Велика Србија
БРОЈ 747
СОЛУН, ЧЕТВРТАК 10 МАЈА 1918. ТОД.
ГОД. 111.
шттт 1Л 6КШ0Е 8ЕКВ1Е
ЛИСТ ИВЛАЗИ СВАКИ ДАН ПО ПОДНЕ ПРЕТПЛАТА ИЗНОСЛ: Месечно 4 50 драхме, тромесечно 13 50 драхми, годишње 54 драхми. РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ Стан уреднишгва: улица Краља Петра бр. 70.
БРОЈ 15 лепта
Уређује О Д Б 0 Р
БРОЈ 15 лепта
ГОВОР ЗАСТУПНИКА МИНИСТРА ФИНАНСИЈА Министра Народне Привреде Господина Дра Велизара Јанковића држан у Народној Скупштини поводом претреса законског пројекта о ратним кредитима
Да пре-ђем сад даље, на енглески Иример/ У Енпеској посгоји нарочиги систем фанансиран»а, који се знатно разликује и одваја од конгиненталних сисгема. Ја -ћу се на љему задржати, разуме се, само са неколико речи, само на ономе, што сгоји у веза са овим питањем. Одмах -ћете видети да и они, и ако имају друкчијл систем и ако код њих финансиске ствари стоје сасвим друкчије и по форми и суштини, — да и они у питању буџетирааа иду сад у рату истим путем којим и ми у главном идемо и који сада предлажемо. У Енглеској, истина, за све време рата, без прекида, имали су увек редован буџет. Тај је буџет подељен стално у два дела. Један је посве сталан, т. зв. •жонсолидован фонд«, који се накад као сталан н не иагласава. Ту долазе издаци на дугове, на цивилисгу круне, и т. д. и о тим издацима парламент, пошто их не изгласава, нема права ни да дискутује. Онај други део буџетских издатака стоји парламенту на расположењу за дискусију, изгласава се сваке године, али тај други део, тек са оним првим, чини целину буџета. Но тај буџет ипак представља само: »Буџет расхода«. А »буџет прихода« сасвим је одвојен закон, који се засебно и у друго време решава и вотира. Толико о техници енглеског буџета. Сад о улози енглеског буџета у рату да кажем неколико речи. Овај буцет расхода, у оваквој форми, преставља, господо, данас само један врло мали део издатака које Енглези чине за воћење овога рата. Сав онај други, велики део издатака, ;који они чине.чине их, чујте господо, опет на основу ванбуџетског одобрења парламента, чине их у виду глобалних кредита као шпго их и ми од вас данас тражимо. Ти ванредни кредити, који се еп Мос вотирају енглеској влади и администрацвји, пон&вљам, много и много су већи него ли кредити који јој се дају у виду буџета (Др. Милан Марковић: 'Го су ратни кредвти. Они не могу знати колико ће они ивнети, јер не знају колико ће се, на пример, утрошити муниције и осталог ратног материјала. А то нама дају наши Савезници и мв то сад не плаНамо). Господиве, па и ми тражимо ратне кредите, јер плате се издају по старом буџету, а остали цивилни цадаци су миннмални. А
ако за вас нису рагви кренити н. пр. издаци на инвалиду, на помоЈг која се шаље у Србију и по логори.ма заробљеничким, на плате официрима и војницима, који се на фронту боре, — ако то за вас нису рагни издаци и кредити, за нас јесу. Ратни кредити за нас нису само кредити за муницију, него и за све оно што рат донесе. Не забораЕите, бар ви из народа, са те стране, да из овог кредита који сад ми тражимо, има да се пла&а читав онај наоружани народ на солунском фронту и храни онај поробл>ени у земљи и у тућнни »изн жица«. Па ако ово нису ратни кредити, онда не дајте их и не изгласајте их! Дакле, кажем: енглески ванбуџетски, глобални кредити далеко надмашају буџет. Ту пре неку недељу, у лондонском парламепту, енглески министнр фиаансијс, Боизр Ло* поднео је законски пројекаг, којим тражи одобрење глобалних ратних кредита, поред буџета оног малог дела енглеских издатака, у цифри од шест стотина милиона фунти стерлинга! То