Велика Србија

БРОЈ 748'

СОЛУН, ПЕТЛК 11. МАЈА 1918. ГОД.

ГОД. Ш.

ВЕЈ1ИКА ГЈРГ

ЛИСТ ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ПО ПОДНЕ ПГЕТПЛАТА ИЗНОСЛ: Мееечно 4 50 драхме, тромесечно 13*50 драхми, годишње 54 драхми.

РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ

ЕЛ 6КНМВЕ 8ЕКВ1

Стан уредништва: улица Краља Пегра бр. 70.

БРОЈ 15 лепта

У ре-ђу је 0 Д Б 0 Р

БРОЈ 15 лепта

Сем гога, Парламентарни луку одобравам а ову не

Одбор, овакав какав је, не због тога што у њему седи овај или онај посланик, — он је као тело, баш због депласирања улоге и сувише тром, јер се претрпао пословима којп нису његови. Ја сам, као Министар Финансија, констатовао нпр., а то сам видео и по радовима својих прегходника, да парламентарни одбор не може да одговори на поједина питања и акта ни за десет па ни петнаестдана. Да се он абог те тромости дисквалификовао за функције, које баш треба да има, најбоље доказује нпр. овај крупаи факат. Министарство Финансија поднело му је половином јануара 1917. године предрачун расхода за један период, схватајући сасвим правилно његову функцију, да он има да даје своје мишљење, да има право да учествује у распореду кредита. Па шта је радио Парламентарни Одбор? У место да узме овај посао одмах у рад и да остави све друге послове за које и није надлежан, — он је задржао овај предрачун расхода, овАј распоред кре •дита код себе до 26. април а! (Милан Марјановак Пардон, господине Мини •стре, да вам донесем акта, јер то је тек неистина! Идем за акта, то нек се зна, да не бих изгубио права на говор. — Одлази али се не враћа.) Ја поново молим Народну Скупштину да се не узбућује. Не говорим ја ово тд1а Ме, да оптужујем овога или оно га, него да ону депласира ност, у коју је упао Парламентарни Одбор, истакнем, како би то поправили. А што се тиче овога факта, који сам сада изнео, ја се позивам на званичан реферат о томе свога начелника: Д-р Милана Стојадиновића. Дакле, констатујем да сам ово изнео на основу званичког реферата а у намери, да се ово стање у Одбору поправи а никако да кога нападам или врећам или да овај свој говор управљам нарочито противу неке личности. Још морам о овом Парламентарном Одбору, у циљу прецизирања, да кажем и ово, да, по нашем схватању, овај Одбор не може имати право вета над одлукама владиним. То апсолутно никако, јер влада за своје одлуке има пуиу одговорност пред парламентом. Она за своје одлуке може пред њим да падне или да буде похваљена, али њене одлуке Одбор ни у овом случају не може да аадржи и да каже: ову од

ГОБОР ЗАСТУПНИКА МИНИСТРА ФИНАНСИЈА Министра Народне Привреде Господина Дра Велизара Јанковнћа држан у Народној Скутитини поводом претреса законског пројекгпа о ратним кредитима [4] че ових фондова и њихове конгроле, стоји најпре факат: да су поверљиви, т. звани »диспозициоги« фон» дови Миниетарства Спољњих Послова, Министарства Бојног и Министарства Унутрашњих Д е л а предвиђени буџетом и установљени законом о државиом рачуноводсгву (чл. 22.). Исто тако се о правицу огрсшио и извештај маљине, који је казао: да се диспозициони фондови »не контролишу «, »и ако ту контролу закон предвиђа«.. Ова се контрола збиља предвиђа закоаом, али не онако како је казао г. Милоје Јовановић: да те фондове три послаиика коитролишу. На овакву коктролу тешко би приетала данас, у рату, иједна влада. Контрола над утрошком поверљивих кредита предвићена је законом о државном рачуноводству, али тамо је ретено (чл. 22), да гу коитролу има да вриги једино минисшар председник и нико вишс. па ни Главна Контрола. То је факат. Тако стоји изрично у закону. (Гласови са левице: Дакле он сам себе да конгролише, то је лепо.) Све по закону! Фондове контролишеминистар пред седник који је у овом случају и министар спољних послова. 'Гакав сгицпј о колности оио је врло че сто, па био је и за време прошле коалиционе владе и онда се никаква друга ванзакона контрола није тражила. ( Са левице: У толико је више сад треба тражити.) Промените за кон, па ће се по закону н поступати! Ево сад и других факата, господо, који говоре о о-

