Велика Србија

БРО.Т 755

СОЛУН, ПЕТАК 18 М.чТА 1918. ГОД.

ГОД. III.

ЛИСТ ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ПО ПОДНЕ ПРЕТПЛАТА ИЗНОС Л: Месечно 4 50 драхме, тромесечно 13 50 драхми, годишње 54 драхми. РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ

Стан уредништва: улица Краља Петра бр. 70.

БРОЈ 15 лепта

■ II шшншшуашшжтшавштатат ре^ује О Д Б 0 Р

I I I |

БРОЈ 15 лепта

ТУРСКЕ НЕВОЉЕ Поводом посете бечког ћесара

Кроз немачку штампу пуштен је један коментар за путовање аустријског цара Карла у посегу султану Мехмеду. Док је Виљем запослен припремама за нов офанзивни удар на западном фронту, његов вазал Карлоје упу■ћен у Цариград, да на пријатељски начин реши спор око парчета територије код Једрена, које су раније Турциподупливом и наваљивањем 'Немачке добровољно уступили Бугарима, па се сада ови устежу да им врате натраг, мада су се добигком Добруџе богато компензирали. То би били тобожљи разлози којису покренули цара Карла на пут у Цариград. Поједини гласови у непријатељској штампи чак оштро нападају Бугарску због њене непопустљивости у овоме питању пребацујући јој да је у рату играла само улогу секундарног зчачаја. Наивно би било поверовати у веродостоЈност оваквог тумачења царске посете. У њој мора бити дубљих и осетљивишхмотива, који нису у тако тесно 1 вези са ректифика цијом границе у ^едренском вилајету. Очајно и несносно стање у коме се данас налази отоманска империја. биће да је прави и главни повод што је аустријски цар Карло потегао.лично у Цариград, а ту ситуацију опет не"ће ништа изменити здравице и узајамно подељена мар шалства и одликовања. Н^оспоранје факт, да је Немачка д-нас потпуно напустила Турску у војничком погледу. Неге ди који се јављају у ајдинском вилајету знак су дубоког расула које је о-

владало у отоманској империји. Политичкифсжим је немоћан да им сгане на пут, јер по вестима које прско нез г тралних земаља сти/ку, трупе којесу упућене за угушивање немира, делом су се придружиле самоме побуњенич-^ ком покрету. Све су то знаци да Турска почиње да малаксава и да се разочарава у својимг савезницима. На^ве-ћи део Палестине и Месопотамије су у рукама Енглеза, који не само што не обустављају своје војничке операције у овим двема покрајинама, кего их тако солидно организују и администрирају, да за Турке нема никакбе наде да •ће их понова повратити. Мост који су Енглези подигли на Суецком Каналу, речито говори о озбил>ности с. којом Албион развија свој грандиозан план за сталан посед окупиранчх крајева, обезбефујући тиме своје Индиј ско Царство. Немачка није направила ниједан војнички покрет да своме савезнику на Босфору помогне да поврати изгубљене провинције. Она га је оставила потпуно самог, у пу ној немо-ћи и распадању. Уместо војника и ратног материјала, она му шаље аустријског -ћесара вероватно са поруком да се са судбином има да помири. и да прик>пљајући последње остатке стрпљења сачека крај рата. кош кајзер непрестано обећава своме народу и евојим савезницима, али који је још ствари врло далеко. Према томе, ни је по сре ди појас земљишта из једренског атара, него спасавање двеју најбогатијих и најплоднијих турских

покрајина, које Турска има да изгуби једном за увек. Осим тога, данас се још у основи изменила политичка еитуација која 1 е 1914. године још и могла покренути турски по литички режим да прифе цснтралним силама. Р 3 'сш’а која је била главни баук за турско господарство на Босфору и њене поседе у Малој Азији, данасје сишла са позорнице као ратна сила, те је и то један од узрока осећања да Турска нема више разлога за даље подчошење ратних тегоба. За Турску је данас животно питање да себи обезбеди изгубљене крајеве, зашта има врло мало изгледа, кад се има у виду њихов огроман значај за енглеску безбедност з г Индији. Очевидно је да су турске невоље великогзамашаја и да су перспективе за њену б\'дз г, ћност врло мрачне и врло непоуздане. Није нимало искључено да су Турци са оваквим стањем ствари поприпретили ч. *зјим савезницима сепаратним погодбама за мир са Енглезима и да је то био главни разлогза посету цара Карла, која за њих представља врло слабу утсху, јер се лепим фразама и праз ним речима ие повраћају изгубљене провинције. А.

