Велика Србија

БРОЈ 758

СОЛУН, ПОНЕДЕЉАК 21. Л? ЈЛ 1018. ГОД.

јш: < I ;; лзи. г влКЦ Дан , Ч- Ш ПОДНЕ ПГЛТПЛЛТЛ ИЛНОСЛ: Месечно -1\'0 драхме, тромесечно 13 50 драх -.а, годншн.е 54 драхми. РУКОПИСИ СЕ НЕ НРЛЂАЈУ Огап урсдништва: улица Краља Петра 6р. 70.

БРОЈ 15 леита

| I

.> ре ђује О Д Б 0 Р

БРОЈ 15 лепта

СУМЊИВЕ П Р Е Т Њ Е Евентуална аусгријска офакзива

Стално сеодржавају ве сти о извесности аустриј ске офанзиве нг италијанском фронту. лао предзнаци ове офанзиве спомиљу се неки покрети трупа, одлазак -ђенерала БоројевиТа и долазак Бем Ермоли-а, посета цара Карла на фронту и нске друге појаве; а као разлог наводи се захтев Немачке, да Аустро-Угарска помогне љене операције на заоадуједновременомсво-. јом офанзивом на италијанском фронту. Све ово, као и оно што нше овде споменуто, а што је јавности колико толикопознато,даје права на претпоставку: да је аустријска офанзива на италијанском фј^онту одиста могуЈаа; али то још није довољно за зз к.ву чак: да Јае аустријска војска и предузети ту офанзику. Унутрашње етаље у Аустро-Угарској није само ровито; оно је по Мон >рхију и врло опаско. Тамо се догафају ствари од огромне важности и за ме-ђународни положај државе и за љен војнички положај. Не морају бити тачне све вести о томе стању у Монархвји, па да се претпостави и извесна њена слабост; за то је довољна истинитост десетог дела тих вести. А да има толико истинитости у приспелим вестнма о озбиљним појавама у неким крајевима Аустро Угарске -- отешкоћзма исхране и да се не говори то потврфују сами аустријски листови, чијсје писање под највећом кон тролом строге аустријске цензуре. Сад се наме - ће пи гање: да ли се је унутрашње стање у Монархији разви ло и дошло до ровитости без икаква утицаја на њену војску? Има врло мно го доказа о томе, да је тај утицај на вошку био прилично деструктиван. Из тога би логич«и изашло, да је морал код њене војске доста опао. Вероватноћу о томе дозвољава и »својевољан« одлазак са командантског места г ђенерала Боројевића. Ако фенерал Боројевик одиста одлази својеволЈно, онда значи да он не жели да се компромитује са вој ском без потребних војничких квалификација; а ако га смењују, онда би могло вначити, да према њему, ма да је посведо-

чио своје добре и некомпромитоване способности, немају дово.кно поверења. А ни то није добар знак за аустријску војску. 0 воме утицају у н утра шњег стања Монархије треба додати и утицај одлука римског конгреса представника потлачених на рода, јер се тај утицај већ осетио, не само у унутрашњости Аустро-Угарске, него и у њеној војсци на фронту. Јаснб је. дакле, да г Ке А

јчило 6и иодркават.) преариј ву чиранију. Максимал.- с)и > могу увадети сада неприЈатнбсг иемачке дикпоуре, алц^гшсу у стаљу да васкрсну енергију Једне РуеИје коју су ослабили. У Русији има сло тине хиљада на.риога који воле отаџбвну, који оада цр вене од стида и који се осеКају нсмоа.ни да усаославе државу. Сви ови елсментп сакупили би се око Савсзника, само да могу раснолагати са Једним центром за органиЗацију«. Рим, 21. маја Руска лига за препороКзј отаџбине у Иарнзу, у сагласноети са Савсзницлма, псслала је италијанској штамии Јсдн^ депешу, у КоЈој, базн рају,.и се на дискусије стриних листоза који грансе да се помогну максима.шсти у бор

устро Угорска ппедузети прошну Н^љца, , Ј , г 1 '. Ј *је: да би шшзнаље .максимг офанзиву наиталиЈанеком Ј 1