одобравам. То је мишљеље не само моје и ове владе, иего је го мишљење било изражено и у једном акту од 20. јануара 1917. године, у — решељу Министарског Савега прошле коалиционе владе. А и сам текст закона, којим је установљен овај Одбор, каже, да се кредити решавају »ло одобрењу Министарског Савета«, што значи, да овај у последњој инстанцији одлучује... Ну, господо, и овако како је функционисао, Парламентарни Одбор није долазио у сукоб са владом на великом броју питања. Ово помињем зато, што ми се сад даје прилика да на оно питање, које* ми је било постављено у Финансиском Одбору: колико је предмета било свршено са примедбама, а колико без примедама Парламентарног Одбора, сада одговорим, јерсам :ад прикупио подагке. Дакле.стнар стоји овако. Одбор је од октобра 1916. године, кад је почео да деј -1 ствује, па до конц-т 1917. год. имао да реши на 660 предмета. Од тога броја чинио је примедбе само на једну четвртину, а три четвртине пуСтио је без икаквих примедаба. А ако се узме у обзир вредносг односно сума, онда излази, да је Одбор од утрошених и ангажованих сума у том периоду, које износи на 122 милиока динара, чинио примедбе само на 24 милиона динара, а то ће рећи: свега на једну петину! (Милоје Јовановик: Зашто нам не дадосте те податке још у финанс.ијском одбору?) Рекао сам вам, да нисам имао тада те податке;

требни свакој па и овој влади и н ихова се контрола не може поверавати ником другом сем иредседнику владе. А држава која је бежала од. тајних уговора и поаер.пнн <х фондоаа и ишла на тс да их преда јавности, дала нам је максималан нример страховито жалосногсамоубиства н ми не мислимо ићи за њим. На против мислимо ићи за примером најпарламенгарније земље, а го је Енглеска. Али ни тамо, чујте госпсдо, поверљиве фон дове не контролишу посланици ни парламент, како нам то преноручује г. М. Јованонић. Овај факат ћете наћи г.г. у најновијој публикацији »БоћитепЈз РаИатеп^аЈгез«, на стр. 2071. Ту се дословце каже, у партији која говори о контроли глобалних кредита: »У годишњим рачуиима, који се прдносе нарламенту.... тајни поверљиви трошкови е1с, у опште не налазе се, т. ј. не саопштавају се. (Читп француски тек т. Жагор на левици). Толико о финансиекој контроли’ Молим Скупштину да У 1 с >. 1 вини. што сам Се иа њој гбчнпо задјјжао, алп је то било и у интересу нашег кредита и нашег финансиског угледа на страни.

се најпре угшше у подан-ј Даље: данас имамо свество г. Нинчића, па да с страно организовану чеков и њему толико промени! \ску радњу у Министарсгву (Благоје Илић: У чију је за чи ју организацију могу парохију погребно да сс- само стручни људи, дирек тори банака, шефови финансиских установа и т. д рећи од колике је користи за плаћања. Данас, дакле,

да упише?) Потребно је заиста уписивање, оли не у подапство и нечију парохију, него је потребно да се упише у остављеном ро-Ј имамо добро оргаН изова куу списак депонената срп- ну Ту раД њу, коју преће у таквом стилу нисмо нмали. Затим, господо, пре

требало ми је више оддва- пет иротивно тврћењу| десет дана да их прикупим. јпозиције. Сем ових повер-Ј 1љивих фондова који постоје, по закону о буцету и о државном рачуноводству, има још један шакав већи фонд, — да му не кажем име — који је уста■ новл>сн такође законом наиме: закон о ванредним кредитима, од 29. јула 1914 (члан 3). Дакле све су то законски фондови; сви сте ви за њих гласали. Остала два или три поверљива фонда, које још имамо, нису установљени истина ни законом о државном рачуноводству ни законом о ванредним кредитима, али њих је установила, у одсуству Скупштине, прошла, коалициона [влада, у циљу пропаганде, у чију је корист колико јуче онако жустро говорио г. Јоксимовић. И ја ево кажем да ми од пропаганде не смемо бежати; ти су фондови вато у овом моменту по-