ШИШКЕ ВЕОТа ЦИРИХ, 18. — „Минхенер Најесте Нахрихтен 1 ' сазнајс, да је политичка криза у Бечу врло крцтична. Сајдтера ■ћезашкити барон Баухауз. ЛОНДОН. 18 — ИзТокија јав.вају: да је у Харбину образована кпвз влада, коју сачињазају: генеоал Коховарт, бивши војни днректор железнцчких трула, адмирал Колотохак, бнвши командант руске црноморске флоте, и Путилов. Нова је влзк \ у тесној вези са генералом Семеновом ЦИРИХ, 18. — Дописник ,.Ц нрхер 1<ајлунга“ у г Бечу телеграфише:

да сазив аустријског парламента иа летњу сесију наилази наозбиљпс тсшкоБе. Ваада је решсна да н.мдл бев парла.мента. ГјГ—, ... -■ РЕЗУЛТАТИ СПОРАЗУМА После римског конгреса Берн, 18. маја Мафарски лист Будапешти Х.ирлап јавља: да је посланик Угрон изјавио у пешганском парламевту, да број дезертера румунске народпости из Трансилваније прелази 60.000. Овај факт признат је у парламенту вероватно с тога, што су се дезертирања у последње време повећала и што су изазвала велику узнемиреност у маТзарским политичким круговима. Несумњиво је, да је конгрес представника потлачених народа из Ауетро-Угарске, на коме су и Румуни узели живог учешћа, почео да доноси значајне резултате, што утврфује и ово дезертирање војника румунскс народности.

'берга, Лобковића, владике из (Дубравс, минисгра Фор Јачека, барона Кулпа, ит.д. ј Што се ови великодостојници данас придружују националном програму, значи да они верују да је Аустрија изгубљена.

ДОБРИ ЗНАЦИ Једна значајна изјава Базел, 18. маја Бечки листови објављују изјаву Чеха члаиова Господске К\Ље. Изјава је изазвала велику узрујаност у аустријским круговима. У њој се взмефу осталога вели и ово: »Поновамо наше старе захтеве о независној држави, засноване на историском.праву и потпомогнуте природним правом о самоопределењу народа. Једнодушно и енергично одбацујемо строге мере аустријске владе противу Чеха и протествујемо противу њених тежњи и пројеката, да се реше незаконито, а по жељи и у корист једног народа, национална питања чешке краљевине. Обраћамо озбиљну пажњу влади на такав рад због критичног времена које преживљујемо. Отворено изјтвљујемо: да се страшне последице таквог рада не могу оправдати ни пред судом нашег времена нити пред судом поколења«. Измећу потписника налазе се имена принчева ЦДварцен-

ПОКРЕТ У ЧЕШКОЈ Страховања у аустро - немачкнм круговима

Рим, 18. маја Сазнаје се из поузданог извора, да чешки покрет изазива велику узнемиреност и ствара страх у аустро немачким круговима. Лајпцигер Нахрихтен вели: да не треба демантовати есст, да су противу немачких е.борова у Чешкој употреблЈвне чршке трупе, повучене са фронта где су одбиле дч се боре ирогиву Италијана, Овај факт врло је симптоматичан, Лист Аз Ујишг јавља: да демонстрације Чеха у Прагу и даље трају. Полиција је немоћна. Ситуација је таква да чешки шефови гледају у будућност не само са поуздањем, него и са великом радошћу. ВОРЕА ЗА ПРА50 Противу планова Сајдлерсве владе