фронту — наравно, ако Је уопште предузме — под врто нс-повољним 0КОЛН0стима и са свима изгледима да ће с њом лропасти и себе довести у стање — коначног расула. А у том случоју, њена офанзива помогла би Немачку само у толико, у колико би било довољно милитаристичкамоћ скрха бесповратно. вгста ЦИРИХ, 21 — Барол Пилзер, аустријски мпнисдар трговнне, овлашћен је да изради скпномску конвснцију нзме-!>у Аустро-Угарске с једне н Турске и Г.угарске с друге стране. ЦИРИХ, 21. — Потвр-ђује се вест да -ће се у току јуна састоти у Бсрлину турски велики везир, председнпк бугарске владе, аусгро-угарски миииетор спољних поелова п немачки канцелар, и да -ће се на Том сасТанку донети коначнс одлуке о ратннм цчљевима ових држава, а можда и формулисати нови предлози о миру. ЛОНДОН, 21. Одговарајући и-ј јсдну иптсрпелацију у Дон.ем Дому, Лорд Сесил је »зјавио: да су С.ве: н.ши достав:1.-Ц1 Руеијн своју од|учну нлмсру да је помогцу и да Енглеека сада преговара с.а иладама Спорааума о најбољнм С))едстви.ма да се осигура та помоћ.

ДУЖИЗСТ ШЕЗИШ Треба помоћи праве патриоте Дописник Д\јли Кроникла у Рјгсији, др. Харелд Виљам који је ту скоро приспсо из Петрограда, пкше: »Би .а 6и велика ваблуда веровати да ће Савезници ма шта добити признајући макси.чалистичку владу. Б| аниоци слобсде не могу санкц донисати злочинс које су макснмалисти учинили противу слободе и демократије и " чија је тиранија много гора но што је бида она царистичког режима. 0портунисти, са с.воје стране, морају смаграти да ја вслика ногрешка помагати владу која је унишгила сву нацно налну енергију и укинмла све нормалне државве функције.

листачке владе била •лрдшна појава. Лгљкнока је влада упропастила војск.у, г.к.лчида ср.чман сепнратач мир.разјури.та кове снгпе Уставотаор е Скупштике, једном рочју, оиа је бацила земљу у пропаст. Совјети и наоружт на бандити тероришс свору ско ста) 1 оиништво. М.аксима листи су иемоћни. да успостлвс ред и оргаиизују војску Све по штичке странке. рево луционарчих соигч-.лш та у;единиле с- ск у -чУорбтт противу максималиста. Севсзничка помоћ максималистима гурнула би земљу у руке Немаца, и олакшала би победу тевтонског империјализма над заоадним демократијама. |

д) ће парламенаг песумљиво иотврднги пргдтог комксије о вовом за. ону у цил.у замене ззкона и::г,;аез°ог последље године који 01 ',;апичава регрллпц ју са пег милиона војбика. Нов знкон дозпољава председнику уиотргбу неограни ченог б;>оја нојника без нак надне саництје иарламснта. Лмерички сенат одобри-ће таксће и законоки пројект подоет од сенатора Мак Лео.ча. ПрОјект прсдвпћа обавезну којну службу за људе од 'И. до 45. године. Сенатор

1*осг

тражио да ее а.мерцч

кч »ојскз шго лре понне на три милнона људи, па ма какке биле питребе и војничка ситуација

1СТИ

ШСИМА Два руска листа о њима

п мЈк.п у» г.и

ЕМАЧКА И ФИНСКА Једна наметнута. конвенција Што&холм, 21. маја Норвсшки лист Афтен Бладе.т објавиа је тлјну коивенцију између Немачке и Финске. По љој Немачка узимље у сво.је руке економску кжгролу V Фикгкој за 20 година. Изаоз Иемачке мора у тој Вемљи бити прииилегисан поштосе Финска обавезује да узи.ма из Иемачке сан потребан материјал. П лтом, Финска се обиезује дт организује иојску од 100 000 љу ди коју ће немачка команда мобилисаги иротиву Русије, у случају да ова у току овог рата пред^зме операци;е проц тиву ценгралних сила. Ова конвенција потпуно објашњава држање немачких власги у Финској.