Господо, при овом треба имати на уму да је Парламентарни Одбор формиран у већини од посланика нерадикала и да је природно строжије контролисао финансирање ове радикалне владе но оне прошле коалиционе. Поверљиви »диспозиони« ФОНДОВИ Пре но што аавршим ову партију о финансиској контроли морам да одговорим још на један важан приговор г. Милоја Јовановића. Он је казао да је ова влада, само да би избегла сваку контролу, створила нарочите поверљиве фондове и кредите, које нико не контролише.. Ја ипак хоћу да мислим, да г. Јовановић није ово казао у 8лој намери. Да је био обавештен, он ово, верујем, не би казао Јер, гато се ти-1

»Неред« у Министарству Финансија? Трећи кругшији приговор опозиције, на који морам да се осврнем, јесте лриговор: како у Министарству Финансија вла | да »неред«. Тврдећи то, госпбдин посланик М. Јовановић каже: »Спасавајте јнас од тог нереда у овој институцнји; такав неред није тамо никад раније постајао!« Затим изјављује жељу да се поврати ред какав је и раније постојао у томе Министарству, док смо били у земљи. Господо, и кад би било каквог мањег нереда тамо, то не би било никакво чуДО, јер је наша финаш-иска админисграција претрпела стра^оввту цертурбацију за време ове наше државне катаклизме. Све су књиге пропале, сва архива! Али, поред свега тога, гЈсподо, енергичиим радом Министра Финансија и његових органа, овај је ред у Министарству Ф инансија не само поврај\ен, него је чик сада и много бољи но што је икад у Србији био. Господин Јовановић није нанео ншедан факат, нијсдан пример, него је само казао онако генерално: »нема реда«. Сем ако није као пример за неред навео то, да му је у Ници промењено свега три стотине динара ке, чак

то му пасош,

у фран-ј

ских новчаница, и онда ће се моћи имати иста прана на размену. Јер, по решењу Минисгарскога Савета, сваком ономе, који \е депоновао о року српске нозчанице, финансиска делегација има права да промени хиљаду динара месечно, а само по специјалном решењу министровом можеее промениги у оправднним случајенима и много више. То је остављено самоме Министру да цени и види све околности. А мењагпи оне новчанице, које иису о року биле депоноване и где може да има и какве спекулације која би ишла на штсту финансиске политике наше и наших Савезника — то не дамо! И, пошто се г. Јовановић није благовремено уписао списак депонената, него је дошао са непријављеним !' 01 <ч»чи!'лув. које је додни је на другој некој страни нпбавио, то није ни могао добати више него само 300 динара. Шга више г. Јовановић је у овсм случају имао чак и неку малу при вилегију.јср нитолика сума не мора да се иромени свакоме, но само ономе, за кога се може мислити да ову размену не тражи ради неке спекулације. Али, господо, да се аратимо на сам ред и рад у Министарсгву Финансија и у његовој администрацији. Да се то нападне треба да се изаће са јачим фактима.. а не са пасошем у руци. Ја ’ | ћу да вам изнесем само три до четири истине и констатације из данашње администрације Министарства Финансија, па ћете одмах видети, колико се г. Јовановић о њу огрешио, а што у интересу нашег кредита на пољу, чак и да све то стоји, није смео чинити. Ево чујте! Господо, тек сад на Крфу почела је да се спроводи организајица финансиске администрације онако, како то закон о урећењу Главног ДржавногРачуноводства предвића.Ту мислим тпринцип централизације у финансиском државном газдинству. Тај је принцип највеј\им дегом данас овде већ уведен: данас ниједно министарство не може вршити на своју руку исплате, него мора најпре да слроводи кредиге централи, Министарству Финансија, па се тамоу Минисгарству Фи нансија ти кредити цене и

његовом

заведено те к по одобрењу док се односно Министарског Садругима мсња, вели, поне-| В ета исплата извршује. То колико хиљада динара!? — ј е , господо.ј једаи велики в Требао је, рекао Је он, да 1 први корак унапред,