Цирих, 18. маја Осврћући се на претње ценгралних аустријских власти у Бечу: да ће Далмацију »присајединити Хрватској у циљу . стварања Велике Хрватсне под •надзоро.м и у границама Угарске«, љубљански Словснј сни Народ пише: да је та претња уперена у првом реду | противу Словена у Аустрији уоппгге, затим протаву Југословена и онда противу Словенаца. »Циљ је — вели лист провидан. Сајдлероза влада хоће да ослаби Словене у Аустрији, наронито у парламенту, и тако створи немачку већину. У другом реду тежи за тим да ослаби Југословене и њихов покрет за уједињењем и незавасношћу сведе у границе Хрватске и увек у оквиру Монархије, и скине са својих лефа терет једне праведне и свете акције. Тек на трећем месту долази

САОПШТЕЊА

— Код Саве Д Гвтарића п. наредника, 2—2, Бр. XII, имају карте из Србије: Данило Манојловић, болничар у 1У-том пуку, I поз. од Наталије Манојловић, место непознато. Будимир Милутиновић, који је био у 8-мом а, доцније у 18-ом пуку од сестре Брене Петровић, место не по знато. Живота Марковић, од брата Радивоја П. Марковића ааробљеника из Аустро-угарске. — Аксентије Радосављевић 2 ескадр. пошта ОБ, моли за извештај о Драгутину Сгојановићу, из села Бел. Плане, оовезник последње одбране. — Аца Голобачанин, 1—1, пошта 84 моли аа исвештај

о Радовану Јуришићу вој. обвезнику. — Драгомир М. Јанић, болничка чета п. 801, моли за извештај о Дамњану Недо мачком и Милораду Стевановићу поручнику. — Паун Рашић 1 српско енглеска болница, Воден.моли за нзвештај о брату Сави Рашићу војном обавезнику. — Михаило Живановић, артиљ. пошта 216, моли за извештај о брату Грујици Јов. Живановићу из села Дражевца. — Михаило Дучић, рековаленцентно оделење п. 333, моли за извештај о Милану Даничићу, болничару, родом из Прибоја. — Илија Обрадовић, муниц. колона п. 216, моли за извештај о брату Вукадину Ж. Јоцићу, регруту. — ПетроНије С. Весић.З — 1

пошта 960, моли свакога брата Србина за извештиј о брату од тетке Драгољуба—Љубишу М Новаковића, родом из Сувог Села, срез посаво тамнавски окр. подринског. — Периша Јер Перишаћ, 2—2, пошга 48 моли свако га брата Србини код кога се налази фотографија његових из Србије да му је пошаље на горњу адресу. — Сава Параментић, обвезник 2. чете 2. батаљ. п. бр. 20, тражи своју сестру Ружу и моли да му јави њену адресу. — Милан В. Милосављевић, п. бр. 603, моли сваког оног код кога се буду налазиле залутале фотографије од његове породице из Пиша, а које су му од стране г. Аце Динића из Женеве пре извесног времена послате, да му их на горњу адресу одчзх ис-

пошве, зашта ће му бити захвалан. ПОШТА _ЗА СРБИЈУ — Злативоје Новаковић, 2—1, пошта 28, извештава свога оца Сретепа Новаковпћа, из села Дубоне, срез по дунавски округ смедеревски, дг) је жив и здрав са братом Стеваном, Љубом и сииовцом Радосавом, стрицем Ђуром и Чедом, Милентије Младеновић, Милован Машић, Василије Петровић. Моли за одговор. — Светислав С. Јанићијевић, управ. царинарнице у пензији Паланка Смедеревска п. 801, извештава Живадина С. Јанићијевића, желез. чин. да је са Миливојем, Миком и Весом здраво. — Милија Радивојевић, рек-

волец. одел. бр. XX извештава свога оца Николу Радивојевића у селу Рошце срез љубићски округ руднички ла је жив и здрав са братом Секулом и моли за одговор. — Владимир С. Милисавље вић, 1—2 пошта 60, извештава суд општине Шарбановачке, срез сокобањски округ нишки да је здраво и моли суд за одговор о његовој породици и да ли су примили повац. — Жив. Дим. Ристић, каплар 1 телеграф. оделење пошта 999, извештава своју жену Ружицу Жив. Ристић, Карацићева бр. 9 — Крагујевац, да је здраво и иоли за одговор. — Љубомир Миграшиновић, обвезник 2 чете 3 батаљона бр. п. 16. моли Вељка Лазића из Ужица, да га извести, дали му је жена п дс-