је највека цпфра, коју је до сада енглеска парламенат дао и имао да да влади, онако *Б1апсо«. То износи, господо, нашим динарским језиком речено око 18 малијарди динара! Тражећи да му се тај кредит глобално одобри, Ло је казао, као што вам и ја сада кажем: »Издаци су’ врло велики, али ако хоћете да ратујете, дајте их«. Том приликом изнео је Ло и то да њихови издаци износе дневно око 6 и по милиона фунти стерлинга, што чини преко 180 милиона динара дневно! Као што видите, господо, и Француска и Енглеска главни и лавовски део својих издатака чине данас у рату само и једино у виду глобалних неспецифицираних кредита: »У01е5 о! ссесШ«, кредит »еп Мос«. а само мали, најмањи део издатака, сталних, чине у границама буџета. И док се у Француској ти глобални кредити одобравају обично свака три месеца, дотле у Енглеској они се одобравају у дужим неодређеним интервалима, аналого чему и ми ово поступамо. За то вас и ја молим да примите и ви овај законски предлог о глобалним кредитима и дате влади тражени кредит као што га дају и енглески и француски парламент, који су уз то још и код своје куће, а не као ми, у туђини, у најнередовнијим првликама, ван земље и оги>ишта. (Ђоргђе
Златковић: Алв лод њп.-. има контроле.) 11а јз ово све и говорим да докажем, да и они у главном кредн те троше ван буџета, дакде без буџетске, основне парламентарне контроле. А сад ћемо, кад желите, говорити и отој другој, ван буџетској контроли. Па каква је га контрола у Енглеској‘? (Дајте ми контролу енглеску, па ћу вам дати кредите. — Ђорће Златковић.) Ја нећу да кажем да је та контрола тамо слабија, него ли наша овде, али није ни јача ни боља. И хоћете ли ми, кад то утврднм, дати, по обећању, кредите? (Жагор). Знаге ли како Енглези врше ту ван буцетску, финансиску контролу кредита? (ЂорјјеЗлашковић: Зкамо). Не знаге, видим. Зато бих желео то дз кажем свима онима к*)ји тс- :ч знају — ако доиуслите, јер је потребн > да свак • цосланик, акре свој глас за или протин, буде обавештен; да ли ми тражимо нешто посве необично., или нешто што и другде има. Дакле, знате ли ко у Енглеској контролише целу ову огромну суму глобалних кредита, који се дају »еп ђ!ос« и »бланко« енглеској влади, енглеској администрацији? То ради свега један човек—разуме сеса помоћним особљем — једно нарочито високо лице, које се зове генерални контролор или аудитор. — Тај орган, заснован још из доба Гледстона, једино је овлашћен да контролише све државне издатке, како редовне тако и сав онај огромни новчани контигенат глобалнах кредита. (Т)ор%е Злапгковић: Има и јавно мишљење). Говорићу и о контроли јавности одмах сад!Агодишњи, завршни рачуни у Енглеској, који се подносе парламенту самоу врло скромнојформи, само, у великим цифрама и ли нијама, они су тако слобо, без детаља, престављени народном представништву, да се баш само народно представништво прошле године тим поводом побунило и тражило мало јачу кџнтролу но што је до сада била. Сад да одговорим и каква контрола јавности постоји у Енглеској. Поенглеској финансиској пракси и по традицијама, сви расходи које чини енглеска влада саопштавају се недељно, т. ј. публикују се сваке недеље, у званичном листу »Лондонској Газети«. Тако исто и сви приходи који утичу у њихову државну благајну.Ади ти приходи и расходи не
престављају финанеиску ситуацију зем *'е, него само показују величину ствирно издзтих и примљенич сума; н о ангажова-
ним сумама !ка речи } И онда т јченога о ен
1 т. д., 0 друлжем нема ту 1 е свега рееској финан,ли глобалних ратних кредита, и кад се зна, да ми з- утрошак на-
СИСКО!
