснскн Јдбор већ био при крај\ . »на ј је извише објективни и . подаци о државиим прихо- јвештај гако г - ; и, да гмо дима, о ранијем и о данашњем дугу, како консолидованом држаеном дугу тако и о лозаЈМИцама. Даље, ту имате податке о помоки која је слата у СрбиЈу и имате податке о ковању новца. Затим имате податке о финансиском сгпању Управе Фондова и о односу државе према На родној Банци и т. д. Али то није све. (Јем тога, V оком завршном рачун\ имате, сасвим ириродно, и рачунске прегледех > зблплде, у којима је излмаН?но у внше комбинација и ци-јидоора. (ми.нп, фрама пресгављено верноЈвоЛ: Кад је го било'/ стање наших финансија. Ј, а д а на, кад сам гш 1 на машими израдит

на, а потребно је још аЈница и била је заузета

вдто. да се створи могурност да трећи могу у нашем спору пресудити. Ја сам даље, господо, ову реч узео још и с тога штосам желео, да бацим мало више светдостн иа поједпна питања која нису овде доаољно додирнута, а го је врло потребно, како бигоспода народни посланици били потпуно о С1 ему обавештени, чак и у детаљима. Желео сам, д* тсте, да у сва актуелна фи гшсијска питања, нарочитс у питање о америчком г.влнсу, унесем што зкше гвјтлости, како би пре решољ- ., које ■ће паоги у виду взтума о кредиту од 250 милвона, сваки посланик им( о верну слику наше ситуације и како би после вот^ма сваки примио и пуну одговорност за све после< ице, које из оваквог или онагвог вотума буду произашм. — Фикансијски Одбор »бвз обавештеЕЈа«? Први приговор, господо, који је учињен овом закоиском пројекту и раду Министра Финансија, — а који је и нарочито истакнут у извештају маЈВине и у говорима говорника из опозиционих група, — био је ј овоме: казало се, даје целс ово питање о кредитима третирано у финансиском одбору без добољно стЈдија и да чланови финанснског одбора нису добили потребна обавештења. С тога, вели се, та је појава и »за жаљење и бригу«. Ја, господо, мислим, ако хоћемо да рааветлимо ово пилање: како питање са кредитима заиста стоји и како је ствар текла у финансаском одбору, да онда морамо бита што је мо-

мо тим његовим експолг'!'; Сем тога експозе-а, господа су имала прилике да чују а моја врло дета љна из-\ лагања о америчком^ су, на који е.мо морали обратити у Одбору нарочиту пажњу. Ова моја обавештења давана су финан* сиском одбору у 4 седнице: 30. марта, 5., 7., ц 8, априла. Но сем ових усмених екпозе-а, т. ј. г. Нинчићевих и мојих излагања, господа чланова финансиског Одбора, добила су и друга обавештења и то врло детаљна. Добила су чак и ттампана обавештења. Господа су добила штампани завриши рачуи за 1916. годину инесамоона, него и многа друга господа, која нису чланови финансиског одбора, имају га сад у рукама. А завршни рачун за 1916. годину излаже, у првом свом делу, детаљан експозе о нашим државним финансијама-, он пружа ближе информације како се финансирало после евакуациЈе. Да би пак и гоепода, која немају овај завршни рачун, могла бити обавештена, која се обавештења тамо све дају, ја ћу укратко ево изложити шта се у томе експозе-у све налази. У овоме експозе-у налаае се сва ближа обавештења, која се у завршном рачуну морају налазити. Ту је изложена наша финансиска ситуација почетком 1916. године; за тим су дата довољна обавештењп о последњем кредиту (од две стотине милиоиа динара). Налазе се, исто тако детаљна обавештења о расходима; она су изнесена у неколвко нарочитнх заглавд>а. Тако исто изнесени су

Што се тиче 1917. године, за њу се нис.у могли спремити завршни рачуи и штампави подаци. 1917. година дикввдира се, рачунски, по закоку, гек 1. априла оне године, и с тога, разуме се, нисте ни могли о њој добити штамнане податте, као аа 1916.1 годину. Али и ако 1917. го-ј дина, није још ликвидира- ! на, ипак оно што смо мо ј .гли да вам дамо, ми смој аван -1 л

морали да утр >шимо две седнице да га 'купштина саслуша. И окје ш природно, даја нвсим имаомогућности да ни ;ашини откуцам такав извеапај за свакога члана финансцског одбора.Алијасам оакучинио оно што сам могао учинити: од онога опо ое могло -јОштампати у један мах на Јмашини, дао са.ч једон при-| мерак г. Марк_\ Трифковићу, као најстаријем преетавнику опозициоцог блока, да 6и могао обавестти своје остале другоае из Јодбора. (Милаи Марјано0.1О- п ао то •и. Жа-ј исам бно I вам дам раније; ви с 'ПШ7 VII извец

био је и известан број пи-Јдуће и париско и остала тања, на која нисам могаој послннства имају само да ии стигао одговориги, нејтрсбују кредите, подносећи пм1а П(Је, што нисам хтео, погом обрачун Финансиј-