У Србији, рачуноводство књиговодство, није било урећено тако, да се увек и одмах могла имати евиденција свих наших депо-а г осгпава који постоје у ино странству, код разних банака и кореспондената. Ми данас свакогатренутка, као у некој банци, ту евиденцију имамо. Данас је књиI оводггво министарства финансија у могућности да вам даје тачна »спгања« по свима финансиеким случајевимн, било по питањима депо а било по питањима кредита, дугова ит.д На послетку, као пример за ред, наводим да се данас наша целокупна благајничка радња води, као по банкама, по сисгему специјализирања све важније стране монете, док се панвје анало слмо за злато и сребро. А такав рад, са којим сам у ово неколико погеза обавестио Скупштину, може да да само једна добро урсђе■ на администрација. а никако неурећена и ако је у »хаосу«. Хитност кредита Сад ми остаје да расветлим најважније питање, питање о хитности кредита, — питање, које је највише интересовало Скупштину, како вас са левице, који ту хитност спорите, тако и све нас са деснице, који ту хитност једнако подвлачимо и на њој инсистирамо. Господо, казало се у извештају и у говорима пред ставнвка.опозиције:— »Министар финансија нас је пресирао — заклањајући се за хитност« и »није давао обавештења тако, да се ми морамо иротиву тога бунити; ми то жалимо и то нам задаје бриге игд«. Ја сам већ дао одговор на те приговоре о »обавештењима«,а сад хоћу да говорим о »пресији« и » хит ности«. Да, господо, хитносг кредита ,је ту; она постоји већ и по самом закону; она је последица наших законских пррписа. Закон о Пословном Реду, у члану 101. каже: Буџет и свн кредити »хитни су по самом зако нуа. Због тога се влада те хитности и држала, па је, због тога, ту хитност прихватнла јавно и званично, у седници, Народна Скупштина. (Велисав ИуловиК. Али не мора бити то »6рзометна« хитност!) Молим, молим! Члан 102. исгог ва1 она каже: да кад се једап

закон сматра и огласи као хитан, одбор ће га, — изрично се каже :— » најбрже«, дакле »брзометно«, »узети у расматран.е и поднети свој извештај Скупштини«. Тако, дакле, стоји у закону, и ја вас питам, господо, да ли је онда мањина финансиског одбора могла чак у извештају да ми пребаци »да је на њега чињепа пресија« и да ли је смела ову ствар да задржи у Одбору гстоко месец дана? Ја мислим, госпон,о, да се је и овде мањина о мене огрешила, у толико пре, што су IV они исти људи, који су били и прегпрошле године, под коалицијом, када је та хатност била схваћена тако, да је цео посао, чујте господо, свршила за две седнице, док им сада није довољан ни месец дана I Сем тога, господо, хитшост није овде мотивисана само ааконским нарећењима, него је та хитност у овом случају била и у сачој ствари: — била је последица стицаја прилика. И при првобитном ааконском тексту, који је био поднет финансиском одбору, ааконски је предлог >• »тчи V беа законске прописе; г итан ио исцрпености и скором усахну-Ку преосталих, слободних старих кредита. Још у првој седнаци финансиског одбора од 14. марта г. Нинчић је у свом гово >у изнео, а то сам и ја нешто доцније у своме говору потврдио, да имамо кредита још. свега за око три месеца. Доцније, лосле двадесет дака, један нам је господин у Одбору казао: »Вн нам неверао сгвари престављате. пре сте нам казалн да имате кредита за око три месеца, а сада нам кажете да имате само још за два!« Да, господо, мењају се одгово>и, јер да је овај господин причекао још двадесет дана, па да ме јс онда питао, колико још има слободних кредита, разуме се да би добио одговор да их је још мање, јер се сваких месец дана око 20 милиона троши и тиме слободна сума смањује. Ето нпр. данас, када је законски предлог пред Скупштином, хитност је постала опет још већа иона се сваким данрм увећава. Док је пре. хитнорт била везана за ури цесеца, дртле је сада већа, јер је везана сдмо још да непунц два мрсеца. Ту ццче?а необичнага нзмФ Ова хитност произлази нпр. и из ове компарације факата коју ћу сад учинити. У редовним се приликама, у иормалним прилнкама, тражи по закону, да се Скупштина сазове у редован сазивЕоктобра, дакле на три месеца пре закључења буџетске године и први јој је посао да рсши