ОНТ
европској јавности детаљан рачун о парама које је од Савезника примила ч утрогиила! Оао је необично важно, нарочито због угледа нашег кредита и наших финансија на страни.Јер, господо, приликом последње буџетске дискусије у француском парламенту, извесгилац буџетског одбора г. Луј Марен, говорећи о помоћи коју Француска даје својим савезницима, казао
нашнх ратних кредита имамо поред буџетских оЈграничења (.• * плаге ) још'Ј е * А а Србија од како ра|и администр, ивну контро-|Тује, т. ј. од како прима од Јлу и »>внза« контролу Глав-ј Савезника новац није још ^не Контроле и нарочити поднела рачун о његовом парламентарви конгролнијутрошку. Ја са највећим одбор и детаљан завршни ј 8а Д° В0ЉСТВ0М > а мислим да рачун за Скучштину—зарјћв то задовољство подесе онда можг рећи »Е, али : лити са мном и Скупштина код Енглеза пма контроле, | и пео наш народ, могу да а код насиема и за то вам констатујем, да је ове гојдине, поред свих гешкоћа, које је евакуација створи-
• ку владе нроширио функј ције и на све остале државне потребе и креди ге, I он је залутао у својим функI цијама, он се депласирао. *(Жагор на левици). Ја, госиодо, за сваку своју реч примам пуну одговорност, јер за свако своје тврђење износим доказе, факта. Зашто је овај парламентарни одбор залутао, зашто се изгубио, зашто се Јдепласирао? Ево зашто. | Тај је парламентарни одбор залутао и взгубио се зато, што је самовлисно ' присвојио и оне функције, које нема и које не може ■ имати ни по законима, ни по уставу. (Ђорће ЗлаткоЈвић: Ви рекосте да је влада пристала). Да, влада му је само признала контролу
Јнедамо кредиге?!«-
I.
сем над војним издацима
ГГрви нанр ин после 101 \
рачун год.
ла, гкупштини поднет завршни рачун и тиме и I осподо, други начин француској и широкој јавпарламентарног контроли- Ј ности у опште пружена присањп и влидгног финанси-Јлика, да види нагита су порања, кон гро. е Скупшгине, •трогиене паре које су одокако влздв г. ш 1 в народнуј брене и примљене за во1}ен>е ваму.-;;. ча 'Одне дугове, јрота. (На десници: »Врло ‘ V онтроли ну-Јдобро« и пљескање.) че: • . рачуна. Јерј ч^еапачуч! —Парламентарнц конрасхода и пр «хода ч упра-;<>м во један нацрт, план, какој Господо, остаје ми још да се одобрене оуме имају у-Јпроговорим неку реч и о трошити, дотле је вавр-, кошпроли нашег » Парла1 ментарног Одбора«. Мислим да је потребно да и с овим
шни рачун извештаЈ, слика и огледало, како су те суме збиља утрошене. Према томе, завршни рачун можеј се, по своме зиачају, мери- г0 полаже на 0Н У контролу. ти са буџутом, а у много- Па Р ламента Р ни Одбор уме, у погледу контроле, Ј становљеп Ј е К °Д нас зако ' сгоји и над њи важније знати како се тро шио него прописати како се има трошити. Али нај-^Ј е гада ® и0 везан зак °нским текстом само за трошење војних кредита, за војне издатке, а доцније, и
пигањем упознам Народну Скупштину, пошто она мно-
1 ч; <ер је’ ном 0 ван Р е Д ним кредитијко сетро- ма 1915> г °Д ине > Д акле Ј ош кад смо били у Нишу. Он
правилнијс Је увек, кад се вежу буџет за наредну и завршни рачун за прошлу односно претпрошлу годи- ак0 ни Ј е законом његова
ну, а слабија је већ контрола, кад нема ни буџета ни
функција замењена, он је, по приотанку саме владе,
завршног рачуна. И док је сво Ј е ФУ н «Ч»Ј е проширио јто тако бцло, подпрош.чом; и « а све остале ванредне јкоалиционом владом, да-\ к Р е ^ ите \ ко Ј е Ј е вла Д а Д°' нас на против имате пред 1 ^ >Ила од Скупшгине да тро
вама детаљан завртни рачун. Тај завршни рачун за 1916. годину то је први завршни рачун, то је први владин извештај о утрошку кредипга одобрених од Скупштине ћоји је Србија дала после 19Т2. године! То је једина спона измећу оног раиије предратног периода финаисирања и овога сад у рату. Према томе овакав владин рад би требало овде да буде предусретнутпљескањем,јер вам се њиме данас даје могућност да вршите парламентарну конгролу. А то вам је дао овај кабинет. (На десници: Одобравање и уввици: »Тако је«.) Тај завршни рачун и треба да буде поздрављен од вас иосланнка не само због омогућавања парламентарне контроле, него и због тога, што њиме Србија сада први пут, од уласка у ратове, даје својим повериоцима и свој широкој