него просто заго, шго шуе било техничке и материјалне могућности да и на њих одговорим. На нека од њих ја ћу моћи тек данас одговорити, а на нека ни д.шл'. нисам у могућности да одговорим. Ја ћу, нпр. изнети нека од тих пигања, па нека Скупштина ценв, да ли сам на њих могао одмах одговорити или не. Један од послаиика по ставио ми је у одбору, нпр. питање, (признајем са пу-

екој Делегацији свога места, а исплате, сем интерних, и целокупан рачунски рад имају да буду сконцентрисани у Фиианским Делегацијама односно Министарству Финансија. Друго питање које ми је у одбору постављено, а на које нисам могао одговорити, то је било нпр. пигање: који су кредити утрошени противно мишљењу и одлуци парламентарног одбора '1 Ја, господо, ра-

ним право.м да буде оба-Ј 3 у Мем да ово пигање може вештен): како стоји са об- јингересовати народне ио-

ЛИМ, Ш'1П гућностк VI свима И Ј V, видели овде ј колики јс био тај. Али, ГОСПОЈ еим сгигао с

рачучнма наших посланстана, одкосно фондова и нрилога, које носланстви примају? На то питање заисга нисам могао одгоао риги, па ни данас још н_могу одговорити, а то заго, што ни до данас ти мо '|обрачуни нису зааршени ^' 111 1 Ја сам постао

сланике, али онда. када ми је оно блло посгављено, ја нисам имао техничке могућности на њега одговорнти. Казао сам: »Јесге, интересује вас то, али не могу вам по том дати од говора ни за двадесет, а, • може бкти, ни за месец дазаступник нав. И, јз то ево и сад иа-

I М1 И I | т

министра финансија свегајрочито иешчем, а господа а двадесетак дана пре че-; која имају искуства у овим о што јс оно питање било пословима могу го одмах

м га у рукоп ди чл&новима о вио на располоз нансиском одбору чим сам га добио — и господа су се могла њиме кори.стити ху у седници, или и преглед наших расхода, и | инач0 / јј,

мени упућено. Дакле, ја ове

јувидети. Архива Министар-

ако ни-

подат ке нисг.м могао доби-

стна Финансија, где су ра-

кмвештај

ти и мрикупити чак и да

стуреии сви предмеги по

ја

сам | 1 рВ)л дана к'. ге загра-

.-.ојимз јс рцдно Инрламен-ј

госпо-

жио. Толико времена само

|Тарни Одбор — огромнаје,

н>а ста-

писмо има да путује. Али

а и време од кад је почео

у фи-

ни мој претходник није их

радити ПарламенЈирни Од-

вам и дали: дали с.мо ва* уз усмена обавештења и литографисине таблице —

јгао раније прикупити за-јб 0 р дуж

то груписаних не само по гравама управе и у годишњим износима, него и по месецима и у просечним износима и по врстама. | Даље, добили сте и податке о државним приходима и дуговима и то све сте ове нодатке дббилп у пре• пису онако, како сге то захтевали, као члансви финансиског одбора. А оно крупно патање из наше најновије финансиске политике, питање о а меричком авансу, било је пред одбором у свима детаљима. Сем усмених прецизних обавештења која сам по ономе питању дао члановима одборз, ми смо спремили в дали члановима овога одбора, на интимну употребу, и иутографисане пшблице како о самом досадањем утрошку америчких аванса тако и о распореду будућих иових америчких аванса. У томе прегледу налазе се не само хладне цифре: колико, него је све детаљно и по групама изложено и где која пара иде и коме је циљу намењена. Али пошто је ова ствар више поверљиве природе, све ове ствари нису могле изаћи пред Народну Скупштину, док су, рекох, чланови финансиског одбора детаљно о свему обавештени. Пребацило се, да финансиском одбору нису дата обавештења и о томе шга је радио »Парламентарни Одборо.

Дче^шминистарству Фи|наиеија, где им је у свако доба стајао нз расположењу. У осталом, као што јрексх, овај је извештај прочитин у Народиој Скуп штини, е је оиа о њему обавешгена пре свога вотума, а то је главно. На послетку, господо, ја сам Финансиском Одбору д а в а о и сва остала усмена обавештења, шја су од мене тражена. Истн на је пак, да та обавештења нисам могао дати на сва ова силна питања, која ми је поставила опозиција, а нарочито г. Милоје Јоваиовић. Али, морам одмах да констатујем да је заиста мало чудновата таква пракса, која је сада са овима питањима у одбору уведена, а која до сада није по стојала. До сада је Министар Финансија днвао Финансиском Одбору увек обавештења на усмена питања.која му се затраже, Мећутим, мени су господа из опозиционог блока, на један чуднонати нов начин, подне ла читав низписмених питања на која су желела да добију одговор и обавештења. Та су питања превазилазила 50 па и 60, тако, да на сва збиља нисам могао дати обавештења. На поједина од тих питања одговорио сам у колико сам имао податке при руци. И господа су, то овде подвлачим, била задовољна тим одговорима, јер су ми то