Максималвстички рад у Русији р волтира све честите Русе. па чак и дојучераље њихозе пријатеље и присталг.це. Да се види, како се гледч на разорну максималисгкчку политику у руском друшгву. могу за то послужити и ова два цалага: Н’.‘ко >Нш‘0чп \Ц|\. >•' 1 о. 1 • ки) п.ише: »Игцшдни комесари : уше и упропашћују радничку клаеу у Русији. Они грозко и немилосрдно уништавају радни гки покрет. Заводећи га из власти разума, они сТварчју неупоредимо тешке услове за све будуће покрете пролетаријата н за читав про-

грес земље. Мени је. потпуно свеједно, како г,е ме иазвати због оваког мог мишљен.а о /љ.шди« експериментиста и фзнтаста, а.-и ми није свеједно. каква ће бити судбина родчичке класе у. Русији. И докле год могу, увек ћу говорати руском пролетеру: »Тебе зоде у пропас ; тобом се к-.. јјисте као магеријалом за нкчовеч :е еКсперимеите; у очима твојих вофа ти још увек ниси човек!« Поља Народа: »Унутрашље разривсн — ма да то још није свима јасно, — саломившн веК зубе на читавом нилу препрека, максимализам улази у фазу своје посмртне агонијс ББегон самртни час већ се приблизкује. Још > век може изазваги низ крвавих испада, иовећати проп.сч огаџбине и слободе, одржати се две или три нед-ље 1 осредством беспримерног терора и увећати страшни саисак својих жртава; али да жиаи — то му нвје суфено. Смрт максимализма питање је скорих дана. 11 Са.м његов терор ни једруго но предсмртни трзај. Он би умро сне и кад не би било никаквог акгивног прогивљења. Али будући сваки нови дан ■' рс иазови - народних поверсника означава пораст' пропасти Русије и слободе, то је у ингересу спаса овкх, да се ускори пад однратне диктатуре. Активна борба с максимализмом довешће до гог рсзултата. Према гоме таква борба је и целисходна и веопходна«.

ЕОРВЕ НА Коаиентарн и

ЗАПАДУ појединости

НАПОРИ АМЕРИКЕ Овлашћење за пеограни чени број војника Лондон, 21. маја Пчрламенгарна комисија Сједињеиих Држава, овлашћена да проЈчи војна питања, једнодушно је одобрила предлог председника Вилсона о неограпичеичм регрутовању војника за борбу до краја рата.

Допискик Дејли Телеграфа Помпгатк -акг>у владу, зна-(у Вашингтону зел ■. • ф кис,!

Париз, 21. — Француски листови са задовољством истичу, д -1 се француске трупе херојски одупиру навали Немаца и да помраћају изгубљени терен исгочно од борбеног фрокта. Изгледа да је сакезничка Врховна Комекда предузелз све мере да не уступа у терену и да се одлучила да прамиборбу. Генералисим Фош и генерал Петен заједнички ко.мандгју армијама. Број савезничке снаге се свакога часа позећава, а и авијагичари су пристувиги акциј и. Естрансижпн пише: Велика борба, која се сада води измећу Олзе и Марне, ирошириће се и узеће карактер опште борбе. Пти Журшп ксли, да садашња борба има исги карактер као битка на Марни. Париз. 21. — офанзива се саотиче о неукротиму храброст и надчовечански огпор хероја у које је Францусха у«ек имала повереље у чдсовима велике опасности и којима поеерава славу своје судбине. Психолошкч офачаива спогиче се о мирну одважносг целог сгановнишгва. Лопдон, 21. — Дописник Дејли Њуса на западном фронту телеграфише: Приликом посете многих енглеских дивизија, које улазл у борб/ прогиву непрајагеља, генералисим Фош им ,)е рекао: Официри и војнаци ! Ја познајем многе ваше сјнјне подваге у борби лротиву великих неоријатељских маса. Оло шго сте ви учиниди и што 1 етс лчиниги повећава дивљење које гајим п;)ема вама. Баше јгдинствено држање у борбн, V овим часовима искушења, натеће је моје задовољство. Ми смо срецни шго видимо да сте задобшш иоие славе у борби на нашој страни противу заједничког непријатеља наше расе и цивилизацвје«. Париз, 21, — Генерал Першинг, главии комаидант америчких трупа у Француској, упутио је председаику Вилсону следећу депешу: »После првог неизбежцог потреса, савезничке лчније поново се успос гављају. Морал, отпорна снага и ратна жестина храбрих англо-француеких трупа одржавају се на великој висипи. Амерички су војници били прекомерно горди што су узели важног учешћа у борби и што братски деле са својим енглеским и француским друговима ввдобивене успсхе у борбд протнпу огром *ог на-пора Немаци«.