ши ради задовољења свих државних потреба. Кажем: пристанком владе, а не по вољи закона. Нрема томе и прошла и ова влада дале су овоме одбору, на чије су мишљење полагали, више права но што му је сама Скупштина дала. Али, господо, кад говоримо о парламентарном одбору, ми морамо да будемо искрени па да кажемо и шта у овоме одбору не ваља и шта му треба дати па да буде бољи. Поред оне прве замерке, што дужност парламентарног одбора ннје прецизирана ни довољмо обухваћена закоиом — о тој ћу потреби нарочито говорити приликом првог и другог читања, ка» да ће се моћи дати и нова редакција, — парламентарни одбор има и другу начелну замерку. Без обзира да ли је остао ончкав, какав је по закону био предвићен, или је по пристан-
још и над свима осталим издацима државним по ваиреднвм кредитима, али он је, поред тога, присвојио себи још и даље атрибуцнје и функције које по законима апсолутно не сме да Он
а то је одобравање исплата. (Илија Илић: То сте ви тражили.) Ако је ко то ■гражио, он је погрешио. (Илија ИлиЋ: Ја ћу показани да сте ви то тражили.) Такву сам нраксу и функцију одбора ја затекао. Ја за то и хоћу да говорим о томе нитању, што ме задатак парламентарног одбора интересује и што не желим да Одбор има више права но што их може имати; нарочито желим да одбору не дамо туће функције и права кзкве је он данас узео. Дакле, парламентар! и одбор треба и може да буде само превентивна контрола, да учесгпвује као орган Скупштине у расггореду кредита, а ни у ком случају не може да улази, па макар му то и влада одобрила, у трошење крсдита, да посгане прост контролни орган исплата. То је дужносш Главне Контроле (чл. 179—181 устава); она нрегледа државне рачуне,
има. Он је тим и таквим ’контролише исплате и у својим радом дошао.у су-Јтом циљу ставља визе за коб са нозитивним закон-јисплату. За то постоје наским прописима. Он је,| рочити рачуноиспитачи другим речима, пореметио ЈГлавне Контроле, а ви, гоодносе, који у парламентар-|еподо из Пардаментарног
ним 91' чљама морају да постоје, то подвлачим, ако се жели да задржи принцип поделе власги; пореметио је однос и надлежност владе с једне, Народне Скупиитине с друге стране и Главне Контроле са треће стране. Он је побркао надлежност и функције и закорачио у власт и права владе и у власт и права Главне Контроле; па је уз то проширио, присвојио себи и права која, по законима, ни парламенат нема, па доследио не може ‘ ни да делегира на другога. Парламентарни Одбор као израз, као орган Народне Скупштине, греба и може да остане само у границама оних права и функција, које Скупштина по законима за себе има. Он, по мом схватању, сасвим објективно говорећи,треба и може само да замени Народну Скупштину у ономе раду, који она има по закону и, — нишга више. А који је тај рад на који Скупштина има права по уставу и по законима и који према томе и може само делегирати своме органу — Одбору? Народна Скупштина — по уставу (чл. 173) и законима одобрава буцет т. ј. улази у распоред и оцену величине појединих кредита — партија и буџету. То је њено право оцене и одобравања кредита, којима се влада жели да послужи за извршење своје опште политике. Према томе то и само такво право имао је и Парламевтарни Одбор.Али никако он није имао права, нити му та права ни ви, ни ја, као народни посланици можемо дати, гтраво које ни ми немамо;
Одбора, Ос/ани.с и визе Главној Контроли а себи задржите функције и права које парламенат има. Ваша Ј‘е дужносг — само да распорефујете кредите са владом и — ништа више. Тај се распоред, разуме се, врша споразумно са владом, јер влада парламентарна, која одговара пред Скупштином, не можепристати да постоји неко тело, ма било и делегирано и од Народне Скупштине, које ће у ствари кредите, односно питања која сњима стоје у вези, да решава а она само да их извршује. То се не може примити. Одбор даје миигљењг. и контролигие распоред кредита, па о размимоилажењима у распореду реферише Скупштини, а влада — одлучује! (Наставиће се)
ГШКШНЕ ВЕСТН Цврнх, 10. — Немачки канцелар фон Хертлинг изјавио је новинарима, да је закључени савез измећу Немачке , Аустрије, Бугарске и Турске политичког карактера, а не агресивног. Башивгтон, 10. — Званична н о т а министра спољних послова тврди, да постигнупцг спорцзулг између Кине и Јапана не изцзџва никакву промецу у пцлитици Сједињених Држцва нц Д алеком Испгоку.
УОЧИ ПОКУШАЈА Пред новим борбама на заваду ЈЈондон, 10. маја Ратни дописник Дејли Њуса потврћује вест, да су завршене све припреме непријатеља и да се сваког