јавноу седницикапали. Али, ради се па чом?, да 'у бу

е од Једне и п.о то, што су посланства, пб| године [ (Ј за та акта П р е _ [нск°ЈЈ^ 0) ЈЧЈ _ п рак си, по| Г д е д ати и избележити по којима је Одбор био противам исплати — посао је и велики и дуг. Зато и извештај о ;о.че није било могуће за дзн два спремити. Да смо имали времена бар још двадесет дана, т.ј. да смо продужили рад за толико > финансиском одбору, добили би гада и тај извештај, али пре — не. Али, пошто нисмо амали толико времена, то ни ове податке нисмо могли за Одбор прикупити, — памакар се акга налазила било »ни тавану« било »у подруму!« — Аналого овом захгеву, господа су могла да ми поставе и једно друго, такоће интересантно питање: да им дам податке и о томе: на које је утрошке чинила примедбе Главна Контрола, а на које није?1 Да се на то питање одговори, трабало би такоће претурити целу архиву, па видети где је контрола ставила визу 6ез‘ примедбе, а где није. (Милоје Јовановмћ: Да се о томе водила евиденција, на го би се могло брзо одговорити) Али је за то требало зна ти, да ћете ви поставити и такво питање. А ви бар, г. Јовановићу, као финансиски човек и као бивши чиновник Министарства Финансија можете знати, да Министар Финансија у финансиском одбору не може да очекује и спрема одговоре и на таква питања! Такво једно питање не може се никад очекивати од стручних људи, који жс»

пракси наслећеној од коалиционе владе, — сматрала да имају права, да сама, без контроле Министра Фииансија, гвојим кредитима, исплатима, па и прилозима рукују и да ии њих ни обра‘ 1 ;, не непркдај;' ниблагајнама финансијских делегација, односно ни Главној Државној Благајни. Мећутим, из аката сам видео, да су се како г. Нинчић тако и г. Протић интересовали тим питашем. А ја сам и сам, продужавајући тај рад, нпр. наредио, да лоидонско посланство унајкраћем року има да спреми и преда Министарсгву Финансија све оваквс обрачуне, уз опомену да ће иначе сам посданик примити на себе иуну законску и моралну одговорност. Од господина посланика добио сам пре некк дпн депешу у којој моли да се на ово причека за неколико дана док не издвоји ангажоване суме за посланство, па ће остале суме и обрачуне предати Министарству Финансија. — А зиате ли, господо, шта је бнло са париским посланством? Пзриско је посланство било мољено неколико лута од стране Министарства Финансија да обрачуне ликвидира. Али како, и поред тога, није добијен задовољавајући одговор, Министарсво је упутило тамо једног нарочитог инспектора да он сам тај обрачун изпрши и потом поднесе иавештај. У опште

ле обавештења о фииаисиској ситуацији: њега би, можда, могао очекивати од г. Шарковића, али не од вас! Треке патање које ми је у Одбору било постављено а на које такоће нисам могао дати ни позитиван ни прецизан одговор, било је нпр: Колика је наша готовина ? Ја ни на ово питање нисам могао, велим, одговориги. Зашто? — Из једног врло простог разлога. Шта је то управо »државна гоговина«? То је резултат доброг финаисискоР рада и суфицита прошлих година. А како су аакључене сне наше прошле године: са суфицвтом илв дефицитом, још не знамо. Не знамо јер немамо закључених рачуна изтри раније: 1913,-14 и 15-те године. Мој је одговор зато и морао у Одбору бити и ли обилазан или недовољан, алм ни у ком случају егзактак и прецизан. Мени је напослетку било постављено и питање: колико тачно износи наше зидужење код наших савсз ника зи лиферовани ратни .ттг рнЈал гс потрсб* но је нам дају наши савезници за воТјење рата ? Ни на озо питање нисак могао одговорити и то кажем и пред Народном Скупштвном. Зашто? Заго, што се и ови рачуни ликвидирају годкшње, и мени су тражени подаци колико опи кзносе сада. Ја ге податке нисам могао одмах прибавити, јер још нису ликвидирани рачуни за 1917. годину. Могао сам и могу даги господи само износ заду<жења на дан 1. јануара 1916. године, а не и на дан и за време за које су се господа интересовала. И ето, господо, кад овако стоје факта и стварв, ја бих желео да видим да лн би било ма и једног објективног човека, чији бн суд испао протвв мене, т.ј. који би утврдио да финансијеки одбор ниЈв добио од Министра Финансија све важније податке које је могао добити* и који би му били потребни да се у овоме питању о кредитима определи. И ја и влада велим, можемо потпуно мирно и задовољно чекатв одговор и суд еваког објективног човека у овоме спору, у толико пре шшо су раније финансшски одбори били увек куд и камо мање обавешлгени. Финанснска контрола Други приговор на коме хоћу нарочито дуже да се задржим и да га одбијем, у интересу саме ствари, у интересу наших финансија и њиховог угледа у нностранству и у интересу самог парланента и његових права — то је приговор, да нема контроле над нашим финансијама, то је питање о тзв. финансискоЈ